VOJVODJANSKO VECE U MISISAGI
Svi mi u nekim svojim planovima "idemo kuci",
ali "samo jos"...
U
medjuvremenu, kuca ne moze da ceka i dolazi kod nas. Dobrodosla!
Sada vec tradicionalno "Vojvodjansko vece" je 10-tog oktobra
2004 stiglo po drugi put u Misisagu. U domacinskoj atmosferi, u restoranu
"Old Tonjn Tavern", goste su docekali vlasnici restorana
Jadranka i Srdjan, ljubazno i radno osoblje restorana, kao i ucesnici
programa.
Cele noci je svirao ansambl "Prijatelji". Kako je i red,
nasi sarmantni umetnici su ispunjavali muzicke zelje gostiju, za svakim
stolom!
Organizator ovog programa je radio "Oaza"! Ako jos niste
nasli svoju oazu, pobegnite u ovu ("ja bih iz te guzve zbrisao"),
na internet adresi njnjnj.radiooaza.com, gde mozete pronaci preostale
fotografije sa ove zabave...
I
tako je, lalinskim hodom, "moram ti kas'ti", "Vojvodjansko
vece" svratilo i kod nas. Doslo je da budemo sa svojima. Ucesnici
programa Katarina Kerekes i Milutin Jazarevic su zavirili u komsijske
baste i bagremove. "Moram ti ka'sti" da onda vise niko nije
mogao ni da drema, a kamoli da spava!
U Misisagi Katarina je predstavila stihove Mike Antica - "Jao
ravnico, zloslutnico... zlatna sacmo u sisi..."; Jovana Jovanovica
Zmaja - "Ljubim li te..? Il' me sanak vara..?"; Milosa Crnjanskog
- "Secam se samo... da joj je kosa bila... topla, kao crna svila..."
i drugih vojvodjanskih pesnika.
Milutin je svojim sjajnim imitacijama vedrio nostalgicne osecaje koje
su donosili stihovi kao i predivna muzika "Prijatelja".
"Ljudi moji, zalio se Milutin ovoga puta u kozi Lale, sto me
najedio onaj moj... Nek ide u ocin...!"
Svakako treba pomenuti izvrsni meni restorana, koji cemo najbolje
prokomentarisati Milutinovom verzijom Bosanca: "Joj, jarane,
jesam bio na dobrom derneku! Mesa ko drva! A cuga prava!!!" Ipak
jedan posetilac nam je rekao da ne moze da zaboravi izvrstan gulas
koji je bio poklon gostima na "Vojvodjanskoj veceri" u Kicineru,
u novembru prosle godine. Pitali smo ga za ime, a on kaze: "Pisi
samo Zika! Svi me znaju!"
Uz zaista odlicnu muziku, casicu razgovora i dve-tri casice "ljute",
drustvo se opustilo, i lele mene - zaigrase zene, a i po koji delija!
Jedan simpaticni gospodin, Stevan Duduj, sa lalinskim sesirom, prslukom
i satom (tako i treba jer je proslog meseca postao deda po prvi put),
je onda lepo sve to fotogrfisao i ovekovecio. Predrag Vojinovic, glavni
- i odgovorni - urednik "Vojvodjanskih veceri" je kasnije
poslao gostima e-mail sa slikama i porukom: "Ovako nam je bilo..."
Izdvojicemo
komentar jednog vremesnog posetioca, Sretena Nastica: "Najvaznije
je da nas je ovde sacekala nasa rec. Ona koju svi razumemo!"
Dragica Kostic: "Odavno nisam ovoliko igrala! A trebalo bi -
zbog linije..!"
Na e-mail organizotora programa stigla je i ovakva poruka: "Hvala
na dobroj organizaciji i osmisljenom programu, kao i na nezaboravnoj
muzici. Moja supruga i ja smo se predivno proveli".
Tako nas je, vesele, zatekla i zora...
E, sada, ako nisi bio, moram ti ka'sti - nisi nis' propustio! Da smo
bili narociti - nismo! Ali da smo neophodni - to jesmo, i zato: zima
leto - nas opet eto! Vidimo se na sledecoj Vojvodjanskoj veceri! Dobrodosli!
Katarina Kerekes
