Nezavisne Novine

INTERVJU SA POVODOM: PAGANINI BEND

Paganini bend svira samo za vas...

Mozda ovog puta i nije bilo nekog posebnog povoda za ovaj razgovor. Mozda se nista bitno nije ni desilo zbog cega sedimo i pricamo sa Paganinijem u jedno predvecerje sasvim obicnog dana. Mozda je on sasvim obican covek sa violinom koji je samo u prolazu na nekom svom putu kojim stremi.

Duboko verujuci da se stvari u zivotu ipak ne desavaju bez nekog razloga pricamo ovog puta jednu neobaveznu pricu koja je nastala zbog muzike koju svira Paganini Bend, zbog pozitivnih vibracija koje su u vazduhu oko njih, zbog dubokog uverenja da u muzici treba ziveti i uzivati.

"Sve se desilo savim slucajno. Mladen nas je cuo kako sviramo i pitao nas da li bi smo dosli u Kanadu da budemo gosti Kafe bar Dzoli. Pomalo vec izmoreni od cele situacije u zemlji - pristali smo. Saglasili smo se da bi nam jedna takva promena veoma prijala. Kada smo vec mislili da od toga nece nista biti, Mladen se javio, sredio nam vize i uz podrsku Pere Trklje koji je sada vlasnik Dzolija, docli smo u Toronto. Zeleli smo da vidimo kako je preko bare, da zadovoljimo ta neka nasa ocekivanja", pocinje pricu Paganini vodja benda.

Kakvi su bili prvi utisci o zemlji iza sedam mora i sedam gora?

Od pocetka je krenulo vrlo uzbudljivo. Najveci dozivljaj je bio avion jer smo prvi put imali priliku da letimo i to preko okeana. Pri tom smo jos kasnili na let, tako da smo dobili "najbolja mesta" u avionu - poslednji red, tako da smo svaki drhtaj aviona dobro osetili. Ne mogu da vam opisem taj osecaj ludila u kome smo bili. Medjutim sve se lepo zavrsilo i mi smo sleteli u taj grad Toronto o kome smo culi razne price.

Prvi mesec bio je totalno sokantan za nas. Nismo mogli da shvatimo gde smo. Sve nam je bilo pomalo cudno. Mislili smo da se neko prevario oko ovog vaseg jezera ...mora da ga je greskom umesto more nazvao jezero. Zbog razlike u vremenu ustajali smo dosta rano, setali ulicama grada i pitali se gde su svi ti ljudi.

Dan za danom i usli smo u ovu kolotecinu zapada.

Koliko dugo postoji Paganini Bend?

Paganini Bend postoji vec 11 godina. U pocetku nas je bilo sestoro ali smo se razdvojili tako da sam ja kao osnivac benda zadrzao ime i sada sviramo u ovom sastavu: Rade Guzijan zvani Tusko (gitarista); Novica Zirojevic - zvani Backo (klavijaturista) i moja malenkost Dragoslav Milanovic - zvani Paganini, (violinista).

Koju vrstu muzike svirate?

Uglavnom sviramo ono sto ljudi traze. Mozemo sve da sviramo - zabavnu, narodnu, starogradsku, sve sa prostora bivse Jugoslavije. Sve one nostalgicne pesme, kojih se rado secate.

U Cafe Bar Jolly sviramo svakog dan sem ponedeljka i subote. Gostovali smo u Restoranu Madera i Beo Caffe-u ...a i svirali smo na raznim privatnim proslavama i zurkama.

Violina definitivno daje jednu specificnu nijansu svemu ovom sto vi radite... neobicno je za jedan bend da u svom sastavu ima violinu, neobicno je za coveka koji tako dobro svira ovaj instrument da se okrene ovoj vrsti muzike.

Da u pravu si. Pre par godina sam kupio ovu elektricnu violinu jer sam zeleo da se malo razlikujemo od ostalih bendova.

U stvari ja sam na nagovor roditelja i poceo da sviram ovaj instrument. Nikada nisam ni razmisljao da cu svirati violinu...prvih godina sam je mrzeo...ali eto nekako je krenulo i ja sam ostao u tom svetu tonova.

Medjutim, vremenom je ta mrznja, prerasla u jednu strasnu ljubav prema violini i svemu onome sto ovaj instrument pruza. Sada ne mogu da zamislim da bih mogao da se nadjem u situaciji da je se odreknem - osecam se kao deo nje. Rezime mog postojanja - ja sam produzetak violine...ili je ona produzetak mene.

Dugo sam se bavio klasicnom muzikom. Nisam pridavao neki veliki znacaj estradi. Medjutim, dosle su neke "godine zrelosti" i neka "drugacija vremena" kada sam morao da odlucim od cega cu da zivim, jer nisam bio sam - moja porodica bila kraj mene.

