| U FOKUSU | SRPSKA ZAJEDNICA | INTERVJU | HOROSKOP | ZDRAVLJE | KUVAR | SLAVE |

| NASLOVNA | ARHIVA | KONTAKT / REDAKCIJA |

 
 

  



 

  

ADVOKAT MIKETIC

 

EAGLE_KARATE

Stari Grad
NIKOLA TODOROVIC
 
 

  

  

 
    

Novine Toronto

 

Google        Novine Toronto
       
Oglasavanje Marketing
Gordana Stajic - Svetlana Litvinjenko
Fancy_Kafana
PETAR I MIRA RALEVIC
DISK ZDRAVLJE
Dragana Jovanovic
Korica Trans
Srecko Lucky Milidrag
COLUMBUS
Milan Tomasevic Advokat
TINO_BRELAK
ZLATA BIJELIC
SRPSKA TV
THREE BROTHERS
KURKIC MICA

Obradovich Law
DVC_ALUMINIM_VEDRAN_CVITANOVIC
HOROSKOP - HOROSKOPE

Linkovi

   
Kamera Borisa Spremo
  
SAIGON-VIETNAM
 

 
   
 
 
 
 
 
 
Aerodrom/Airport Toronto
Dolazak-Arrivals

Odlazak-Departures
Video klipovi
Info Toronto
FIND A JOB
ЋИРИЛИЦА - Latinica
 
 
Beograd - Ada Ciganlija
           - Trg Nikole Pašića
           - Novi Beograd
 
 
 
Stanje na putevima
Toronto - Don Valley
             - Gardiner/QEW

             - 401/400
Burlington/Mississauga (QEW)
Niagara (QEW/405/58)
Sarnia (402)
London (401)
Windsor (401)
Kingston (401)
Thousand Islands (401)
Ottawa - City Streets
 
  
 
Rekli su...
   
  
 
 
Inauguration of The Embassy of Universal Law
 
The Inauguration of The Embassy of Universal Law took place on Tuesday
24th of April 2017.
The Embassy of Universal law
(or The Embassy of Almightiness) has been established on the planet Earth for the
first time ever.
 

Ovde može da bude
i Vaš oglas!

 
OGLASITE VAŠU FIRMU, USLUGE, PROIZVODE I SERVISE
 
Ako nemate web sajt,
mi ćemo vam napraviti.
 
POZOVITE NAS !
1 416 892-9882
  

redakcija1@novine.ca
  
NOVINE Marketing
 


 

SRBIJA  
 
 
  

 

 

 

Balansiranje Hilari u Srbiji i Bosni

Prvi solarni punjač za mobilne na svetu u Obrenovcu

Srbija pripremila novu Deklaraciju...

Holandija traži odlaganje rasprave o kandidaturi Srbije

Opozicija optužuje vlast za skrivanje zločina NATO pakta

H.Klinton: SAD snažno podržavaju put Srbije u EU

Stratfor:Opasno jačanje ultradesničarskih grupa u Srbiji
   
 
 
  

