Stres je danas jedan od najčešćih uzročnika bolesti.
 Tačno
je da, tehnički uzev, bolesti izazivaju različiti virusi, bakterije i
gljivice, ali stres je taj koji nam svima obara imunitet i čini nas sve
manje sposobnim da se odbranimo od tih bubica, kojih je uvek bilo i uvek
će ih biti oko nas.
Sad, nećemo svi na isti način reagovati na stres. Prilično grubo rečeno,
postoje tri tipa ličnosti, a svaki od njih na sebi svojstven način
reaguje na stres.
Prvi tip uglavnom čine profesionalno veoma ambiciozne ličnosti,
takmičarski nastrojene, perfekcioniste, veoma visokih standarda. Takve
osobe stalno su u žurbi, nikada nemaju vremena da postignu sve što hoće,
konstantno su u stanju napetosti. Njihovo samopoštovanje doći će iz rada
i radnih uspeha, a odmor im je praktično nepoznat. Uglavnom obolevaju od
srčanih oboljenja i visokog krvnog pritiska; nije retkost ni da se
pojave kao pacijenti psihoterapeuta.
U drugi tip spadaju osobe koje na prvi pogled deluju mirno, ali
to je samo varka. Te osobe imaju veliku potrebu da kontrolišu osećanja,
tako da negativne emocije potiskuju i prigušuju. Međutim, bes, strah i
ljutnja su i dalje tu - a pošto su ih potisnule, te osobe nekada ni same
nisu svesne šta je to što tačno osećaju, samo znaju da su nezadovoljne i
da se ne osećaju dobro. Rezultat je pad imuniteta, što dovodi do lakog
obolevanja od najrazličitijih bolesti, kao i do konstantne
bolešljivosti.
Treći tip čine osobe koje su u stanju da jasno sagledaju realno
stanje i da prema tome razrade strategiju delovanja, kao i da se sklone
iz situacija na koje ne mogu da utiču. Umeju da realno procene sopstvenu
snagu i imaju osećaj da svoj život zaista kontrolišu. Ovaj tip ličnosti
je najčešće u stanju da se sam izbori sa stresom, dok prethodna dva tipa
moraju da potraže lekarsku pomoć (i to uglavnom čine onda kada bolest
već uzme maha).
Problem s prva dva tipa je što nikakvu pomoć s trajnijim rezultatima ne
mogu dobiti dok prilično ne promene stil života i ne sagledaju koja su
njihova ponašanja dovela do oboljenja. Problem sa stresom je što se
akumulira, tako da je za zdrav život neophodno naučiti da ga prepoznamo,
realno procenimo i u skladu s tim razradimo strategiju šta i kako dalje
- i tu strategiju bez odlaganja, potiskivanja ili ignorisanja i
primenimo. |
