Nezavisne Novine

Dr Perko Vukotic - ambasador SCG u Kanadi

Dijaspora kao spona SCG i Kanade

Posle decenije zamrznutih politickih odnosa stvari se ubrzavaju u pozitivnom smeru. Nama kao zemlji u tranziciji, koja ima ogromnu potrebu za ekonomskim razvojem ,treba takva vrsta saradnje sa jednom ovako razvijenom zemljom, i to je ono gde vidim nasu dijasporu kao sponu - kaze nas sagovornik koji je na ovoj duznosti od aprila meseca.

Nedavno je u poseti Generalnom konzulatu Srbije i Crne Gore u Torontu bio novoimenovani ambasador nase zemlje dr Perko Vukotic iz Podgorice. Kako je na ovoj duznosti tek nekoliko meseci, smatra neozbiljnim kada bi rekao da je za to kratko vreme uspeo da udje u sve pore ovako brojne i slozene dijaspore kakva je nasa na ovom tlu.

- “Normalno, imam osnovne podatke kada je rec o njenoj brojnosti i rasporedjenosti, ostvario sam i neke prve kontakte. Medjutim, to jos nije strateski postavljeno na pravu osnovu. Znam da postoji izvanredan potencijal za saradnju izmedju Kanade i nase zemlje i nadam se da cu uz napore ambasade Srbije i Crne Gore, konzulata u Torontu, pocasnog konzulata u Montrealu i mozda nekog buduceg pocasnog konzulata za cije formiranje cu se zalagati jer smo ovde izuzetno brojni, ostvariti realizaciju nekih drzavnih interesa, kako za nasu zemlju, tako i za pripadnike naseg naroda koji zivi u Kanadi”.

Sta je to sto smatrate svojim prvim zadatakom?

Dosao sam u jedno interesantno i dobro vreme razvoja bilaterarnih odnosa Srbije i Crne Gore i Kanade. Posle decenije zamrznutih politickih odnosa stvari se ubrzavaju u pozitivnom smeru, pa je ocena da su oni sada stabilni. Ti odnosi su okvir za nesto drugo sto je jos zivotnije, a to je ekonomska saradnja. Nama kao zemlji u tranziciji, koja ima ogromnu potrebu za ekonomskim razvojem, treba takva vrsta saradnje sa jednom ovako razvijenom zemljom kao sto je Kanada. I to je ono gde vidim nasu dijasporu kao sponu. Ali, svestan sam teskoca koje stoje na putu realizacije te saradnje.

Koje su najvece kocnice za ostvarenje tog cilja?

Nece kapital ni iz jedne zemlje, pa tako ni iz Kanade, a ni nasi ljudi koji zive ovde, da idu tamo gde to nije zasticeno i gde su veliki rizici. Mi smo, nazalost, jos uvek visoko rizicno trziste za inostrana ulaganja. Svestan sam da moramo prethodno da sredimo pravnu regulativu izmedju dve zemlje da bismo osigurali vecu sigurnost za investiciona ulaganja. Trudicu se da, sa svojim saradnicima i uz podrsku iz matice, radimo na nekoliko bilateralnih sporazuma sa Kanadom.To su, pre svega, zastita i podsticanje stranih ulaganja, a zatim sporazum izbegavanja dvostrukog oporezivanja, sto smo vec zapoceli da pregovaramo sa kanadskom stranom i racunam da bi iduce godine sporazum mogao da se zavrsi.

Oko investicionih ulaganja moracemo da ulozimo dosta napora da udjemo u prioritete kanadske vlade. Mi smo mala zemlja,od malog ekonomskog znacaja u odnosu na njihovu ekonomsku saradnju sa SAD-om i Evropskom Unijom i trzistima koja nastaju, kao sto su Kina i Indija. Iako se po znacaju ne mozemo meriti sa njima, postoji interes kanadske privrede i on je iskazan za ulaganje u region jugoistocne Evrope.

Koje su nase prednosti u odnosu na druge zemlje iz regiona?

- Na izuzetnoj smo geografski poziciji. Zatim, imamo veoma dobru i kvalifikovanu radnu snagu, sa dobrim poznavanjem jezika, narocito kada je rec o mladom kadru. I imamo, sto je jako vazno, spoljnotrgovinske ugovore sa susednim zemljama o bescarinskoj razmeni roba, posebno sa Rusijom. Tako da mi ne nudimo samo nase trziste nego i trziste jednog sireg okruzenja".

