13. april
2004.
"CUDESNI
BROD" UPLOVIO U DECJA SRCA
U
subotu 17. aprila (Kiciner) i u nedelju 18. aprila (Toronto)
Srpski teatar iz Otave
prikazuje originalnu, cudesnu i urnebesnu predstavu
za "decu od 3 do 103 godine". - Na premijeri u Otavi
"Cudesni brod"
pred skoro 500 gledalaca uplovio u decja srca.
---------------------------
Legenda kaze, bilo je ovako: usred prestonice Otavice, na stotinak
decjih koraka od parlamentarnih
vrata, a na samom pocetku Rido kanala zapocela
je avantura, nije ssala. Tek sto se otopio led na najvecem
prirodnom klizalistu na
svetu (duzem od 6 km), tek sto su otkljuccane
kanalske brave i uklonjene zimske ustave tajanstveni i CUDESNI
BROD "Singl-tangl-bangl-rod" spreman je da zapocne svoj
plovni hod. Kapetan i pet
mornara znali su da ce put biti dug: od
Otave do Kingstona - tacno 202 kilometra. Plovice rekama i jezerima
povezanim kanalom dugim
"svega" dvadesetak kilometara, izgradjenim u
doba kada kanadska konfederacija
jos nije ni postojala (1826-1832). A
zatim, kao more velikim jezerom Ontario. U mrkloj noci, dok se
preteci talasi valjaju,
u brod k'o malj na mrava udaraju. I
kad se gusarima mora uteci, do Toronta lepog stici ...
DECJA CAROLIJA
Kao i u mnogim legendama i u ovoj je stvarnost pod znakom pitanja.
Sve opisano je moguce, ali
se, sta da se krije - (jos) desilo (ni)je. Posle
ostre ontarijske zime, pre sredine maja nema kanalske plime.
Zato se od Otave do Toronta
ovih dana putuje autom, vozom, avionom, bilo
cime, samo ne brodom - pozorisnim povodom. Istina, CUDESNI BROD
zaista postoji, ali na nekom
dalekom okeanu plovi. Nije vazno kako (cudesno,
svakako!) u subotu ce doploviti u Kiciner (17.april 2004. u 15
h, The Registry Theatre, 122 Frederick St.), a u nedelju u Toronto
(18.april 2004. u 12 h,
The Isabel Bader Theatre, 93 Charles
Street West). Sta sve moze
da se dogodi kada se na tom cudesnom brodu, na
pucini sinjeg mora, nadju kapetan, pet mornara, devet ljutih gusara,
azdaja mekog srca i trapava
vestica? Za odgovor na ta pitanjca - pravac
pozornica. Tacnije receno, u sale u kojima "Srpski teatar u
Otavi" prikazuje originalni,
cudesni i urenebesni decji komad pravi: "CUDESNI
BROD - Singl-tangl-bangl-rod".
Originalno pisan, samo jednom (u Otavi, 28. marta 2004) izveden,
deci "od 3 do 103 godine"
namenjen. Za sada - tajanstven. Na pocetku, sebi
u bradu, jos ne budeci usnulu posadu, zbori zabrinuti kapetan:
"Sto mu morskih sirena
! Ne vidi se prst pred okom. Ovako mracnu noc nisam
zapamtio. Instrumenti pokazuju da smo na dobrom pravcu. Ali, ja
imam neki cudan osecaj da
se vrtimo u krug". Da bi oterao zlo predosecanje,
a deci na radovanje, kapetan se obraca publici: "Deco !
Da li sam vam pricao kako
sam se sreo sa gusarima na Juznom moru?"
Upitani malisani (i njihovi
roditelji, poneki deka i baka) uglas odgovaraju,
bicemo fini, necemo reci da vriste: "Niste! Niste!".
