INTERVJU S POVODOM: IVANA KNEZEVIC
"Ja sam stvarni lik iza proizvoda,
licno angazovana od pocetka do kraja"

Za Ivanu sam saznala sasvim slucajno... a mozda to nije ni bilo slucajno s obzirom na to kako me je ova zena impresionirala. Cime, pitate se? Sve redje susrecemo ljude koji su u mogucnosti da nas impresioniraju, zadive, zaintrigiraju. Nekako se praznina uvukla u ljude - prazni pogledi i usplahirene oci.
Tako zaintrigirana uputila sam se nenajavljena kod Ivane u radnju (2094 Yonge Str./South of Eglinton Toronto). Vetrovit dan; svakodnevna buka centra grada; ljudi koji kao i uvek u zurbi i strahu da ce nesto bitno propustiti. Ulazim i odjednom, kao kroz vremeplov, uplovljavam u neverovatno harizmaticni prostor koji ne pripada nijednom odredjenom vremenu - obuzima me nevidjeni mir. Prilazi mi zena sa jednim smirenim izrazom lica koja odise neverovatnom jednostavnoscu. Ostala sam sa njom u razgovoru par sati, a da nisam ni osetila koliko sam se dugo zadrzala.
Posle izvesnog vremena zamolila sam Ivanu Knezevic da za nase citaoce kaze par reci o onome cime se bavi. Naravno razgovoru nikad kraja...pa je i ovo nase cavrljanje doprinelo da obuhvatimo mnoge teme koje verujem da ce interesovati nase citateljke, a nadam se i citatelje s obzirom da kozmetika uzima sve vise mesta i u zivotu muskaraca.

Ivana kako se rodila ideja da se bavite ovim poslom?
Rodjena sam u Skoplju, odrasla u Boru, studirala u Beogradu. Kao i mnoge stvari koje ce ti dramaticno uticati na zivot, i ova moja ideja o kremama se pojavila naizgled niotkuda. Usred razmisljanja cime cu se baviti u zivotu, a pre fakulteta, pojavio mi se "ocigledan" izbor. Moja familija je u izboru farmacije videla "fin posao za zensko dete"... meni licno nije padalo napamet da budem apotekar. Verujem da im ni dan-danas nije sasvim jasno zasto sam se odrekla sigurne i dobro placene profesije u korist ideje.
Imala sam srece, iako ne znam koliko su me i tamo ozbiljno shvatali, da mi je u apoteci u Boru upravnica narucivala sastojke koje je mogla, plus mi dala odresene ruke da koristim sve sto se tamo vec naslo, pa sam ja odmah krenula da izmisljam recepture. Ona je imala i knjizicu punu starih recepata koje sam vredno prepisivala i isprobavala. Za cudo jedno, nikad mi nije nedostajalo "zrtava" koje ce probati to sto sam ja muckala. Mislim da je moj entuzijazam tu igrao vaznu ulogu.

Sta Vas je motivisalo da dodjete u Kanadu?
U Kanadu sam dosla sama vodjena tom istom idejom, pre vise od 10 godina. Obzirom da je ovo "Zapad" mislila sam da ce ovde znati mnogo vise od nas i da cu se i dalje obrazovati i konacno krenuti sa celom stvari. U Jugoslaviji nisam videla nikakvu drugu mogucnost osim apoteke a to je bilo neprihvatljivo. Studije farmacije su ovde mnogo drugacije od nasih, i pretpostavljam evropskih uopste. Jako su pod uticajem farmaceutske industrije i sve je podredjeno napredovanju farmakologije. Bila sam zapanjena kako su se odrekli neverovatno bogate tradicije i siroko-disciplinarnog pristupa neophodnog jednoj tako staroj profesiji. O kozmetologiji nisu ni culi. Mislim da su se stvari odnedavno promenile na bolje.
Tako sam se nasla u poziciji da se sama snalazim. Od svojih zacetaka do tog trenutka, moja ideja se brusila i oblikovala, rasla zajedno sa mnom. Pred kraj studija postala sam vegetarijanac i ostala sve do danas. Oduvek sam jako volela zivotinje, ocuvanje prirodne sredine i resursa, postovanje dobrih starih obicaja i borba protiv junk-a i konzumerizma koji podrzava sve osim kvaliteta, na svim nivoima zivota... sve je to meni licno jako vazno i moj posao je odraz mojih licnih ubedjenja.
Posto sam vrlo brzo po dolasku resila da necu raditi na nostrifikaciji diplome i dobijanju dozvole za rad kao farmaceut, vec se posvetiti ostvarenju moje sada vec "nestrpljive" ideje - nasla sam posao u jednoj spa. Radila sam na recepciji, u direktnom kontaktu sa klijentima, organizaciji posla, management-u, promocijama i marketingu... ucila sam o biznisu kao i o tome sta se trazi, kako se druge kozmeticke linije prezentiraju. Ujedno sam radila sa esteticarkama (kozmeticarkama) koje su rado isprobavale moje tvorevine i davale mi kritike, kao i svoju podrsku. To je bilo neprocenjivo za mene. One su imale jako puno iskustva sa najrazlicitijim kremama, ali sam ja pokusavala da stvorim nesto sasvim drugacije.

