Toronto, 21. Nov. 2003.

Intervju s povodom... - Vajar Miodrag Beatovic Zoran

VELIKI mali COVEK

Biografija vajara Miodraga Beatovica Zorana cita se kao istorijski roman sa elementima avanturisticke price. Kada bi se opisivao filmskim jezikom njegov zivot bi predstavljao montazu filmova o udarnickim vremenima socijalisticke izgradnje i obnove zemlje razrusne vihorom Drugog Svetskog Rata kao sto su dela "Covek od gvozdja" i "Covek od mramora" Andzeja Vajde ili nas film "Licem u lice" sa jedne strane i filmova mladalacke avanture kao sto su "Crni biseri" i "400 Udaraca" Fransoa Trifoa sa druge strane.
Beatovic je sitan covek sedamdesetih godina, sede kose, markantnih crta lica, naizgled krhkog tela na kome se vidi da je bilo i da je jos uvek izlozeno velikim fizickim naporima sa kojima je naucilo da se nosi. Kada prica o vajarstvu i umetnosti uopste, oci mu zasijaju i neka nevidljiva energija ispuni svaki njegov pokret.
Vajar izuzetne snage i modernog izraza, Beatovic radi najvise u bronzi ali i kombinaciji bronze, aluminijuma, kamena, drveta i drugih materijala. Koristi primarne geometrijske forme: loptu, valjak, piramidu, kocku, krug.
Dovodjenjem ovih osnovnih oblika i njihovih segmenata u slozene odnose, umetnik stvara moderne, dinamicne apstraktne skulpture kojima uoblicava kompleksne teme koje ga preokupiraju.
Njegovo delo "Dusa ranjenog grada" je cist, geometrijsko savrsen pravougaoni blok od bronze (nalik monolitu sa pocetka filma "Odiseja 2001") koji je sa prednje strane, udarcem odozgo, zasecen ostricom nekog imaginarnog maca. Ta ranjena strana grada pocela je da se odvaja od mase bronzanog monolita.
"Nefertiti" je skulptura zene-kraljice od bronze cije telo cine dve piramide spojene osnovama, jedna okrenuta vrhom na dole a druga na gore. Vrat je dugacki bronzani stap a glava izduzena, apstraktna, jajolika forma. Visokom pliturom bronze postignuta je providnost ogledala cime je jos vise naglasena prefinjenost i elegancija zenskog lika.
"ET" ("Vanzemaljac") je predstavljen jednostavnom bronzanom kriskom - iseckom lopte u cijem sredistu lebdi manja visoko polirana bronzana sfera. Beatovic zivi na severu Toronta u kuci koja je pretvorena u galeriju njegovih skulptura.

Gospodine Beatovicu recite mi kada ste i kako dosli u Kanadu?
U Kanadu sam dosao 1966. godine iz Francuske, iz Pariza i mislim da mi je to najveca greska u zivotu

Kako ste se obreli u Parizu?
Ha, Pariz! Rodjen sam u Beogradu. A iz Beograda sam pobegao, sam sebe proterao u emigraciju iz mnogih razloga i mnogih stvari koje su se vrtele u ono vreme a koje ja nisam mogao da razumem. Cak sam bio dobio nadimak da sam demagog. Onda sam trazio od "drugova" da mi objasne sta je to demagog, posto sam bio mlad 16, 17 godina, a oni mi kazu "Znamo mi tebe i tvog oca". A moj otac je umro, a sta cu ja sad.

Jeste li bukvalno pobegli ili ste sa putnim ispravama presli granicu?
Dobio pasos ali jedva... Pitali me "Sta ces tamo?". Uvek sam dobijao one zute kartice od UDB-e (Uprava Drzavne Bezbednosi): odbacen, odbacen, odbacen... Pa, im jednom rekoh, zasto ja ne mogu da idem da vidim taj Pariz, da vidim ta cuda, kako se tamo zivi? Najzad sam dobio pasos i otisao sam u Francusku i tamo emigrirao. Imao sam 29 godina. U Parizu sam ostao 4 godine od 1962. do 1966. Onda sam dosao u Montreal.

