INTERVJU S POVODOM: NATASA DAMJANOVIC

Pigmalionov dodir

Izlozba apstraktnih umetnickih fotografija skulptura koje se nalaze sirom Severne Amerike
U petak 23. maja Natasa Damjanovic je otvorila svoju izlozbu "Pigmalionov Dodir". Njena izlozba fotografija, bazirana na skulpturama koje se nalaze u Torontu i sirom Severne Amerika, ce biti u Praksis Galeriji do 5-tog juna i deo je Kontakt-a, najveceg festivala fotografije u Severnoj Americi. Ovo je sedma godina festivala u Torontu.
Iskoristili smo priliku da tim povodom razgovaramo sa Natasom Damjanovic koja zasluzuje paznju i ciju izlozbu svakako trebate posetiti.

Recite nam Natasa, odkud poriv u Vama za fotografijom?
Umetnicki fotograf bazirana u North York-u. Bavim se fotografijom vec deset godina. Pocela sam sa apstraktnim fotografijama baziranim na arhitekturi i prirodi, a u mogucnosti povezanim sa skulpturama sam otkrila slucajno pre dve godine. Ova izlozba je prva u kojoj su ta dela na raspolaganju.

Kada ste prvi put spoznali svoju ljubav prema fotografiji?
Fotografijom sam se prvo pozabavila kao tinejdzer kad sam otkrila tatinu staru rusku kameru. Fotografsku diplomu sam dobila 1998 studirajuci u vecernjoj skoli uporedo sa uspesnom karijerom u marketingu. Skolovana sam u biznisu (master of business administration - MBA), psihologiji i filozofiji, ali me je kroz sve to ljubav prema fotografiji pratila.
Pre dve godine sam pocela sa polu-radnim vremenom u marketingu da bi se mogla posvetiti vise fotografiji i mojoj deci (imam dva mala sina i muza koji me u svemu ovom podrzava!) Do sada sam izlagala u na mnogim grupnim izlozbama i na TV-u, ali ovo je moja prva velika izlozba.

Vase fotografije zrace neobicnoscu i originalnoscu.
Fotografije su apstraktne - prikazuju izbliza samo odredjene elemente skulptura - boju, gradju, kontrast, formu, sto ostavlja utisak misterioznosti, neizvestnosti, dvosmislenosti. Kao zapocete price koje posmatrac zavrsava svojim licnim reflekcijama o znacenju ovih dela. Nisam zelela da posmatracu sugerisaem znacenje, te su fotografije nazvane imenom skulptora (npr, David, Mark, Maryon, Henry).

Vase fotografije zaista dolaze do potpunog izrazaja onog trenutka kada posmatrac ugleda celu skulpturu...
Kombinacija ovih elemenata stvara utisak bistrine, jasnoce, i mogucnosti da se mali deo skulpture intimno i polako razmotri, bez distrakcija.
Dok fotografije podlezu licnoj interpretaciji, razmatranje odnos izmedju skulptura i fotografija omogucen je time sto su fotografije dokumentarnog stila postavljena uz abstrakcije.

Kako je ponikla ideja za ovom vrstom fotografije?
Htela sam da posmatracu dam bogatiji dozivljaj i bilo mi je bitno da priznam doprinos skulptora u mom kreativnom procesu. Apstraktne fotografije izazivaju znatizelju, dok dokumentarne fotografije doprinose iznenadjenju kad posmatrac uspostavi medjusobni odnos. Fotografije su istovremeno eseji o lepoti, za koju treba napraviti mesta u svakodnevnom zivotu, jer lepota treba postojati i u njoj uzivati bez osecaja da se to mora pravdati, braniti i postojati samo ako je radi necega drugog.
U svakodnevnom zivotu konstantno sam iznenadjena stvarima koje vidim, koje zapazim kad malo boje nesto pogledam. Stvari nisu samo ono sto izgledaju na prvi pogled. Kroz fotografisanje izbliza, posle puno vremena posmatranja, otkrivam nova znacenja i mogucnosti. To sam htela da pruzim i gledaocu, i zbog toga dokumentarna fotografija je prikazana uz svaku apstrakciju.

Interesantan detalj je i to da Vi sami razvijate svoje fotografije...
Da tacno, sama izradjujem sve svoje fotografije - crno-bele i u boji. Fotografije su prilicno velike - 16 inci sa 20 inci. Svega 15 primeraka u toj velicini ce ikad biti napravljen. Jedna inovacija, koja je do sada retko upotrebljavana medju fotografima, jeste sertifikat autenticnosti. Bitno mi je da garantujem mali broj primeraka da bi fotografije, koje ljudi danas sve vise kupuju za umetnicku vrednost, odrzale svoju vrednost.
Svaki primerak fotografije ima nalepnicu na poledjini koja ne moze da se skine i koja garantuje autenticnost. Sertifikat takodje ima detalje o fotografiji i skulpturi.

Fotografije sam prvo videla nezavisno od skulptura. Delovale su mi krajnje apstraktno i mozda ne tako interesantno. One su svakako imale svoju umetnicku vrednost ali ih nisam mogla u potpunosti doziveti na nacin na koji mi je Natasa ukazivala tokom telefonskog razgovora. Nakon toga otisla sam na izlozbu gde je pored svake Natasine fotografije bila i slika bazicne skulpture. Tek tada sam dokucila taj mikro svet u koji je Natasa uplovila - u trenutku mi je bila jasna lepota i umesnost Natasinog stvaralastva.
Ukoliko imate malo vremena svakako bi vam preporucila da se prosetate do Pradzis galerije (1614 Ljueen Street Njest) i razgledate ovu nadasve profesionalnu i interesantnu izlozbu fotografija nase sugradjanke koja je nasla snage i inspiracije da istraje u svojoj ljubavi prema fotografiji.

Ivana Djordjevic

Za vise informacija, posetite sajt www.praxisart.net

| Redakcija | Arhiva | Pretplata | Pišite nam |

Copyright © 1996-2003 Nezavisne NOVINE