Intervju s povodom

Ministar spoljnih poslova Srbije i Crne Gore: Goran Svilanovic

Organizovani kriminal najveca opasnost

Kakav je zvanican stav Srbije i Crne Gore o krizi oko Iraka u kome je upravo poceo rat?
Iracki rezim je sopstvene gradjane ucinio zrtvama neodgovorne politike, a Ministarstvo spoljnih poslova duboko zali sto se do resenja nije moglo doci u Ujedinjenim nacijama.
I pored ovakvog razvoja, SCG je i dalje na stanovistu da se odnosi u medjunarodnoj zajednici moraju zasnivati na opste prihvacenim nacelima i principima medjunarodnog prava. SCG se snazno zalagala za bezuslovno izvrsavanje odredaba relevantnih rezolucija Saveta bezbednosti u vezi sa Irakom, posebno rezolucije 1441, koja je usvojena jednoglasno.
Ocekivali smo da ce i iracki rezim shvatiti svu ozbiljnost situacije i resenost medjunarodne zajednice da do kraja insistira na doslednom i bezuslovnom izvrsavanju medjunarodnih obaveza koje su pred njim stajale i da nece dovesti do situacije da se upotrebi sila kao poslednje sredstvo.
Svojim stavom prema Komisiji UN za nadzor i verifikaciju naoruzanja u Iraku i Medjunarodnoj agenciji za atomsku energiju, a samim tim i pokusajima da ne izvrsi u potpunosti sveobuhvatno i proverljivo razoruzanje oruzja za masovno unistenje i pruzanje relevantnih dokaza o tome, iracki rezim prouzrokovao je da se jos vise ugrozi medjunarodni mir i bezbednost u regionu, cime je odgovoran za sve konsekvence koje mogu da proisteknu.
Da li je priblizavanje atlantskim integracijama jos opcija za buducnost Srbije u trenutku kada su atlantske integracije na ozbiljnim iskusenjima, a dugorocno svakako nece biti ono sto su bile?
Ocigledno je da je iracka kriza izavala veliku krizu institucija medjunarodne zajednice, ali je u svemu tome najvazniji udarac koji mogu pretrpeti Ujedinjene nacije. Nama je vazno da se ocuvaju UN jer se tu susrecu interesi velikih i malih naroda i to je poslednjih nekoliko decenija mehanizam koji je najznacajnije mogao da doprinese medjunarodnom miru.
U tom smislu nemam nikakvu dilemu da je nasoj zemlji mesto u Partnerstvu za mir. Takvu odluku doneli su Vrhovni savet odbrane, tadasnja Savezna vlada, a o tome sam se konsultovao i sa nadleznim odborima u parlamentu. U sustini, niko nije stavio znak pitanja na odluku da se zapocne postupak o ulasku u Partnerstvo za mir. Mi smo svi bili svesni okolnosti u kojima zivimo, cinjenice da je NATO prisutan na nasoj teritoriji na Kosovu, u okruzenju (BiH i Makedonija) i da su sve zemlje oko nas vec u NATO-u ili ocekuju da postanu njegove clanice vrlo brzo, ili su ukljucene u Partnerstvo za mir. Svi - osim BiH i nas. BiH iz svojih razloga a mi zato sto smo poslednji zapoceli ovu proceduru.
Kod nas se dosta usko postavlja pitanje ulaska u Partnerstvo za mir i uglavnom se svodi na pricu o vojsci ili o mirovnim operacijama. Nase mesto nije u Partnerstvu za mir zato da bi nasi vojnici isli i ratovali u drugim delovima sveta, vec zato sto je pred nama iskusenje reorganizacije vojske. Novi ministar odbrane Boris Tadic dao je vec nekoliko jasnih izjava o tome da je to proces koji ce trajati dugo. Sustina tog procesa trebalo bi da bude unapredjenje polozaja vojske i vojnih lica u drustvu, osavremenjivanje naoruzanja i opreme, prilagodjavanje potrebama nase zemlje u izmenjenim medjunarodnim okolnostima u pogledu broja vojnih lica i u pogledu njihove opremljenosti i obucenosti i naravno, vaznije od svega ovoga, definisanja novog sistema demokratske civilne kontrole oruzanih snaga.
