Toronto, 5. Novembar 2004.
RAZGOVOR SA POVODOM: BOJAN STANIVUKOVIC - DIREKTOR NACIONALNE STEDIONICE
Srbiji trebaju investitori a ne donatori
Nacionalna stedionica je nova banka koja je na srpskom trzistu prisutna dve ipo godine. Cilj joj je da svoju delatnost ostvari ne samo u Srbiji nego i u svim ostalim zemljama gde zive Srbi.
Nacionalna stedionica je nastala kao ideja da se na trzistu pojavi jedna nova bankarska institucija koja ce biti malo drugacija od ovih postojecih pre svega u jednom modernom pristupu gradjanima.
Razgovaramo sa direktorom Nacionalne stedionice Bojanom Stanivukovicem koji je bio u poseti Torontu.
Koji je povod Vase posete Torontu?
Kao direktor Nacionalne stedionice smatrao sam da je od velikog znacaja kako za banku tako i za ljude koji zive u Kanadi da prisustvujem tribini koju je organizovao Generalni konzulat CSG u Torontu.
Zelja mi je bila porazgovaram sa nekoliko uspesnih biznisa koji su zainteresovani da ulazu Srbiju, kao i da informisem sve zainteresovane (na tribini koja je odrzana) o mogucnostima investiranja i i da im dam vise informacija iz oblasti koju pokrivamo.
Cinjenica je da se definitivno nesto menja u bankovnom sistemu Srbije - zelimo da uspostavimo taj most saradnje ukoliko je to moguce.
Doslo je vreme kada su poslovni interesi pravi nacin da se ljudi povezu a nikako nesto drugo sto upakujemo u neki patritizam, u lepu pricu o tome kako treba pomoci Srbiji. Ta vremena su prosla - dobar ekonomski interes poslovnih ljudi moze biti od velike koristi za sve.
Proslo je vreme donacija i sponzorstva - doslo je ono pravo vreme kada nasi poslovni ljudi koji zive i rade van Srbije mogu da ulazu u neki realan biznis u svojoj zemlji i da tako naprave obostranu korist.
Korist za sebe zato sto ce imati jedno novo trziste, napravice profit na kapital koji ulazu a s druge strane Srbija dobija nova radna mesta, dobija mogucnost da bude zemlja u kojoj ce se normalno ziveti.
Da li to znaci da planirate da otvorite filijale Nacionalne stedionice?
Za sada nemamo planove da otvaramo filijale u Kanadi, jer za to jos uvek nema potrebe, ali smo zeleli da na ovaj nacin informisemo nase ljude koji zive u Torontu o mogucnostima investiranja i o bankarskim uslugama koje pruza Nacionalna stedionica.
Ima indicija da se napravi saradnja sa nekim privatnim servisima koji postoje u Kanadi ali cemo to jos razmotriti i obavestiti vas blagovremeno.
Kakva je situacija u bankarskom sistemu Srbije?
Sve banke u Srbiji su se jako promenile u poslednjih 4 godine. Najveca reforma koja je napravljena u privredi Srbije je u bankarskom sektoru. Bankarski sektor zivi sasvim drugacijim zivotom. Kontrola banaka napravljena je na jednom visokom i profesionalnom nivou. Ono sto vam sa sigurnoscu mogu reci je da zbog takvog kontrolnog sistema se vise nece desiti da banka "nestane" preko noci i da neko ostane bez novca - nece vise biti slucajeva tipa Dafime...Jezde ili bilo sta drugo slicno.
Rezerve drzave Srbije rastu svakog dana upravo zbog toga sto se javlja jedan novi jak bankarski sektor. Jedan od najvecih stvari u tom bankarskom sektoru i najvaznijih bila je odluka drzave da se na trziste Srbije puste strane banke. One su napravile jednu fantasticnu konkurenciju medju nama. Domace banke su bile primorane da se za svakog klijenta bore kvalitetom, dobrom cenom i brzim i efikasnim servisima. Poverenje se vraca u bankarski sekotr iz dana u dan i sve vise raste stednja gradjana. Ona je sada dosegla nivo blizu milijardu ipo evra sto je bilo nezamislivo pre dve godine kada je bila ispod sto miliona evra.
Idemo ubrzanim putem ka tome da gradjani steknu poverenje u nas i da veruju da niko nikoga nece prevariti. To je jako bitna cinjenica.
Treba imati u vidu da pod pojmom "strane banke" se podrazumevaju - srpske banke sa stranim vecinskim kapitalom. Sve su one organizovane u okviru srpskih zakona i moraju da ih postuju - sto je jako bitno. To su afilacije stranih banaka u zemlji Srbiji.
Po cemu se Nacionalna stedionica izdvaja od drugih banaka?
U principu ni po cemu specijalno. Ima servisa koji su kod nas kvalitetniji ima i onih koji su kod drugih bolji. Prosecno gledano sve banke u Srbiji nude podjednako sve servise dobro. Medjutim Nacionalna stedionica je specificna zbog jednog posla koji je radila u ove dve ipo godine a to je isplata stare devizne stednje.
Recite nam nesto o staroj deviznoj stednji?
Pod starom deviznom stednjom podrazumevaju se devizni ulozi deponovani do 18. marta 1995 na devizne racune i devizne kljizice ovlascenih banaka sa teritorije SFRJ.