Pretpostavljam da je pocetak bio spor i mukotrpan?
Da, veoma! Citala sam o aromaterapiji, kozmetickoj primeni biljnih ekstrakata, istrazivala sve mogucnosti za stvaranje prirodne baze, bez ikakvih sintetickih emulgatora, konzervansa, stabilizatora i slicnih ustaljenih sastojaka. Trazila sam snabdevace. U mnogim slucajevima suocavala sam se sa cinjenicom da uopste nisu znali o cemu pricam ili mi nisu mogli pomoci. Upucivali su me na nekog drugog; davali mi savete za koje bih normalno morala platiti... i naravno, belezila svoje ideje i eksperimentisala. To se obicno desavalo kod kuce, u improvizovanoj laboratoriji, koja je prvo bila u kuhinji, pa u ekstra kupatilu, zatim u spavacoj sobi (dok mi je krevet bio u dnevnoj), a sada je u zadnjem delu radnje. Moj dugogodisnji beli mantil, koji je sada sve samo ne beo, nosi sve tragove prosipanja, prstanja i iznenadjenja koja su se desavala tokom godina. Cuvam ga kao memento.

Kako je dosla do toga da krenete u avanturu pravljenja krema (s obzirom da je to ovde dosta tesko zbog jake konkurencije)?
Nikada nisam osecala kozmeticku industriju kao pravu konkurenciju, sto je verovatno dobro jer se nikada inace ne bih usudila da se upustim u sve ovo. Ja sam imala ideju koju sam morala da ostvarim. To je bio izazov, (uprkos nemanju para ni podrske, timova i marketinskih analiza...) da ostvarim te recepte onako kakvim sam ih zamislila, i da onda to ipak sve plasiram na trziste. Ne znam sta me je gonilo kroz sve ove godine poteskoca i razocarenja, ali mnoge stvari o sebi naucimo tek kad se suocimo sa izazovima. Ono sto se nije promenilo je da ja duboko verujem u kvalitet i princip priodnih proizvoda. Kao sto lepota nije samo eksterijer, tako je i za mene ovde u pitanju mnogo vise od pravljenja krema.

Sta Vas je rukovodilo u izboru krema sa kojima ces krenuti i kako danas pravis odabir krema koje su aktuelne?
Na tom mom prvom poslu sam razgovarala sa zenama, gledala sta traze, kao i nacine na koje kompanije reklamama manipulisu trzistem. Ja sam se istovremeno drzala starih isprobanih istina i novih dostignuca. Kad dobijem inspiraciju za novi proizvod, sto moze da bude u slucajnoj konverzaciji ili citajuci neki clanak ili na neki sasvim treci nacin, obicno mi ne treba dugo - tacno znam sta cu i kako uraditi. Najveci problem je oduvek bio tehnicke prirode - stvoriti kremu koja je stabilna bez sintetickih sastojaka. Trenutno imam oko 50 proizvoda.

