Nezavisne Novine

Stefan Milenkovic u Torontu:

Ako covek ne uziva u sviranju, nije vredno da se time bavi

Stefan Milenkovic Stefan Milenkovic je sigurno nas najveci violinista. Pre nekoliko godina Vecernje novosti su ga proglasile za najveceg srpskog izvodjaca klasicne muzike Dvadesetog veka. Nedavno je u Italiji gde je inace ziveo pre nego sto se preselio u Njujork dodeljena i nagrada koja nosi njegovo ime i koja se dodeljuje violinistima mladjim od 18 godina.

Na tom konkursu za nagradu Stefan Milenkovic ucestvovalo je 80 mladih muzicara iz 22 zemlje. Stefan Milenkovic je inace redovni profesor na poznatoj skoli Dzulijard u Njujorku, a od ove godine predaje i na NY univerzitetu.

U Torontu je prvi put gde ima koncert 18. septembra u prestiznom Glen Guld (Glenn Gould) Studiju gde ce nastupiti uz pratnju japansko-koreanske pijanistkinje Eri Kong. Nastup u Torontu, u organizaciji MI MAGAZINA dolazi posle turneje u juznoj Koreji, nastupa na Dubrovackim letnjim igrama gde je bio jedna od glavnih zvezda te na Ohridskom letu.

Sta ocekujete od koncerta u Torontu:

- Stvarno jedva cekam. Nisam bio u Kanadi sigurno 15 godina. Vise se i ne secam gde sam bio, niti sta sam svirao. Znam da sam bio u Kvebeku, ali je to bilo dosta davno, tako da je ovo prakticno moj kanadski debi. Program ce sigurno biti atraktivan. Sala je divna, to je poznati auditorijum i jedva cekam taj dogadjaj.

Kada je o interpretaciji rec Stefan kaze:

- Postavlja se pitanje sta je to interpretacija. Da li je to vas plan da li cete negde da svirate malo brze nego drugi, ili malo tise, ili je to, sa druge strane, prepustanje odredjenog dela kroz vasu licnost ili karakter. Tako je interpretacija nesto sekundarno, a primaran vas karakter, odnosno vasa licnost. Mislim da te dve stvari ne mogu da se odvoje. Raditi na svojoj interpretaciji znaci raditi na sebi, a ne na nekim genijalnim planovima i velikim idejama.

Koliko ste puta culi koncerte Cajkovskog ili Bramsa. Koliko ih ima:

- Pa ima ih mnogo, rekao bih previse, da bi covek mogao da ih ceni. Zato se ja vise ne opterecujem pitanjem interpretacije i sta ja hocu sa nekim delom da radim, nego kako se osecam dok sviram. Zato, ako se ja ne osecam dobro, ako ja ne uzivam u tome, sigurno ni interpretacija nece biti dobra.

Bio sam, recimo, na jednom fenomenalnom koncertu koji je ostavio izuzetan utisak na mene i koji me je naveo na razmisljanje o klasicnoj muzici uopste i stegnutosti te muzike. Bio je to koncert Eltona Dzona u Njujorku u Radio City Hall-u. Ono sto je interesantno u svemu tome je da je moja zena Ani bila pozvana od strane Dzulijarda da svira u orkestru koji je pratio Elton Dzona i da je polovina orkestra bila sastavljena od studenata Dzulijarda, a polovina od studenata Royal Academy iz Londona koju je on svojevremeno zavrsio. Bilo je fascinantno videti te mlade koje znam licno, koje svakodnevno gledam u skoli dok vezbaju po ceo dan, brinu se da li ce neka nota da bude fals ili ne, brinu se u kom stilu ce da odsviraju neko delo, pitaju se sta je kompozitor zaista mislio u trenutku kada je pisao to delo i da li ce oni to uspeti da shvate, i videti te ucenike koji su u prilici da se provedu kao nikada u jednoj sali u kojoj nikada nece nastupati, koji, na kraju krajeva, nikada nece svirati klasicnu muziku pred nekoliko hiljada ljudi, to je za mene bilo zaista fantasticno.

Sa jedne strane imate priliku da vidite jednoga Eltona Dzona koji sa preko 60 godina dva i po sata bez pauze peva i svira bez i jedne greske ili sumnje u glasu ili klaviru, koji se pritom izuzetno zabavlja, divno se provodi na sceni, a sa druge strane imate izvodjace klasicne muzike koji su uvek u nekom grcu, koji imaju traume pred koncert.

Mislim da fuzija jednog ozbiljnog bavljenja muzikom i to zadovoljstvo i uzivanje prilikom izvodjenja jedino moze da bude neka satisfakcija. Ako covek ne uziva u tome nije vredno da se bavi time. Ja to hocu da prenesem mojim studentima. Hocu da stvaram novu rasu, novu generaciju muzicara i violinista koji ce biti osobe sa kojima je lepo i da se druzite, koji nece biti neki automati koji ce biti sposobni da uzivaju u tome cime se bave, da kazu nesto i koji ce imati i razna druga interesovanja.

Nenad Stankovic

Izvod iz intervjua za MI MAGAZIN.