RECITAL KOMPOZICIJA ZA DOKTORAT SVETLANE MAKSIMOVIC
"Komadici vremena u mojim rukama"
Svetalana
je muzicki izraz, scenska slika, i duhovna kritika svog vremena. Naseg
vremena.
Sve je to sadrzanao u njenom kompozitorskom stvaralastvu. Stvaralastvo,
koje, paradoksalno, stice sebe u svojoj disonantnosti, poricuci tu
istu disonantnost osmisljavanjem muzicke faze u jedinstven, celoviti
dozivljaj. Disonantnost je osnova naseg vremena; njegova prirodna
"kompozicija". Razbijenost savremenog coveka u "komadice"
kome je Svetlana posvetila i naslov jedne od svojih kompozicija: "Komadici
vremena u mojim rukama", je realnost savremenog zivljenja i kao
njegov muzicki "stil".
Svetalana uspeva da "komadice" sadasnjeg vremena (u kontrastu
sa Prustovim nostalgicnim - u literaturi - "Traganjem za izgubljenim
vremenom" u proslosti!) dozove u celinu muzickog mozaika dozivanjem
"glasova" instrumenata, koji bez obzira na svoj poseban
karakter, na kraju su, samo instrumenti organizacije jedinstvene muzicke
misli kompozitora. Ovo narocito vazi za Svetlanine kamerne kompozicije,
u kojima violina "igra" glavnu, i blagotvornu ulogu 'dozivanja"
i "povezivanja" "glasova". - Umecem i ljubavlju,
rastureno biva sastavljeno, i to, sa upotrebom jedva 'cujne"
tisine u disonantnom polju, kao bitnim emotivnim momentom iscekivanja,
napetosti i osmisljavanja u procesu stvaranja.
Nase vreme - to je jedan veliki Disonantni Orkestar, u kome svaki
instrument ne samo da svira svojim zvukom, vec svira i samo sebe.
Svetlanino stvaralastvo je u trazenju muzicki misljenog suglasja takvih
instrumenata, tj.u objedinjavanju razbijenih emocija, ili "komadica
vremena" na nacin muzicko-dramskog-recitala!
Kompleksnost epohe u kojoj zivimo odredjuje kompleksnost i bogatstvo
muzickog izraza. I po tome je Svetlana Maksimovic sa-vremena, tj.
"cedo svog vremena". Naseg vremena.
Svetalana moze sve da komponuje. I to "sve" je tako sli
kovito, da bi neki reziser slusajuci njene kompozicije doziveo odmah
viziju filmske price. O tome autenticno svedoce i poetski nazivi kompozicija,
da pomenemo samo neke koje smo nedavno imali zadovoljstvo da cujemo:
"Sizif", "Nocne Vode", "Bartoku", "Leto
2001", "Glasovi", "Komadici vremena u mojim rukama",
"Dvorska Igra", "O Svetome Nikoli".
Kamerna ili orkestralna, Svetlanina dela uzimaju snagu iz emotivnog
naboja njenog srca.
Misao joj je kristalno jasna. Ona zna sta hoce, a bogato kompozitorsko
znanje i umenje, omogucuje joj da toj misli i emociji da definisan,
ekspresivan ton.
Ali ne samo ton (tune), i ne samo tema, i ne samo tisina u medjusobnom
"odgovaranju" instrumenata (momenat njihovog "cutanja"),
vec i scenski utisak koji ostavlja "ponasanje" izvodjaca
prema svom instrumentu (gudalo "svira" i na rastojanju od
strune!), stvara izraziti dozivljaj muzicki diskretne drame! -Ovim
nacinom Svetlana neposredno uvodi i slusaoca u svoje delo, kao bliski
deo svog dela, kome je ono, uostalom, i namenjen o. "Ko ima usi
da cuje " - On, slusaoc, oseca da je deo zgusnute stvarnosti
savremenog sveta, sada na muzickoj pozornici.