U Vasem salonu vlada jedan neubicjeni mir i harmonija. Samim ulaskom ima se utisak da ste na pravom mestu?
Ja verujem u ovo sto radim. Istovremeno, nisam usvojila "agresivni" nacin promocije, jer nisam htela - ne lezi mojoj prirodi niti odgovara mojoj filozofiji. Proizvode sam stvorila na svoj nacin, bez kompromisa, tako ih i prezentiram. Ja nikada ne obecavam magicne moci i rezultate preko noci. To je vredjanje inteligencije mojih klijenata. Umesto toga, ja cu im objasniti sve sto ih zanima, odgovoriti na njihova pitanja, ohrabriti ih da mi daju utiske nakon sto su probali kreme. Volim licni kontakt sa ljudima. Osim toga, to je moja prednost u odnosu na sve druge kozmeticke linije - ja sam stvarni lik iza proizvoda, na dohvat i licno angazovana od pocetka do kraja.

Imam utisak da u ceo posao unosite i neku svoju pozitivnu energiju.
Mislim da je u pitanju jedan kreativni proces, bez obzira na sta se odnosi . Verujem da se moja energija oseca u njima. Nacin na koji se prirodna aroma etericnih ulja uvuce u olfaktorne senzore i memoriju, prijatan osecaj nanosenja proizvoda na kozu, mekota koze...je deo uzivanja tog kreativnog procesa podeljen sa ostalima.

Da li nacin zivota pojedinca utice na delotvornost Vasih proizvoda?
Nacin zivota ima dalekoseznog uticaja na nasa mentalna, emotivna i sva ostala stanja. Da bi se zivelo dobro, sto ce se odraziti i na kozu i efekat svega ostalog sto nam u zivotu pomaze, neophodno je da prioriteti budu balansirani. Dobra i zdrava ishrana je krucijalna za sve - podjednako je vazno hraniti nase emotivne potrebe, opustiti se da bi se skoncentrisali kad treba i uzivali kad isto treba, vazni su nam drugi ljudi, eliminacija negativnih uticaja...ovo sto ja radim je samo jedan deo mozaika koji cini dobar i kvalitetan zivot.

Veliku ulogu u nezi koze svakako imaju i prirodni faktori - genetika, nasledje. U kojoj meri se moze redovnom negom poboljsati kvalitet koze?
Ja cesto puta kazem da u kozu treba investirati kao sto gradimo dobre odnose sa drugim ljudima, obrazujemo se, jedemo kvalitetnu hranu...sve ce se to vratiti. Genetika se ne moze zaobici, ali se moze prilagoditi. Svaka koza je unikatna - na nju utice toliko puno faktora da bi bilo nemoguce kontrolisati ih. Ona je isto tako neverovatno sposobna da se regenerise i nosi sa problemima, samo joj u tome treba pomoci i podrzati je. Po mom cvrstom ubedjenju, to najbolje postizu prirodni proizvodi.

Kada bi jedna zena, koja zeli da ima negovanu kozu, trebalo da krene redovno da koristi kozmeticke preparate?
To jako zavisi od tipa koze. Tinejdzerske akne ce primorati mnoge da traze pomoc; suva koza neprijatnim zatezanjem podseca da joj nesto treba; normalna zdrava koza ne skrece paznju na sebe, ali cak i ako se ne koristi krema u ranim dvadesetim, jako je vazno imati kvalitetno mleko za ciscenje lica, sa sminkom ili bez nje. Dobro je uraditi piling. Do kasnih dvadesetih sigurno treba potraziti dobru kremu. Da podsetim, nega koze je dugorocna investicija.

Sta je to sto Vas cini specificnom u odnosu na ostale proizvodjace - posebno u odnosu na kompanije koje su poznate javnosti?
Ja sledim vrlo staru tradiciju. Koristim lekovito bilje i etericna ulja kao aktivne sastojke, vitamine, anti-oksidante i sl, a u samoj bazi kreme, sve je iz prirodnih ulja, najcesce zitarica i razlicitih oraha, plus egzoticnih biljaka, tu su voskovi i puteri...sve je ovo dobro za kozu. I to se zna vec stotinama godina i mnogo duze. Ono sto sam ja uradila je stvorila moderne kreme ali bez modernih pomagala - hemikalija. Umesto njih koristim oprobane pirordne suspstance.

