Novine broj 1060 - Kanada - News from Canada


Naslovne vesti \| Srbija i Crna Gora \| Kanada \| Svet \| Sport \| Kultura \| Srpska zajednica \| Novine INFO \| Prva

KANADA

Broj 1060, 7. jul 2006.

Odavanje podataka sa bankovnih računa

Ministar finansija Džim Flaerti je rekao da je vlada veoma ozbiljna da ispita sve u vezi odavanja podataka sa privatnih bankovnih računa, ali da čeka da o tome svoj sud prvo iznese komesar za privatnost.
Ministar Flaerti je istakao da se u ovom slučaju radi o dva aspekta jednog istog problema - očuvanja privatnosti sa jedne strane, dok sa druge imamo obavezu prema međunarodnoj zajednici da učestvujemo u otkrivanju moguće povezanosti sa pranjem novca i finansiranjem terorizma.

U isto vreme, belgijski premijer Gaj Verkofštat je zatražio od nadležnih službi da provere da li je sporni američki program u skladu sa belgijskim zakonom. On takođe želi da oni provere da li su važeći zakoni dovoljno efikasni, ili moraju da se promene.

Da podsetimo: prošle nedelje je Njujork Tajmz otkrio da već četiri godine postoji američki anti-teroristički program po kome se bankovni izveštaji daju na uvid CIA. Po programu, američko Ministarstvo finansija je slalo službene zahteve međunarodnoj bankarskoj grupi tražeći informacije o finansiranju terorizma. Bankarska organizacija, zvana SVIFT, prenosila je poruke i obaveštenja o transakcijama.

Zna se da je kanadska finansijska obaveštajna služba u protekle četiri godine dobijala informacije o nekim transakcijama na mreži SVIFT, ali oni dobijaju podatke od svih kanadskih banaka i drugih institucija koje su u obavezi da ih obaveštavaju o svim sumnjivim transakcijama i međunrodnim transferima većim od deset hiljada dolara.


Od prošlog vikenda smanjen porez

Od prošlog vikenda počeo je da se primenjuje smanjeni porez na robu i usluge, koji sada iznosi šest odsto. Iako je bio produženi, praznični vikend, očekivalo se da će se građani u mnogo većem broju prijavljivati slučajeve nepoštovanja izmene. Međutim, nije bilo tako. U subotu se na otvoreni telefon javilo svega 89 oštećenih mušterija, dok je u ponedeljak taj broj bio nešto veći - 279.U najvećem broju slučajeva radi se o neažurnosti pri promeni na registar kasi ili na automatima. Druga vrsta pritužbi odnosila se na utvrđene cene novina i bioskopskih ulaznica koje imaju ugrađeni GST. Potrošačima se savetuje da obrate pažnju da li je na računu koji dobijaju obračunat manji iznos poreza. Ukoliko je zaračunat veći iznos onda treba odmah da zatraže povraćaj od prodavca. Veruje se da će se ne samo narednih nedelja, nego čak i meseci, pojavljivati neopravdano viši iznos poreza. Naveden je, recimo, primer nekog artikla koji je kupljen pre 30. juna, ali se iz nekog razloga vraća posle tog datuma. Tu se razlikuju iznosi obražunatog poreza, pa treba biti oprezan. Za sve moguće nedoumice i pitanja, otvoren je besplatni telefon broj 1-866-959-7797, koji pri Agenciji za prihode radi svakog radnog dana od 8:15 ujutro, do 8 uveče. Još nisu prikupljeni podaci iz ovogodišnjeg popisa Statistička služba i dalje ima problema sa prikupljanjem upitnika iz ovogodišnjeg popisa i to najviše od domaćinstava iz Britanske Kolumbije. Oko 400 hiljada tamošnjih domaćinstava još uvek nije dostavilo upitnike, iako je krajnji rok bio 16. maj. Služba čak upozorava građane Britanske Kolumbije da mogu biti kažnjeni novčano ili kaznom zatvora ukoliko ne popune upitnik. Zakon dozvoljava kaznu do 500 dolara ili zatvor od tri meseca. Napominje se da je Ministarstvo pravde tužilo 52 Kanađana za neispunjavanje obaveze po prethodnom popisu. Niko nije kažnjen zatvorom, ali je u prošlosti bilo i toga.


