25. Nov. 2003.
KONCERT GRUPE BYPASS U TORONTU
Karte za koncert: $10 ... Garderoba: $3 ....Pivo: $4.5
Beograd osamdesetih u Torontu 2003-e: neprocenjiv
Po
recima momaka iz grupe Bypass, ovako im se zahvalila na nastupu jedna
od posetiteljki. Na koncertu odrzanom 15-og novembra, u cuvenom klubu
"Opera House" u Torontu, je bilo oko 500 ljubitelja roka.
Kako su i samim svojim imenom nagovestili, momci iz Bypass-a uspostavili
su to vece most kojim su premostili okean, ratove i gnev i vratili publiku
u vreme kad su se jos uvek kupovale "Starke" i farmerke, divilo
se carima Istre, a o Kanadi kao zemlji se znalo samo po hokejaskim turnirima.
Imali smo odlican koncert i proveli smo divno vece sa ljudima koji su
se tu zatekli kazu Bypassovci. Koncert je napravio presek muzike koja
se slusala osamdesetih i devedesetih godina u Jugoslaviji , a hitovi,
kao sto su "Kreni prema meni", "Heroj ulice", "Mi
Plesemo",i "Dobro jutro" podigli su na noge publiku i
oziveli secanja na jedan romantican deo nase zajednicke proslosti. Pored
muzike Partibrejkersa, Filma, Corbe i Ekatarine momci su odsvirali i
cetiri svoje stvari koje su originalnoscu i energijom naisle na vrlo
dobar odziv publike. Verovatno ce se za njih cuti vise uskoro. Ispocetka,
naizgled tiho i nenametljivo, a onda sve ociglednije gradila se atmosfera
zurke-svirke, na kojoj se igra, pije i peva. Na trenutke, veoma nostalgicnu
i emotivnu atmosferu su narocito izazvali zvuci iz kultne serije "Grlom
u jagode" kao i tekst koji govori o devedesetim godinama kada je
vecina posetilaca zapravo i dosla u Kanadu. Ipak, kulminaciju veceri
je izazvala zestoko rokerska obrada uzickog kola, vesto prikrivenog
teksaskim zvukom Z Top-a. Tek toliko da se ne zaborave koreni! Momci
su dva puta pozivani na bis a treci put im je valjda ponestalo snage
posle dva ipo sata neprestane svirke.
Bypass je ovim koncertom jos jednom dokazao da je nas rok jos uvek ziv
i da moze da zagreje strasti. Toronto nema "SKC", "KST"
ili "Akademiju"", ali su Nebojsa, Mica, Davor, Mladen,
Vlada i DJeka pokazali da je nesto slicno moguce napraviti u "Opera
House " i da je to svima nama i te kako potrebno.
N.DJ.
P.S.
Kao neko ko vas najcesce obavestava o dogadjajima u gradu morala sam
da dodam jos par reci na izvestaj koji smo primili od naseg saradnika.
Ovo je moja prica na osnovu nevidjenog a iskazanog od onih koji su te
veceri bili u Opera House. Nazalost nisam mogla da prisustvujem koncertu.
Tek pristigla u grad, dan posle koncerta, malo sam se prosetala crsijom
da cujem novosti i propustene stvari. Srela sam mnoge ljude, razlicitih
muzickih afiniteta...i svi su pricali samo o Bajpasovcima i koncertu
kome su prisustvovali.
Nije bilo uobicjenih komentara...ljudi su svi redom bili odusevljeni
i jednoglasno proglasili ovaj koncert najboljom zurkom ove godine. Nekolicina
mi je rekla da pored ovakvih svirki nemamo potrebu za "uvoznim"
muzicarima i da definitivno srpska emigracija u Kanadi ima svoju rok
scenu koja iz dana u dan postaje sve mocnija.
Goca iz Etobika (40g.) mi je skoro sat vremena pricala (nisam mogla
da je zaustavim) o ludom provodu i pozitivnoj energiji koju davno nije
osetila na jednom mestu.
Marija iz Misisage (56g.) mi je iskreno priznala da uopste ne slusa
ovu vrstu muzike i da je na koncert otisla jer voli da posecuje sve
nase manifestacije - bila je zbunjena jer joj je bilo fenomalno i cudno
sto je dva sata skakala i pevala delove pesama kojih se prisecala.
Sasa iz Hamiltona (23g.) je euforicno pokusavao da mi docara atmosferu,
ubedjujuci me da to do sada nisam mogla da vidim.
Milana iz Toronta (34g.) odusevila je cinjenica da su bili prisutni
ljudi svih starosnih doba koji su se u tih par sati osecali totalno
sjedinjeni muzikom koja je svima pruzila osecaj bliskosti i jednakosti.
Nabrajala bih Vam jos mnoge komentare...ali se bojim da ne pomislite
da sam pristrasna. Neosporna je cinjenica da je ovaj koncert bio zaista
jedan specifican dogadjaj koji ce svima ostati u secanju. Da li je bio
pravi dogadjaj u pravom trenutku na pravom mestu... mozda... ono sto
je sigurno je to da bi mnogi zeleli da Bajpasovci ponovo organizuju
nesto slicno...ali svakako od njih mozemo ocekivati nesto samo jos bolje
od ovog sto se desilo 15. novembra 2003 u Torontu gradu koji pocinje
da ima dusu...a i ljude koji nam omogucuju da se ne osecamo nostalgicno
i usamljeno.
Ivana Djordjevic