Nacionalna stedionica banka a.d. Beograd na osnovu Zakona o izmirenju obaveza po osnovu devizne stednje gradjana ("Sl.SFRJ" 36/2002) i Odluke o emisiji obveznica Republike Srbije od 19.08.2002 vrsi konverziju devizne stednje gradjana cije je prebivaliste na teritoriji Srbije u obveznice Republike Srbije za 12 banaka u postupku likvidacije: Slavja banku, Privrednu banku Novi Sad, Valjevsku banku, JIK banku, Pozarevacku banku, Sabacku banku, Beogradsku banku, Beobanku, Jugobanku, Investbanku, Dafiment banku, Banku Privatne privrede Crne Gore.
Nacionalna Stedionica banka a.d. nije pravni naslednik banaka u likvidaciji. Za sva sporna potrazivanja stranke se moraju obratiti Agenciji za osiguranje depozita, sanaciju, stecaj i likvidaciju banaka ili Trgovackom sudu u Beogradu.
Obveznice su emitovane u elektronskom obliku (nematerijalnom), pojedinacno za svaku godinu (A2002 do A2016) i registruju se na vlasnickim racunima kod Centralnog registra, depoa i kliringa hartija od vrednosti.
Obveznice nemaju rok zastarevanja i isplacuju se u eurima ili na zahtev vlasnika u dinarima.
Kamata se obracunava do datuma dospeca obveznica, primenom kamatne stope od 2% godisnje i sadrzana je u iznosu anuiteta.
Ovlascenje za raspolaganje obveznicama na vlasnickom racunu kod Centralnog registra (prenos, prodaju, naplatu) vlasnik moze dati bilo kom fizickom licu pred nadleznim sudom u zemlji, odnosno konzulatom ili ambasadom u inostranstvu.
Koliki je bio dug i koliko je do sada isplaceno?
Vrednost - duga je 4 ipo milijarde evra koje drzava treba da isplati gradjanima. Do sada je podeljeno na jednakae godisnje rate tako da ce se 2016 isplatiti ceo dug. Drzava nema taj novac pa je shodno tome suma podeljena na jednake godisnje rate.
Do sada je sve sto je dospelo, revnosno isplaceno tako da su gradjani na taj nacin dobili poverenje u bankarski sektor.
Moram da napomenem da su sve demokratske Vlade koje su bile na politickoj sceni u poslednje 4 godine naporno se zalagale da se u budzetu naprave pare sa kojima bi se isplatio taj dug gradjanima.
Tako da se iz porezskih davanja izdvaja, svake godine, odredjena suma novca za isplatu svih koji su bili prevareni.
Nacionalna stedionica je specificna jer je pokrenula jedno novo trziste a to su hartije od vrednosti. Sa tim hartijama mozete kupovati akcije u preduzecima koja se privatizuju, mozete da podignete kredite u bankama i jos mnogo drugih stvari.
Znaci svi nasi ljudi koji zive u Kanadi mogu razmisljati da na taj nacin ulozie svoj kapital u Srbiju.
Mi takodje aktivno ucestvujemo u procesu privatizacije. Finansijski smo konsultanti - omogucujemo nasim klijentima da na relativno jednostavan nacin kupuju preduzeca po Srbiji i na taj nacin uspostavljaju jedan novi privredni zivot i na teritoriji Srbije.
Trenutno je 400 hiljada ljudi otvorilo racune u Nacionalnoj stedionici na kojima drze obaveznice koje su u vrednosti od oko milijardu i sesto miliona evra.
Medjutim i dalje je u Srbiji veliki problem jer nema dovoljno investicija.
To je tacno. Veliki problem su izvori - dugorocni izvori - sredstva koja bi banke mogli iskoristiti za kreditiranje privrede i gradjana. Ograniceni su nam investicije. Zemlja je dosta opustosena. Pokusavamo da nadjemo investitore u inostranstvu koji su spremni da investiraju u Srbiju i da na neki nacin kroz svoj interes obezbede sebi dosta visoke profite.
Ono sto zelim na kraju da kazem je da pozivam sve nase ljude da nam se putem telefona, e-maila ili licno obrate za sve informacije koje su im potrebne. Takodje mogu posetiti i nas sajt koji je dosta informativan.
Ivana Djordjevic
NACIONALNA STEDIONICA
Kolarceva 3
11 000 Beograd
011.637.197
011.628.356
011.185.746
Nacionalna stedionica ima preko milion korisnika usluga - stedisa. Radi platni promet za 27 hiljada kompanija u Srbiji; za dve ipo godine uspela je da 760 hiljada ljudi isplati staru deviznu stednju, znaci oko dva ipo milona stednih uloga je isplaceno;
Posle 6 meseci rada Nacionalna stedionica se nasla na sestom mestu rang liste centralne banke po visini ukupne devizne stednje gradjana.
Danas ima 77 ekspozitura u 55 gradova Srbije i to je najvece blago.
Sve usluge Nacionalna stedionica se obavljaju u totalnom ON-LINE rezimu rada - to cak nemate ni ovde u Kanadi. Znaci na visokom tehnickom nivou radimo. Svaka transakcija se trenutno vidi na vasem racunu.
| Redakcija | Arhiva | Pretplata | Pišite nam |
Copyright © 1996-2004 Nezavisne NOVINE