Kako ocenjujete odnose izmedju Srbije i Crne Gore i kako vidite njenu buducnost?

Ocigledno je da postoje ozbiljne teskoce u njenom funkcionisanju. Mislim da treba iskoristiti ovo vreme koje imamo a Ustavna povelja nas obavezuje da pomognemo razvoj i funkcionisanje nase drzavne zajednice, da ucinimo maksimalni napor da se zajednicki priblizimo Evropskoj uniji. Kao sto je predvidjeno, posle tri godine imamo pravo da proverimo drzavnu oraganizaciju Srbije i Crne Gore. Na prostorima bivse Jugoslavije sva ta pitanja resavala su se u krvi. Mislim da su sada izgradjeni takvi odnosi koji garantuju demokratsko resenje. A, kako ce to biti tesko je biti prognozer.

Postoji jako bitna razlika u odnosu na mogucnost razdvajanja Srbije i Crne Gore i mogucnost izlaska Kosova izvan Srbije. Crna Gora i Srbija su i u istoriji bile vise vremena razdvojene, nego zajedno. To ce uvek, bile zajedno ili ne, biti dva prijateljska, bratska naroda jer smo vezani krvnim, rodbinskim vezama i kakav god da bude status bice to dve drzave koje se uvek ispomazu i saradjuju.

I kada je rec o Kosovu?

Pitanje Kosova mora da se tice i Crne Gore, kada se citav svet zabavio u muci kako ono da se resi. Ali je prosto neprijatno, necu da govorim u ime crnogorskih drzavnika, jer to niti je moja pozicija, niti mogu da se mesam u unutrasnje stvari druge republike, iako je bratska i unutar iste drzave. Naravno, Crna Gora bi uvek trebalo da pomogne Srbiji. Ali Kosovo je deo srpske teritorije i prvo u Srbiji mora da se napravi strategija sta se hoce, a mislim da to jos nemamo.

Imamo plan Vlade republike Srbije o decentralizaciji na Kosovu i teritorijalnoj organizaciji na Kosovu, ali nemamo jos niciji plan kako da se urede odnosi izmedju Kosova i ostatka Srbije unutar republike Srbije."

Da bi nasa zemlja mogla da ide u korak sa svetom, mora da pristane na odredjene uslove koje mu taj isti svet postavlja. Koje biste vi kompromise napravili kao diplopmata?

- Treba ciniti neke ustupke koje bismo trebalo da dobijemo kao drzavna zajednica u ovom nasem "hodu po mukama" prema Evropskoj uniji. Ima trenutaka kada bih bio spreman da napravim gest dobre volje uz sve rizike koje bih imao prema unutrasnjo-politickoj situaciji, ali ima trenutaka kada mi se cini da je pametno ipak to uslovljavati sa nekim drugim ustupcima.

U nasim odnosima sa Hagom, na primer, sve mi lici na situaciju kao kad hocete da udjete u neki prostor, a trazite vrata tamo gde ne postoje. Mozemo mi da se vrtimo okolo, ali moramo kroz ta vrata u Evropsku uniju da udjemo preko saradnje sa Haskim tribunalom. Posto to moramo, sve ovo sto se trenutno desava je , cini mi se, samo ogromno gubljenje vremena i energije.

Jednog dana mora se naci neko ko ce imati politicke hrabrosti i reci da one koje su tuzeni, sto ne znaci da su oglaseni krivim, i uz podrsku Srbije i Crne Gore za njihovu odbranu, moramo uputiti tamo.

To je uzasan teret za drzavnu zajednicu koja ukida mogucnosti za neku normalnu buducnost. Ako resimo pitanje saradnje sa Hagom, pogotovu kada je general Mladic u pitanju , lakse je resiti pitanje i druga cetiri generala, onda odmah ulazimo u Partnerstvo za mir, sto nam omogucava veliku relaksaciju. Nije to samo bezbedonosna relaksacija, nego to znaci i bolja finansijska podrska citavom reformskom kursu.

Sada smo u situaciji da se zbog tih nekih sankcija u potpunosti moze blokirati pomoc Srbiji i Crnoj Gori, a u ovom trenutku drzavnoj zajednici su potrebna strana ulaganja da bismo mogli krenuti putem razvoja".