Identifikovani obesni mladići

Policija u Otavi saopštila je da su identifikovana trojica mladića koji su urinirali na nacionalni spomenik posvećen žrtvama rata na Dan Kanade. Dvojicu maloletnika iz Otave identifikovali su na osnovu svedočenja, dok se 23-godišnji mladić javio policiji kada je njegova slika objavljena na policijskom veb-sajtu. Imena prestupnika nisu saopštena. Ovakvo ponašanje pijanih mladića zaprepastilo je javnost i svi su jednodušni da ih treba primereno kazniti za skrnavljenje groba neznanog junaka. I premijer Stiven Harper ocenio je njihov postupak kao 'užasan'.


I ovde ima kazni za vožnju u pijanom stanju

Po novom zakonu, usvojenom poslednjeg dana rada zakonodavnog tela, vlasnici motornih čamaca u Ontariju mogu ostati bez svojih kapetanskih dozvola ako se ustanovi da su pili. Policija i sudije dobili su ovlašćenja da oduzmu dozvolu za upravljanje plovilima od 12 sati do godinu dana. Najblažom kaznom biće kažnjeni oni kod kojih balon pokaže da u krvi imaju alkohola blizu dozvoljene granice, dok će pijanima dozvola biti oduzeta na godinu dana. Ovaj zakon je usvojen na osnovu predloga liberala Dejvida Cimera, bez prisustva predstavnika opozicije i odmah je stupio na snagu.


Posebno istaknuti napori za smanjenje pušenja

U Kanadi se na privatno lečenje troši više od iznosa koji je prosečan za zemlje članice OECD-a. Privatno finansiranje, u koje spada i privatno osiguranje i plaćanje iz džepa, ovde čini trideset odsto od ukupne potrošnje za zdravstvo, u poređenju sa 27 odsto, koliko se izdvaja u OECD-u. Svi podaci su su za 2004. godinu. Privatno osiguranje ovde čini 13 odsto od ukupne potrošnje za zdravstvo, ali to je ništa prema 37 odsto koliko se izdvaja u SAD-u. Na dnu ove liste su Japan, Island i Češka Republika, u kojima se za privatno osiguranje izdvaja manje od jednog procenta. U Kanadi je broj lekara na hiljadu stanovnika ostao praktično nepromenjen još od devedesetih godina. Sudeći po podacima, ovde imamo 2,1 lekara na hiljadu stanovnika,a to je nažalost jedna od najnižih stopa među zemljama OECD-a. Prosek, inače, iznosi tri lekara. Što se tiče medicinskih sestara, imamo ih isto kao i u Nemačkoj i Japanu. Međutim, sadašnjim brojem od 9,9 sestara na hiljadu stanovnika ne možemo biti zadovoljni zato što smo pre petnaestak godina imali 11,1 sestru na hiljadu stanovnika. Manje ih ima zbog sve manjeg broja svršenih stručnjaka tog profila, kao i zbog redukcije broja bolničkih kreveta. Studija posebno ističe Kanadu kao zemlju u kojoj je načinjen značajan pomak u smanjenju broja pušača, tako da od svih zemalja u OECD-u sada ovde ima najmanje pušača koji svakodnevno konzumiraju duvan - svega 15 odsto. Za pohvalu je i veće izdvajanje za zdravstvo po glavi stanovnika, koje iznosi 3.165 američkih dolara (prosek za OECD je 2.550 dolara). Ipak, u odnosu na SAD, još uvek smo jako daleko. Kod naših prvih suseda za zdravstvo po svakom stanovniku se izdvaja 6.100 dolara.


