dobar izvor prihoda
Belim mercedesom u prosjačenje
Nije tajna da u Srbiji ima grupa koje se organizovano bave prosjačenjem. Organizatori grupa prate sve događaje, u crkvenom kalendaru pa ih prema njima i raspoređuju i prebacuju prosjake kolima od crkve do crkve.
Mnogi veruju da je prosjačenje unosan posao, pa ni Kruševljani nisu izuzetak. Oni tvrde da "njihovi" lokalni prosjaci na svoja "radna mesta" dolaze belim "mercedesom". "Nije tajna da u Srbiji ima grupa koje se organizovano bave prosjačenjem i da je to dobar izvor prihoda. Jako su dobro uigrani. Organizatori grupa prebacuju prosjake kolima od crkve do crkve, kada je neki praznik u crkvenom kalendaru ili vašar. Prate sve događaje, pa ih prema njima i raspoređuju", kaže direktor kruševačkog Centra za socijalni rad Radomir Jeftić. Tvrdnje Kruševljana da prosjake dovoze baš belim "mercedesom" nisu zvanično potvrđene, ali je tačno da im je prevoz do "radnog mesta" obezbeđen. Prema informacijama iz kruševačkog SUP-a, u grupi prosjaka su uglavnom starije žene, koje rade same, i mlađe s decom, koja nisu njihova. Među njima nema invalida i svi su romske nacionalnosti. Samo u proteklih mesec dana kruševačka policija intervenisala je pet puta uklanjajući prosjake sa najprometnijih mesta u gradu. Uzalud. U suzbijanju prosjačenja nemoćni su i radnici Centra za socijalni rad. "Uklanjamo prosjake sa ulice i prijavljujemo ovakve slučajeve Centru za socijalni rad. Prosjaci uglavnom nemaju dokumenta, pa proveru identiteta utvrđujemo na druge načine. Upućujemo ih da se sklone sa javnih površina, a u proteklih mesec dana intervenisali smo čak pet puta", kaže komandir SUP-a Kruševac Zoran Siketić. Na platou ispred hotela "Rubin", samo dvadesetak metara od Spomenika kosovskim junacima, obično sedi Nada, koja ima tridesetak godina. Na skoro svako pitanje odgovara nedužnim osmehom. U krilu joj spava bucmasto dete, a slobodnom rukom traži novac. Kaže da je iz Kruševca, da je devojčica koju drži njena i da dete ima oko godinu i po dana. Pedesetak metara dalje je starija žena sa maramom na glavi, koja monotonim glasom jednolično ponavlja iste rečenice tražeći novac - "za zdravlje, za sreću". Još jedno "radno mesto" prosjaka je ispred "Trajalove" robne kuće, gde sedi stara Romkinja, a u poslu joj pomaže troje dece. Dva dečačića i devojčica, kako kažu u kruševačkoj policiji, nisu u srodstvu sa ovom ženom. Dok ona sedi, deca zaustavljaju prolaznike i traže novac. Direktor Centra za socijalni rad priča kako im je nedavno trstenička policija dovela dvoje dece od devet i deset godina. Pronađeni su u skitnji, a sa majkom su tog dana prosili u Vrnjačkoj Banji, a onda ih je ona ostavila i otišla. "Decu smo smestili u prihvatnu stanicu, nahranili i obukli, a majka je došla ujutru i pokupila ih", kaže Jeftić. U Centru za socijalni rad smatraju da je za borbu protiv prosjačenja potreban širi društveni konsenzus, a toga očigledno zasad nema.
Nevena Erac Stanisavljević Kruševac

Crne Gore i Srbije imaĆE razliČita drŽavljanstva i pasoŠe
Vlast u CG da obavesti građane o državljanstvu
"I u slučaju najboljih odnosa Srbije i Crne Gore, kada bih došao u Crnu Goru bio bi stranac kao i bilo gde u inostranstvu, a takođe bi državljani Crne Gore takav status imali u Srbiji", rekao je Stojković.
