SLAVA  
 


MIR BOŽIJI! HRISTOS SE RODI!


KAKO SLAVIMO BOŽIĆ

BOŽIĆ I BADNJAK
Pravoslavni vernici Srbi slave Božić 7. januara.

Božić označava rođenje Hristovo i najradosniji je od svih velikih hrišćanskih praznika. Za njega su vezani mnogi običaji koji vreme od nekoliko nedelja oko Božića čine najsvečanijim periodom u celoj kalendarskoj godini.

Iako mesec i dan rođenja Isusa Hrista nisu tačno utvrđeni, taj praznik se uvek slavi 7. januara (hrišćani koji se pridržavaju Gregorijanskog kalendara to čine 25. decembra) još od 380. godine.

Prema drevnom verovanju i običaju, Božić se smatra veselim porodičnim praznikom. Na taj dan se ne ide u goste, već se Hristovo rođenje proslavlja u sopstvenoj kući. Hrišćani tradicionalno veruju da bi tog dana svi koji su tokom godine bili u svađi, trebalo da se izmire i oproste jedni drugima nanete uvrede.

Proslava Božića počinje dan ranije, na Badnji dan. Tada domaćin (u seoskim pravoslavnim sredinama) odlazi u šumu po hrastovo drvo - badnjak. Uveče se badnjak stavlja na ognjište jer hrastovo granje na vatri simbolizuje svetlost i toplotu koja greje i zbližava ukućane. U gradovima se na Badnje veče takođe poštuje običaj unošenja badnjaka u kuću.

Uoči praznika slamom se posipa pod kuće, čime se dočarava pećina u Vitlejemu u kojoj je Hristos rođen.

Božiću prethodi 40-dnevni post, a na sam dan praznika trpeza je bogata i mrsna. U domovima pravoslavnih vernika za Božić se mesi česnica i ona se lomi na onoliko delova koliko ima ukućana. U česnicu se stavlja i novčić od srebra ili zlata koji simbolizuje dar novorođe nome Hristu.

Prema običaju, kod pravoslavaca na Božić u kuću rano ujutro dolazi položajnik, po pravilu muškarac, koji čestita praznik i poželi sreću, napredak i zdravlje domaćinovom domu.

Na ovaj praznik pravoslavni vernici pozdravljaju se sa "Hristos se rodi", a odgovara se sa "Vaistinu se rodi". Božić se slavi tri dana.

Osmog dana po rođenju Hristovom obeležava se po starom kalendaru početak Nove godine, jer se smatra da je osmog dana po rođenju Hrist bio obrezan i Crkva je u spomen na taj događaj ustanovila praznik upisan crvenim slovima, poznat u narodu kao mladi Božić, a Srbi ga zovu "Pravoslavna (ili "srpska") nova godina".

Nova godina se stoga kod pravoslavaca proslavlja u noći između 13. i 14. januara.

Hrišćani ne nazivaju Božić najvećim praznikom jer je to zapravo Uskrs, koji slavi pobedu života nad smrti.

Hristos se rodi!


PRAZNIČNA TRPEZA
 

Praznična trpeza je prilika da se i u našim domovima nađu stara, gotovo zaboravljena jela naše tradicionalne kuhinje.

Uobičajeno je mišljenje da srpska nacionalna kuhinja ne postoji, već da je domaća varijanta mnogo poznatijih svetskih kuhinja koju su mnogobrojni osvajači ovde doneli, a migracije i ostale sociološke i kulturne promene ustoličile.

Tako se za "slatkasto-paradajzasta" jela sa puno moče koja se spremaju u Vojvodini smatra da su mađarska nacionalna kuhinja; sarme, đuveči i ostala jela iz rerni su odgovor na onih 500 godina pod Turcima... Roštilj je bugarski...