Na tom putu - to vojnici, rekao bih, bolje znaju nego politicari - saradnja sa zemljama iz okruzenja, saradnja sa zemljama unutar Partnerstva za mir moze da bude od odlucujeceg znacaja jer se radi o znanjima koje mi tek treba da usvajamo, o iskustvima koje treba da delimo sa ovim zemljama. Vecina njih, narocito u nasem orkuzenju, vec je prosla kroz ova iskusenja, koja nisu laka, ali su na kraju tog procesa bili izuzetno zadovoljni ukupnom stabilizacijom prilika u zemlji.
Kada se govori o odnosu sa NATO ili ucescu u Partnerstvu za mir, najcesce se zaboravi da to nisu samo razgovori o sastavu oruzanih snaga, broju vojnika i oficira, o demokratskoj kontroli. Tu se radi i o obezbedjenju granice, o pogranicnoj saradnji, o koriscenju vazdusnog prostora u civilne i vojne svrhe, o saradnji nadleznih sluzbi nase zemlje i susednih zemalja u borbi protiv organizovanog kriminala, pogotovu protiv trgovine ljudima i nelegalne trgovine oruzjem. To su razgovori koji vode dubinskom reorganizovanju drzave.
U Briselu ste dobili uveravanje da ce EU podrzati reformski i proevropski kurs SCG. Slicne poruke, povodom smrti premijera Zorana DJindjica, dolazile su iz celog sveta. Sta mozemo da ocekujemo od medjunarodne zajednice?
Sto se tice EU, mozemo za nekoliko nedelja da ocekujemo ulazak u Savet Evrope (SE) kao i podrsku za ublazavanje ili eliminisanje ekonomskih posledica atentata na premijera DJindjica. Predsednik Odbora za politicka pitanja Parlamentarne skupstine Saveta Evrope Roman Jakic sa kojim sam u sredu razgovarao u Beogradu, rekao je da je Komitet ministara SE uputio pismo SCG o prihvatanju obaveza koje nalaze clanstvo u SE. Mi cemo na to pismo odgovoriti u roku od tri-cetiri dana, a posle toga bi Komitet ministara vec 26.marta mogao da pozove SCG u punopravno clanstvo. Idealan scenario dizanja nase zastave u Savetu Evrope bi mogao da bude u prvih nekoliko dana aprila.
Prilikom posete predstavnika EU Havijera Solane i Krisa Patena, koji su nakon atentata na premijera DJindjica dosli hitno u Beograd kao gest podrske ne samo vladi, nego i drzavi i gradjanima, razgovarali smo o ekonomskim posledicama atentata. Njihova reakcija je bila veoma hitna-njihovi eksperti su vec ovde, neki od dogovora su vec postignuti, ne samo za dalje koriscenje Kards programa vec i za izdvajanje dodatnih sredstava podrske kako bi se ublazile ili eliminisale posledice ovog atentata na ekonomiju zemlje. Mislim da je ta reakcija bila vrlo blagovremena i zaista odlucna.
Tokom mog boravka u Briselu dogovorili smo da u sto kracem vremenskom periodu bude usaglasen i usvojen akcioni plan, sto bi omogucilo rad na studiji o pocetku pregovora o asocijaliciji i stabilizaciji sa EU. Evropska unija je spremna da pozove i ministre koji pokrivaju kljucne resore u srpskoj i crnogorskoj vladi i da ih podrzi da do kraja ovog meseca usvoje akcioni plan. Vazno je da sve tri vlade shvate da je ovo prilika da napravimo veliki korak ka pridruzivanju EU, iako je to samo sam pocetak procesa.
Sto se tice SAD, ocekujemo u aprilu normalizaciju trgovinskih odnosa, dok je budzetska pomoc (rok je ostao isti, polovina juna) uslovljena napretkom saradnje sa Haskim tribunalom, kao sto je i ulazak u Partnerstvo za mir uslovljen tom saradnjom. Akcije koje u ovom trenutku vode nadlezni organi Vlade Srbije na presecanju organizovanog kriminala i istraga o ubistvu Zoana DJindjica verovatno ce voditi i ka pronalazenju onih koji su optuzeni pred sudom u Hagu.