Ministar pravde Srbije Zoran Stojković izjavio je da crnogorska vlast, ako želi demokratski referendum, mora svojim građanima da predoči sve činjenice koje proističu iz odluke o nezavisnosti Crne Gore, a pre svih pitanje državljanstva. Stojković je na konferenciji za novinare u Užicu rekao da crnogorska vlast te činjenice "krije od svog naroda". Ministar pravde Srbije je rekao da bi u slučaju raspada zajedničke države građani Crne Gore i Srbije imali različita državljanstva i pasoše, i dodao da ga su ga neki mediji "napali zbog takvog viđenja činjenica", uz obrazloženje da Crnu Goru "tera" iz zajednice sa Srbijom. "I u slučaju najboljih odnosa Srbije i Crne Gore, ja bih, kada bi došao u Crnu Goru, bio stranac kao bilo gde u inostranstvu, a takođe bi državljani Crne Gore takav status imali u Srbiji", rekao je Stojković. On je naveo da Srbija ima dobre odnose sa Hrvatskom i Slovenijom, sa kojima se odnosi regulišu bilateralnim i multilateralnim sporazumima, ali je dodao da "ne postoji sporazum kojim se može regulisati državljanstvo tako da stranac postane predsednik države". "U našem zakonu piše da pored državljanina Srbije i državljanin SCG koji ima boravište u Srbiji može da bude nosilac ključnih sudijskih funkcija, ali ako nekome nije potrebno državljanstvo SCG treba reći da stvara problem svojim državljanima u Srbiji", rekao je ministar pravde. Stojković je dodao da nije problem u odnosima koji će biti uspostavljeni posle referenduma, nego da je "problem" što je Crna Gora država sa 600.000 stanovnika, dok u Srbiji ima 286.000 ljudi koji su se izjasnili kao državljani Crne Gore. "Ukoliko ovde žive, ili su rođeni u Srbiji, onda je normalno očekivati da uzmu državljanstvo Srbije, ali se onda postavlja pitanje šta je sa državom Crnom Gorom koja je spremna da 'otpiše' trećinu svojih državljana", rekao je Stojković. Referendum o državnom statusu Crne Gore zakazan je za 21. maj.

krvavi obraČun na ulicama glavnog grada Hrvatske
Previranja u zagrebačkom podzemlju
Dok su jedni tvrdili da su ubice suparnički klanovi iz Zagreba, drugi su govorili da se Krasnići zamerio klanovima iz Srbije i Crne Gore.
Iako je prošlo gotovo mesec dana od ubistva Ljulzima Krasnićija u Zagrebu, njegove ubice još nisu uhapšene. Istovremeno, prijatelji ubijenog kosovskog Albanca, koji se dovodi u vezu sa brojnim kriminalnim aktivnostima, zapretili su da će sami pronaći izvršioce i nalogodavce ubistva. Javnost strahuje da bi to mogla biti najava krvavih obračuna na ulicama glavnog grada Hrvatske. Ljulzim Krasnići, ubijen 22. marta ispred zgrade u kojoj je živeo u Novom Zagrebu, važio je za šefa kosovske mafije u Hrvatskoj. Ubijen je u klasičnoj "sačekuši", nakon što je ubica ispalio u njega više metaka iz automatskog oružja. Napadač je koristio automat hrvatske proizvodnje "ero", oružje koje se učestalo koristi u mafijaškim obračunima u toj zemlji. Međutim, Krasnići, iako ranjen sa najmanje pet metaka, stigao je da policiji opiše ubicu pre nego što je izdahnuo. No, i pored toga napadač još nije uhapšen. Zbog toga u zagrebačkoj javnosti vlada uverenje da će ubistvo Krasnićija biti samo još jedno od dvadesetak nerešenih likvidacija koje su se u Hrvatskoj dogodile od početka prošle decenije. Protiv Luljzima Krasnićija je za života podneto čak 29 krivičnih prijava, uglavnom zbog prevara, ucena, pretnji i nasilništva, a mediji su ga u više navrata dovodili u vezu s prodajom droge i švercom oružja i cigareta. Protiv njega su vođena i dva sudska postupka za prevaru i pokušaj ucene, ali je u oba pravosnažno oslobođen. Bio je i svedok u postupku protiv takozvane "zagrebačke zločinačke organizacije" kada je svedočio o ubistvu svojih prijatelja Ivana Šakote i Špejtima Taćija, ubijenih početkom 90-ih godina. Na ispraćaju tela Krasnićija iz Zagreba na Kosovo, gde je sahranjen, pored mnoštva Albanaca iz Hrvatske, bile