Balansiranje Hilari u Srbiji i Bosni

 
Hilari Klinton - SarajevoDržavna sekretarka SAD Hilari Klinton tokom poseta Sarajevu i Beogradu morala je da pokaže umešnost "delikatnog balansiranja", zalažući se naizgled za dve kontradiktorne stvari, ocenjuje dnevnik Njujork tajms.
"Hilari Klinton je u utorak ujutro u Sarajevu žustro zastupala stav da Bosna ne sme da dozvoli da nacionalizam razbije njenu uniju a popodne u Beogradu, glavnom gradu Srbije, naizgled se zalagala za suprotnu stvar," piše list.
Stojeći pored presednika Srbije Borisa Tadića dok on izjavljuje da Srbija ne priznaje, i da nikad neće priznati nezavisno Kosovo koje Beograd smatra delom Srbije, Klinton je izrazila svoje neslaganje, navodi list.
Tadić je rekao šta je sve njegova vlada uradila da se suoči sa godinama ubijanja i rata koje su pratile raspad bivše Jugoslavije, da ona želi da se privedu pravdi dva haška begunca Ratko Mladić i Goran Hadžić, ali da je priznavanje Kosova korak koji Srbija nije spremna da napravi.
Hilari Klinton je rekla da "ima oblasti o kojima se nećemo složiti, pre svega oko Kosova", ali je i pohvalila Tadića, koji po oceni lista brzo postaje miljenik Zapada, zbog toga što je prihvatio da razgovara sa vladom na Kosovu.
Klinton je istakla da bi dijalog imao "pozitivan uticaj na odnose Srbije sa njenim susedima, Evropom i SAD".
Ona, kako kaže Njujork tajms, nije pomenula ono što je govorila ranije tokom dana u BiH kada je pozvala građane "te duboko podeljene zemlje da se drže zajedno i odbace nacionalizam u prilog jedinstva".
U Sarajevu je jedan student upitao da objasni te kontradiktorne stavove u kojima se s jedne strane protivi odvajanju Srba u Bosni ali zalaže za secesiju Kosova, Klinton je odgovorila da ne vidi da su dva slučaja uporediva.
Mnogi Srbi međutim, kako navodi list, prave to poređenje i u tome je teškoća koju imaju SAD i njihovi evropski saveznici "dok pokušavaju da ohrabre srpsku vladu, po svemu sudeći najviše prozapadnu i proreformsku vladu koju je ta zemlja ikad imala, a istovremeno priznaju nezavisnost Kosova protivno željama Srbije".
Ta teškoća je odmah izašla na videlo kad su se Tadić i Klinton pojavili pred novinarima posle razgovora od sat i po u Beogradu, piše Njujork tajms.
 
 
  

Prvi solarni punjač za mobilne na svetu u Obrenovcu

 
SOLARNI PUNJAC ZA MOBILNE PRVI NA SVETU - OBRENOVACU internet parku u Obrenovcu juče je otvoren prvi javni solarni punjač za mobilne telefone što - prema oceni pomoćnika gradonačelnika Aleksandra Šapića - predstavlja istorijski trenutak jer takav punjač ne postoji nigde u svetu.
Solarni punjač za mobilne telefone izum je tima "Strouberi enerdži" (Stranjberry energy) koji se bavi istraživanjem i razvojem obnovljivih izvora energije.
Vođa projekta Miloš Milisavljević istakao je da je tim studenata pronašao dobar način da što više ljudi ima korist od solarne energije.
"Solarna energija je još skupa za velike potrebe, i koristimo je tamo gde možemo, a to su mali potrošači. Prema našim istraživanjima, nigde u svetu ne postoji ništa slično, postoje punjači na aerodromima, ali su oni priključeni na elektro-mrežu i kao takvi nemaju posebnu važnost", kazao je on.
"Glavna funkcija punjača je, pored punjenja mobilnih telefina, i promocija obnovljivih izvora energije i ukazivanje da solarna energija više nije naučna fantastika i nešto što gledamo samo u filmovima", objasnio je Milisavljević.
Prema njegovim rečima, unutar solarnog punjača su akumulatorske baterije koje u apsolutnom mraku mogu normalno da rade i do 15 dana. Realizaciju ovog projekta podržali su Opština Obrenovac, kompanija ENEL i Agencija za energetsku efikasnost.
Svečanosti su prisustvovali i član Gradskog veća Miroslav Čučković i predsednik opštine Obrenovac Željko Jovetić.
 
 
  

Srbija pripremila novu Deklaraciju...