Kada ste "obeshrabrili" Karlu del Ponte da dodje na sahranu Zorana DJindjica, da li ste pomislili da ce se to protumaciti kao odbijanje saradnje sa Tribunalom?
Ne, ni Karla del Ponte to ne tumaci tako. Nase obaveze su nesporne i u tome se odlucnost vlade da ih ispunjavamo nimalo nije promenila. To su obaveze vlade prema zrtvama zlocina, prema onim vrednostima koje zelimo da delimo sa zemljama i narodima oko nas i prema Povelji UN ciji smo clan.
Premijer DJindjic je pokrenuo pravu ofanzivu oko statusa Kosova kako bi predupredio fakticko stanje samostalnog Kosova. Nagovestavano je da ce Beograd zatraziti podrsku Kine i Rusije da Savet bezbednosti ne cini nista sto bi znacilo "fakticku samostalnost pokrajine, a formalno nepromenjene granice". Da li je realno ocekivati takvu podrsku i kakvi su dalji potezi SCG oko kosovskog pitanja?
Na njihovu podrsku, kao i drugih nasih partnera, mozemo da racunamo u meri u kojoj smo u stanju da definisemo ciljeve. Inicijativa pokojnog predsednika vlade Srbije je bila da se mnogo dinamicnije pristupi temi Kosova, posebno njegovom statusu, kako se ne bi dopustilo da neresena pitanja usporavaju evropske integracije zemlje i kako nas ne bi u nekom vremenskom periodu doveli pred svrsen cin da se status Kosova resi mimo nase volje i mimo naseg ucesca.
Na inicijativu DJindjica, sef UNMIK-a Mihael Stajner odgovorio je predlogom za zapocinjanjem dijaloga izmedju Beograda i Pristine sa nekoliko tema koje bi trebalo da obezbede normalnu komunikaciju ljudi koji zive na Kosovu. Sef Koordinacionog centra za Kosovo Nebojsa Covic za pregovore kandidovao je nekoliko drugih tema koje se ticu povratka, bezbednosti, zastiti ljudskih prava, decentralizacije Kosova. Ocekujem da ce brzo doci do dijaloga sa svim tim pitanjima na stolu.
Kako komentarisete predlog Stajnera da se deo nadleznosti UNMIK-a prenese na kosovske organe vlasti?
To je tema o kojoj jos pregovaramo i sa Stajnerom i sa medjunarodnom zajednicom, jer mislimo da se i on, kao i mi, moramo kretati samo u okvirima koje definise Rezolucija 1244 Saveta bezbednosti.
Da li ce biti promena u ambasadama SCG i da li vi kao sef diplomatije mozete da uticete da ne bude partijskog kadriranja, u smislu da pripadnost partiji bude jedina ili glavna kvalifikacija za obavljanje posla?
Naravno da ce biti promena u ambasadama. U meri u kojoj je vlada drugacija, menjace se i personalni sastav, pre svega na celu diplomatsko-konzularnih predstavnistava. O tome su vodjeni razgovori jos pre nego sto je izabran Savet ministara, a bice nastavljeni narednih nekoliko nedelja. Moguce je da se u okviru toga razgovara i o racionalizaciji mreze predstavnistava imajuci u vidu sadasnja ogranicena finanijska sredstva. U svakom slucaju, taj posao nece biti zavrsen za nedelju-dve, ali postoji odlucnost u Savetu ministara i u obema vladama da se nadju resenja koja bi odgovarala stavu Saveta ministara prema diplomatiji zemlje.
Ranije je bilo i cisto politickih resenja koja ne zadovoljavaju profesionalne standarde, ali ja se nadam da ubuduce takvih resenja nece biti ili da ce ih biti bar znatno manje. Ipak, ne treba stvarati atmosferu da su clanovi odredjenih partija nekompetentni i nekvalifikovani samo zato sto su pripadnici partije. Ne moze da se kaze da su ljudi u protekle dve godine radili lose, radili su najbolje sto mogu i kada se bude razgovaralo o promenama mora da se ima u vidu njihov dosadasnji rad.
U ovom trenutku Srbija ima nedvosmislenu podrsku za uvodjenje vanrednog stanja i mere koje se u tom periodu preduzimaju protiv organizovanog kriminala. Ipak, da li je u medjunarodnim okvirima ta podrska orocena?.