su i brojne ličnosti za koje mediji već godinama navode da su pripadnici mafijaških klanova u gradu. Tu je bio i Nikica Jelavić, kojeg mediji nazivaju jednim od značajnijih šefova podzemlja u Zagrebu. On je bio jedan od šestorice optuženih u procesu "zagrebačkoj zločinačkoj organizaciji", kojoj se 2001. sudilo za udruživanje zbog šverca droge, reketirenja, naručenih ubistava i niza drugih krivičnih dela. Na ispraćaju je bio i Trpimir Jandrek, koji se dovodi u vezi sa Hrvojem Petračem, jednim od najznačajnijih ličnosti hrvatskog podzemlja, uhapšenim prošle godine zbog pomoći haškom optuženiku Anti Gotovini. Prema saznanjima medija iz istrage, osobe koje je policija privela na informativni razgovor zbog ubistva Krasnićija, navodile su dve grupe potencijalnih egzekutora. Dok su jedni tvrdili da su ubice suparnički klanovi iz Zagreba, drugi su govorili da se Krasnići zamerio klanovima iz Srbije i Crne Gore. Ministar unutrašnjih poslova Hrvatske Ivica Kirin krajem marta je, nakon ubistva Krasnićija, kazao da su i mafijaška ubistva "produkt dobrog rada policije", koja je u poslednje vreme prekinula nekoliko krijumčarskih lanaca i oduzela veće količine droge i oružja. Ministar je procenio da su zbog uspešnih policijskih akcija, odnosno zaplena ilegalne robe, u podzemlju nastali veliki novčani dugovi koji se pokušavaju rešiti sličnim ubistvima. Kirinova izjava potvrdila je spekulacije pojedinih medija da su Krasnićija ubili članovi albanske mafije iz osvete zbog loše pripremljenog obezbeđenja nekoliko pošiljki droge i cigareta, koje su u kratkom periodu "pale" u ruke policije. Predstavnica za medije zagrebačke policije Aleksandra Ljuba za Kriminal net nije želela da precizira kojim se poslovima bavio Krasnići, ponovivši da je ubijeni do sada bio prijavljivan za nekoliko desetina ucena, prevara i nasilništava, ali ne i za ubistva ili pripadnost mafijaškim klanovima. Na pitanje izveštača Kriminal neta da li policija očekuje nastavak ubistava među mafijašima, Ljuba je odgovorila da je to teško prognozirati, dodajući da nikakve komentare ne može dati dok traje istraga. Predstavnica za medije hrvatske policije je dodala da ne može da komentariše pretnje Krasnićijevih prijatelja da će sami pronaći ubicu, ali je upozorila da svako ko odluči da pravdu uzme u svoje ruke čini krivično delo. Zapovednik zagrebačke Policijske uprave Marijan Tomurad je sredinom aprila izjavio da je Krasnići dvadesetak dana pre ubistva bio na saslušanju u policiji zbog navodne umešanosti u prebijanje predsednika uprave Fabrike plinskih turbina Karlovac Krešimira Landeku. Tomurad je dodao da je Landeka tvrdio da ga je Krasnići, s još dve nepoznate osobe, 3. marta pretukao ispred kafe bara u zagrebačkom hotelu "Panorama". No, Tomurad je dodao da Krasnićiju taj napad nije dokazan, kao i da on nije želeo da sarađuje s policijom. Krasnići je navodno bio uključen u šverc droge i cigareta sa Kosova preko Hrvatske u zemlje Evropske unije, pre svega u Italiju i Španiju. Austrijski mediji su, nakon njegovog ubistva, ustvrdili da je Krasnići bio tesno povezan s albanskim narkoklanom u Gracu i celoj Štajerskoj. Prema navodima austrijskih medija, koji se pozivaju na izvore u kriminalističkoj policiji te zemlje, Ljulzim Krasnići je imao mnogo rođaka koji žive na području Graca, a pripadaju albanskoj organizaciji koja ima 30 do 40 ljudi. Taj klan se navodno bavi organizovanjem rada na crno i poreskim prevarama, kao i švercom droge i ljudi, ali im ta dela nikada nisu dokazana na sudu.

SAMO SA PASOŠEM U SAD
Dva od pet Kanađana i svaki četvrti Amerikanac ima pasoš
Veruje se da će mnogi od onih koji ga nemaju radije odustati od putovanja preko granice, nego se baviti administracijom oko njegovog pribavljanja. Pasoš u Kanadi važi pet godina i njegovo izdavanje košta 87 dolara, dok u SAD-u košta 97 dolara i važi deset godina.