Kapetan ce na to, kao bajagi
upitno: "Nisam?! E, onda sluajte! Devet ljutih
gusara doslo u moj krevet. Upamtite: Bilo ih je devet. Zaista,
iza zavese izviruju lutke
gusarske, prekaljeni morski vukovi, macke sa devet
zivota, opasna ljudska sorta. Od njih se i pet hrabrih mornara
uplasise i krikove ispustise.
Ali deca ne, ona sa kapetanom "uce" da broje.
Kapetan gusare pobedjuje, nestaju jedan po jedan. "Devet ljutih
gusara jos ne znaju ko sam.
Jednog sam uspavao (lupi ga)! Ostalo ih je ...
koliko, deco ? "Osaaaaam!". I tako redom, sve dok se decja
gungula ne zaori
uzvikom: "Nulaaa!".
A, pa ova zanimljiva prica vec se dobrano razvila. Valja li citaocu
jos koji detalj otkriti ili ga, u ime "Srpskog teatra u Otavi"
iskrenoscu decjeg srca na
predstave u Kicineru i Torontu pozvati? Da
"cujemo" jos malo sta se u (mornarskoj) prici o cudu nevidjenom
na "Cudesnom brodu"
zbilo. Mornar Pera pita drugare: "A, koliko jos ima
do zore?". Njegov drug Joca zabrinut je pomalo: "More se
odjednom uzburkalo!".
Mornar Toma plasi se groma: "Munje sevaju iz neba bez
oblaka!". Ni kapetan vise nije siguran: "Ovako nesto nisam
iskusio u svom zivotu!".
Mornar Sima predosecanje ima: "Nesto ce se strassno
dogoditi!". (Sevaju
munje, udaraju gromovi, fijucce vetar, grmi ceo orkestar).
U tom trenutku, u svetlu munje, pravo niotkuda na palubu "pada"
vestica: "Ha! Ha! Ha! Ha! Ciri-baja, ciri-buja! Nek prestane
sad oluja!". Oluja
se zaista stissa, ali je jos uvek mrkla, noch u
kojoj se ne zna ko i sta
ce jos doch'! Kao na primer ... azdaja u liku zelenog
zmaja! A ne, dosta je! Ovako bi mogli do "beskaraja".
Neodoljiva pozorisna bajka
u stihovima i prozi sa muzikom, pevanjem,
carolijom, i smejanjem zasluzuje da se vidi i detetu svakom svidi.
ZAJEDNICKA KREACIJA
O nastanku i "plovidbi" CUDESNOG BRODA Dimitrije Stanisic
glavni "brodograditelj"
i glumac-kapetan, pisac i reditelj prica:
- Ideja o potrebi da se deca nasih doseljenika uvedu u Talijin
hram (pozoriste) i da pocnu
da gledaju predstave uvek je bila aktuelna. Premijerom
"Cudesnog broda", prvi put u istoriji Otave, realizovana je.
Pricu o cudesnom brodu sa
univerzalnim likovima: kapetanom, vesticom, azdajom,
mornarima i gusarima napisao sam brzo, samo za mesec dana.
U nju sam utkao i popularne
zavicajne decje pesmice "Razbole se lisica" i
"Slon lepotan dondolan" (u predstavi "Toma mornar lepotan").
Iako nikad nisu igrali
za decu, na glumce i glumice s poverenjem sam mogao da
se "oslonim". Vezbajuci svakog vikenda skoro cetiri meseca,
igrajuci prethodno "Sumnjivo
lice", iskazujuci ljubav prema pozoristu i "Srpskom
teatru u Otavi", kao i predanoscu publici - vec su se dokazali.
Trebalo je, medjutim, osmisliti
scenografiju, masivnu, ali takvu da ju je
moguce sastaviti-rastaviti za pola sata i sloziti u nekoliko torbi
da bi predstava, a i mi
s njom mogli da putujemo i doputujemo do
Kicinera i Toronta, a i
dalje gde nas pozovu. Posla su se latili Stanko Trivuncic,
Radovan Prodanovic, Micko Jevtovic, Nemanja Janjatovic i
drugi. Stracimir Cale Rakic, po struci masinski inzenjer, dao
je idejne projekte za osam ljutih gusara, za konstrukciju od
plasticnih cevi. Vildana Stanisic popunjavala je scenografiju
platnima i ostalim "rekvizitima".