 
SKUPSTINA SRBIJE - Dragoljub Micunovic i Nada Kolundzija iz Demokratske stranke i Aleksandra Jerkov iz Lige socijaldemokrata VojvodineSkupština Srbije razmotrala je juče deklaraciju kojom se osuđuju zločini nad pripadnicima srpskog naroda i građana Srbije tokom oružanih sukoba u bivšoj Jugoslaviji 90-ih godina 20. veka i izražava žaljenje i solidarnost sa žrtvama NATO bombardovanja.
Tu dekalaraciju podnela su 123 poslanika vladajuće većine, po hitnom postupku.
Deklaracijom Skupština Srbije osuđuje zločine nad pripadnicima srpskog naroda i građanima Srbije tokom oružanih sukoba u Hrvatskoj, BiH i na Kosovu i poziva parlamente drugih zemalja, pre svega sa prostora bivše Jugoslavije, da osude zločine i izraze poštovanje prema srpskim žrtvama, a međunarodne organizacije i institucije koje se bave istraživanjem i procesuiranjem da na adekvatan način kazne počinioce zločina.
Skupština tom deklaracijom izražava punu podršku radu svih državnih organa i institucija u čijoj nadležnosti je istraga zločina učinjenih nad srpskim narodom i građanima Srbije, kao i preduzimanje gonjenja osumnjičenih za ove zločine.
Parlament takođe poziva nadležne organe i institucije da stalno podsećaju svetsku javnost na ove zločine i insistiraju pred međunarodnim institucijama na jednakom tretmanu svih žrtava i jednakoj odgovornosti za sve počinioce zločina, stoji u predlogu deklaracije.
Skupština je podržala pravni tim koji zastupa Republiku Srbiju u postupku protiv Republike Hrvatske pred Međunarodnim sudom pravde i izrazila očekivanje da će se iznaći trajno rešenje koje bi dovelo do istine i pomirenja.
Takođe, tom deklaracijom parlament poziva sve narode bivše Jugoslavije da nastave proces pomirenja i jačanja uslova za zajedničku budućnost za sve države i narode u regionu, jasno se opredeljujući da se zločini protiv čovečnosti nikada više ne ponove.
Deklaracija je predložena po hitnom postupku.
Prenosimo tekst predložene deklaracije u celini:
1. Narodna skupština Republike Srbije, najoštrije osuđujući zločine učinjene nad pripadnicima srpskog naroda i građanima Srbije tokom oružanih sukoba u Republici Hrvatskoj, Bosni i Hercegovini, na Kosovu i Metohiji, poziva parlamente drugih zemalja, pre svega zemalja sa prostora bivše Jugoslavije, da osude ove zločine i daju punu podršku svojim državnim organima i organima međunarodne zajednice u procesuiranju počinilaca, kao i da, jednako ceneći vrednost svakog ljudskog života, izraze poštovanje prema srpskim žrtvama.
2. Narodna skupština Republike Srbije, potvrđujući trajno opredeljenje Republike Srbije za mirno rešavanje sporova u skladu sa međunarodnim pravom, izražava žaljenje i solidarnost sa žrtvama NATO bombardovanja i uverenje da mir i stabilnost počivaju na poštovanju međunarodnog prava. Narodna skupština Republike Srbije poziva sve međunarodne činioce da tragaju za mirovnim rešenjima kako se ovakve žrtve nikada ne bi ponovile.
3. Narodna skupština Republike Srbije pruža punu podršku svim državnim organima i institucijama u čijoj je nadležnosti da:
- istražuju zločine učinjene nad pripadnicima srpskog naroda i građanima Srbije,
- prikupljaju dokaze u skladu s najvišim krivičnopravnim standardima,
- preduzimaju gonjenje u skladu sa zakonom,
- ostvaruju saradnju s međunarodnim organima i organima drugih država u gonjenju osumnjičenih za ove zločine,
- čuvajući trajno sećanje na žrtve, stalno podsećaju svetsku javnost na stravične zločine počinjene nad srpskim narodom i građanima Srbije tokom devedesetih godina DžDž veka, i
- insistiraju pred međunarodnim institucijama da srpske žrtve imaju isti tretman kao i žrtve pripadnika drugih naroda, a da počinioci zločina jednako odgovaraju.
4. Narodna skupština Republike Srbije poziva sve međunarodne organizacije i institucije koje se bave istraživanjem i procesuiranjem zločina počinjenih na teritoriji bivše Jugoslavije da do kraja istraže i na adekvatan način kazne počinioce zločina nad srpskim narodom i građanima Srbije.
5. Narodna skupština Republike Srbije, dosledno sledeći politiku uspostavljanja trajnog mira u regionu i prevazilaženja trauma skore prošlosti, pruža punu podršku pravnom timu koji zastupa Republiku Srbiju u postupku protiv Republike Hrvatske pred Međunarodnim sudom pravde. Narodna skupština Republike Srbije se zalaže i za iznalaženje trajnog rešenja koje bi dovelo do istine i pomirenja.
6. Narodna skupština Republike Srbije izražava punu spremnost Republike Srbije da nastavi proces pomirenja i poziva sve narode bivše Jugoslavije da daju puni doprinos stvaranju i jačanju uslova za zajednički život zasnovan na ravnopravnosti nacija i punom poštovanju ljudskih i manjinskih prava i sloboda, da zločini više nikada ne budu ponovljeni.
 