Sastanak između ministra za javnu bezbednost Stokvela Deja sa američkim kolegom Majklom Čertofom nije doneo nikakve promene oko najavljivanog obaveznog posedovanja odgovarajuće putne isprave kod prelaska američke granice. Čertof je rekao da 1. januar 2008. godine ostaje datum do koga bi obe strane mogle da se pripreme. Poslovni ljudi i turistički poslenici smatraju da će se obaveza posedovanja pasoša za prelazak preko granice nepovoljno odraziti kako na privredu, tako i na turizam. Procenjuje se da tek svaki četvrti Amerikanac i dva od pet Kanađana imaju pasoš i veruje se da će mnogi od onih koji ga nemaju radije odustati od putovanja preko granice, nego se baviti administracijom oko njegovog pribavljanja. Pasoš u Kanadi važi pet godina i njegovo izdavanje košta 87 dolara, dok u SAD-u košta 97 dolara i važi deset godina. Američka administracija razmišlja da za svoje građane uvede dvostruko jeftiniju varijantu nazvanu PASS kartica, za pedeset dolara. Nju ne bi mogli da koriste Kanađani, Meksikanci niti drugi koji često dolaze u SAD. Ministar Dej kaže da u Kanadi nema sličnih ideja o izdavanju nekog posebnog dokumenta umesto pasoša i insistira da će američkim građanima za ulazak u Kanadu i dalje biti dovoljan dokument koji dokazuje identitet, poput recimo vozačke dozvole i izvoda iz matične knjige rođenih. Na izjavu ministra Deja da se ovde neće izdavati jednostavnije zamene za pasoš, reagovao je ontarijski premijer Dalton MkGvinti. Zamerivši vladi da time šalje nepopularnu poruku, on je izrazio nadu da to može biti promenjeno pošto ima još vremena za razmišljanje. On, takođe, smatra da je vađenje pasoša preveliki izdatak za porodicu. Na sličan način razmišlja i ministar turizma Džim Bredli i predlaže da vlada razmotri makar mogućnost da ubuduće pasoš važi deset godina, kao i u mnogim drugim zemljama. MkGvintijeve zamerke je odmah odbacio premijer Harper, podržavši Deja i njegovu dozu rezerve. Harper je istakao da treba sačekati da se vidi šta će biti najrentabilnije.

Ljubljana
Slovenački klošari, Kraljevi ulice
Za slovenačke klošare organizovani su kursevi kreativnog pisanja, oni objavljuju poeziju i prozu i izdaju svoj list.
Sa prvim znacima proleća i zracima sunca, na trgove Ljubljane vratli su se "Kraljevi ulice", beskućnici koje neki, po uzoru na pariske, zovu klošarima. Međutim, osim tužnih ljudskih sudbina, između njih i "sabraće" ispod romantičnih mostova Sene, postoje razlike. Recimo, za slovenačke klošare organizovani su kursevi kreativnog pisanja, oni objavljuju poeziju i prozu i izdaju svoj list. Slovenački beskućnici se najčešće okupljaju na ulazu u Maksimarket u centru Ljubljane i na Prešernovom i Kongresnom trgu. Svaka grupa ima svoje određene pozicije i - obaveznu flašu najjeftinijeg vina, koja kruži od ruke do ruke. Uljudni su. "Imate li šta sitniša", pitaju i obavezno zahvale, pa bila ruka prolaznika radodarna ili ne. Ne kriju da im novac treba za piće, a i ruka koja seže u džep to dobro zna. Kao ni u Parizu, ni u Ljubljani niko ne zna koliko ih tačno ima. U zimskom prihvatilištu u kojem prespavaju hladne zimske noći ima mesta za četrdesetak onih, koji su spremni da se pridržavaju kućnog reda. Ostali se snalaze po podrumima stambenih zgrada i na razne druge načine. Pre nekoliko godina su ljubljanski beskućnici organizovani zahvaljujući, pre svega, humanitarnoj organizaciji Društvo za pomoć i samopomoć beskućnika "Kraljevi ulice", a pre godinu dana su počeli da izdaju i svoj istoimeni list. Nedavno je izašao njegov treći broj. Mesta na kojima se list može kupiti po ceni od jednog evra, ista su ona na kojima se "kraljevi ulice" okupljaju