Postoji razlika unutar i izvan EU kada je rec o oceni vanrednog stanja. Medjunarodna zajednica podrzava odlucnost vlade da se obracuna sa svima koji su doveli do ubistva i da se obracuna sa organizovanim kriminalom. Neke zemlje su tradicionalno vise osetljive i podsecaju da te mere moraju biti u skladu sa zakonima i medjunarodnim standardima. Dok god su mere usmerene protiv kriminala a ne ugrozavaju ljudska prava mozemo racunati na medjunarodnu podrsku.
Uglavnom, svi su sa zadovoljnstvom primili izjavu premijera Srbije Zorana Zivkovica da bi mere mogle biti okoncane do kraja aprila i nema dilema da bi to bio zadovoljavajuci rok koji ne bi uticao na imidz nase zemlje.
Da li, kao jedan od lidera DOS-a, smatrate da bi ministar unutrasnjih poslova Dusan Mihajlovic trebalo da podnese odgovornost za ubistvo premijera?
Svi su se slozili u vladi da je u ovom trenutku najvaznije uciniti rad policije efikasnijim i mislim da ce to biti ucinjeno.
Da li je opravdana bojazan da ce celni ljudi Sluzbe drzavne bezbednosti (SDB) iz vremena Slobodana Milosevica - Jovica Stanisic i Franko Simatovic biti pusteni na slobodu po prestanku vanrednog stanja?
Taj strah postoji ali to pitanje treba postaviti ministrima pravde, tuziocu. Ne mogu da zamislim da iza ovako opsezne akcije policije rezultat bude pustanje kucama. Ocekujem da budu pokrenuti postupci i ocekujem sudjenje koje bi trebalo da pruzi odgovor na mnoga pitanja. Ocekujem da se do detalja gradjanima u sudskom postupku objasni ko je ubio Ivana Stambolica, okolnosti atentata na Vuka Draskovica, ubistvo na Ibarskoj magistrali i konacno okolnosti pod kojima je ubijen premijer. Rec je o mnogim pitanjima koja smo jedni drugima postavljali. Tu su i ubistava koja su obracun izmedju razlicitih grupa kriminalaca.
Kakva je buducnost DOS-a? Imate li kontakte sa G-17 Plus i da li je moguca saradnja sa tom partijom u skorijoj buducnosti?
Ja imam svakodnevne kontakte sa Miroljubom Labusom. On je licno u potpunosti podrzao opredeljenje da se sto pre formira Vlada Srbije i Savet ministara.
Kada je rec o sudbini DOS-a, mislim da treba zavrsiti institucionalno "zaokruzivanje" vlasti, zavrsiti akciju protiv organizovanog kriminala i zapoceti rad na novom Ustavu Srbije.
Koliko bi najava ukidanja politickih stranaka mogla da utice na imidz zemlje u svetu?
Ovo pitanje pokrenuto je i ranije u redovnijim okolnostima i tada je moje misljenje bilo da nema prostora da se razgovara o zabrani politickih stranaka. Da bi se sada o tome razgovaralo bili bi potrebni ubedljivi dokazi o sprezi tih partija sa organizovanim kriminalom i ubistvom premijera. To je moj stav. O celoj ideji znam onoliko koliko sam procitao u novinama i nisam bio ukljucen ni u kakav razgovor o zabrani rada politickih stranaka.
Da li ste imali kontakte sa novim premijerom Vlade Srbije Zoranom Zivkovicem i da li ocekujete uspesnu saradnju sa njim?
Licno sa Zivkovicem imam odlicnu saradnju i GSS je sa njim imao odlicnu saradnju i u Nisu dok je bio gradonacelnik. Ni jednog trenutka nismo imali dilemu da prihvatimo stav GO DS da njega predlozi za premijera.
Zivkovic se sad nalazi pred iskusenjem pred kojim nikad nije bio - da vodi Vladu Srbije i to pod tezim okolnostima, cini mi se, nego sto je to bilo pre desetak dana. Moze da racuna na nasu podrsku.

| Redakcija | Arhiva | Pretplata | Pišite nam |

Copyright © 1996-2003 Nezavisne NOVINE