| |
|
|
Linkovi
|
Kamera
Borisa Spremo
|
|
Južno voce
Sunčani krajevi Južne Amerike podarili su nam i ukusno voće poput
ananasa i banana.
 Poznato
je čak sedam vrsta ananasa, ali samo jedna gaji se na plantažama. Oko
1555. godine otkrio ga je istraživač Žan de Leri. Prvo je prenet u
Englesku, gde su ga gajili u staklenim baštama, a 1733. godine stiže i u
Francusku. U to vreme ovo egzotično voće bilo je skupo i samim tim
dostupno samo bogatašima, sve dok nije pronađen postupak njegovog
konzerviranja.
Tropski krajevi Južne Amerike i užarene Afrike postojbina su banana. Sve
do 1928. godine ovo voće jeli su samo Evropljani koji su imali priliku
da posete ova sunčana podneblja. Tek kada su vlasnici jedne velike
trgovačke kompanije obezbedili svoje brze brodove hladnim komorama,
zaustavljeno je sazrevanje banana prilikom transporta i tako sprečeno
kvarenje ovih vrlo osetljivih ali i hranljivih plodova.
Azija je takođe ogroman rasadnik raznovrsnog voća i povrća. Agrumi, to
jest limun i pomorandža, koji se danas uspešno gaje i u našim krajevima,
poreklom su sa ovog kontinenta. Postojbina biljke čiji su žuti plodovi
izuzetno bogati vitaminom C jeste zapadna Azija, a pomorandže njeni
centralni delovi.
Urmina palma, čijim se ušećerenim plodovima i mi sladimo, vodi poreklo
iz severne Afrike. To je drvo toplih krajeva i traži mnogo sunca i vode,
pa zato veoma dobro uspeva u oazama. Zanimljivo je da ova palma počinje
da daje rod, vrlo hranljive plodove, tek kada napuni 12 godina, a od
njenog perastog lišća pletu se zastori - asure.
Zbog bogatstva vitamina C u sebi, ovo i mnogo drugo voće poslužiće nam u
hladnim zimskim danama, kada prete grip i drugi virusi. Zato se
poslužite i vi!
|
Promena izvrsena:
12 Jul 2010
|
|
Oglasavanje Marketing
|