 
  

Holandija traži odlaganje rasprave o kandidaturi Srbije

 
Holandija će tražiti da Savet ministara EU krajem oktobra u Luksemburgu odloži odlučivanje o kandidaturi Srbije do sledećeg izveštaja glavnog tužioca Haškog tribunala Serža Bramerca Savetu bezbednosti UN početkom decembra.
To je u sredu u Hagu jednoglasno odlučio Parlament Holandije, po preporuci svog Odbora za evropske poslove, uz insistiranje da svaki budući korak u približavanju Srbije Evropskoj uniji mora biti uslovljen punom saradnjom s Tribunalom u Hagu, odnosno hapšenjem preostalih begunaca Ratka Mladića i Gorana Hadžića.
Odlazeći ministar spoljnih poslova Maksim Ferhagen rekao je poslanicima da će "učiniti sve" da njihovu odluku sprovede, ali je istovremeno upozorio da su mu "mogućnosti ograničene".
Ferhagen je naznačio da sve druge članice EU, njih 26, podržavaju prosleđivanje kandidature Srbije na razmatranje Evropskoj komisiji i da to smatraju "tehničkim pitanjem" što znači da bi za odluku bila dovoljna većina glasova.
Ukoliko predsedavajuća Belgija to pitanje postavi kao "tehničko" na dnevni red Saveta ministara, Holandija neće moći da blokira odluku većine, sugerisao je Ferhagen.
Poslanici svih holandskih partija složili su se, međutim, da odluka o uzimanju u obzir kandidature Srbije ne može biti "tehnička", već "politička" i da je za nju potreban konsenzus članica.
Ministar Ferhagen nije mogao da kaže na koji će način "srpsko pitanje" biti stavljeno na dnevni red Saveta ministara EU.
Odluka da kandidatura Srbije bude uzeta u razmatranje bila bi prihvatljiva za Holandiju samo ukoliko kao "politička" bude doneta uz saglasnost svih članica, te ukoliko bi zadržala saradnju s Tribunalom kao snažan uslov za svaki budući korak, predočio je Ferhagen.
U slučaju da kandidatura Srbije na zasedanju u Luksemburgu, odlukom većine, bude prosleđena Evropskoj komisiji, Holandija će insistirati da napredak Beograda u proceduri bude "maksimalno uslovljen" okončanjem saradnje sa Sudom u Hagu.
Za svaki dalji korak biće potrebna saglasnost svih zemalja EU, a Holandija će uživati pravo veta, podsetio je šef holandske diplomatije.
Ferhagen je više puta naglasio da će to značiti stavljanje Srbije pod "maksimalan pritisak" da uhapsi Mladića i Hadžića.
"Srbija može i mora učiniti više", podvukao je on.
Poslanici parlamentarnih partija jednoglasno su ukazivali da je po junskom izveštaju tužioca Bramerca saradnja Srbije s Tribunalom lošija nego krajem prošle godine.
Ferhagen je ocenio da je Srbija pozitivno doprinela stabilizovanju situacije na Balkanu otvaranjem dijaloga sa Kosovom, ali je više poslanika naznačilo da to ne bi trebalo povezivati sa saradnjom s Haškim tribunalom kao kriterijumom za napredak Beograda ka EU.
 
 
  