Sta ste radiliu Jugoslaviji? Kojom ste se profesijom bavili pre nego sto ste napustili zemlju?
Zavrsio za livca, crnu metalurgiju jer mi nisu dali da radim drugi posao. Stalno sam isao na berzu rada kod zeleznicke stanice. Oni bi p(r)ozivali decu palih boraca za muzicku akademiju, za filmske studije, pozorisne studije a mene su poslali u zadrugu da budem odzacar. Ja nisam hteo. Posle su me poslali da pletem konopce u Beogradsku uzarsko konoparsku zadrugu. Kad god se javim za nesto bolje oni kazu "Ne mozes ti to". Ja im kazem "Ja sam rodjen ovde, u Beogradu. Kako cu da cackam odzake i pletem konopce?"
Jednog dana su na berzi trazili livce za fabriku poljoprivrednih masina "Sumadija". Tada nisam znao sta je to livac ali rekoh sebi, mora da je bas zanimljivo raditi sa gvozdjem. Njih 5-6 dobiju kartice da idu da se jave za posao a ja za njima. Dodjem tamo a onaj sto rasporedjuje vice..."ti, ti, ti mozes a ti ne mozes" pokazujuci na mene. Pitam zasto a oni kazu, ti si mali ne mozes da budes livac. Kako bre ne mogu i odem u livnicu. Poslovodja kaze "Ti mali hoces da budes livac? Ja kazem da hocu, a on mi pokaze na tesko gvozdje koje se stavlja na kalup da ga ne bi digao pritisak i kaze ajde pomakni ga. Pomislim u sebi, ja to ne mogu ali nedam se… nadjem tamo neki lanac, vezem ga za to gvozdje, pocnem da pevam "Ej Uhnjem" i vucem.

I vucete?
I vucem! Dodje jedan poslovodja, Milutin Ilic i kaze "On je moj segrt". I tako sam usao u livnicu i volim sto sam postao livac vise nego ista drugo.
Slucaj vas je naterao u profesiju o kojoj niste sanjali.
Jeste, a mnogo je zanimljivo. To je kao dete kada se igra u pesku, pa od pola napravis celo. Jednom donese upravnik iz rudnika polomljen deo neke masine. Nema modelara, nema modela… i ja napravimo sve rucno. I to je zanimacija. To je mnogo dobar posao.

Beatovic je postao vrhunski majstor svog zanata, livac, radio je u Parizu, Montrealu, Nijagara Folsu, Vindzoru, Torontu, sve do penzije. Talenat i sposobnost da moze da napravi rukama sve sto zamisli nasledio je od oca, predratnog cinovnika uprave grada, detektiva kriminalistickog odseka u Beogradu koji je voleo da pravi satove sa kukavicom.
Kako ste poceli da radite skulpturu?
Jednom rekoh sebi, ako mogu da napravim bilo koji deo za neku masinu ili alatku, zasto ne bih mogao da napravim skulpture. I tako sam poceo.

Za svoju dusu?
Jeste. Gde god sam radio kazali su mi da od mene nikada nista nece biti. "Bicu ja nesto" mislim u sebi. Bilo je tada jedno drustvo Bora Glavonja, Mandora, Dobrica sve mangupi, siledzije. Rekoh, pa ne moram ja da budem sa njima. Poceo sam da kujem bakar, da pravim ogrlice, mindjuse, narukvice i da prodajem te radove u galeriji ULUS-a u Knez Mihailovoj. Dobro se prodavalo. Svakog prvog i petnaestog bila je isplata. Ja uzmem pare pa odem, kupim bonbone i ponesem drugovima. Posle su me na dane isplate svi drugari cekali. Znali su bice slatkisa.

U Parizu ste radili kao livac. Jeste li sa strane, za svoju dusu, nastavili da pravite skulpture.
Jesam, pravio sam predmete za unutrasnju dekoraciju, lampe i slicno. Sve vezano za metal.

Zasto kazete da ste najvecu gresku napravili zato sto ste iz Pariza dosli u Montreal? Zasto ste u stvari napustili Pariz?
U Parizu sam radio u najvecoj livnici za izradu preciznih delova za avijaciju i industriju. Svakog petka su dolazili iz Ujedinjenih Nacija i prikazivali nam filmove o obecanoj zemlji, Americi i Kanadi. O automatima, pritiscima na dugme. Sve je izgledalo lepo. Pricali su nam da sa aerodroma pravo ides da prenocis i sutra dobijes kucu i radionicu da radis". Ja kazem sebi "Idem tamo". I otisao sam u Montreal.
Kada je stjuardesa rekla da se vezemo jer slecemo u Montreal ja pogledam dole i pomislim "Sta je ovo? Uganda? Veliko selo". Posle tri meseca odem u Pariz i posvadjam se sa kanadskim ambasadorom. Dao mi je adresu fabrike, da se zaposlim, koja se odselila sa tog mesta jos pre deset godina. Pitam ga zasto ste me slagali? Kazem mu da nema nista od onoga sto su pricali.

