SLIKA 2 - ZORAN CURCIC
1 - ZORAN CURCIC 2
PRIMERI RADA, POZRTVOVANJA,
USPESNOG POSLOVANJA...(1)
Zoran Curcic odlikovan
ordenom Sveti Sava
III stepena
Uvek
sam bio impresioniran, fasciniran i zaintrigiran osobama koje su bile
posebno nagradjivane za svoj rad ili za njihova postignuca u tom radu.
U vecini slucajeva, te osobe nisu radile kako su radile da bi neku izuzetnu
nagradu dobile, a ako je to tako, sta je to onda sto ih je inspirisalo
da rade vise, bolje i pozrtvovanije od svojih kolega oko sebe? Talenat?
Vrednosti koje osoba poseduje i ceni? Ljubav prema profesiji?... Ili
je tu u pitanju malo od svih ovih faktora?
Kada sam cuo
za nagrade, ordenje ili povelje koje dobise Zoran, Saveta, Aleks, Dane,
Vitomir, Zana... resih da napisem nesto o njima i njihovim nagradama.
U nekoliko nastavaka,
Novine ce doneti price ovih dobitnika nagrada, a u medjuvremenu, ako dobijemo informacije i o drugim osobama i njihovim
nagradama, nastavicemo sa rubrikom.
Zoran Curcic
Ah taj nas Lala! Ta
ja sam vec dva puta pisao u ovim Novinama o njemu.
Ali, on uporno radi
i doprinosi srpskoj zajednici Toronta, tako da nije cudo sto se u stampi
cesto pominje.
Novine od 9. februara
2002. su pisale o tome kako "Lala gradi crkvu u Torontu" dok
iste Novine od 3. maja 2002. su pisale o tome kako "Lala sveti
crkvu."
Kao sto je vec zabelezeno
u gore dva pomenuta clanka o Lali, on se posle skolovanja u svom rodnom
mest Curugu pored Novog Sada, i dopunskog skolovanja u Torontu, posvetio
biznisu: prvo gradjevinarstvu--gradnja i prodaja-- pa kada je stekao
malo kapitala osnuje Zoran Property Menagement kompaniju koju toliko
uhoda da mu je ona donela jos vise kapitala.
Zoran postaje aktivan
clan Crkve 1993. dok vec iduce godine zapocinju pripremni radovi i prave
se planovi za gradnju crkve Sabora srpskih svetitelja u Misasagi pored
Toronta. Cekalo se nekih desest godina na ovaj pocetak gradnje; zemlja
na kojoj je crkva sagradjena bila je kupljena jos 1983. godine!
Do
nasih dana, crkva je podignuta, nije potpuno zavrsena ali je vec 15.
juna 2002., osvecena velicanstvenom proslavom.
U clanku "Lala
gradi crkvu u Torontu", citirane su izjave svestenika crkve na
Didzie Rd. koje mnogo kazuju o radu Zorana Curcica, radu koji ce biti
krunisan ordenom Sv.Sava III stepena. Vredno je te izjave ponoviti.
Otac Prvoslav Puric
tada rece da Zorana vidi kao: "... dobrog i revnosnog pravoslavca.
Da njega nije bilo, mnogo duze bi se cekalo na izgradnju crkve."
U isto vreme, otac
Mihajlo Doder ovako je okarakterisao Zorana: "... uporan, pravi
preduzimac koji sve pokrece i stavlja na svoje mesto ne zaleci truda
i bez bojazni da ce ma sta promasiti. Bez njega, mnogo onoga sto je
do sada postignuto, ne bi bilo uradjeno."
Sav taj Zoranov napor,
rad, pozrtvovanje, profesionalizam. krunisan je ordenom Sv. Save koji
je on primio 15. juna 2002.
Povodom te nagrade,
Ivana DJordjevic iz lista “Novine Toronto”je razgovarala sa Zoranom,
dobitnikom najvise nagrade koju Sveti arhijerejski sinod moze da dodeli
verniku.