Po prvi put su gradjanima u dijaspori data prava da glasaju za izbor predsednika. Kao sto Vam je poznato broj onih koji se odazvao je bio neznatan. Koje je Vase misljenje po tom pitanju?

To je na neki nacin svojstveno nasim ljudima - zele neka prava a kada dobiju prava nece da ih koriste. Slazem se da je bilo objektivnih teskoca jer smo imali jedno izborno mesto i ljudi iz udaljenik krajeva nisu mogli da dodju da ostvare svoje pravo glasa. Svi ti argumenti i price padaju u vodu kada pogledate rezultate glasanja u Torontu gde zivi najveci broj nasih ljudi.

Predlozi koji su bili upuceni da se omoguci pravo glasa putem poste ne verujem da bi promenili situaciju.

Takodje cinjenica da se pravo glasa moze dati samo onima koji imaju jedan od vazecih dokumenata je nesto sto je zakonski predvidjeno i to se ni u jednom slucaju ne moze promeniti. Svi oni koji su vec dugi niz godina van zemlje, a ne poseduju vazece dokumente i nisu prisutni u politickom i ekonomskom zivotu nase zemlje, mogu na mnogo nacina pomoci, a ne samo glasanjem. Cesto je slucaj da oni i odmazu jer zbog dugogodisnjeg odsustva i ne znaju realne uslove u kojima mi zivimo.

Ivana Djordjevic

Pravo dijaspore da glasa

“Ja ne zelim da iznosim neki svoj stav pre nego sto dobro izanaliziram sve stvari. Ja sam profesor i do juce sam se bavio naukom tako da ne volim da dajem lake odgovore na teska pitanja. Govorimo samo o necemu sto je sustinska prepreka i krupnih teskoca da se svima otvori slobodno pravo glasa o nekim temeljnim pitanjima koja su od znacaj za buducnost Srbije i Crne Gore.

Vi znate koliko je sada bio delikatan ishod za izbor predsednika. Zamislite sta bi bilo da neko ko ima samo emotivne veze sa nasom zemljom a ne interesne odlucuje o 10 miliona ljudi koji zive tamo. Idealno je kada postoji sklad emocija i interesa, ali to nije uvek slucaj. Svako pravo mora sa sobom da nosi i odgovornost. Da li bi takvi ljudi koji su doprineli nekom recimo losem resenju imali ikakvu odgovornost s obzirom da ne zive u toj zemlji. Po meni je to prevelika odgovornost”.

Pomoc dijaspore

"Nasa zemlja jos uvek ima mnogo poteskoca da resi probleme u zemlji tako da na dijasporu gleda kao nesto tamo daleko, iza brda. Moje misljenje je da nam pomoc dijasporemoze biti mnogo korisnija u znanju, iskustvu i kontaktima koje su nasi ljudi stekli zivotom u dijaspori nego neka ulaganja. Mozda je to profesionalna deformacija zato sto sam ja profesor univerziteta i vise cenim znanje nego materijalno bogatstvo - ako nemate znanje onda i ne znate sta cete sa tim bogatstvom".

BIOGRAFIJA

Rodjen je 1945. godine na Cetinju. Po nacionalnosti je Crnogorac.

Diplomirao je na Elektrotehnickom fakultetu u Podgorici, a doktorirao na ETF u Beogradu. Oblasti njegovog naucnog i strucnog angazovanja su gama-spektometrija, neutronska aktivaciona analiza i radioekologija

Na Univerzitetu Crne Gore je u radnom odnosu od 1968. godine.

Clan je Akademije nauka i umetnosti Crne Gore, Centralno-evropske akademije nauka i umetnosti, Odbora za prirodno-matematicke nauke CANU, Britanskog drustva za radiolosku zastitu, Njujorske akademije nauka, Drustva fizicara Jugoslavije…

Predsednik je Saveta za nastavne planove i programe Crne Gore i clan je Ekonomskog i socijalnog saveta Crne Gore.

Dobitnik je brojnih priznanja, medju kojima je i Trinaestojulske nagrada 2003. godine - najveceg priznanje Republike Crne Gore u oblasti stvaralastva.

Bio je i delegat u Skupstini SFRJ i clan najvisih organa Saveza komunista Crne Gore i SFR Jugoslavije.

Od 1990. godine nije clan ni jedne politicke stranke.

Ozenjen, otac dvoje dece.