Oglasavanje Marketing
|
Linkovi
Kamera
Borisa Spremo
|
|
Balansiranje Hilari u Srbiji i Bosni |
|
Državna
sekretarka SAD Hilari Klinton tokom poseta Sarajevu i Beogradu morala je da
pokaže umešnost "delikatnog balansiranja", zalažući se naizgled za dve
kontradiktorne stvari, ocenjuje dnevnik Njujork tajms.
"Hilari Klinton je u utorak ujutro u Sarajevu žustro zastupala stav da Bosna
ne sme da dozvoli da nacionalizam razbije njenu uniju a popodne u Beogradu,
glavnom gradu Srbije, naizgled se zalagala za suprotnu stvar," piše list.
Stojeći pored presednika Srbije Borisa Tadića dok on izjavljuje da Srbija ne
priznaje, i da nikad neće priznati nezavisno Kosovo koje Beograd smatra
delom Srbije, Klinton je izrazila svoje neslaganje, navodi list.
Tadić je rekao šta je sve njegova vlada uradila da se suoči sa godinama
ubijanja i rata koje su pratile raspad bivše Jugoslavije, da ona želi da se
privedu pravdi dva haška begunca Ratko Mladić i Goran Hadžić, ali da je
priznavanje Kosova korak koji Srbija nije spremna da napravi.
Hilari Klinton je rekla da "ima oblasti o kojima se nećemo složiti, pre
svega oko Kosova", ali je i pohvalila Tadića, koji po oceni lista brzo
postaje miljenik Zapada, zbog toga što je prihvatio da razgovara sa vladom
na Kosovu.
Klinton je istakla da bi dijalog imao "pozitivan uticaj na odnose Srbije sa
njenim susedima, Evropom i SAD".
Ona, kako kaže Njujork tajms, nije pomenula ono što je govorila ranije tokom
dana u BiH kada je pozvala građane "te duboko podeljene zemlje da se drže
zajedno i odbace nacionalizam u prilog jedinstva".
U Sarajevu je jedan student upitao da objasni te kontradiktorne stavove u
kojima se s jedne strane protivi odvajanju Srba u Bosni ali zalaže za
secesiju Kosova, Klinton je odgovorila da ne vidi da su dva slučaja
uporediva.
Mnogi Srbi međutim, kako navodi list, prave to poređenje i u tome je teškoća
koju imaju SAD i njihovi evropski saveznici "dok pokušavaju da ohrabre
srpsku vladu, po svemu sudeći najviše prozapadnu i proreformsku vladu koju
je ta zemlja ikad imala, a istovremeno priznaju nezavisnost Kosova protivno
željama Srbije".
Ta teškoća je odmah izašla na videlo kad su se Tadić i Klinton pojavili pred
novinarima posle razgovora od sat i po u Beogradu, piše Njujork tajms. |
Prvi solarni punjač za mobilne na svetu u Obrenovcu |
|
U
internet parku u Obrenovcu juče je otvoren prvi javni solarni punjač za
mobilne telefone što - prema oceni pomoćnika gradonačelnika Aleksandra
Šapića - predstavlja istorijski trenutak jer takav punjač ne postoji nigde u
svetu.
Solarni punjač za mobilne telefone izum je tima "Strouberi enerdži"
(Stranjberry energy) koji se bavi istraživanjem i razvojem obnovljivih
izvora energije.
Vođa projekta Miloš Milisavljević istakao je da je tim studenata pronašao
dobar način da što više ljudi ima korist od solarne energije.
"Solarna energija je još skupa za velike potrebe, i koristimo je tamo gde
možemo, a to su mali potrošači. Prema našim istraživanjima, nigde u svetu ne
postoji ništa slično, postoje punjači na aerodromima, ali su oni priključeni
na elektro-mrežu i kao takvi nemaju posebnu važnost", kazao je on.
"Glavna funkcija punjača je, pored punjenja mobilnih telefina, i promocija
obnovljivih izvora energije i ukazivanje da solarna energija više nije
naučna fantastika i nešto što gledamo samo u filmovima", objasnio je
Milisavljević.
Prema njegovim rečima, unutar solarnog punjača su akumulatorske baterije
koje u apsolutnom mraku mogu normalno da rade i do 15 dana. Realizaciju ovog
projekta podržali su Opština Obrenovac, kompanija ENEL i Agencija za
energetsku efikasnost.
Svečanosti su prisustvovali i član Gradskog veća Miroslav Čučković i
predsednik opštine Obrenovac Željko Jovetić. |
Srbija pripremila novu Deklaraciju... |
|
Skupština
Srbije razmotrala je juče deklaraciju kojom se osuđuju zločini nad
pripadnicima srpskog naroda i građana Srbije tokom oružanih sukoba u bivšoj
Jugoslaviji 90-ih godina 20. veka i izražava žaljenje i solidarnost sa
žrtvama NATO bombardovanja.
Tu dekalaraciju podnela su 123 poslanika vladajuće većine, po hitnom
postupku.
Deklaracijom Skupština Srbije osuđuje zločine nad pripadnicima srpskog
naroda i građanima Srbije tokom oružanih sukoba u Hrvatskoj, BiH i na Kosovu
i poziva parlamente drugih zemalja, pre svega sa prostora bivše Jugoslavije,
da osude zločine i izraze poštovanje prema srpskim žrtvama, a međunarodne
organizacije i institucije koje se bave istraživanjem i procesuiranjem da na
adekvatan način kazne počinioce zločina.
