TORONTO
Pavle Aksentijevic i grupa "Zapis"
Davno
nisam imala zadovoljstvo da pisem o necemu tako lepom, tako fascinantnom,
tako duhovnom desavanju u nasoj srpskoj zajednici u Torontu.
U isto vreme bilo mi je jako tesko da nadjem prave reci, za sve vas
koji niste bili 5. novembra u Srpskom centru u Misisagi, da vam bar
za trenutak docaram ono sto smo doziveli sa Pavlom Aksentijevicem
i grupom "Zapis".
Dragoslav Pavle Aksentijevidj covek koji se dugi niz godina bavi drevnom
srpskom i vizantijskom muzikom po transkripcijama etno-muzikologa
od 12- 18 veka, zajedno sa grupom "Zapis" proveo nas je
u tih par sati kroz jedno davno zaboravljeno vremene.
Verujem da je kod mnogih probudio, makar za trenutak, tu duhovnost
koja je duboko u nama sputana verovatno zbog haosa u kojem zivimo
i nemogucnosti ili inertnosti da vrednujemo prave iskonske stvari.
"Ta iskonska lepota, je ona prava lepota, lepota koja ima vrednost
i koja traje. Imam osecaj da nasi ljudi vape za izvornom muzikom i
da geni cine svoje bez obzira gde zivite. Svi ovi ljudi pokazali su
da imaju osecaj i dusu da cuju to nesto sto nije deo ovog sveta.",
rekao nam je Milos Nikolic clan grupe "Zapis".
Cinilo se to vece kao da je vreme stalo. Cinilo se da smo negde tamo
na Balkanu i da nas ovozemaljski svet ne dotice.
Neverovatno je sa kojim su uzivanjem ovi mladi ljudi prezentovali
muziku koja zahvaljujuci takvim entuzijastima nece pasti u zaborav.
Oni zaista vole to sto rade.
"Ova
muzika budi neverovatno interesovanje medju mladima. Ovaj zvuk koji
ima patinu drevnog dozivanja ne moze vas ostaviti ravnodusnim. Jako
mi je drago sto su mi se moji sinovi prikljucili, ne zato sto su mi
sinovi, nego zato sto to zaista dobro rade...a i vole.
Mi zelimo samo da sledimo tradiciju, i Bogu hvala da pored nas ima
dosta grupa sa istom idejom. Mi zelimo ovu muziku da obogatimo, ali
da je sustinski ne menjamo. Sviramo na autenticnim instrumentima jer
smatram da je to jako vazno.
Takodje mi je jako drago sto smo ovako lepo primljeni u Montrealu,
Otavi i Torontu...ne zbog moje sujete, nego zbog dozivljaja koji mi
pruzamo. Imam utisak da su mnogi, posle duzeg vremena, imali priliku
da slusaju pravu maternju muziku.
Ovaj agresivan udar na nasu etno muziku, koji traje vec duze vreme,
koji ju je oskrnavio raznim islamskim i ciganskim ritmovima, uticao
je i na to da preobrati bidje Srbina, da ga od naroda koji je bio
spreman i da umre za srpstvo dovede u situaciju da ne zna gde pripada",
rekao nam je Pavle Aksentijevic posle koncerta.
Mozda
je Pavle Aksentijevic imao neko posebno culo, koje ga je vodilo putem
kojim ide. Mozda je samo njegova zelja, bila dovoljna i neizmerno
jaka, pa ga je usmeravala da putuje po svetu i da te mostove koje
pravi budu u stvari njegov pokusaj, da nas bar putem muzike poveze,
da nas spreci u duhovnom razdvajanju koje nazalost krasi nasu sudbinu.
Mozda razlozi nisu ni bitni. Bitno je da su Pavle Aksentijevic i
grupa "Zapis" nam omogucili, da udjemo u svet gde sve stoji
na svom mestu, gde danima mozes da prebivas ali osim sopstvenog daha
i melodije nista drugo ne cujes.
Bila je to muzikakoja je sadrzala samo proslost gde su oblici postojali
samo zahvaljujuci prividjenjima.
Bilo je to vece gde se pronosio samo ljudski romor, muzika i uzdisaji
da bi prisavsi blize zatekao stoletni odjek.
...i postojala je stvarnost koja je licila na tu muziku, samo se,
za razliku od nje, nije mogla sklopiti i odloziti.
Ivana Djordjevic