Srbi ne mogu da zamisle novogodišnje praznike bez sarmice, podvarka, prebranca, kisele čorbice, pečenja, ajvara, pihtija... A u varijanti u kojoj se ova jela spremaju na ognjištima po selima, pa i na špoterima u gradu, ne mogu se naći nigde na svetu. Šta je naša kuhinja? Pa naša kuhinja je zapravo ono što volimo da jedemo. Ma kakvi uticaji bili kada su nastajala naša stara jela, ona jesu srpska, jer ih je naš narod učinio specifičnim, ovom podneblju prilagođenim.

Neizbežno prase na ražnju zapravo je "specijalitet" koji se retko gde može naći na Zapadu. Tržište, kapital i ogromna moć novca čine da celo prase ili, ne daj bože, jagnje ispečeno odjednom bude apsolutan luksuz koji je neprihvatljiv, pa i nekulturan. Kajmak kakav spremaju domaćice u okolini Zlatibora, Kopaonika... jeste specifičan, srpski, i pravi se po recepturi kakve nema nigde na svetu

Ako neko i prizna da postoji nacionalna kuhinja, onda će vam prvo pomenuti tučeni kačamak, cicvaru, gotovac. To jesu naša jela. Uštipci, proja, eldija, pita razvijača, gibanica takođe. Sve to služeno sa kajmakom, i spremljeno s puno strpljenja. U nacionalnim restoranima, koje danas pohode strane diplomate, poslovni ljudi, estradne zvezde... kao predjelo se služi hleb s mašću, čvarci, proja, pihtije, punjene suve paprike, švargla, kavurma...

Kuvana jela su sve popularnija, pa se na meniju, ali i na stolovima sve češće, umesto roštilja, mogu naći janija, kapama, jagnjeća sarmica, teleća glava u škembetu, papci u saftu, škembići spremljeni na razne načine. Salate - ajvar, trljenica, pindžur, urnebes..., jesu odlika naše, one pomalo zaboravljene kuhinje.

A neizbežan komentar "Sve je to masno i nezdravo" ovih dana ste i ovako zaboravili. Do Svetog Jovana zato uživajte u tradicionalnoj kuhinji, jer ona jeste ukusna, kvalitetna, i odlično izbalansirana! Uz masna jela služe se posna, samo ne preterujte sa količinama!
 

Zapečena rakija

Vruća rakija se ovih dana često služi - da ugreje, da krv prostruji, da se nazdravi... A da li ste znali da prava kuvana rakija treba da se zapeče. Naši stari su na svojim ognjištima spremali takvu rakiju! Pripremljena skuvana rakija donese se do ognjišta i žaračem zapržava. Šećer se usijanim žarom topi iznad čaše, a dovoljna je veća kap karamelisanog šećera na jednu čašicu.


DA LI VERUJETE U DEDA MRAZA?
 

Ho, ho, ho! - reči su čuvenog čovečuljka u crvenom, koji je simbol zimskih radosti i praznika.

Bilo da se zove Deda Mraz, Božić Bata, sveti Nikola, Santa Klaus, Kris Kringl, Pjer Noel ili Joulupuki, svi znaju o kome se radi - puniji dekica sa sedom kosom i dugačkom bradom, obučen u crveno odelo sa belim krznom i, naravno, džakom punim poklona. Dolazi na saonicama koje vuku irvasi, a u pratnji je svojih vernih pomagača - patuljaka.

Da li Deda Mraz stvarno postoji? To pitanje postavljeno je u jednoj anketi na Internetu, gde je čak 66% posetilaca reklo da on zaista postoji i da širi duh Božića širom sveta. Bilo je samo 34% onih koji su odgovorili negativno, verujući da je Deda Mraz ništa drugo do marketinška prevara. Znači, na osnovu ovih rezultata, Deda Mraz ipak postoji. Međutim, većina istoričara i eksperata za folklor veruje da ne postoje pouzdani podaci koji potvrđuju da je Deda Mraz ikada postojao kao čovek. Postoji nekoliko pretpostavki koje ukazuju na to da je njegova životna priča nastala po uzoru na neke paganske bogove koje je preuzela hrišćanska religija.