Opozicija optužuje vlast za skrivanje zločina NATO pakta

 
Opozicione stranke u Skupštini Srbije oštro su juče kritikovale Predlog rezolucije o osudi zločina nad srpskim narodom u bivšoj Jugoslaviji tvrdeći da se u tom dokumentu ne pominju svi zločini nad Srbima i da se pravi razlika među žrtvama na štetu srpskih.
Poslanici Demokratske stranke Srbije, Srpske radikalne stranke, Nove Srbije i Srpske napredne stranke optužili su vlast da ne sme da pomene zločine NATO pakta tokom bombardovanja Savezne republike Jugoslavije 1999. godine, kao i da se predloženim dokumentom relativizuju srpske žrtve.
Podršku Predlogu deklaracije o osudi zločina nad Srbima najavila je opoziciona Liberalno demokratska partija, ali je i ona kritikovala vlast da joj taj dokuemnt treba kao alibi za Deklaraciju o osudi zločina u Srebrenici.
Poslanik Demokratske stranke Srbije Slobodan Samardžić optužio je vladajuću većinu da joj Predlog deklaracije o osudi zločina nad Srbima služi za unutrašnju političku upotrebu i da neće doprineti pomirenju.
"To je nerazumna, nemoralna i politički plitka deklaracija", rekao je Samardžić u parlamentu i optužio vladajuću većinu da pokušava da amnestira NATO za bombardovanje Savezne republike Jugoslavije 1999. godine.
Sa tom ocenom Samardžića složio se i šef poslaničke grupe Napred Srbijo i predsednik Srpske napredne stranke Tomislav Nikolić koji je zamerio vlasti što u Predlogu deklaracije ne pominje zločine NATO pakta i zločine na pripadnicima JNA u Sloveniji.
Šef poslaničke grupe Nove Srbije Velimir Ilić rekao je da se ta stranka zalaže da u jednoj deklaraciji budu osuđeni svi zločini na prostoru bivše Jugoslavije, kao i da se protivi tome što se u Predlogu deklaracije o osudi zločina nad Srbima ne pominju zločini NATO tokom bombardovanja Savezne republike Jugoslavije 1999. godine.
"Da li je zločin bacanje kasetnih bombi na Niš i pored međunarodne zabrane i da li je zločin bacanje osiromašenog uranijuma na gradove", zapitao je Ilić govoreći o Predlogu deklaracije o osudi zločina nad Srbima u bivšoj Jugoslaviji.
Poslanik SRS Aleksandar Martinović je rekao da Predlog deklaracije o osudi zločina nad Srbima u bivšoj Jugoslaviji služi "za pranje savesti onih koji su doneli Deklaraciju o osudi zločina u Srebrenici".
Martinović je optužio vlast u Srbiji da u predloženom tekstu nije pomenula da je nad Srbima u Hrvatskoj i na Kosovu i Metohiji počinjen genocid.
Poslanik Liberalno-demokratske partije Zoran Ostojić rekao je da vladajuća većina "pravljenjem trulih kompromisa" ne pokazuje dovoljno poštovanja prema srpskim žrtvama.
"Koristite ovu deklaraciju kao alibi za to što ste doneli deklaraciju o osudi genocida u Srebrenici", rekao je Ostojić i dodao da je Skupština Srbije trebalo prvobitno da prihvati rezoluciju Saveta Evrope u kojoj su osuđeni svi zločini na prostoru bivše Jugoslavije, a posebno se ukazuje na genocid nad Bošnjacima u Srebrenici.
Vladin predlog deklaracije je kritikovao i poslanik albanske manjine Riza Halimi, jer u njoj nisu pomenuti zločini nad Albancima na teritoriji Srbije.