Kako ste se osecali
kada ste saznali da ce Vam dodeliti orden?
Bio sam jako iznenadjen
- prijatno iznenadjen. Poznato mi je bilo da se orden Svetog Save ne
dobija bas tako jednostavno i da su potrebne velike zasluge da bi ste
imali tu cast da vam Sveti arhijerejski sinod dodeli jedno ovako priznanje.
Pretpostavljam
da je to za Vas bila i velika satisfakcija s obzirom da ste ulozili
mnogo rada i truda u izgradnju Hrama Svih Srpskih Svetitelja?
Moram Vam reci da sve
ovo sto sam radio je predstavljalo za mene jedno veliko licno zadovoljstvo,
i ispunjenje. Imao sam zelju da kao covek pomognem svojim licnim zalaganjem
da napravimo nesto zbog cega ce Srbi biti ponosni. Kada sam nakon svega
toga dobio i tu cast da me odlikuju najvisim odlikovanjem, osetio sam
ono vrhunsko zadovoljstvo kada se licni trud nagradi opstim priznanjem.
Mnogi se pitaju
sta je to sto Vas motivise da toliko vremena i truda ulazete u srpsku
zajednicu?
Istina je da sve to
sto radim, radim iz licnog zadovoljstva jer uzivam kada vidim progres
nase srpske zajednice i crkve u okviru svega toga .
Do ovako monumentalne
gradjevine se stiglo zahvaljujuci velikim radom i trudom. Neizmerno
cenim i postujem sve te ljude koji su takodje ucestvovali i pomogli
u izgradnji Hrama. Nisam to ja sam postigao. Ja sam samo bio inicijator
i mozda covek koji je imao malo jacu volju i zelju. Na neki nacin je
i ta neka moja licna inspiracija
doprinela pa sam motivisao i sve te mnogobrojne ljude koji svakodnevno
pomazu da uradimo projekte koji Srbima sluze na cast.
Velika je stvar postovati
ljude i ceniti ljihov rad bez obzira koliko on bio veliki ili mali.
Uprava i ja kao predsednik se svakodnevno trudimo da se svakom tom pojedincu
zahvalimo na najmaljoj sitnici koju urade za crkvu.
Neki ljudi koje
mozda mozemo da nazovemo "posmatraci" komentarisu da imate
neki svoj licni interes i da zbog toga sve ovo radite.
Moram priznati da je
naziv posmatraci dobar, jer da su i oni bili ukljuceni u nas rad znali
bi da je sto se novca tice svaki dolar uveden u pismenom obliku. Druga
bitna stvar: jedini moj interes je moja licna satisfakcija. Kao sto
znate kroz istoriju bezbroj je ljudi koji su radili i stvarali u razlicitim
sferama zivota (naucnici, lekari, pronalzaci, graditelji) - a da im
je jedina motivacija bila njihova licna satisfakcija da pomognu ljudima
i da ostave trag za sobom.
Sto se tice finansijskog
interesa moja familija i ja, pored bezbroj sati koje provodim radeci nesto za crkvu, dajemo najmanje 10-15 hiljada
godisnje priloga crkvi.
U planu je izgradnja starackog doma za koji definitivno vec
odavno postoji potreba. Vi ste tu takodje jedan od inicijatora da sve
to realno i zazivi.
Ja sam razgovarao vec sa arhitektom i projekat je napravljen
i osmisljen za celi Srpski centar. U isto vreme bi se gradio i staracki
dom na cetiri sprata sa 60 stanova i novi centar na dva sprata sa banket
salom koja bi mogla da primi oko 900 ljudi.
Sledeci potez je da
se oformi organizacioni odbor koji ce biti sastavljen od 7 ljudi razlicitih
struka koji bi radili na celom ovom projektu. S obzirom da drzava delimicno
finansira ovaj projekat potrebno je (na njen zahtev) da se oformi ovakav
poseban odbor koji ce raditi potpuno nezavisno od crkve.