Pretpostavljam da su Vam vasi klijenti najveca motivacija i podrska da istrajete na putu kojim ste se uputili?
Imam puno prica, od kojih su neke bas dirljive. Jedna je netipican primer: muskarac. Rekao mi je da je prvi put kad je koristio moje proizvode bio iznenadjen - oni mirisu prirodno a ljudi su navikli na parfemisane kreme. Sledeci put je vec bio manje obazriv, ali mu je jos uvek bilo neobicno. Treci put se vec radovao unapred tom osecaju kad ih pomirise i mekoti koju oseti na kozi. To mu je postao mali ritual dva puta dnevno, i smatra se adiktom. Plus dobija komplimente od zena.
Inace, ono sto cesto cujem i uvek me iznova obraduje je kad mi dodje musterija i kaze kako joj svi na poslu i u kuci govore da je nesto drugacije na njoj a ne znaju sta, ali kako izgleda sjajno...toga ni njima ni meni nikad dosta.
Ali uopsteno, pomoci nekome sa problematicnom kozom, ili bebi sa osipom i osetljivom kozom, zeni koja je danima posle elektrolize pokusavala da sakrije svoju crvenu i iziritiranu nadusnicu (?), ili joj je koza bolno zategnuta i suva...svaki put me podseti da je vredelo truda.
Jedna klijentkinja mi je poslala e-mail da mi kaze kako joj njen mali sin svako vece kad ga uspavljuje kaze kako mnogo lepo mirise i trazi da mu prisloni obraz uz njegov. Druga mi je rekla kako su je pitali, obazrivo, da li je "uradila" nesto (od plasticnih zahvata) jer ne nosi sminku i izgleda "like a million bucks".

Da li postoje bitne razlike medju zenama iz raznih zemalja - u pristupu oko nege koze, u razmisljanjima?
Ako govorimo o opstoj nezi, narocite razlike nema, tu cak ni stalez i imovno stanje ne igraju toliku ulogu. Neke zene ce mnogo radije potrositi na proizvode za svoje lice nego na garderobu ili druge stvari. Neke zene ce pratiti razvoj i nove trendove u kozmetickoj industriji u zelji da probaju sve sto je novo. Ima i onih koje se verno drze onoga sto vole, ili je oprobano. Evropljanke ovde vaze kao "upoznate" sa tajnama oko nege koze, bilo da to rade sa Niveom ili kupuju mnogo skuplje kreme.
Tipovi koze iz nase zemlje uglavnom imaju solidnu genetsku zaledjinu. Ovdasnja klima nije naklonjena kozi, a razliciti rasni i nacionalni tipovi i mesavine, plus zagadjenje zivotne sredine, vrlo cesto rezultiraju u neobjasnjivim osetljivostima i reakcijama. Iako je moguce reagovati i na prirodne kreme, takvi slucajevi su vrlo retki. Ljudi i dalje vrlo cesto idu kod dermatologa zbog problema kojima se moze pomoci kvalitetnom negom. Trziste je toliko prezasiceno reklamama da potrosaci osecaju kao da i nemaju izbora, jer je vrlo tesko izabrati bez upadanja u klopku zavodljivog marketinga

Da li smatrate da zene koriste kreme samo iz estetskih razloga ili tu postoji jos "nesto"?
Lepota je neodvojiva od pojma zenstvenosti, a koji opet dolazi od svesti o svojoj vrednosti. Zene radjaju, neguju, hrane svet - nega koze je samo mali deo njenog vracanja sebi. Posvetiti se sebi na opusten nacin i uciniti nesto sto je dobro za nas uz osecaj da ce nam "svet pasti pred noge", zasluzeno...to je onaj sjaj u zenskim ocima koji svaka zena razume.

Da li postoji kraj puta, krajnji cilj...ili je sve ovo, ceo Vas zivotni proces, jedno "trajanje" u kome uzivate svesni cinjenice da ste u mogucnosti da radite ono sto zaista volite?
Ponekad me je potrebno podsetiti na ovo sto kazete - da sam stvorila sebi mogucnost da se bavim onim sto volim i da imam apsolutnu slobodu izbora po pitanju mnogih stvari. Nasuprot tome, odgovornost isto tako pociva na meni, a ne mogu ni da zatvorim i odem na kapucino kada me prijateljica pozove telefonom. Ovakav zivot je dinamican, sto znaci padove kao i uspone. Biznis je veliki izazov.