Rasprava o Predlogu deklaracije o osudi zločina nad srpskim narodom i građanima Srbije 1990-tih godina na prostoru bivše Jugosalvije nakratko je juče popodne bila prekinuta jer je predsedavajuća Gordana Čomić tražila da skupštinsko obezbeđenje iz sale ukloni natpise "Zaustavite ubijanje Šešelja".
Čomić je rekla da poslanici Srpske radikalne stranke (SRS) natpisima na poslaničkim klupama "Zaustavite ubijanje Šešelja" narušavaju ugled Skupštine. Čomić je pre dva dana zato kaznila više poslanika SRS.
Pošto je skupštinsko obezbeđenje uklonilo natpise, rasprava je nastavljena.
Većina poslanika opozicije oštro je kritikovala u raspravi što se u predloženoj deklaraciji o osudi zločina nad srpskim narodom i građanima Srbije ne pominju zločini NATO tokom bombardovanja SRJ 1999. godine i zločin u Sloveniji nad pripadnicima JNA.
Poslanici opozicionih Srpske napredne stranke, Demokratske stranke Srbije, Nove Srbije i Srpske radikalne stranke ocenili su da je predložena deklaracija "sramna", da je "nastavak ponižavanja srpskog naroda" i da relativizuje srpske žrtve.
Podršku predloženoj deklaraciji najavila je opoziciona Liberalno-demokratska partija, ali je i ona kritikovala vlast da joj je taj dokument potreban kao alibi za Deklaraciju o osudi zločina u Srebrenici.
Lider Jedinstvene Srbije (JS) Dragan Marković najavio je podršku deklaraciji, ali i ocenio da njen tekst nije zadovoljavajući jer su upotrebljeni "blagi termini za razliku od Deklaracije o Srebrenici" i zatražio je da se od NATO izvini zbog "ubijanja velikog broj civila tokom NATO agresije".
Poslanik Riza Halimi iz Partije za demokratsko delovanje ocenio je da je predložena deklaracija neprihvatljiva jer se u njoj, kako je naveo, ne pominju žrtve stradale na samoj teritoriji Srbije.
"Govori se o žrtvama srpskog naroda i građanima Srbije u Hrvatskoj, BiH, Kosovu. Ne govori se o žrtavama na teritoriji same Srbije. U opštini Preševo tokom ratnog stanja bilo je 11 ubijenih civila, 44 zapaljene kuće, petoro ranjenih i više zapaljenih objekata", rekao je Halimi i dodao da nijedan od tih slučajeva do sada nije proceusiran.
Na brojne primedbe opozicije, šefica poslaničke grupe Za evropsku Srbiju Nada Kolundžija odgovarala je da deklaracija o osudi zločina nad Srbima u bivšoj Jugoslaviji ima za cilj da se ti zločini ne zaborave i da odgovorni budu kažnjeni.
"Rasprava o tom predlogu ne treba da bude takmičenje u patriotizmu. Smisao deklaracije je da se zločini nad Srbima nikada ne zaborave i da se politika koja je dovela do toga više nikada ne ponovi", rekla je Kolundžija.
Prema rečima Kolundžije, deklaracija je izraz volje i stava prema žrtvama i ne sadrži ni presude, ni osude, ni kvalifikacije, ni navođenje svih stratišta.
"Oni koji sada kažu da treba osuditi NATO, bili su na vlasti od 2000. godine. Pokažite i jedna dokument kojim ste osudili NATO zločin", kazala je Kolundžija povodom kritike poslanika Demokratske stranke Srbije.
Prema njenim rečima, nijedna deklaracija ne može da piše istoriju i ne može da amnestira bilo kakav zločin.
Kolundžija je kazala da se deklaracijom daje puna podrška organima vlasti da vrše istragu zločina, a istovremeno i nadležnima u zemljama regiona da to isto čine "kako bi istina o stradanju Srba na adekvatan način doprla i do njihove javnosti i da bi počinioci zločina odgovarali".
Pojedini poslanici pokrenuli su danas i pitanje usvajanja još nekih deklaracija.
Tako je poslanik Saveza vojvođanskih Mađara Balint Pastor predložio da Skupština donese deklaraciju o osudi zločina nad Mađarima u Vojvodini tokom Drugog svetskog rata.
Poslanik Srpskog pokreta obnove Aleksandar Jugović rekao je da treba doneti deklaraciju o osudi zločina "ustaške države Hrvatske" u Drugom svetskom ratu.
 
 
  