U Torontu planiraju da zabrane prosjačenje

U Torontu će napraviti studiju o mogućnostima da se zabrani prosjačenja. Inicijativu za to dala je kandidatkinja za gradonačelnika, većnik Džejn Pitfild, još u aprilu, kada se njen kolega Majkl Tompson požalio da ga je jedan prosjak veoma napadno opsedao. Debata o tom predlogu je odlagana dugo, da bi se ovih dana našla na dnevnom redu gradskog saveta. Tada je Pitfild zahtevala momentalno glasanje, bez dalje diskusije. Većnik Džo Mihevc je studiju nazvao sramnom, i naveo da postoje načini za rešavanje problema prosjačenja sa mnogo više dostojanstva, a to je pre svega iznalaženje mogućnosti za kolektivni smeštaj.


Dr Entoni Poson naimenovan u Red časti

Istaknuti naučnik iz Toronta dr Entoni Poson, vodeći svetski istraživač u oblasti ćelijske komunikacije, koji radi u Naučnom institutu Semjuel Lunenfild pri bolnici Maunt Sinaj, dobio je izuzetno priznanje za svoj doprinos genetici i novim pristupima lečenju pojedinih bolesti, poput raka. On je, povodom kraljičinog rođendana, 17. juna naimenovan za člana britanskog Reda časti. Dr Poson je četvrti Kanađanin čije ime se našlo na listi ovog Reda. Pre njega, ovu izuzetnu počast dobili su premijeri Lester Pirson i Pjer Trido i general Džon de Čestlejn, nekadašnji komandant Kanadskih oružanih snaga koji je bio na čelu napora za mirovni proces u Severnoj Irskoj. U svojoj izjavi povodom dobijanja ovog izuzetnog priznanja, Poson je rekao da je privilegija i čast dobiti priznanje od kraljice i biti svrstan u grupu izuzetnih iz čitavog sveta. Red časti uvek broji 65 članova, plus kraljica, a članstvo u njemu mogu dobiti pojedinci za istaknute zasluge od nacionalnog značaja.


Poreska olakšica za korisnike javnog prevoza

Ministarka za očuvanje životne sredine Rona Ambrouz veruje da će novi program poreske olakšice za korisnike javnog gradskog prevoza dati pozitivne rezultate. Ona smatra da će broj putnika u javnom prevozu porasti bar za pet odsto (neke procene idu čak i do 25 odsto), odnosno da će na ulicama biti 110 hiljada automobila manje. Međutim, ne dele svi ministarkin optimizam. Ima dosta skeptika koji nisu ubeđeni da ovolika poreska olakšica može da navede ljude da se drugačije ponašaju, ali ima onih koji drugačije razmišljaju. Kventin Čioti, stručnjak za kontrolu zagađenja, kaže da je vlada rešila samo pola problema zato što je ignorisala poslodavce. Po njegovim rečima, trebalo je da prevoz bude beneficija koja se ne oporezuje, kako bi poslodavci mogli da pomognu u pokrivanju troškova prevoza umesto troškova parkiranja. Svi redovni korisnici javnog prevoza dobiće poreski kredit od 15 odsto na prihode. Pretvoreno u novac, to znači da će uštedeti oko 150 dolara godišnje ili da će se praktično dva meseca voziti besplatno, ako koriste mesečnu karticu od 80 dolara. Da bi dobili poresku olakšicu, korisnici moraju da popune zahtev i da prilože mesečne kartice uz povraćaj poreza za 2006. godinu. Ova inicijativa je ključni element vladinog plana za smanjenje gasa koji stvara efekat staklene bašte.