Po mišljenju dece, Deda Mraz ima mnoge dobre osobine. Neke od njih su naprosto neverovatne. On može da poseti milione domova, i to u toku samo jedne noći. On prati svako dete ponaosob tokom cele godine. Sve vidi i sve sazna - da li je ono bilo dobro, ili ne. On ima i magične moći; može da proizvede poklone za milione dece i da donese svakom detetu njegov poklon u toku jedne noći. Dobar je i pravedan; on odlučuje koje je dete bilo dobro i pravično ga nagrađuje. Ako dete nije bilo tako dobro - njega jednostavno zaobiđe, ili mu ostavi komadić uglja- nagrađuje lepo ponašanje, a kažnjava loše.

Deda Mraz je važan deo detinjstva. Roditelji uče svoju decu legendama o Deda Mrazu. To su divne priče koje govore o važnosti darežljivosti i deljenja, čak i ako su zasnovane na događajima koji se nikada nisu dogodili.

U Americi, Deda Mraz je postao popularan zahvaljujući čuvenom bezalkoholnom piću. Hadon Sandblom (Haddon Sundblom), ilustrator kompanije "Koka-Kola", nacrtao je 1931. godine seriju crteža Deda Mraza za njihovu reklamnu kampanju. Ove reklame mogu se videti i danas.

On živi u Laponiji, spušta se niz dimnjak i deca ga obožavaju. Deda Mraz je večan!


SAN U CRVENOM
 

Bez ove prelepe biljke ne mogu se zamisliti božićni i novogodišnji praznici. Nijedan drugi cvet ne može da napravi takvu briljantnu crvenu predstavu za vreme prazničnih dana u decembru i januaru.

Poznata je pod nazivom božićna zvezda, ali joj je pravo ime poinsetija. To je sobna biljka, poreklom iz Meksika, čiji su cvetovi okruženi jako obojenim listovima. Na američko tlo, gde je postala jako popularna, doneo ju je meksički ambasador Džoel Roberts Poinset (Joel Roberts Poinsett). Sličnost u njegovom imenu i imenu ove biljke nije slučajna, jer je ona po njemu i dobila svoj naziv. Od te davne 1825. godine dobila je svoje ime i postala je omiljeni božićni cvet.

Postoji, međutim, jedna interesantna stvar kad je reč o cvetovima ove neobične biljke. U stvari, pravo cveće je malo, zelenožute boje i jedva primetno. Ove prelepe crvene latice koje vidimo zapravo i nisu cvetovi - već listovi. Botaničari ih stručno nazivaju brakejama. One se formiraju ispod svakog cveta. To se vidi ako dobro pogledate biljku. Tako je božićna zvezda uspela da nas sve zavara. Ima je u crvenoj, beloj, roze boji ili kombinaciji boja.

  Za  novogodišnje praznike crvena je sigurno najpogodnija, a ujedno i najlepša.

Uglavnom se gaje u staklenim baštama, ali tamo gde je toplo i gde klimatski uslovi to dozvoljavaju, mogu se videti i na otvorenom, a to je zaista prelep prizor. Ipak, najviše se gaje u saksijama, ili kao rezano cveće. Ako se neguju na pravi način, što znači da se dovoljno zalivaju i da se nalaze na svetlom mestu bez promaje, listovi će ostati u boji i sveži i do jedan do dva meseca.

Ova biljka nikada ne izlazi iz mode. Odlično će poslužiti kao poklon, ali je nezamenljiva pri novogodišnjem ukrašavanju prostorija; božićna zvezda krem boje u kombinaciji sa grančicama čempresa, ili ružičaste boje lososa sa lavandom, žalfijom i bršljanom. Sjajni, purpurnocrveni gornji listovi čine božićnu zvezdu veoma otmenom. Preostaje vam jedino da uživate u ovim cvetnim lepoticama.

Božićne zvezde pokazuju se u zimskoj paradi biljaka kao stilski svemoćne - prave egzotične lepotice.


TORTE

Vreme je svečanosti.