H.Klinton: SAD snažno podržavaju put Srbije u EU

 
Hilari Klinton - TadicAmerička državna sekretarka Hilari Klinton izjavila je u utorak u Beogradu da SAD snažno podržavaju evropski put Srbije i založila se za početak dijaloga Beograda i Prištine.
Hilari Klinton i predsednik Srbije Boris Tadić ocenili su posle sastanka da je saradnja dve zemlje na visokom nivou i da razlike koje postoje, kao što je pitanje Kosova, mogu biti prevaziđene kroz dijalog.
Klintonova je rekla da da "duboko ceni" sve što je srpska vlada uradila na pronalaženju i hapšenju preostalih haških begunaca. "Srbija čini velike napore, u dobroj veri, na hapšenju begunaca i te napore trebalo bi i drugi da prepoznaju", rekla je ona. Tadić je istakao da Srbija čini sve da zatvori mračnu stranicu istorije 1990-ih godina hapšenjem preostale dvojice haških begunaca, Ratka Mladića i Gorana Hadžića. "Srbija će svoje obećanje ispuniti do kraja", rekao je Tadići dodao da Srbija ne radi to zbog Haga već zbog sebe, svojih građana i pomirenja u regionu.
Hilari Klintn je istakla i da je Srbija sada u poređenju sa Srbijom iz 2000. znatno napredovala i da je "Srbija danas otvorenija, demokratskija, poštovanija u svetu", čemu su doprinele i organizacije civilnog društva.
"Mi smo potpuno uvereni da Srbija neće biti samo članica EU već i lider i dobar primer za Evropu. SAD su spremne da rade s Vama da vam pomognu da izgradite bolju budućnost za ovu zemlju, Vaš narod i ovaj region", rekla je Hilari Klinton na zajedničkoj konferenciji za novinare s Tadićem.
Hilari Klinton i Boris Tadić razgovarali su i o Kosovo.
Državna sekretarka SAD rekla je da rezolucija o Kosovu usvojena u Generalnoj skupštini UN predstavlja dobru osnovu za dijalog Beograda i Prištine čija tema treba da budu izazovi svakodnevnog života, dodajući da će dijalog pozitivno uticati na odnose Srbije sa susedima, EU i SAD.
Tadić je rekao da Srbija neće priznati nezavisnost Kosova, što ne znači da se ne može razgovarati, dodajući da razgovori treba da počnu što pre. On je dodao da "samo kroz dijalog može biti rešen istorijski problem između Srba i Albanaca koji postoji više od 150 godina".
Premijer Srbije Mirko Cvetković istakao je u razgovoru s Klintonovom da je Srbija čvrsto opredeljena za dalje jačanje odnosa sa SAD i da doprinosi regionalnoj stabilnosti i evropskoj budućnosti Balkana.
Srpski premijer i državna sekretarka SAD ocenili su da je neophodno dalje intenziviranje ekonomske saradnje, povećanje obima investicija, kao i unapređenje trgovinske razmene između SAD i Srbije. Konstatovano je da su SAD jedan od najvećih stranih investitora u Srbiji, sa ulaganjem od oko 1,6 milijardi dolara.
Sastanku Klintonove i Cvetkovića prisustvovali su i potpredsednici vlade Ivica Dačić, Božidar Đelić i Mlađan Dinkić i direktorka Kancelarije za evropske integracije Milica Delević. Šefica Stejt departmenta sastala se i s ministrom spoljnih poslova Srbije Vukom Jeremićem.
Državna sekretarka SAD i ministar odbrane Srbije Dragan Šutanovac izrazili su na odvojenom sastanku zadovoljstvo nivoom saradnje dve zemlje u oblasti odbrane. Oni su ukazali da treba nastaviti saradnju na uspešnim programima, poput saradnje u oblasti vojnog obrazovanja i u okviru Programa državnog partnerstva.
Hilari Klinton je posebno istakla dostignuti nivo saradnje Vojske Srbije s Nacionalnom gardom Ohaja i naglasila da SAD pružaju podršku nastavku reforme u sistemu odbrane u cilju postizanja najviših standarda.
Državna sekretarka SAD pohvalila je i posvećenost srpskih vlasti zaštiti ljudskih prava povdom održavanja gej parade u Beogradu, dok je Tadić je rekao da događaji u Beogradu od pre dva dana "jasno svedoče" da Srbija deli vrednosti sa EU.
Na sastanku s predstavnicima nevladinih organizacija, nezavisnih medija i predstavnicima manjinskih i ugrožnih grupa, Klintonova je ukazala je da nedeljni događaji u Beogradu, kada su izbili neredi za vreme Parade ponosa, "podsetnik da u ovom društvu, kao i u mnogim drugima, ima još mnogo posla da se uradi".
 
 
  