i sami prodaju svoju novinu. Već prvi broj je kvalitetom priča, ličnih ispovesti a i poezije, koje pišu beskućnici sami, iznenadio slučajne čitaoce, pa je sada sve više redovnih čitalaca "civila". Redakcija je u trećem broju obećala redovno mesečno izlaženje i još veći kvalitet. Društvo za pomoć i samopomoć beskućnika je, naime, za zainteresovane organizovalo višemesečni kurs kreatnivnog pisanja, koji vodi Milena Mileva Blažić, profesorka omladinske književnosti i kreativnog pisanja na Pedagoškom fakultetu u Ljubljani. Ovom svojevrsnom "univerzitetu pod zvezdama", kako su ga "studenti" nazvali, prostorije je dalo na raspolaganje Društvo književnika Slovenije. "Sa svojim prvim studentima Univerziteta pod zvezdama imala sam potpuno iste vežbe kao sa studentima na fakultetu i sa zadovoljstvom mogu reći da njihovi radovi ni malo ne zaostaju za radovima pravih studenata", izajvila je za Mileva Blažić. Svoje zadovoljstvo izražavaju i polaznici-beskućnici Gregor Hann i Tomislav Gruden, koji kažu da im se mesečno izlaženje i format novine na trideset strana čini premalenim za sve njihove i tekstove drugih zainteresovanih, koji žele da ispričaju svoju priču. Društvo za beskućnike "Kraljevi ulice", koje je sa pokretanjem lista postiglo pun pogodak, želi da razvije i druge oblike delovanja. Bojan Dekleva, inicijator projekta, rekao je da se Društvo zalaže za osnivanje dnevnog centra za beskućnike, u okviru kojeg bi bili i redakcija lista i prostor za redionicu pisanja i druge oblike rada sa beskućnicima.
Aleksandar Mlač Ljubljana

MeĐunarodni monetarni fond
Češka 34. na listi najbogatijih zemalja
Češka je 34. među najbogatijim zemljama u svetu, prema najnovijoj rang listi 176 zemalja, koju je objavio Međunarodni monetarni fond (MMF).
S bruto nacionalnim proizvodom od 20.577 dolara po glavi stanovnika, uzimajući u obzir kupovnu moć, Češka vodi u Višegradskoj grupi i bogatija je od Mađarske, Slovacke i Poljske. Najbogatiji je Luksembrug sa 70.000 dolara po stanovniku, a najsiromašniji Malavi sa svega 600 dolara. Iako je Češka bogatija od svojih srednjoevropskih suseda u tranziciji, ta razlika se ne oseća toliko u novčaniku prosečnog Čeha. Prema novoj studiji Federacije evropskih poslodavaca, koji su poredili bruto zarade za jedan sat rada u 48 zemalja Evrope, Česi zarade svega 13 odsto sume koju za isto vreme dobiju Danci, čije su zarade najviše u Evropi. Poljak za jedan sat dobije istih tih 13 odsto zarade Danca, kao i Čeh, Mađar dobije 12 odsto, a Slovak deset odsto onoga što dobije Danac. MMF u prognozi globalnog rasta, koju danas prenose češki mediji, predviđa za srednju Evropu dalji trend visokog privrednog rasta. Lideri bi, kao i prošle godine, trebalo da budu Slovačka i Češka. Dok region kao celina, prema toj prognozi, treba da ubrza rast na 4,3 sa 4,1 odsto, Slovačka može da očekuje 6,3 odsto, a Češka blago usporavanje na 5,5 odsto sa prošlogodišnjih šest. Češki političari pred junske parlamentarne izbore znatno su veći optimisti od MMF-a i premijer Jirži Paroubek čak obecahava biračima rast od osam odsto. Privredna efikasnost srednje Evrope zavisiće, prema analitičarimaa MMF-a, ne samo od konjukture u starim članicama Evropske unije na koje se orijentiše češki, poljski, slovački i mađarski izvoz, već i od uspeha vlada da smanje deficite javnih finansija. "Deficit ima trend smanjenja u Češkoj i Poljskoj, ali i dalje ostaje visok u baltičkim zemljama, Mađarskoj i, u poslednje vreme, u Slovačkoj", prenela je češka televizija iz izveštaja MMF-a.

| PRVA STRANA - HOME | REDAKCIJA | ARHIVA | PRETPLATA | KONTAKT |

Copyright © 1996-2010 "NOVINE Toronto"