Ko (ne)plaća kaznu za pogrešno parkiranje

Od svih turista koji dolaze u Toronto, kazne za pogrešno parkiranje najređe plaćaju oni iz najbogatije kanadske provincije Alberte. Prošle godine je ostalo nenaplaćeno čak 95 odsto kazni napisanih njima. Odmah za njima, procentualno, su turisti iz Britanske Kolumbije. A kad se pogleda ukupan broj napisanih kazni, onda prednjače stanovnici Kvebeka. Oni su napravili preko 25 hiljada prekršaja, ali su po nešto i platili - svaki peti je ostao nenaplaćen. Gradska kasa bila bi bogatija za tri miliona dolara da je sve naplaćeno. Navodi se da je problem što druge jurisdikcije nerado sarađuju pri naplati ovih sitnih saobraćajnih prekršaja. Kvebek, Alberta, Nova Skotija i Florida nisu voljne da obezbede podatke o imenu i adresi vlasnika vozila. Britanska Kolumbija i Mičigen za tu uslugu traže nadoknadu od sedam dolara po zahtevu što, kada se sve svede, ne bude pokriveno naplaćenim kaznama. Ohajo naplaćuje dva dolara, a Njujork, Pensilvanija i Mejn daju besplatno tražene informacije. Gradski komitet za budžet će pokušati da utvrdi da li se uopšte isplati davati opomenu za pogrešno parkiranje vozačima iz drugih provincija i država. Zakonski, takva mogućnost nije predviđena, a i ne planira se, zato što bi drugačiji tretman turista samo uneo dodatnu dozu netrpeljivosti domaćih vozača prema posetiocima. No, turistički poslenici tvrde da kažnjavanje turista nikako neće pospešiti posetu gradu. Po rečima Dankana Rosa, prvog čoveka torontskog turizma, kazna za pogrešno parkiranje 'ostavlja gorak ukus u ustima'. On kaže da turistički zvaničnici preporučuju korišćenje Zelenih parkinga, koji su bezbedni, ekonomični i raspoređeni na odgovarajućim lokacijama oko grada.


Kod pravoslavaca i budista se rađa najmanje dece

Statističari nastavljaju da obrađujuju podatke prikupljene u popisu. Najnovija slika koja nam stiže o nama odnosi se na priraštaj stanovništa i nije ni malo ružičasta. Statističari, naime, prognoziraju da će, ukoliko se sadašnji trend nastavi, prirodni priraštaj biti negativan 2030. godine, odnosno da će tada broj umrlih nadmašiti broj novorođenih. Stopa plodnosti nastavlja da opada, tako da je 2001. godine iznosila 1,57 dece po ženi, a to već nagoveštava starenje nacije. Sve što je ispod proste reprodukcije od 2,1 govori da kao narod starimo i otud ona pesimistička prognoza. Žene iz svih grupa rađaju manje dece, čak i iz onih koje su tradicionalno popravljale prosek. Tako imamo da se i pripadnice manjina, koje su uvek imale više dece od belkinja, sve češće i sve brže odlučuju za manje porodice, i na taj način se uklapajući u nacionalni okvir. Kod njih imamo da je u 2001. godini stopa rađanja bila 1,70 po ženi. Isto tako je u poslednjih pet godina dvadesetog veka broj pripadnika manjina porastao za četvrtinu, ali je to prvenstveno zahvaljujući imigrantima. Interesantno je videti kakve su razlike između pojedinih grupa kada se radi o rađanju. Stručnjaci kažu da se može pronaći povezanost pripadnosti određenoj vere sa brojem dece koju porodica ima. Najveći broj dece rađaju žene koje pripadaju muslimanskoj veri (2,41), a za njima slede one iz hinduističke vere. U sredini su Siki, Jevreji, ostali hrišćani, protestanti i katolici, dok su na samom dnu te liste ateisti i pripadnice pravoslavne i budističke vere (1,34). Takođe, stručnjaci nikako ne umanjuju značaj i ostalih veoma bitnih faktora, u koje spadaju bračno stanje, prihodi i generacija imigranata kojoj žena pripada.


