6. jun 2004.
"VAPAJI ZA SKLADOM",MILANA JANKOVICA
U
petak 28 maja, u crkvi svetog Save na Riveru, promovisana je najnovija
zbirka poezije Milana Jankovica. Stihove su pored autora kazivali Dimitrije
i Amra Porobic, a o knjizi i pesniku govorili su Ranko Radovic i Radovan
Gajic.
Ranko Radovic je opustenim, anegdotskim tonom izlozio istorijat izdavanja
ove knjige, na kojoj je Milan Jankovic radio duze od jedne decenije.
Izmedju ostalog, Gajic je rekao:
"Milan Jankovic je vise javni pesnik, nego objavljivani pesnik,
odnosno, malo je objavljivan koliko je javan i koliko je i gde sve istupao
svojom pesnickom recju. Religija Milanove sonetne poezije, ako tako
moze da se kaze, ne njegova licna religija, vec religija pesnistva ove
knjige, nije ni srpstvo ni pravoslavlje, vec Srbija. Srbija je duhovnistvo
od koga se, i oko koga se, plete ovo sonetno kazanije.
Milan je autor antologijskih stihova, po meni najlepsih stihova ceznje
za otadzbinom, spevanih u tudjini, koje nam je podario u pesmi "Andjeo
u mozaiku", gde kaze: "Kad deset leta - stoleca ! / ne videh
zemlju Srbiju, / sazdah od njenih proleca / andjela blagih ociju.
Naglasak, u kreiranju sonata uvek je na odanosti ogranicenjima i teznji
savrsenstvu izraza. Dakle, jedna cisto pravoslavna poetika u svrhu iste
takve estetike. Bas kao sto kanon u religiji ima svoj smisao, tako,
u ovakvom poetskom iskazu, pesnicki kanon je kljuc za dosezanje prostora
vecne zvucnosti harmonijskih celina, zvanih sonet ili, kako ga Jankovic
u svom pesnistvu imenuje: "vapaj za skladom".
Milan i postize savrsenstvo, koje se ocituje u tome da ove njegove poetske
celine prirodno spadaju u univerzum srpske poezije i da im je mesto
bilo bas tu odavno pripravljeno. Deluju ovi soneti kao da su prirodni
deo jezika Srba.
Medju ovih " Sto sonata " postoji zavidan broj onih koji bi
mogli lezerno da se smeste uz ostvarenja sada drevnih imena velikih
bardova poput Ducica, Rakica, Disa...a to je dokaz majstorstva ovladavanja
jezikom svoga naroda, koje je Milan postigao, fizicki, tako daleko od
otadzbine, ocito duhom, u otadzbini u svakom svom danu i dahu."
I.DJ.
