|
Heroin
se proizvodi iz morfina, prirodne supstance koja se dobija iz čaure
maka. Najčešće se nalazi kao beli, smeđi ili braon prah,
može biti i raznih nijansi jer se veći deo heroina koji se prodaje
na ulici meša sa drugim drogama i supstancama (šećerom i mlekom u
prahu, skrobom, talkom, gipsom, karbonat sodom, kininom ...
Gorkog je ukusa i u žargonu se najčešće naziva "belo"
(lobe), ''H'', ''horse'', "brown shugar" ili "junk".
Heroin je ilegalna, skupa, veoma adiktivna droga.
Najviše se koristi i najbrže deluje od svih narkotika. Konzumira
se intravenskim putem, pušenjem, ušmrkavanjem. Najnovija istraživanja
pokazuju da se heroin sve češće puši ili ušmrkava, i to
kako zbog njegove sve veće čistoće, tako i zbog
postojanja zablude da se tako ne stvara zavisnost.
Zdravstvene
teškoće
 Zloupotreba
heroina izaziva ozbiljne zdravstvene probleme, uključujući
predoziranje, spontani pobačaj, propadanje vena i infektivne
bolesti kao što su HIV/SIDA i hepatitis. Korisnik heroina ubrizgava
drogu i do četiri puta dnevno. Intravenozna injekcija stvara
intenzivan i veoma brz početak euforije (5 do 8 sekundi). Kada se
heroin ušmrkava ili puši, maksimalni efekti se osete u roku od 10 do
15 minuta.
Iako
pušenje i ušmrkavanje heroina ne stvaraju uzbuđenje takve brzine
i intenziteta kao intravenozno ubrizgavanje, istraživanja su potvrdila
da sve tri forme unošenja heroina stvaraju zavisnost. Injekcija je još
uvek najdominantniji način unošenja heroina. Kratkoročni
efekti heroina se javljaju odmah posle uzimanja i nestaju posle nekoliko
sati.
Po ubrizgavanju (ili ušmrkavanju), korisnika zahvati talas euforije (koji
se obično opisuje kao talas prijatnog osećanja) a njegov
intenzitet zavisi od količine uzete droge.
 Uzbuđenje
koje izaziva heroin prate osećaj toplote, suženje zenica, crvenilo
kože, otežali ekstremiteti, otežan govor i suva usta, što može biti
praćeno mučninom, povraćanjem i svrabom.
Posle početne euforije, narkoman zapada u stanje naizmenične
budnosti i pospanosti, može biti pospan narednih nekoliko sati.
Mentalne funkcije postaju zamagljene, a dolazi i do depresije centralnog
nervnog sistema. Srce slabije kuca, disanje je opasno usporeno, što može
dovesti i do smrti. Postoji i rizik od predoziranja, jer se čistoća
i količina droge ne mogu tačno znati.
Dugoročni
efekti heroina javljaju se posle ponovljene upotrebe u određenom
vremenskom periodu. Kod hroničnih korisnika može doći do
propadanja vena, bakterijskih infekcija krvnih sudova i srčanih
zalistaka, čireva i ostalih infekcija mekog tkiva, bolesti jetre i
bubrega.
Bolesti pluća (uključujući različite tipove upale
pluća i tuberkuloze) mogu nastati kako zbog lošeg zdravstvenog
stanja narkomana, tako i zbog depresivnih efekata heroina na disajne
puteve.
Mnogi
dodaci u heroinu koji se prodaje na ulici mogu uključivati
supstance koje se ne rastvaraju lako i tako blokiraju krvne sudove koji
vode u pluća, jetru, bubrege ili mozak. Naravno, zajedničko
korišćenje pribora za ubrizgavanje heroina injekcionim putem može
dovesti do infekcija kao što su hepatitis B i C, HIV i veliki broj
ostalih virusa koji se nalaze u krvi i koje narkomani mogu preneti na
svoje seksualne partnere i decu.
Uticaj
na trudnoću
Zloupotreba
heroina može biti uzrok ozbiljnih komplikacija u trudnoći, kao što
su spontani pobačaj i prevremeni porođaj. Deca rođena od
majki narkomanki izložena su većem riziku da dobiju Sindrom
iznenadne smrti odojčeta (Sudden Infant Death Syndrome - SIDS).
Trudnice se ne smeju podvrgnuti detoksikaciji pa je preporučljivo
lečenje metadonom.
Tolerancija,
zavisnost i apstinencija
 Jedan
od osnovnih dugoročnih efekata heroina jeste zavisnost. Zavisnost
je hronična, bolest, koju karakteriše prinudna čežnja za
uzimanjem droge i koja stvara hemijske i molekularne promene u mozgu.
Kod redovne upotrebe heroina razvija se tolerancija.
To znači da korisnik mora uzimati više heroina da bi postigao isti
efekat koji droga stvara. Kao i drugi korisnici adiktivnih droga, i
korisnici heroina postepeno troše sve više i više vremena i energije
na uzimanje droge. Kad postane zavisan o heroinu, osnovna svrha života
narkomana jeste traženje i uzimanje droge. Kako se povećava doza,
vremenom se razvijaju psihička i fizička zavisnost.
Sa fizičkom zavisnosti, telo se adaptira na prisustvo droge i ako se njena upotreba smanji ili potpuno obustavi javlja se apstinencijalna kriza.
 Apstinencija,
koja se kod redovnih korisnika može javiti i nekoliko sati po zadnjem
unošenju droge, stvara nervozu, nemir, gubljenja sna, agresivnost,
bunilo, gubitak moći rasuđivanja, nepovezan govor, bol u
kostima i mišićima, dijareju i povraćanje, osećaj hladnoće,
groznica praćena ježenjem kože, trzanje nogu, samoubilačke
tendencije, sklonost krađi i druge simptome.
Najjači
intenzitet apstinencijalne krize se javlja između 24 i 72 sata po
uzimanju droge i počinju da opadaju posle sedam dana. Kod nekih
ljudi apstinencijalna kriza traje i po nekoliko meseci. Iznenadna
apstinencijalna kriza kod teških zavisnika koji su lošeg zdravstvenog
stanja može biti fatalna, iako se smatra da je apstinencija od heroina
manje opasna nego apstinencija od alkohola ili barbiturata. Može
izazvati smrt kod fetusa majki zavisnih o heroinu.
Lečenje
Lečenje
je daleko efikasnije ukoliko se započne ranije, a načini lečenja
zavise od individue. Dosad se pokazalo da najbolje rezultate daje
kombinacija terapije medikamentima sa ostalim tehnikama, u kom slučaju
pacijenti najčešće prestaju uzimati heroin (ili druge opijate)
i vraćaju se stabilnom i produktivnom životu. Metadon, sintetički
opijat koji blokira efekte heroina i eliminiše apstinencijalne krize
pokazao se veoma uspešnim u lečenju heroinske zavisnosti.
I drugi medikamenti kao što su LAAM (levo-alpha-acetyl-methadol),
naloxon i naltrexon, buprenorphine i različite terapije ponašanja
(bihejvioralne terapije) koriste se za lečenje heroinske zavisnosti.
Najbolji tretmani za lečenje zavisnosti su terapeutske zajednice
stacionarnog karaktera, u kojima lečenje traje od 3 do 6 meseci.
|
