Da li čovek stvarno koristi samo 10 odsto mozga?
Da li je veći mozak i inteligentniji?
Čuju li slepi bolje od onih koji vide?
I zašto ne možemo iz glave da izbacimo melodiju koja nas nervira?
Britanski "Dejli mejl" navodi zanimljive delove iz knjige neurologa
Sandre Amot i Sam Vanga koji razotkrivaju neke od uobičajenih zabluda.
Iako polovina čovečanstva misli da koristimo tek 10 odsto mozga, u
stvarnosti svakodnevno ipak koristimo ceo mozak. Čak i najmanji zadaci
podstiču aktivnost po celom mozgu. Ljudima se, međutim, mit više sviđa
jer nudi nadu o tome šta bismo tek mogli kad bismo koristili ostalih 90
odsto mozga.
Zevanje pomaže
Zevanje povezujemo s pospanošću i dosadom, ali ono zapravo pomaže
buđenju moždanih aktivnosti. Ulazak vazduha u pluća i kiseonika u krv
čini nas budnijima.
Da slepi bolje čuju je mit, a činjenica je da slepi bolje pamte
Nakon testiranja slepih osoba, uočeno je da nisu ništa bolji od ostalih
u detektovanju slabih zvukova. Slepi ljudi pak imaju bolju memoriju.
Budući da ne mogu da se oslone na vid, moraju neprestano da se oslanjaju
na sećanje, što izoštrava kapacitet mozga za memorisanje.
Kompjuterske igrice povećavaju sposobnost ljudi da rade više stvari
odjednom
Moderni svet pun je neprestane akcije - brzih poruka, imejla,
videoigara, a sve kao da se zbiva odjednom. Ako ste stariji od 30, možda
se pitate kako to da mladi nisu iznureni svim tim stimulacijama. Odgovor
je da je njihov mozak jednostavno treniran da ih svlada.
Tokom jednog istraživanja sa studentima koji su igrali akcijske igrice
uočeno je da oni brže procesiraju informacije, mogu da prate više
objekata istovremeno i bolje se prilagođavaju na brzu izmenu poslova.
Neki istraživači kažu, međutim, da istovremeno obavljanje više poslova
opterećuje mozak. Ljudi koji istovremeno obavljaju više zadataka slabije
rade svoj posao, prave više grešaka i čak češće obolevaju.
Veći mozak nas čini inteligentnijima
Zapravo veličina mozga ne odražava nečiju inteligenciju. Anštajnov mozak
nije bio ništa veći od prosečnog. Inteligencija je, čini se, zavisna od
toga kada su stvorene sinapse mozga. One se formiraju tokom detinjstva i
tinejdžerskih godina, a način na koji se to zbiva može uticati na
inteligenciju.
Mozak odraslog čoveka ne proizvodi nove nervne ćelije
Decenijama se uzimalo kao "zdravo za gotovo" da se ljudi rađaju sa svim
moždanim ćelijama koje će ikad imati. Poslednjih godina prikupljeno je
mnogo dokaza da mozak ipak proizvodi nove ćelije i da je moguće da se
konstantno obnavlja.
Fizičke vežbe održavaju mozak u formi
Tačno je. Kako telo stari, tako teđe dovodi kiseonik do mozga. Telesna
aktivnost poboljšava krvotok, odnosno dotok kiseonika neuronima.
Mozak troši manje elektriciteta od lampe u frižideru
Poruke između ćelija mozga i ostalih delova tela prenose se putem
elektriciteta, ali sasvim male količine. Mozak koristi tek 12 vati.
Mozak i kompjuter rade na istom principu
Netačno, među njima postoje značajne razlike. Mozak je u osnovi
hemijski, a ne električni sistem.
U svakoj moždanoj ćeliji odvijaju se brojne hemijske reakcije, a to je
potpuno drugačije od principa rada kompjutera. Osim toga, mozak niko ne
programira, on sam predviđa i unapred rešava probleme, za razliku od
kompjutera koji neko mora da programira.
Glupe melodije teško zaboravljamo
Kad glupa pesmica počne neprestano da vam se vrti po glavi to je zbog
sposobnosti vašeg mozga da pamti sekvence.
Ista sposobnost omogućava pamćenje pokreta za potpis vlastitog imena,
spravljanja kafe ili korigovanja rute na putu kući. Kako izbaciti iz
glave iritantni zvuk? Pronađite drugu pesmu.
