UMETNICKO
I HUMANITARNO VECE
"Majko Kosovska,
od zlata jabuko"
Povodom
umetnicke veceri "Majko Kosovska, od zlata jabuko" koje
ce biti odrzano 10. septembra u Srpskom centru u Misisagi, razgovaramo
sa Radmilom Micic.
Posle veoma
uspesne humanitarne veceri, gde je bilo prisutno preko 300 posetioca,
koju ste organizovali u martu pod nazivom "O ljubavi", ponovo
imamo zadovoljstvo da u nasem gradu prisustvujemo jednom lepom umetnickom
dogadjaju. .
U martu smo moj suprug
i ja organizovali knizevno vece gde je sav prihod otisao u fond nase
crkve. To je bilo vece koje je ostalo zapazeno po kvalitetu i sadrzini
programa.Te veceri sam se publici predstavila u ulozi kosovske majke
Petre Kostic kojoj su Albanci oteli dva sina. Monodrama "Deco
moja kude li ste?" je u stvari istorijski dokumenat koji govori
o stradanju srpskog zivlja na Kosovu i Metohiji.
Mislim da je i sama
publika bila iznenadjena ovim potresnim svedocenjem jer je za mnoge
nepoznato da je na Kosovu i Metohiji oteto 1303 Srba o kojima se do
danas nista ne zna. Tragedija je jos veca ako se zna da su ovi Srbi
uglavnom oteti posle potpisivanja mira i dolaska KFOR-a.
Ono sto daje posebnu
draz i autenticnost svemu sto cemo imati priliku da vidimo, je i cinjenica
da ste letos bili u Beogradu i tamo se sreli sa majkama izbeglih sa
Kosova.
U maju sam bila u
Beogradu u zelji da upoznam majku Petru Kostic koja je sada izbeglica
u Vinci. Malo sam se pribojavala tog susreta jer znam da je ona, a
i druge majke, ispricala svoju tragediju mnogo puta. Nisam znala kako
ce prihvatiti cinjenicu da je to stradanje dobilo novu dimenziju.
U Udruzenju porodica
otetih lica sa Kosova i Metohije je uprilicen nas susret. Cim sam
usla u malenu sobu, ili sobu placa, kako je zovu ove majke, moj strah
je nestao jer su mi prisle i rasirile svoje krhke ruke, ljubeci moju
ruku i teme sto im cuvam sinove od zaborava. Petra Kostic, Desanka
Pejcinovic, Mirjana Nikolic, Angelina Kostic blagosiljase moje napore
da jos neko cuje o njihovoj tragediji.
Bilo je veoma potresno....Njihove
price su bile tragicnije i tuznije nego sto sam vec znala. Mnogima
su i muzevi oteti tako da vise nisu imale ni hranioca porodice. One
su presle granicu bede, prepustene sebi i svom bolu.
Umetnicko vece "Majko
Kosovska, od zlata jabuko" je program koji ste organizovali s
namerom da sav prihod koji sakupite posaljete tim majkama i zenama
koje su mnogi u zemlji zaboravili.
Ovo
je jedna od mnogobrojnih srpskih rana. Kad sam se pozdravljala sa
njima, obecala sam da cu napraviti jedan celovecernji program posvecen
tim majkama. Cim sam se vratila, sakupila sam $2.500 od mojih prijatelja,
Srpska Bratska Pomoc mi je darovala $ 500 tako da sam im to poslala.
Tek da znaju da ih nisam zaboravila do same veceri kad bude program.
Dvanaest majki je dobilo po $250, i ovaj gest je dobio veliki odjek
u tamosnjoj javnosti. Vecernje Novosti i pristinsko Jedinstvo su objavile
veliki clanak o ovoj akciji i o dobroti nasih ljudi ovde u Torontu.
Bile su ganute darom
jer kako rekose za sve ove godine niko ih nije ni pogledao.
"Svaki covek
je duzan svome rodu" kaze Ivo Andric. Pored ljubavi za svoj zavicaj,
ja mu dugujem i neku pomoc koju mogu da pruzim. A ovom rodu ovde dugujem
dobar i kvalitetan program koji spremam sa svojim muzem za 10. septembar.
Ovo vece je posveceno svim srpskim majkama, stradalnicama kroz vekove.
Nadam se da
ce to biti lepo vece na koje ce doci mnogi nasi ljudi u teznji da
svojim prisustvom pokazu svim tim majkama i zenama da nisu potpuno
zaboravljene.
Interesanto je reci
da ce biti prisutni i Kanadjani koji zele da pomognu tim nastradalim
zenama kao i da vide moje dramsko ucesce u celom ovom projektu. Monodramu
sam prevela na engleski da bi mogli da prate tok radnje. Iznenadjeni
su jer mnogi od njih nisu, nazalost upuceni u srpska stradanja. Propagandna
masina nam je nanela mnogo zla, jer smo uvek bili predstavljani u
negativnom svetlu ...ali i ovo je svakako mali pomak. Bolje ista nego
nista, sto bi rekao nas narod.
Zelim da dodam da
sav moj rad ne bi imao uspeha da nije mog muza koji mi pruza neogranicenu
podrsku, nasih sredstava informisanja, i cele nase zajednice koja
dolazi da cuje i vidi sta radim. To je najlepsa nagrada za moj trud.
Nadamo se da cete
doci 10. septembra u Srpski centar u Misisagi i podrzati ovu zaista
krajnje humanu akciju Radmile i Radomira Micic.
Ivana Djordjevic