Tako sam odlucio da predjem u ove muzicke vode. Poceo sam i da pevam (ranije sam bio samo prateci glas) i da na neki nacin budem front men benda. Zbog situacije u nasoj zemlji bilo je jako tesko da se opstane u bendu sa 5-6-7 ljudi. Sve je bilo suzeno pa tako i Paganini Bend koji je nastavio svoje postojanje sa 3 clana.

Ceo nas nastup i ideja je da budemo u fazonu klubske svirke. Gde nista nije napadno, gde ne osecate atak na usi. Jednostavno zelimo da vam bude prijatno i da samo dopunimo i oplemenimo celu tu atmosferu u kojoj se nalazite.

Cesto nam se desi da kada se pojavimo na bini, u ovom instrumentalnom sastavu (klavir, violina, gitara), da ljudi budu skepticni nasta ce da lici ta svirka na koju su dosli. Posle par pesama vrati im se osmeh na lice i bude im jako prijatno jer im pruzimo ipak jedan neobican i prijatan dozivljaj.

Sviras vec nekoliko meseci, skoro svako vece. Uvek si vedar i odajes utisak da uzivas u svakoj pesmi. Oseca se kontakt izmedju tebe i publike.

Poenta je u tome sto ja zaista volim ovo sto radim. Jednom mi je jedan stariji muzicar rekao: "Nemoj koristiti nikad u ovom poslu rec tezga, jer tezga je zargon koji se koristi na pijaci...a ti nisi na pijaci ti si covek koji si tu da oraspolozis ljude, da im ublazis neku tugu ili neko drugo osecanje. Ti si taj koji mora da im prenese pozitivnu emociju".

Iskren da budem sve sto prethodi nekoj svirci mi je jako mrsko...da putujem, da dodjem na odredjeno mesto, da montiram opremu, da imam probu...ali kada se sve to zavrsi... kada vidim publiku koja nije tu sasvim slucajno zatecena, ljude koji slusaju i uzivaju, sve materijalne vrednosti postaju mi nebitne.

Dragoslav Milanovic, "Paganini Bend" Onog trenutka kada se popnem na tu binu, pa bila ona i samo jedan stepenik visa od poda ja ulazim u jedan sasvim drugi svet... totalno se predajem muzici. Nekada mi se cini, kada se sve zavrsi, da je to bio neki drugi covek a ne ja. Shvatio sam da ljudi vole kada si srecan, jer na taj nacin im u tih nekoliko sati mozes preneti tu vibraciju tako da mogu otici kuci bar za nijansu srecniji i ispunjenijim pricajuci kako im je bilo lepo to vece u tom restoranu.

Kako procenjujes sta je to sto treba u nekom trenutku pevati i svirati?

Najbitnije je koji su ljudi ispred tebe - sta je u tim ocima koje te posmatraju. Gledam ko je usao u restoran. Pokusavam da pogodim i procenim sta je to sto ce ih dotaci. U ovom poslu moras da budes jako dobar psiholog. Moras da znas ko su ti ljudi, da ih upoznas. Volim da pogodim pesmu koju bi voleli da cuju pre nego sto mi kazu svoju zelju. To je kao neka igra u kojoj svi uzivaju.

Koju vrstu muzike volis da sviras za svoju dusu?

Prvo sam bio u klasici. Pa sam onda dugi niz godina svirao u folklornom drustvu onu nasu staru izvornu muziku. Uporedo sam svirao i sa bendom. Prolazeci kroz taj spektar tonova dosao sam do spoznaje da ja uzivam u svim vrstama muzike jer sviram iz duse. Volim mnoge pesme. Ako sviram nasu narodnu izvornu muziku ona me podseca na moje Valjevo i trenutke koje sam tamo proveo; ako sviram Zvonka Bogdana onda sam tamo negde u Vojvodini; starogradske me vode kroz Skadarliju a zabavne asociraju deo zivota koje sam proveo u Beogradu i Sarajevu. Svaka pesma je u stvari slika nekog trenutka koji na taj nacin ne moze pasti u zaborav - pevajuci i svirajuci ostaju u meni i zato su mi mnoge pesme drage.

Sinovi ti se takodje bave muzikom. Koliko je tvoj uticaj u svemu tome?

Imam dva sina - Vuka koji ima 17 godina i Slobodana koji ima 15 godina. Moram priznati da sam ih zestoko mucio (ali u najboljoj nameri). Rodjenjem ovog starijeg shvatio sam da strasno lici na mene. .. a kako kaze Dusko Radovic: "Tucite decu tek kada shvatite da lice na vas", odlucio sam da ga maltretiram sto vise, jer moji roditelji su to propustili sa mnom. Ono sto propustis u mladosti, jako je tesko nadoknaditi kasnije. Muziku sam hteo da im predocim kao zanat koji ce im uvek koristiti. S druge strane muzika smiruje i pruza mogucnost da imas neki samo svoj kutak koji je na neki nacin odvojen od svakodnevnice.