Beatovic je ipak ostao u Kanadi. U Montrealu je krajem 60 tih godina poceo da se bavi slikarstvom i postao vrlo uspesan i priznat umetnik. Slikao je abstraktne slike velikog formata u sebi svojstvenom umetnickom pravcu koji je nazvao Selestializam. Iz njegovog dubokog interesovanja za svemir i zvezde nastala su dela pod nazivom "Prvi covek na mesecu", "Prvi susret u svemiru" i druge. Slike je izlagao u Kanadi, Americi i Evropi. Prikazi njegovih izlozbi objavljivani su u listovima u Montrealu i Torontu. U februaru 1980. Toronto Star je doneo veliki prikaz njegove izlozbe u kome je su citaoci upoznati sa abstraktnim selestializmom.
U bronzi su radili Roden, Brankuzi, Pikaso. U bronzi su radili mnogi poznati umetnici ali niko nije sam odlivao svoje radove. Vi ste jedan od retkih skulptora koji radi proces od pocetka do kraja. Od modela do bronzane skulpture. Kako ste poceli da radite bronzu koja je veoma komplikovan proces?
Kao livac znao sam tehniku. Moj zanat mi je omogucio da se izrazim u bronzi.

Da li biste za citaoce Novina ukratko objasnili vas proces izrade skulptura u bronzi, od ideje do zavrsenog rada?
Najduze traje da zazmuris i zamislis sliku. Ja ne crtam i ne pravim nikakve skice. Radim iz glave u razmeri jedan na jedan i uopste mi nije vazna mera. Kada zamislim sliku onda se odlucim koji cu materijal da upotrebim za model. To moze da bude glina, plastika, drvo ili kombinacija materijala. Kada je model zavrsen onda od njega napravim kalup od gume, da bih u njemu reprodukovao oblik modela u vosku. Oko te reprodukcije modela u vosku napravim kalup od keramike, u koji kroz male otvore ulijem rastopljenu bronzu. Bronza istopi vosak i zauzme njegovo mesto. Onda se keramicki kalup razbije i izvadi bronzana skulptura.

Trenutno se u Art Gallery Of Ontario odrzava kontraverzna izlozba bronzanih skulptura Edgara Degaa (Degas). Dega je radio modele, uglavnom od voska, da bi eksperimentisao i istrazivao elemente za svoje slike. Nikada mu nije bila namera da od modela lije bronzu niti da ih izlaze..
Nakon njegove smrti njegovi naslednici su odlucili, zbog finansijske dobiti, da te modele odliju u bronzi te su potpisali ugovor sa livnicom Hebrard da se odliju limitirane serije od 22 odlivka. Livnica je sacuvala kalupe i odlila odredjene modele u broju mnogo vecem od onoga preciziranog ugovorom. Bronzanim skulpturama Degaove balerine ne zna se broj. One se ne mogu smatrati originalom.
Udruzenje Direktora Umetnickih Muzeja je, 1974. godine potpisalo sporazum po kome se broj priznatih odlivaka, ako su odobreni od umetnika, ogranicava na 12.
Kako vi radite?
Moj princip je jedan na jedan. Ja od svakog modela pravim samo jednu skulpturu. Mislim da je veca vrednost ako je svaka skulptura unikat.

Mozete li nam reci nesto o tematici vasih radova. Ovde u vasoj kuci vidim jednu seriju skulptura nastalih u toku zadnje decenije sa, rekao bih, rodoljubivom crtom, inspirisanih dogadjajima u nasoj zemlji od 1990.
Pa eto, to je "Stradanje Srba". Tu spadaju skulpture Balkanski Sindrom, Nukleus - to je bombardovanje, zracenje koje se tamo desavalo, Atila Ante Portas - nasa opkoljena zemlja, vide se scucureni ljudi koji pokusavaju da se ujedine. Tu spada i Dusa Ranjenog Grada.

Koji je to grad?
Beograd…Beograd, Mitrovica, Nis, Podgorica svi nasi ranjeni, bombardovani gradovi.

Ocekivao bih, slusajuci vasu pricu i objasnjenje ideja koje su bile inspiracija za ovaj ciklus, mnogo realisticnije, klasicnije skulpture. A ovde vidim izvanredno moderne, jednostavne, apstraktne forme.
Ne mozemo predstaviti celu zemlju u nekom realisticnom obliku. Forma mora da bude svedena, pojednostavljena, simbolicna.