Stratfor:Opasno jačanje ultradesničarskih grupa u Srbiji

 
Neredi koji su izbili povodom gej parade u Beogradu pokazali su da ultranacionalističke i neofaštičke grupe imaju bolje organizacione sposobnosti nego što je očekivano i da bi mogle da predstavljaju pretnju za vladu u Srbiji a i šire za stabilnost na Balkanu, ocenila je američka agencija za strateška istraživanja Stratfor.
Povod za nerede 10. oktobra, kaže Stratfor, bila je gej parada, ali su izgrednici uglavnom delovali dalje od mesta gde se parada održavala i ciljali na zgrade vlade, televiziju RTS i sedišta vladajućih i prozapadnih stranaka.
Neredi su se, podseća agencija, dogodili samo dva dana pred posetu državne sekretarke SAD Hilari Klinton, koja je tom posetom želela da nagradi prozapadnu srpsku vladu zbog nedavno pokazane fleksibilnosti prema Kosovu, čiju nezavisnost SAD podržavaju.
Ultranacionalističke stranke i grupe u Srbiji, podvlači Stratfor, žestoko se protive nezavisnosti Kosova kao i naporima srpske vlade da se priključi EU.
"Organizacioni kapacitet demonstranata pokazan tokom nereda nagoveštava da su neofašističke grupe bolje organizovane nego što je to vlada mislila i da predstavljaju realnu pretnju stabilnosti Srbije i potencijalno, celokupnom zapadnom Balkanu", navodi agencija.
Veliki broj povređenih policajaca, 147 od ukupno 200 povređenih, nagoveštava da je policija oklevala da se brutalno obračunava sa izgrednicima da bi izbegla da izazove još veće nasilje, ali da je "tim ponašanjem možda pokazala da je nespremna za intenzitet nereda".
Stratfor ističe da je 60 odsto uhapšenih izgrednika iz unutrašnjosti Srbije, što uklazuje na organizacioni kapacitet koji ide dalje od glavnog grada sa mrežom operativaca širom Srbije.
Sposobnost da se organizuje protest i regrutuju aktivisti iz cele zemlje takođe pokazuje značajan nivo finansiranja, kaže agencija.
"Neredi od 10. oktobra upućuju na to da su neofašističke grupe u Srbiji postale dobro organizovane i da predstavljaju ozbiljnu pretnju za državu pošto su se povezale s tradicionalnim protestnim grupama u Srbiji", kaže Stratfor.
Agencija podseća da su grupe koje se obično zovu "fudbalski huligani" ili samo "huligani" igrale važnu ulogu u novijoj istoriji Balkana i dodaje da su regrutovani u paravojne jedinice tokom ratova u bivšoj Jugoslaviji 1990-ih, ali i da su se priključili pokretu protiv Slobodana Miloševića 2000.
Neofašističke grupe koje su nastale poslednjih deset godina kao što su Obraz, "1389" i Naši, navodi Stratfor, pružaju svoj organizacioni kapacitet huliganima i nezadovoljnoj mladeži i obezbeđuju im ideologiju i vođstvo koje traže.
Opasnost za Srbiju leži u tome da bi nacionalističke desničarske stranke, koje su u poslednje vreme imale ozbiljne političke teškoće, mogle da pokušaju da angažuju ove ultradesničarske pokrete i iskoriste njihovu energiju i organizacione sposobnosti u bazi.
"Politička zrelost etabliranih desničarskih nacionalističkih stranaka, koje su nedavno držale vlast u post-Miloševićevoj Srbiji, zajedno sa energijom i kapacitetotm neofašističkih grupa, mogli bi da stvore uspešnu kombinaciju u srpskoj politici", kaže Stratfor.
Nacionalističke stranke su u prošlosti pokušale sebi da priključe elemente neofašističkih grupa i mogle bi to ponovo da urade, ocenjuje Stratfor.
Sadašnja vlada već ima probleme s priključenjem EU zbog nejedinstva unutar Unije o prihvatanju kandidature Srbije, kao i zbog teške ekonomske krize, što hrani nove političke snage u srpskoj politici, navodi Stratfor.
Ultranacionalistička Srbija bi mogla teško da poremeti evropske i američke prioritete, navodi Stratfor i podseća da je izbijanje nasilja na Balkanu često značilo da Evropa, SAD, Rusija i Turska mogu da budu uključeni, hteli to oni ili ne.
 
 
  

 

 
 


 



 


 

Oglasavanje Marketing
Novine Toronto
 

Free Downloads
 
Google - Chrome
MOZILA Firefox
MSN Messanger
Apple iTunes
Apple Quick Time Player
Adobe Flash Player

 
Java
Bit Torrent
Skype
Real Player
Win Media Player


Antivirus
AVG Antivirus FREE

  

 
Spyware

Spybot FREE
AD-Aware FREE
 
File Compress & Encrypt
Win Zip
Win Rar
 

Britic
Glas dijaspore

EURO Market
  
The Lord Byron Fundation for Balkan Studies

 
Serbia Tourist Guide
Zavicaj


Plaćanje kred. karticom
Credit Card Payment


Copyright © 1996-2017 "NOVINE Toronto"