Vuk svira klavijature uci i teoriju muzike i sada zavrsava srednju muzicku a Slobodan svira i klavijature i gitaru i zavrsava nizu muzicku.

Trudio sam se i mislim da sam uspeo da im usadim tu ljubav prema svim vrstama muzike.

Zbog cele ove situacije u nasoj zemlji koja se desavala i desava se i dalje, gde su mnogi ljudi izgubili skoro sve, zeleo sam da im pruzim nesto sto ce imati u rukama i sto ce im uvek obezbediti suvu egzistenciju ako ne i nesto vise.

Da li te oni razumeju? Da li shvataju tvoju poruku?

Da, sada vec polako shvataju. Mnogo je tesko razumeti ih na pravi nacin i dati im podrsku i znanje koje im je potrebno. Cesto mi se desava da odem kod roditelja po savet sta i kako da uradim.

Oni gledaju kroz sta sve ja prolazim kao muzicar i koliko se trudim da im omogucim da koliko toliko bezbrizno zive.

Smatram da je biti muzicar nesto vrhunsko jer sreces interesantne ljude, radis u lepom okruzenju, u centru si paznje. Naravno postoji i druga strana koju ljudi ne vide...ali i u drugim poslovima ima i lepih i ruznih stvari tako da se uvek napravi neki balans. Bez obzira na sve, lepo je kada si u mogucnosti da ti muzika bude sastavni deo zivota. To je Boziji dar.

Da su krenuli da se bave necim drugim, ne bih mogao da im pomognem - ali ovo, ovo je nesto sto znam - trudim da im prenesem ne samo znanje, nego i osecaj i ljubav prema muzici.

Zivim za dan kada ce njih dvojica da stanu na binu i da ja samo stavim violinu sa strane i da odsviram nesto zajedno sa njima.

U mnogim razgovorima koje smo vodili provejava kao neki stub Dragana, tvoja supruga, kojoj svakako pripada veliki udeo u celoj ovoj prici.

(smeje se...) Da ti kazem nesto - nije njoj lako pored nas trojice. Da nije bilo njene podrske i razumevanja za sve nase porive i hirove koje smo imali ne znam da li bi do svega ovoga doslo. Smatram da su muskarci samo fizicki jaci pol. Zene su i psihicki i emotivno mnogo snaznije koliko god se to ne vidi na prvi pogled.

Dragana je posle 18 godina radnog staza odlucila da ostane u kuci posvetivsi se nama sto je jedan gest za svako postovanje. U onim dugim nocima a i danima kada nas ocekuje vreme provodi slikajuci ikone za koje mislim da su predivne. Akademski slikari koji su naravno mnogo merodavniji od mene odali su joj priznanje za to sto radi. Covek mora da bude uporan i vredan da bi nesto postigao - a ona to svakako jeste.

Uz sve to nasla je i svoj duhovni mir tako da ga u velikoj kolicini prenosi, na nas trojicu "nervoznih" muskaraca.

Pored toga sto Paganini Bend moze da odsvira sve sto pozelite poseduje i svoj CD na kome se nalaze 10 pesama.

CD je uradjen prosle godine sa jako kvalitetnim muzicarima u studiu "Berar". Autori tekstova su braca Tairovic a u studiju su radili vrsni muzicari ... Misa Japanac, Aleksandar Banjac...i drugi. CD je trebao da ukaze na to da pored ovoga cime se mi bavim, ta muzika i to pusto imitiranje postojecih izvodjaca, postoji jos nesto, zelja da ljudima koji nas slusaju pruzim jedno originalno. CD je na iznenadjenje mnogih mojih kolega totalno nekomercijalna - nema sunda, nema ludih tekstova - muzika je osmisljena i prijatna za uvo.

Ja stvaram za osobe koje su emotivne i koje su suprotnog pola, za zene od 30 - 50 godina. Ako zene "prime" moju muziku...(smeje se...) doci ce i muskarci da me slusaju - recept je krajnje oproban.

Ukoliko smo vas dotakli i intrigirali bar u jednom delicu vase duse da pozelite da budete u prijatnoj atmosferi i nadasve dobroj muzici ovih sjajnih muzicara dodjite, saslusajte ih i uzivajte... a mogu oni doci i kod vas. Paganini vam porucuje: "Nije bitno gde ste, bitno je da ste medju dobrim ljudima i dobrim vibracijama...i naravno ispunjeni emocijama".

Ivana Djordjevic