PROSLAVA VREDNA PAZNjE
Desetogodisnjica Udruzenja srpskih zena
Oh,
kako su me impresionirale srpske zene!
Obicno se ne uzbudjujem niti me impresioniraju godisnjice, skupstine
ili sednice emigrantskih organizacija- ali ovoga puta odoh kuci sa jedne
proslave emigrantske organizacije puna srca i zadovoljstva!
9. marta 2003. godine, prisustvovao sam desetogodisnjici rada "Udruzenja
srpskih zena" u Torontu.
U otmenoj zgradi Emmanuel koledza torontskog univerziteta, odrzan je
sastanak mnogih memorija ili uspomena o radu, vezama sa kanadskim vlastima,
demonstracijama, pisanju peticija, protesnih pisama, pisama novinama,
sakupljene pomoci i poslate Srbiji, odrzanih govora, intervjua, dusevnih
pretumbavnja... a sve u vezi sa satanizacijom Srba, ilegalnog, kriminalnog
i nemoralnog rata Zapada protiv Srba zadnje decenije dvadesetog veka.
Od samog pocetka ove proslave, oseti se otmenost, ozbiljnost i profesionalizam
zena koje ovu proslavu organizovase. Mozda su impresivna publika, takodje
impresivna zgrada u kojoj se ovaj skup odrzavao, engleski jezik na kome
je program vodjen... doprineli da se stvori ta atmosfera relevantne,
ozbiljne i prijatne atmosfere cime je skup odisao.
Draga Dragasevic je briljirala u ulozi voditelja programa; njen besprekorni
engleski jeizik, njena dikcija, pojava i snalazljivost, su zaista mnogo
doprineli uspehu veceri.
Ali, posle nje, redjale su se isto tako impresivne osobe, clanice Udruzenja
sa svojim ulogama i doprinosima programu.
Trinaestogodisnja Kristina Bijelic je sve odusevila sa njenim glasom:
njene himne-kanadska i srpska- posebno su prijale svojom melodicnoscu,
bojom glasa, jacinom i sigurnoscu glasa mnogo starije osobe. Znam joj
roditelje, ali nisam siguran cije je glasne zice nasledila; bice da
je to glas oca koji se redovno cuje na programima Radio Sumadija.
Sledila je sadasnja predsednica Udruzenja, Tanja Besarat koja je pozdravila
goste i aludirala na mnoge uspehe Udruzenja kroz deceniju rada. Zahvaljujuci
se svim clanicama ona je to uradila prijatnim i slikovitim jezikom:
"Zavrsili ste ogroman posao i sa njime ste izazvali radosne osmehe
na licima mnogih zena i dece kojima je bila potrebna pomoc. Mozda je
taj posao bio samo kapljica u moru potreba i nemastine ali talasi koje
je ta kapljica prouzrokovala, bice pominjani jos mnogo godina. Budite
ponosni na uspehe koje ste postigli."
Tada je gdja. Besarat procitala imena 24 gostiju, vecinom Kanadjana,
koji su pozvani da prisutvuju na proslavi.
Sledio je deo programa koji je trebalo da vizuelno prikaze postignuca
Udruzenja - ali, poslednja rec tehnike nije progovorila! Kolor dijapozitivi
ili video na disketama jednostavno nisu hteli da se pojave redosledom
kojim su bili poredjani tako da je Draga Dragasevic samo verbalno opisala
uspesan rad Udruzenja srpskih zena. Kao da je to bila neka muska ujdurma:
muskarac je baratao projektorom!
Udruzenje je donelo odluku da svake godine nagradi jednu clanicu Udruzenja.
Bice to clanica koja ce biti birana na osnovu pet kriterijuma koji se
uglavnom odnose na uspehe postignute na poljima umetnickog rada, naucnog
rada, humanosti, drustvenog, zdrastvenog rada ili domacinstva...
Ove godine, i na ovoj proslavi, dodeljena je prva nagrada Zani Vitorovic,
prvoj predsednici Udruzenja.
U svom govoru, zahvaljujuci se na ordenu koji je umetnica Jasminka Demin
izradila, Zana se jos jednom prikaza kao osoba prepuna energije, entuzijazma,
kao osoba koja je puna hvale na pomoci koju je dobijala od drugih clanica
Udruzenja, ali isto tako, i kao osoba neznih izvinjenja suprugu i deci
koje je cesto ostavljala same zbog rada u Udruzenju. Ona je bila, a
i danas je, sredisnji dinamo Udruzenja koji inspirise, vodi, bori se,
kuca na svacija vrata, govori i ubedjuje privatno i javno, sabira uspehe...
Sta je ucinilo, ovu proslavu jos uspesnijom, bilo je vec pomenuto prisustvo
velikog broja Kanadjana, prijatelja Udruzenja. Neki od ovih su bili
prijateljski raspolozeni prema Srbima i pre nego sto su se upoznali
sa radom Udruzenja, dok su druge privukli rad i aktivnosti, ciljevi
i razlozi postojanja Udruzenja srpskih zena. Tipican primer osobe ove
druge grupe prijatelja je Marsha Henjitt, profesor teologije Trinity
koledza torontskog univerziteta. Ona je ovih deset godina postojanja
Udruzenja podrzavala rad i aktivnosti istog, bila je duhovni deo njega,
a isto tako je znala da i licno ucestvuje u mnogim akcijama Udruzenja.
Ona je izdasnim pohvalama pozdravila skup.
Pre nje, pozdravila je prisutne Barbara Hall, bivsa gradonacelnica Toronta
dok je Bruna Notta, bivsa predsednica Internacionalne lige zena za mir
i slobodu, bila treci govornik.
Ova vrlo uspesna desetogodisnjica je zavrsena sa vrlo elegantnim, prigodnim
i kulturnim programom u kome su ucestvovali: Stojanka Radenovic-Petkovic,
pesnikinja, Ljiljana Dimitrijevic, harfa, Dragana Varagic sa monologom
The Vindication of Signora Clito Mestres, dok je kvartet, Vesna Vukusic,
violina, Ivana Popovic, violina, Janko Marjanovic, celo, i Bozidar Hadzi
Vitkovic, gitara, otsvirao nekoliko starih srpskih melodija i tako,
veselo, zavrsio jedno prijatno vece.
Jos puno godina uspeha!
Pavle Pavlovic