Najjaci izraz takve stvarnosti kompozitorka je dala u orkestralnom
delu "Courtli Dance" - "Dvorska Igra". Ovaj "ples
otmenih", i sam naziv igre uzet u kritcko-ironicnoj poruci, mogao
je da bude izvanredna muzicka "pratnja" zadnjeg filma Stenley
Cubrika-a "Eyes Wide Shout" - velikog filmskog rezisera-kriticara
naseg vremena, moguce zrtve svog spomenutog filma. - "Dvorska
Igra", igra skrivenog uzasa u disharmonicnosti zivota, zavrsava
se apokaliptickim praskom. Njen kraj dozivljava se kao obrusavanje
Neba i najava Strasnog Suda!
Ali, to nije i Kraj koncerta! Svakako nije "zadnja" misao
kompozitorke. Apokalipsa nije jedina covekova mogucnost. Kao i u "Otkrovenju"
Jevandjeliste Jovana, Strasan Sud ne "otkriva" i sudi samo
gresnicima, vec "otkriva" i vaskrsava mucenike-pravednike!
- Po Svom Liku Bog je Coveku dao slobodu izbora: pad u greh, ili mucenicko
podvizavanje sa verom u Njega. A prema tome, kao konac tog izbora:
apokalipsu, ili spas!
Sasvim suprotno dozivljaju "Dvorske Igre", poslednje delo
slusano na koncertu "RECITAL KOMPOZICAIJA ZA DOKTORAT" dozivljava
se kao Spasiteljska ruka nade. Spasenje se nalazi u izboru puta svetosti
i svetlosti; u osvetljenosti i ozarenosti Svetim Duhom!
To
je ujedno i Svetlanin izbor, i njena "zadnja rec "! - U
veoma vestoj kombinaciji savremene orkestracije i pravoslavnog pojanja(!),
u dakle orkestarko-vokalno instrumentalnoj kompoziciji "At St.Nicolas"
("O Svetom Nikoli"), kompozitorka postize uzviseno-skladnu
muzicku Pohvalnicu Svetom Nikoli. - Kanadski pevaci, sopran Jilian
Yemen, i bariton Calvin Powell, sa orkestrom koji daje snagu i pojacava
dramaticnost radnje, svojim glasovima obuhvataju smerno i toplo kao
povesmo Vere Pravoslavne, i, otkrivaju slusaocu svo milje i dubinu
slovenske duse i same autorke.
Po duhu savremeno, po kvalitetu jedno Neovdasnje Vece u koncertnoj
dvorani "Walter Hall"-a E.J. building, na Toronto Univerzitetu
! Izvedeno 22 novembra 2004 g. Izvodjaci, bez obzira da li vec imaju
godine svoje muzicke karijere (odnosi se pre svega na izvodjace kamernih
dela) - Stephen Clarke - piano, Carol Fujino i Jayne Madison - violina,
Paul Winder - celo, Jonathan Craig - viola, ili su studenti sa fakulteta
za muziku, kao u orkestru za "Dvorsku Igru" i "O Svetome
Nikoli", profesionalno i dostojno su izveli kompozicije za doktorat
Svetlane Maksimovic.
Svetlana Maksimovic je diplomirala na Muzickoj Akademiji u Beogradu,
odsek za kompoziciju. U Toronto se doselila 1993 godine. Ovo je njena
zavrsna godina studija na doktoratu za kompoziciju, sa zavrsnom tezom
"Orkestarska Kompozicija"
- Svetlanina dela se izvode u Evropi i Kanadi; uzivo ili preko medija.
U Kanadi su mnoga uvrstena u stalne koncertne programe, ukljucujuci
Muzicke Festivale Kamerne Muzike (Chamber Music Festivals) u Otavi
, Vindzoru, i Torontu. - Dva dela izvedena na nedavnom koncertu u
"Njalter Hall"-u izvesce "Array Music and Njindsor
Symphony", u februaru iduce godine.
"Glasove" za violinu izvesce "Montreal Music Alliance"
14-og februara, 2005.
Miroslava Djurcic
