Intervju s povodom: Nada Dimitrijevic - sekretar hora crkve Svetog Save "Kir Stefan Srbin"
Hor "Kir Stefan Srbin"
Razgovaramo sa Nadom Dimitrijevic, sekretarom hora “Kir Stefan Srbin”, zenom koja je sa puno entuzijazma, ljubavi i nadahnuca nam ispricala pricu o osnivanju i radu hora.
Kako je doslo do toga da se osnuje hor “Kir Stefan Srbin”?
Radjanje ideje je rezultat velicanstvenog graditeljskog poduhvata duha. Tako je i radjanje ideje o osnivanju hora "Kir Stefan Srbin" pri crkvi Sv. Save u Torontu, poduhvat ostvaren, pre tri godine, maja 2000. godine, od strane cetiri neimara: oca Vasilija Tomica, g-dje. Jasmine Vucurovic, dirigenta, pijaniste, meco-soprana i pedagoga, i mog supruga Milana Dimitrijevica i mene, kao iskusnih horskih pevaca.
Kada je prva proba okupila osam clanova hora u nasem domu pod dirigentskim rukovodstvom g-dje Jasmine Vucurovic i kada su prve harmonije pravoslavne duhovne muzike odbrujale u dusama pevaca, niko nije tada razmisljao o definiciji misije novoosnovanog hora. Jedino sto nam je u tom trenutku bilo vazno je blagost i lepota srpske pravoslavne muzike koju su, ukorenjenu duboko u nasim dusama, clanovi novog hora tada stvorili.
Koja je misija hora?
Skoro tri godine kasnije, osnovna misija hora je sasvim jasna. Slaveci Boga, hor ucestvuje na sluzbama u crkvi Sv. Save u Torontu, od Uskrsa 2001 godine, izvodeci Bozanstvene Liturgije Sv. Jovana Zlatoustog i Sv. Vasilija Velikog, Velikoposno vecernje i ucestvuje u obredima vencanja. Repertoar hora se vremenom prosiruje sa dela St. Mokranjca i na dela drugih kompozitora pravoslavne muzike, kao sto su S. Rahmanjinov, Strokin, Dvorecki, Svetolik Pascan, Petar Cesnokov, Nikolaj Kedrov... Hor je takodje ucestvovao u sluzbama u manastiru Sv. Preobrazenja u Miltonu i crkvi Sv. Nikole u Hamiltonu, kao i na osvescenju novog hrama Sabora srpskih svetitelja u Misisagi.
U Pravoslavnoj crkvi sve hvale Bogu i sve potistenosti hriscanske, izrazavaju se iz dna duse i srca jedino i iskljucivo najtananijim i najlepsim instrumentom - glasom. Otuda je misija hora i da odrzi visoki umetnicki nivo u interpetaciji dela kompozitora srpske pravoslavne muzike koja je tako dugo i tako nepravedno bila zapostavljana. Misija hora je i sirenje srpske duhovnosti koja na severnoamerickom kontinentu nije dovoljno poznata.
U nedelju 11. maja odrzan je velicanstven koncert hora povodom Krsne Slave hora Spaljivanje mostiju sv. Save na Vracaru u hramu Sabora srpskih svetitelja u Misisagi.
Koncert povodom Krsne slave hora svi docekujemo sa izuzetnim uzbudjenjem, jer je koncert ne samo vid proslavljanja najveceg srpskog prosvetitelja, Sv. Save, vec i dogadjaj kada sumiramo rezultate rada hora postignutih tokom godine. Koncert koji je odrzan u nedelju uvece pod svodovima prelepe i zaista bozanstveno akusticne crkve Sabora srpskih svetitelja je doneo veliko zadovoljstvo ne samo izvodjacima vec i publici koja zna da ceni i uziva u lepoti srpske duhovne muzike.
Ko su clanovi hora?
Hor okuplja clanove koji su pre dolaska u Kanadu bili clanovi nasih poznatih horova, koji su sticali iskustva na svetskim takmicenjima i pevali na najcuvenijim svetskim scenama ali isto tako i clanove koji nisu imali prilike da steknu takva iskustva. Znanja i iskustva stecena u horovima "Obilic" ("Branko Krsmanovic"), "Ivo Lola Ribar" RTB-a, "Prvo beogradsko pevacko drustvo" iz Beograda, "Svetozar Markovic" iz Novog Sada, "Slobodan Princip Seljo" iz Sarajeva, "Omladinski hor" iz Zenice, na podijumu Karnegi hola ili na sceni svetskog festivala u Langolenu, nesebicno se prenose na nove i mladje clanove.
Bez obzira na predjasnje iskustvo clanova hora, uporan rad, redovne probe, koje se odrzavaju cetvrtkom uvece u 8:00 sati u crkvi Sv. Save na Riveru i nadasve entuzijazam i ljubav prema horskoj muzici kako naseg dirigenta tako i clanova hora, nesumnjivo doprinose intonativnoj cistoci, zaobljenosti i izbalansiranosti horskog zvuka kao i snazi koju hor postize bez obzira na relativno mali broj clanova hora.