Da li ste nasli svoj unutrasnji mir? Po Vasem misljenju kako je moguce napraviti sklad izmedju duhovnih i fizickih potreba?
Prihvatiti sebe je jedan od najtezih zivotnih izazova. Nismo savrseni u svojim mislima i osecanjima - nismo ni telesno. Treba biti svoj.Mir nije staticni oblik. On je ravnoteza. Ponekad fino balansiram; ponekad padnem, ali brzo ustajem. Treba uciti, razvijati se. Zivot je proces, ne moze se zaostati.

Sta jednu osobu, cini lepom?
Ah, ja jako volim lepotu! Nemoguce je opisati, zar ne? Ona se prepoznaje. Ali u svim svojim pojavnim oblicima, uvek olicava sklad kao vrhunac, taj spoj duse i tela, ravnotezu. Vidjala sam lepe zene svih mogucih godina i iz svih kultura. Crte lica, drzanje, koza, sve to igra ulogu, ali mora da se oseti i prisustvo duha, inace je nepotpuna.

Vase lice nije "nasminkano", ali izgleda neverovatno negovano i kao da ima svu sminku ovog sveta. Cesto kada ugledam neku zenu, koja je nenasminkana, stvaram u glavi automatski sliku sta bi od raznih boja i ostalih preparata trebalo primeniti.... Vas nisam "oslikavala".
Tacno je - ja se ne sminkam. Koristim samo karmin. Nemam lose misljenje o sminkanju - smatram da ono nije prirodno stanje. Izmisljeno je da "ulepsa" ono sto vec imamo. Nikada nisam imala sklonosti prema njemu. Od samog pocetka mog eksperimentisanja, ja sam napravila prvo kremu sebi pa onda za sve ostale. I nikad nisam koristila nista drugo osim svojih proizvoda.
Zdrava, balansirana koza ima taj "glowj", zadovoljno zraci. Ona moze biti razlicitih tipova i to se ne moze korigovati; npr - masna koza ima vece pore od suve na kojoj su prakticno neprimetne, ali kad je koza u dobrom stanju ona lepo nosi samu sebe. Ako joj i treba nesto dodati, to je vrlo malo. U najvecem broju slucajeva, to je moguce postici kvalitetnom negom. Promene na kozi kao i njene normalne funkcije su regulisane hormonima i razlicitim metabolickim procesima. Kad su oni u harmoniji, zdrava ishrana i dobra nega postizu jako lepe rezultate.

Planovi za buducnost?!
Najvise uzivam u kreativnom delu posla. Volela bih da se posvetim razvijanju koncepta u nekim novim pravcima.
Postoje mastanja, koja se ne bih usudila da kazem ovako javno, ali u pravim okolnostima ona mogu postati realnost. Pre svega toga, treba ceo Toronto obavestiti da u njemu postoji jedna neobicna radnjica u kojoj se mogu pronaci zanimljive, sasvim prirodne kremice.

Rastajuci se od Ivane Knezevic setih se izreke koju sam negde davno procitala : "... svako zeli ziveti na vrhu planine, ali sva sreca i rast dogadjaju se dok se penjemo...". Pomislih u trenutku, na osnovu svega recenog i nedorecenog, da me ova zena podseca na tog "penjaca" koji uziva u osvajanju visina. Tom nekom svojom odlucnoscu i pritajenom upornoscu ona ide nekim svojim ucrtanim stazama ne osvrcuci se, duboko uverena da nije zalutala u ovom haoticnom svetu sa mnogobrojnim stranputicama.

Da li sam u pravu ili gresim, najlakse cete proveriti ako posetite Ivanu i provedete neko vreme sa njom u razgovoru.

Ivana Djordjevic

| Redakcija | Arhiva | Pretplata | Pišite nam |

Copyright © 1996-2003 Nezavisne NOVINE