30. Decembar 2003.
Izlozba Radojke Samardzija
POVODOM
prodajne izlozbe Radojke Samardzija u Galeriji OUT/AUT, 3.januara vodili
smo razgovor sa slikarkom.
Dobro dosli u Toronto. Cujem da niste bili izvan zemlje punih deset
godina?
- Celu ovu dekadu nase poslednje balkanske golgote. Da kazem da mi je
trebalo nedelju dana da prevazidjem kulturni i vremenski sok je blago
receno. Neobicno mi je drago da sam u Torontu i da imam prilike da pokazem
svoje slike. Multikulturna priroda Toronta je takodje vrlo zanimljiva...
Izgradili ste umetnicku reputaciju svojom modernom verzijom ornamentacije
najstarijeg srpskog pisanog dokumenta, Miroslavljevog Jevandjelja. Diakon
Gligorije iz dvanestog veka, i Miro, Pikaso iz dvadesetog, su vasa inspiracija.
Recite nam nesto o tome.
- Provodim malo vremena na samoanalizi. Vise na reagovanju cetkicom,
bojom, intuitivno...Srednjovekovna estetika Diakona Gligorija, u sluzbi
Kneza Miroslava, kraljevog brata, mi je bila neobjasnjivo bliska na
prvi pogled. Taj zov jednostavne lepote, ukrasa, slova, boje, su me
opcinili. Da bi me s vremenom naucili, sto sam se vise udubljivala u
taj ciklus, da se radi o vrlo kopleksnoj jednostavnosti, koja je, pored
svoje estetike, pre svega vezba u duhovnoj vrednosti strpljenja. Kao
likovni pedagog, ja tu lekciju prenosim na svoje ucenike...ili bar tome
tezim... Kad vec govorimo o mojoj potrebi da se ozivi rad srednjovekovnog
majstora... Moguce je da sam u to vreme, negde pocetkom devedesetih,
kao i sva Srbija, trazila u onom nasem kolektivnom haosu, neku duhovnu
potporu, nesto na sta moze da se racuna da ostane vredno i vecno...Sto
se tice inspiracije velikana dvadesetog veka - pa ja sam dete dvadesetog
veka...
Pored ornamentacije i ikonografije, na izlozbi u OUT/AUT Galeriji je
jos veci broj radova iz tog modernog ciklusa.
Vasa je tehnika jedinstvena, sopstvena, a sastoji se od sedam faza.
U vasem umetnickom rezimeu je, izmedju ostalog, jedan clanak iz beogradskih
novina pod naslovom "Sedam koraka do jedne slike".
- Moja tehnika je rezultat dugogodisnjeg eksperimentisanja i mogla bi
da se opise kao "midzed media", ili odslikani batik. Sastoji
se zaista od sedam faza, od prenosenja skice na tekstil, preko nanosenja
boja, uz upotrebu voska i parafina, do konacnog iscrtavanja zlatnom
linijom. Sa bojama sam takodje eksperimentisala godinama i zakljucila
da su one proizvedene u Nemackoj najboljeg kvaliteta, najvibratnije...
Vase boje su, kazu, prava svetkovina zivota - zivahne, cak dramaticne,
linija sugestivna, elegantna. Sta preovladava: linija ili boja?
- U tehnickom smislu pocinjem linijom. Ali boja definitivno dominira.
Boja zauzima sopstvenu teritoriju, ne obaziruci se cesto na racionalne
granice; u stvari retko je i da znam unapred koje ce boje da same sebe
pozovu na sliku - ruka sama podje...
DJordje Kadijevic vas je podrzavao savetom i pohvalom...Deo ste
ekskluzivne grupe srpskih slikara ciji se radovi poklanjaju stranim
diplomatama i zvanicnicima. Radovi vam se prodaju u najboljim umetnickim
galerijama u Knez Mihajlovoj. U aprilu cete imati izlozbu pod imenom
"Sedam Simonida" u etnografskom muzeju u Beogradu...Kakav
je ukus uspeha?
- Ukus uspeha je prijatan. Ali mi je jos lepse kad se stari kupac, iz
Mladenovca, iz Edmontona, iz Liona, zaputi na vrata mog studija prilikom
svake posete Beogradu, da nabavi jos jednu moju sliku. Onda se osecam
uspesnom, onda sam postala deo necijeg zivota...
Emilija Adamovic