Zelela bih da iskoristim ovu priliku da pozovem sve koji su privrzeni horskoj muzici, koji imaju horsko pevacko iskustvo ili mozda i samo dobar sluh i glas i zelju da pevaju sa nama, da nam se pridruze i postanu clanovi hora "Kir Stefan Srbin". Sve informacije o horu mogu se dobiti na tel:416-512-8219.
Imate izuzetno kvalitetne soliste koji svojim glasovnim mogucnostima svaki put fasciniraju publiku?
Imamo srecu da medju svojim clanovima imamo soliste kao sto su Jasmina Vucurovic, meco-sopran, Bojana Rajic, sopran, Dusko DJurcic, tenor, Sladjan Antic, bas i Milan Dimitrijevic, bariton, koji svojim pevanjem, kristalno cistim glasovima i lepotom interpretacije daju posebnu draz i dinamiku nasim koncertima. Publika je tako imala prilike da cuje ne samo dela klasicnih srpskih kompozitora horske muzike tokom jednocasovnog koncerta vec i dela Kir Stefana Srbina, prvog srpskog kompozitora za koga znamo, tako i vizantijsko i grcko pojanje koje potice jos iz DzV veka.
Posebnu draz koncertu je takodje dalo i ucesce vokalnog sastava Savice, pod rukovodstvom g-dje Emilije Adamovic, koje su izvele ruski napev Bogorodice devo, Oce nas Josifa Marinkovica i Pesme sa Kosova po zapisu Miodraga Vasiljevica. Ucesce vokalnog sastava Savice i u svetovnom delu programa je bez daljnjeg uveselio goste, posebno sa pesmom Backi rucak u aranzmanu Mire Cirovic.
Da li smatrate da vas je publika “shvatila” i “osetila”?
Mozda je najbolje da Vam ispricam jednu anegdotu vezanu za koncert koja mozda najbolje moze da kaze o kakvom duhovnom dogadjaju je rec: Juce sam zvala jednu poznanicu iz Novog Sada koja je bila na koncertu da joj se izvinim sto joj nisam posvetila dovoljno vremena posle naseg koncerta. Ona kaze da je koncert bio izuzetno uspesan i da je uzivala u nasem pevanju beskrajno mnogo. Rekla mi je: "Samo da znate da sam dovela i svoju drugaricu za koju znam da je pevala u "Markovicu" u Novom Sadu. Kada ste poceli da pevate, pogledala sam je i vidim da ona place. Onda vam je sigurno sasvim jasno kakvo ste uzbudjenje izazvali u publici. Bilo je prekrasno!"
Vasi planovi za buducnost?
Zelja nam je da da u sledecoj godini organizujemo koncert srpske duhovne muzike za kanadsku publiku i budemo dostojni ambasadori srpske kulture, crkvenoskolske opstine Sv. Sava i nase maticne kuce, crkve Sv. Sava na River-u. Koncerata srpske duhovne muzike je zaista veoma malo, a nama i kao horu i kao pojedincima se cini izuzetno vazno da se srpska duhovna muzika priblizi ne samo srpskoj zajednici u Torontu vec prezentuje i kanadskoj publici koja ustvari nema priliku da cuje pravoslavnu horsku muziku. Nadamo se da ce nase pevanje i van granica srpske zajednice, doprineti sirenju spoznaje o bogatsvu i lepoti srpske kulture.
Nemam reci da opisem u kojoj meri smo svi zaokupljeni i uzbudjeni prvim nastupajucim dogadjajem koji nas ocekuje vec u junu mesecu ove godine. Javnosti verovatno nije poznato, pa mi je zato veoma drago da o tome govorim, je da ce po blagoslovu Njegove Svetosti Patrijarha srpskog G. Pavla i Svetog Arhijerejskog Sinoda Srpske Pravoslavne Crkve na Vidovdan ove godine u Spomen-hramu Svetog Save na Vracaru biti odrzan Sabor srpskih horova iz otadzbine i dijaspore VIDOVDAN 2003. Ovaj prvi Sabor srpskih horova iz celog sveta, koji treba da postane tradicionalan i da se odrzava svake godine, bice u znaku velikog jubileja srpske kulture, obelezavanja 150-godisnjice rada Prvog beogradskog pevackog drustva.
Smatramo da je ucesce hora "Kir Stefan Srbin" bas na ovom prvom Saboru od izuzetne vaznosti, pa se nadamo da cemo uspeti da organizujemo nase ucesce bez obzira na izuzetno kratko vreme kojim raspolazemo, jer je hor "Kir Stefan Srbin" jedini koji se prijavio za ucesce na ovako velicanstvenoj proslavi, sa celog severno-americkog kontinenta. Osecamo, sa razlogom, veliku odgovornost za ovakav poduhvat, jer cemo svojim planiranim ucescem predstavljati ne samo sebe kao hor, ni samo crkvu Sv. Sava, ni samo crkvenoskolsku opstinu Sv. Sava i Kanadsku eparhiju, vec na posredan nacin i celokupnu srpsku dijasporu severno-americkog kontinenta.