Uskoro cemo imati sastanak
sa gradonacelnicom jer je vrlo vazno da ona podrzi ceo ovaj nas poduhvat,
s obzirom da mesto gde se nalazi sada Srpski centar i hram po urbanistickom
planu nije predvidjen kao stambena zona.
Kada dodje do pocetka
radova, gradice se prvo novi Srpski centar pa ce se tek onda srusiti
stari.
Da li to znaci
da je pitanje samo vremena pocetka radova a ne i to da li ce do toga
uopste doci?
Da, tacno. Mi smo sada
u procesu resavanja raznih administrativnih stvari - znaci vise nije
sporno da li ce doci do ostvarenja projekta. Planiramo da ce gradnja
zapoceti za otprilike godinu - godinu ipo a da ce trajati oko dve godine.
Iskreno se nadam da ce 2006, najkasnije 2007. prvi stanari moci da se
usele u nas srpski staracki dom. Takodje planiramo i dva objekta u kome
ce ziveti nasi svestenici.
Postoji li zelja
da se kupi jos jedna crkva koja bi bila na severu Toronta?
Razgovarali smo sa
clanovima novo-oformljene folklorne grupe "Frula" jer je sve
vise nasih ljudi u tom delu grada. Ideja je da se kupi vec postojeca
crkva s obzirom da je sve vise mladih ljudi okupljenih oko crkve i treba
im omoguciti da imaju i oni mesto koje im je blizu
na kome bi se okupljali. Sve je to jos u zacetku - nadam se da
cemo i na tu temu imati vise detalja o kojima cemo u nekom sledecem
broju Novina razgovarati.
Koliko vidim Vi se i dalje sve vise angazujete i na veliko
zadovoljstvo mnogih Srba. Bicete prisutni i dalje u nasoj srpskoj zajednici?
Za sada nemam nameru da se povlacim kao covek koji zeli iz sveg
srca da i dalje pomaze - kako finansijski tako i licnim radom. Kao predsednik
CSO Sveti Sava svakako da ce me vremenom zameniti neko ko takodje zeli
dobro svom narodu i spreman je da se zalaze za njegove interese.
Zamolili smo i Njegovo Preosvestenstvo Vladiku
Georgija da nam kaze par reci povodom dodele ordena Sv Save g. Zoranu
Curcicu:
"Nakon nekoliko decenija bezuspjesnih pokusaja, Srbi Toronta
konacno su prosle godine ostvarili svoju veliku zelju i podigli saborni
hram u zapadnom dijelu grada, u Misisagi. Bilo je potrebno mnogo energije
i truda da bi se ovaj posao uspjesno ostvario, ne samo u smislu gradjevinskog
poduhvata. Godinama je bilo nekih unutrasnjih nesuglasica, pa i opstrukcija
u izvrsenju ovog plana, tako da je najprije valjalo iznova motivistati
nase ljude da se prihvate velikog posla.
Zbog toga smatramo
da je napor g. Zorana Curcica, kao predsjednika Crkveno-skolske opstine
Svetog Save i njenog predvodnika u ovim prelomnim godinama, zavrijedio
da mu se posveti paznja i uputi predlog Svetom arhijerejskom sinodu
da se g. Curcicu dodijeli orden. Zeljeli smo da time odamo priznanje
cijeloj ekipi ljudi oko g. Curcica, ali i da njega i njih obavezemo
da svoje djelo dovedu do kraja - da prelijepi hram Srba svetitelja i
iznutra dostojno ukrase, a dugove, koji nisu beznacajni, otplate."
Nadam se da ce g. Zoran
Curcic i dalje uspesno ici stazama, koje su po svemu ovome sto smo saznali,
okruzene velikim projektima realizovanim iz dubine duse i u koje je
uneto puno ljubavi i dobrocinstva.
Pavle Pavlovic