Andjelija Lelicanin pomagala je u
sivenju kulisa, kostima za vesticu. I, posle tri i po meseca
cudesni brod je "porinut"
na scenu.
Glumacki i rediteljski iskusan teatarski profesionalac Stanisic
vodio je CUDESNI BROD znalacki,
kapetanski. Pet mornara glumilo je za
(zavicajnu osnovacku) peticu. Najtalentovaniji medju njima (istovremeno
pomocnik reditelja) Nemanja Janjatovic ocarao je decu, ali
(u predstavi) i vesticu-devojku Cicu. Ona (Aneta Cvjetichanin)
dokazala je da, prirodnim
darom i neiscrnom energijom, osobenim
stilom i mladalackom lepotom prerasta u omiljenu (ne samo
decju) komicarku, ali i karakternu glumicu. Iza maske azdaje
"krila" se, ali takodje uspesno glumila Ljilja Trivuncic.
Kapetan i azdaja iza paravana
i vestica u kostimu kreiranom mastom
modnog dizajnera - "prokuvali" su od napora.
- Predstava u kojoj i lutke glume, pravo je zadovoljstvo za
reditelja i sve ucesnike. Sve izgleda kao decja igra, ali glumcu
nije lako "biti lutka".
Desna ruka stalno mora biti uzdignuta
iznad paravana, lutke se
non-stop pomeraju, a nisu "bez tezine". Osim
toga tekst treba izgovarati dvostruko glasnije jer glas mora
"preskociti" paravan
i dospeti do uveta deteta u zadnjem redu velikog gledalista.
Veoma smo zahvalni kreatorki lutaka, Kanadjanki Katrini
Stardzen (Sturgeon) koja
je besplatno izradila lutke azdaje, kapetana i gusara.
Ona je "prva" kanadska lasta u "Srpskom pozoristu u Otavi",
ali bice ih, nadamo
se, malo "jato", kad nass teatar u buducnosti izvede
neku predstavu (i)
na engleskom jeziku inspirisanu srpskom epskom i
lirskom poezijom, sa junacima iz srpske istorije - kaze reditelj
Dimitrije.
I NJUJORK DESTINACIJA
Medju gotovo 500 gledalaca u Otavi je bilo i tridesetak Kanadjana
koji ne govore srpski jezik.
Svi su razumeli predstavu jer im je
podeljen detaljan sadrzaj na engleskom. Takvi su dobrodosli i
u Kicineru i Torontu. Kao sto su dobrodosli drugari i drugarice,
primera radi, rodjenog Otavljanina
Nikole Delje koji nije mario za
"ogranicenje" iskazano brojkama od 3 do 103. Nikola ima samo
dve i po godine, ali je
"vatreno", tacnije pozorisno "krstenje" doziveo
kao zajednicko odusevljenje - netremice gledajuci, aplaudirajuci
i, po zavrsetku predstave, na binu hrleci. Da
cestita svima koji su CUDESNI BROD ukotvili u decjim srcima.
Reditelj Stanisic jos napominje da je decje pozoriste vrsta
"fizickog" teatra u kome dominiraju pokret, pesme,
kostimi, muzicki i drugi
zvucni i scenski efekti, saroliko osvetljenje.
(Kad je rec o muzici i igri sacuvajmo tajnu i samo nagovestimo
iznenadjenje - mornar Sima "pretvara" se u malu Indijku,
pravim imenom Adridze CCakravarti)
Sve pomenuto privlaci decu i cini predstavu
bogatijom i zanimljivom bez obzira sto oni najmladji mozda ne
mogu razumeti svaku rec. Predstava je spektakl, simbolicki, ali i
zaista za sve od 3 do 103
godine. U tom spektaklu decja interakcija
(grupno ucestvovanje odgovorima na glumacka pitanja poput onog
"Hocemo li vesticu baciti u more"?) jeste dodatni plus koji
komadu daje kvalitet i univerzalnost.