Recite nam nesto o programu koji ce biti na Saboru horova.
Ja sam se upravo pred koncert vratila sa privatnog putovanja u Beograd, koji sam istovremeno iskoristila za sastanke sa g. Savom Miricem, sekretarom prvog Beogradskog Pevackog Drustva i Aleksandrom Vujicem, dirigentom hora, pod cijom dirigentskom palicom sam pevala u "Krsmanovicu" kao student. Grandioznost projekta koju su mi g. Miric i g. Vujic opisali me je potpuno fascinirala.
Zamisljeno je da se u subotu 28. juna uvece odrzi koncert duhovne muzike u Spomen-hramu Svetog Save na Vracaru na kome se ocekuje ucesce od preko 1000 izvodjaca iz dijaspore i domovine. Do naseg razgovora su se vec prijavili horovi iz Pariza, Berlina, Sidneja, St. Andreje, Temisvara kao i horovi iz Zagreba, Trebinja, Kotora i brojni horovi iz svih vecih gradova Srbije. 29. juna ujutru ce svi crkveni horovi ucestvovati zajednicki u sluzenju svete Liturgije u Hramu Svetog Save na Vracaru.
Na koncertu duhovne muzike ce horovi iz dijaspore imati samostalne nastupe, kojom prilikom ce, biti prezentirana putem video beam-a eparhija i crkva koju hor predstavlja. Obzirom da se ocekuje prisustvo oko 1,500 gostiju na koncertu duhovne muzike to vece, to ce biti zaista jedinstvena prilika da se Kanadska eparhija predstavi ogromnom broju gostiju. To je istovremeno i prilika da se predstave i nasi sponzori koji sponzorisu ovaj izuzetno vazan dogadjaj.
Nesumnjivo je da ce svi mediji u domovini a nadamo se i u dijaspori dati izuzetan znacaj Saboru, sto pruza mogucnost za svojevrsnu reklamu nasih sponzora. Zelela bih da iskoristim priliku da pozovem i druge zainteresovane sponzore da se jave kancelariji crkve Sv. Save na tel.:416/944-3297 ili meni na tel.:416/512-8219 kako bi smo se dogovorili oko detalja. Moram da pomenem da smo izuzetno zahvalni na podrsci koju imamo od g. Zorana Curcica, predsednika crkvenoskolske opstine Sv. Sava, kao i oca Vasilija Tomica u organizaciji naseg planiranog odlaska na Sabor Vidovdan 2003.
Za nas, pevanje u Hramu Svetoga Save na Vracaru ima posebnu simboliku obzirom da je hor "Kir Stefan Srbin" prilikom svog osnivanja odlucio da za svoju slavu prihvati 10. maj, dan kada su 1594. godine u Beogradu, na Vracaru, spaljene mosti Svetog Save u zelji da se unisti nada u dusi srpskog naroda. To je dan kada je vetar razneo dim i pepeo spaljenih mostiju po svim srpskim zemljama i ulio narodu snagu i nadu u spasenje.
Vetar koji je i nas rasejao po svetu je ustvari promisao Bozja da svojom divnom tradicijom, svojim crkvenim pevanjem i svim onim sto smo poneli sa sobom svedocimo nasu veru, da je ocuvamo i prenesemo na mladja pokoljenja. Otuda je zelja i misija svih clanova hora da pevanjem srpske pravoslavne muzike odrzavaju duhovni most izmedju svoje stare i nove domovine i da preko njega vode mlade, nove clanove u zemlju svog porekla kojom imaju zasto da se ponose.
Iskoristicu priliku da kao neki svoj komentar dodam deo jedne price koju sam napisala nakon jednog dogadjaja kada sam prvi put slusala hor “Kir Stefan Srbin”
...ulaskom u crkvu umor ostaje ispred vrata, dusa preuzima primat, hor se penje na galeriju. Sem hora i svestenika u crkvi je samo slucajni prolaznik. Neki neobjasnjiv osecaj prolazi mu kroz telo, putnik je zatecen, nesto cudno pocinje da ga obuzima. Zvuk ulazi u najmanju poru tela, stvarnost nestaje pocinje neki drugi nedokuciv svet.
Sve je tako CISTO i tako jednostavno. Nema vise slika proslosti i sadasnjosti - sve nestaje. Bude se treptaji zivota, budi se mizernost materije - sve kao da lebdi. Oslikani likovi sa zidova postaju deo stvarnosti...a taj zvuk, taj neverovatan zvuk duhovnosti osvescuje, obuzima, ispunjava.
Prolazak kroz prostor, kroz vreme, kroz ISTINU.
Ivana Djordjevic
| Redakcija | Arhiva | Pretplata | Pišite nam |
Copyright © 1996-2003 Nezavisne NOVINE