Smenjuju se slave,  božićni  i novogodišnji praznici. To je razlog da na vašoj trpezi bude što više slatkiša. U najbolje poslastice spadaju torte. Zato smo vam pripremili recepte za

            aromatične,
            nezaboravne    i
            atraktivne torte

Mi smo ih probali. Preporučujemo da to učinite i vi. Neka vam sve bude slatko kao naše torte. Prijatno i srećno!

 Vasina torta

Sastojci: 10 jaja, 400 g oraha, 400 g šećera, 200 g maslaca, 100 g čokolade, 2 pomorandže, 3 kašike mlevenog keksa, ˝  kesice praška za pecivo.

Dobro umutite 6 belanaca, dodajte 6 kašika šećera i 6 žumanaca. Kad se šećer potpuno umuti stavite 12 kašika mlevenih oraha, 3 kašike mlevenog keksa i ˝ kesice praška za pecivo. Masu sipajte u pleh podmazan maslacem i posut brašnom. Pecite na temperaturi od 200 stepeni oko 30 minuta.

Za fil poparite 300 g mlevenih oraha sa mlekom. Masa treba da bude gusta. Kuvajte na pari 4 žumanca i 4 kašike šećera. Kad se žumanca zgusnu dodajte 100 g istopljene čokolade i pomešajte sa poparenim orasima. Sve zajedno ostavite da se prohladi (ne u frižideru). Posebno umutite 200 g maslaca i 4 kašike šećera. Kad se prohladi, pomešajte sa prethodnim filom. U celu masu dodajte struganu koru i sok od jedne pomorandže.

Na kraju sipajte sok od jedne isceđene pomorandže, namažite fil i stavite u frižider.

Za šam ušpinujte 200 g šećera sa šoljicom vode. Posebno umutite 4 belanca, a zatim ih sipajte kap po kap u šećer i neprekidno mutite sve dok se masa ne ohladi i ne postane čvrsta. Tortu namažite šamom sa svih strana.
 

Badem torta

Sastojci: 250 g badema, 2 žumanca, 9 jaja, 300 g šećera, 250 g maslaca, Ľ l mleka, 5 kašika brašna, 1 kašika ulja, 1 limun.

Umutite 9 jaja i 9 kašika šećera. Dodajte 250 g oljušćenih, mlevenih badema, 3 kašike brašna i 1 kašiku ulja. Masu sipajte u pleh podmazan maslacem i posut brašnom. Pecite na umerenoj temperaturi od 180 stepeni oko 30 minuta. Pečenu koru podelite na dva dela.

Za fil dobro umutite 2 žumanca i 250 g šećera, a zatim dodajte 2 kašike brašna i Ľ l mleka. Sve zajedno kuvajte na pari. Masu ohladite i dodajte 250 g maslaca i mutite dok fil ne postane penast. U gotov fil dodajte struganu koru i sok od isceđenog limuna.

Badem tortu slažite sledećim redom: kora, fil, kora, fil. Po želji, možete je ukrasiti šlagom i seckanim bademima.
 

Čokoladna torta

Sastojci: 3 žumanca, 7 jaja, 7 kašika šećera u prahu, 300 g maslaca, 250 g čokolade, 200 g oraha.

Penasto umutiti 100 g maslaca sa 7 kašika šećera u prahu, dodajte 100 g istopljene čokolade, 7 žumanaca i 200 g mlevenih oraha. Na kraju, umešajte sneg od 7 belanaca. Pažljivo izmešanu masu sipajte u pleh podmazan uljem ili maslacem i posut brašnom. Koru pecite na temperaturi od 180 stepeni oko 30 minuta.

 Za fil ukuvajte na pari 150 g maslaca, 100 g čokolade, 3 žumanca i prah šećer po želji.

Kad se pečena kora ohladi, presecite je na dva dela, namažite filom i ukrasite glazurom koju ćete napraviti od 50 g maslaca i isto toliko čokolade.
 


Copyright © 1996-2016 "NOVINE Toronto"

Zadnja promena izvrsena: 20 Apr 2012