Nova 'luda krava'

Federalni zvaničnici potvrdili su novi slučaj oboljenja 'lude krave' na farmi blizu Gimlija, Manitoba. Ovo je šesti slučaj od 2003. godine, kada je ova bolest po prvi put registrovana na kanadskim prostorima. Povodom najnovijeg slučaja saopšteno je da se radi o životinji starosti 15 godina, koja je rođena pre nego što su uvedena ograničenja za potencijalno opasnu hranu životinjskog porekla. Istraga tek treba da ustanovi gde je krava rođena i da li postoje i druga grla koja bi takođe mogla biti zaražena. Testiranjem će biti obuhvaćeno i potomstvo zaražene životinje. Nadležni tvrde da nema nikakve opasnosti po ljude. U zvaničnom saopštenju Agencije za kontrolu životnih namirnica insistira se da je otkrivanje zaražene krave zapravo dokaz da se sprovodi veoma efikasna kontrola i da su oni sigurni da u čitavoj zemlji postoji veoma mali broj zaraženih životinja.


Lekovi u tragovima u Sent Lorencu

Stručnjaci iz Ministarstva za zaštitu životne sredine pozabavili su se ispitivanjem koje sve toksične supstance mogu da se nađu u kvebečkoj reci Sent Lorenc. Rezultati do kojih su došli poklapaju se sa onima iz sličnih provera drugde u svetu i upozoravaju na mnogo odgovorniji odnos prema prirodi i, posebno, vodama. Naučnici su u rečnoj vodi, prečišćenoj od kanalizacionog otpada, pronašli lekove počevši od kafeina, preko ibuprofena, antibotika oksitetraciklina i karbamazepina, koji se daje u lečenju epilepsije i Alchajmerove bolesti. Istina je da su koncentracije ovih lekova bile manje od 10 mikrograma po litru, dakle u tragovima, ali su prisutni. Ove lekove čovek izbacuje iz svog organizma putem urina, a sadašnji načini prečišćavanja otpadnih kanalizacionih voda očigledno ih ne uklanjaju iz rečne vode. U SAD-u, Velikoj Britaniji i nekim evropskim zemljama u kojima su rađena ova ispitivanja, pronađeni su tragovi hormona, anti depresanata, antibiotika i veterinarskih lekova u vodi iz vodovoda. Testiranja u reci Sent Lorenc pokušaće da daju odgovore na pitanja da li se i u kojoj meri prisutni lekovi akumuliraju u ribama i nižim oblicima života, da li se i nizvodno pojavljuje zagađenje i da li, trenutno bezopasne, bakterije koje postoje u vodi postaju rezistentne na antibiotike i opasne. Naučnici ističu da ima i pozitivnih pomaka u odnosu na prethodni period. Naime, prisustvo žive, PCB-a i metala u vodi je manje nego što je bilo u poslednjih trideset godina.


Kanada Gazet najavljuje promene

Federalna vlada učinila je značaja korak ka omogućavanju uvođenja biometrijske tehnologije na kanadske pasoše. U najnovijem broju Kanada Gazeta, vladinog službenog glasnika, stoji da nacionalna pasoška služba može svaku informaciju koju dobije od podnosioca zahteva, da prebaci u biometrijski format u cilju unošenja informacije u pasoš ili za druge potrebe. Druga promena koju najavljuje službeni glasnik omogućava prebacivanje fotografije u biometrijski okvir, kako bi se mogao proveriti identitet, uključujući državljanstvo i pravo da se dobije ili produži pasoš. Portparol pasoške službe Frensin Karbone ističe da su ove promene dobar znak da se krenulo ka uvođenju biometrijske tehnologije, ali isto tako skreće pažnju da nema nikakvih odrednica kada bi se mogao očekivati početak. Unošenje biometrijskih informacija na pasoše potrebno je da bi kanadski dokumenta bila u skladu sa onima koje budu imali građani u SAD, ali i u skladu sa preporukama Međunarodne organizacije za civilno vazduhoplovstvo, koja je maja 2003. godine usvojila okvir za uvođenje biometrijske tehnologije na sve pasoše i putne isprave. Ostaje i dalje sporno u kojoj meri biometrijska tehnologija zadire u privatnost pojedinca. Komesar za privatnost upozorava na moguće zloupotrebe, pošto postoje sprave za očitavanje podataka čak i kada je pasoš u džepu.