Zbog vec dokazanog rediteljskog, glumackog i (ljubavlju prema
teatru) gradjenog kvaliteta "Srpsko pozoriste u Otavi" pozvano
je da gostuje u Njujorku
u "paket aranzmanu" ("Sumnjivo lice" i "Cudesni
brod"). O Nusicevom
vecno aktuelnom komadu - sve se zna. A kako je zavrsena
burna plovidba "cudesnog broda"? Makar se posada naljutila,
a da bi se znatizeljna deca
zadovoljila, neka nam bude dozvoljeno da se i
ta tajna oda. Ne, nece to uciniti onaj koja ovo napisa, vec... niko
drugi do ... aaah, azdaja!
Ona, koja je tokom cele "plovidbe" ustvari zelela
da se smesti u lepu i staru zavicajnu priccu o CCicca-Micci,
na kraju zadovoljno kaze:
"Stigla sam u svoju pricu i pronasla CCicca-Miccu.
Pozdravlja vas CCicca-Micca, gotova je, deco, pricca!".
(Muzika, zavesa).
U Otavi premijerna zavesa je spustena, kako bi rekao Jovan Sterija
Popovic "na opstu polzu
i zadovolenije (ne samo decjeg) puka". U
subotu i nedelju, u Kicineru i Torontu bice opet svecano i "cudesno"
podignuta. Vama, dragi citaoci
NOVINA i gledaoci svih uzrasta u cast.
(Prilog pripremila "Ploveca redakcija decjih atrakcija
Srpskog teatra u Otavi")
KAPETAN ...
Rodjeni Beogradjanin, diplomac pozorisne akademije (1970),
Dimitrije Stanisic
duze od dve decenije ziveo je i radio u Sarajevu.
U Otavi vec punu
deceniju poducava decu tajnama violine - instrumenta
na kome ume da odsvira
sve - od Strausa i Mokranjca do "riverdansa" i
"moravca".
Radeci u Radio Sarajevu rezirao je preko 200 radio-drama
i drugih radiofonskih
dela, medju kojima i mnogo decjih igara. U BiH i drugim
republikama bivse Jugoslavije postavio je na scenu komade
najznacajnijih domacih
i stranih pisaca: od Jovana Sterije Popovica, Ljubomira
Simovica, Dusana Kovacevica do Sekspira, Molijera, Brehta,
Beketa i drugih. Stanisic je jedini emigrant koji je
kao glumac u Dikensovim
"Teskim vremenima" i Sekspirovoj
"Bogojavljenskoj
noci" nastupao na sceni najprestiznije prestonicke
institucije, Nacionalnog
umetnickog centra u Otavi. U NAC-u je
rezirao i scensko
iscitavanje drame "Rekviziter" savremenog srpskog
pisca Ugljese
Sajtinca. Suosnivac je kanadskog pozorista "Brouken
ingliss teatar"
(Broken English Theatre), za koje je rezirao predstave
"Kulturni ssok"
i "Na puccini".
|
... I CLANOVI "POSADE"
Glumci:
Dimitrije Stanisic, Aneta Cvjetichanin, Ljiljana
Trivuncic, Nemanja
Janjatovic, Micko Jevtovic, Ivan Jovic,
Stracimir-Cale Rakic,
Radovan Prodanovic.
Producent: Snezana
Jaksic
Izrada lutaka: Katarina
Sturgeon
Kostimi: Gordana
Jevtovic, Vildana Stanisic-Keler
Inspicijent:Vildana
Stanisic-Keler
Majstori scene:
Andjelija
Lelicanin, Stanko Trivuncic,
Radovan Prodanovic,
Stracimir-Cale Rakic
Zvuk: Goran
Pop-Jordanov
Rekviziter i saptac:
Ljubica
Lazarevic
Graficka obrada:
Irena
Misic
|
