BLAGODATNI MILENIJUM
Izlozba slika Nebojse Macosa - Nebe
U
galeriji Praxis, predstavlja ovih dana (od 15. do 27. oktobra) svoje
stvaralastvo, tokom minule dve godine, Nebojsa Macos Neba. Sve, koji
znaju dosadasnji Macosev rad, u susretu sa ovom postavkom ocekuje
veliko iznenadjenje.
Slikar drazesnih motiva, jasne formalne figuracije, kojom je nostalgicno
proslavljao, izmedju ostalog, ravnicu i njene plodove ocito se poneo
za novim iskustvima i to pre svega unutar slikarskog iskustva i "iskusenija".
Sa nostalgicnim ponosom uvek se seca svojih ucitelja Save Stojkova
i Janosa Mesarosa.
Ipak, pred nama je izlozio dela u kojima je koloristicka paleta jednog
Roberta Rausenberga, 60-tih, ili Dzimi Dina, 70-tih. Ali, nece se
prevariti ni oni koji budu doziveli snagu kolorita jednog Roberta
Delnaja, 20-tih ili pak Marka Rotka, 50-tih. Dok su kod prvog u kolazima,
a kod druge dvojice na platnima, forme bile jasne i predmeti prepoznatljivi,
Macos, sa formalisticke strane koliko god je blizi Rotkovim istrazivanjima
apstraktnih ekspresionista toliko je unet i u traganja enformelista.
I upravo ovo je po cemu za naslov Milenijum zaista potpuno prikladan
izlozbi, kako nam je prezentovana.
Bez obzira na naslove slika, kojima je autor ocito hteo, koliko da
asocira na minule vekove, toliko i da da slutnju otpocetog veka, milenijuma,
kljucni momenat jeste da se po prvi put u svojoj dugovekoj istoriji,
u minulom milenijumu, covecanstvo suocilo sa apstrakcijom; bilo kao
slikom u svemirskim istrazivanjima, bilo kao slikom u istrazivanjima
mikrosvetova, bioloskih ili mineroloskih, bilo kao sa svedocanstvom,
toga i takvih iskustava unutar sopstvenog duha, u slikarskim radovima
majstora palete.
Na pocetku ovoga milenijuma, ocito Macos je to iskusio i sam i to
nam saopstava svojim radovima. Prizori na njegovim platnima su razigrane
koloristicke mase koje su u takvom rasporedu kao da samo otvaraju
"prozore" na nove koloristicke prizore, gde niceg formalno
prepoznatljivog nema. Erupcija emotivnih izliva, sudeci po oslikanim
povrsinama, uporna u svojim nastojanjima, vise je nego ocigledna.
Iz Macosevih slika izbija snazna pozitivna energija. Dominantna boja
na platnima je crvena, naneta u razlicitim povrsinama, a boja koja
po sebi nosi signal opasnosti u nasem perceptivnom iskustvu. Slikar
najcesce barata sa crvenom bojom, koja ima i tu tendenciju da spali
posmatraca, iznijansiranom emocijom i vidljivim smislom za sklad.
Nista manje "pazljiv" nije ni u radu sa ostalim bojama.
Njegova platna su puna silne energije i sveze, pozitvne vibracije
koja pleni.
Vrlo cesto, slikari, kada samo promene jednu boju ili krivinu na svojim
platnima, to proglasavaju novom fazom. Ovde, kod Macosa pak, zaista
se radi o ozbiljnoj novoj fazi, koja je upecatljiva i koja, svojom
koloristickom zvucnoscu, u posmatracu budi jedan, u odnosu na Macoseve
"stare" radove, novi smisao: osecaj pripadnosti urbanom,
koje je sa svim svojim nedostatcima i manama, koje i kakve mu nalazi
nasa nostalgicnost, ipak blagodatan izum minulog milenijuma. Kao sto
se na pocetku ovog milenijuma, ovakvim svojim slikama Macos predstavio
kao majstor palete, koji nudi jedno ugodno i blagodatno otkrice.
Radovan Gajic