Te pojednostavljene, apstraktne forme, samo u mnogo vecoj razmeri, izvanredno bi stajale u javnom prostoru grada. Mnogi Beatovicevi radovi izgledaju kao modeli za "urbane skulpture". Njegova rad "Za moju ljubav" visine 1.8 metara nalazi se u "Odete parku skulptura", jedinstvenom kanadskom parku - muzeju bez zidova u Vindzoru. U pripremi je izdanje kataloga povodom 75-to godisnjice Udruzenja Vajara Kanade. U spisku umetnika clanova udruzenja bice i ime Miodraga Beatovica Zorana.
Vasa skulptura Dzez (Jazz) nastala je od nadjenog dela ventilatora. Rekli ste mi da vam se mnogo ne svidja. Zasto?
Nije da mi se ne svidja. Svidja mi se oblik, ali mi nije drago sto je celu nisam ja stvorio.

I Pikaso je pravio skulpture od nadjenih predmeta.
Jeste, setite se njegove glave bika napravljene od metalnog sedista bicikla i rogova od volana. "Dzez" je konstruktivna skulptura. Ona nije nastala u mojoj glavi.

U Torontu ste radili u najpoznatijoj i najboljoj livnici za izradu umetnickih skulptura. Je li to bila sreca ili slucaj?
Vlasnik livnice o kojoj govorite je moj prijatelj, ukrajinac rodjen u Kanadi, Miroslav Trutiak. Zavrsio je biologiju i nikada nije radio kao biolog. Ja sam ga naucio da bude livac. Zavoleo je to. Postali smo prijatelji. Danas ima najbolju umetnicku livnicu u Kanadi. Milioner je.

Livac ste postali slucajno ali vas je taj zanat uputio da se bavite metalom i omogucio vam da se kao umetnik izrazite u bronzi.
Ako budem nekad nazvan umetnikom... Ja ovo radim iz specijalnog zadovoljstva jer se sa skulpturom priblizavam jednom broju ljudi. To me nosi i uvek zelim da iznenadim sa nekom novom skulpturom.

Druzite li se drugim umetnicima, vajarima, slikarima?
Slabo. Vecinom su to akademici, a ja nisam zavrsio akademiju. Ja sam livac i u mojoj biografiji pise da sam livac, a ovo sto radim radim zato sto to volim. Niko me nije terao da to radim. Ja sam sam begao prema tome. Primljen sam za clana Udruzenja Vajara Kanade na osnovu onoga sto radim a ne na osnovu diplome. Ja bih sebe proglasio skulptorom bez portfelja. Neko bi mozda mogao reci da sam ja naivac, mada ja bas nisam tako naivan. Ali da imam para ja bih samo naivu kupovao.

Zasto bi samo naivu skupljali? Sta vas to privlaci u naivnom nacinu umetnickog izrazavanja?
Obozavam naivu. Puno boja i nema simetrije. Zadnji je najveci a ovaj napred je mali... Nema perspektive. Bela krava. Ali vidi se proslava u selu, oko crkve. Klanje svinja. Mnogo je lepsa, otvorenija slika nego realisticka. Bas se vidi da su naivci.

Vi i dalje, iako ste u penziji, idete u livnicu i radite svoje bronze.
Ja se odmorim kad odem tamo. Moja zena to ne shvata. Kaze umoran sam. Nisam umoran. Ja kad radim ja nisam umoran. Umoran sam kad sedim, kad nista ne radim. Zato volim stalno da radim. Ustanem u 5 sati svako jutro i u livnici sam pre 6.

Zadovoljstvo vam je da radite.
Kako da ne. Radujem se predstojecoj izlozbi. Izlozba je cin komunikacije a ja volim ljude. Volim pricu, susret.

Zavrsavamo razgovor. Pruzam mu ruku. Beatovic sece vazduh sirokim zamahom ruke i hvata moju saku snaznim stiskom. Prati me do vrata. Mali covek velikog srca i ogromnog talenta. Miodrag Beatovic livac.

Milan Scekic

Miodrag Beatovic Zoran izlaze svoje skulpture
na izlozbi na kojoj jos ucestvuju slikari
Wilek Markiewicz,
Nikolette Jakovac i Hana Mrazova
u "Laurier Gallery",
5118 Dundas Street West
od 29. novembra do 9. decembra 2003.
Svecano otvaranje je u subotu
29 novembra u 19.30 c.
Svi ste pozvani.

| Redakcija | Arhiva | Pretplata | Pišite nam |

Copyright © 1996-2003 Nezavisne NOVINE