Skupština tom deklaracijom izražava punu podršku radu svih državnih organa i
institucija u čijoj nadležnosti je istraga zločina učinjenih nad srpskim
narodom i građanima Srbije, kao i preduzimanje gonjenja osumnjičenih za ove
zločine.
Parlament takođe poziva nadležne organe i institucije da stalno podsećaju
svetsku javnost na ove zločine i insistiraju pred međunarodnim institucijama
na jednakom tretmanu svih žrtava i jednakoj odgovornosti za sve počinioce
zločina, stoji u predlogu deklaracije.
Skupština je podržala pravni tim koji zastupa Republiku Srbiju u postupku
protiv Republike Hrvatske pred Međunarodnim sudom pravde i izrazila
očekivanje da će se iznaći trajno rešenje koje bi dovelo do istine i
pomirenja.
Takođe, tom deklaracijom parlament poziva sve narode bivše Jugoslavije da
nastave proces pomirenja i jačanja uslova za zajedničku budućnost za sve
države i narode u regionu, jasno se opredeljujući da se zločini protiv
čovečnosti nikada više ne ponove.
Deklaracija je predložena po hitnom postupku.
Prenosimo tekst predložene deklaracije u celini:
1. Narodna skupština Republike Srbije, najoštrije osuđujući zločine učinjene
nad pripadnicima srpskog naroda i građanima Srbije tokom oružanih sukoba u
Republici Hrvatskoj, Bosni i Hercegovini, na Kosovu i Metohiji, poziva
parlamente drugih zemalja, pre svega zemalja sa prostora bivše Jugoslavije,
da osude ove zločine i daju punu podršku svojim državnim organima i organima
međunarodne zajednice u procesuiranju počinilaca, kao i da, jednako ceneći
vrednost svakog ljudskog života, izraze poštovanje prema srpskim žrtvama.
2. Narodna skupština Republike Srbije, potvrđujući trajno opredeljenje
Republike Srbije za mirno rešavanje sporova u skladu sa međunarodnim pravom,
izražava žaljenje i solidarnost sa žrtvama NATO bombardovanja i uverenje da
mir i stabilnost počivaju na poštovanju međunarodnog prava. Narodna
skupština Republike Srbije poziva sve međunarodne činioce da tragaju za
mirovnim rešenjima kako se ovakve žrtve nikada ne bi ponovile.
3. Narodna skupština Republike Srbije pruža punu podršku svim državnim
organima i institucijama u čijoj je nadležnosti da:
- istražuju zločine učinjene nad pripadnicima srpskog naroda i građanima
Srbije,
- prikupljaju dokaze u skladu s najvišim krivičnopravnim standardima,
- preduzimaju gonjenje u skladu sa zakonom,
- ostvaruju saradnju s međunarodnim organima i organima drugih država u
gonjenju osumnjičenih za ove zločine,
- čuvajući trajno sećanje na žrtve, stalno podsećaju svetsku javnost na
stravične zločine počinjene nad srpskim narodom i građanima Srbije tokom
devedesetih godina DžDž veka, i
- insistiraju pred međunarodnim institucijama da srpske žrtve imaju isti
tretman kao i žrtve pripadnika drugih naroda, a da počinioci zločina jednako
odgovaraju.
4. Narodna skupština Republike Srbije poziva sve međunarodne organizacije i
institucije koje se bave istraživanjem i procesuiranjem zločina počinjenih
na teritoriji bivše Jugoslavije da do kraja istraže i na adekvatan način
kazne počinioce zločina nad srpskim narodom i građanima Srbije.
5. Narodna skupština Republike Srbije, dosledno sledeći politiku
uspostavljanja trajnog mira u regionu i prevazilaženja trauma skore
prošlosti, pruža punu podršku pravnom timu koji zastupa Republiku Srbiju u
postupku protiv Republike Hrvatske pred Međunarodnim sudom pravde. Narodna
skupština Republike Srbije se zalaže i za iznalaženje trajnog rešenja koje
bi dovelo do istine i pomirenja.
6. Narodna skupština Republike Srbije izražava punu spremnost Republike
Srbije da nastavi proces pomirenja i poziva sve narode bivše Jugoslavije da
daju puni doprinos stvaranju i jačanju uslova za zajednički život zasnovan
na ravnopravnosti nacija i punom poštovanju ljudskih i manjinskih prava i
sloboda, da zločini više nikada ne budu ponovljeni. |
Holandija traži odlaganje rasprave o kandidaturi Srbije |
|
Holandija će tražiti da Savet ministara EU krajem oktobra u Luksemburgu
odloži odlučivanje o kandidaturi Srbije do sledećeg izveštaja glavnog
tužioca Haškog tribunala Serža Bramerca Savetu bezbednosti UN početkom
decembra.
To je u sredu u Hagu jednoglasno odlučio Parlament Holandije, po preporuci
svog Odbora za evropske poslove, uz insistiranje da svaki budući korak u
približavanju Srbije Evropskoj uniji mora biti uslovljen punom saradnjom s
Tribunalom u Hagu, odnosno hapšenjem preostalih begunaca Ratka Mladića i
Gorana Hadžića.
Odlazeći ministar spoljnih poslova Maksim Ferhagen rekao je poslanicima da
će "učiniti sve" da njihovu odluku sprovede, ali je istovremeno upozorio da
su mu "mogućnosti ograničene".
Ferhagen je naznačio da sve druge članice EU, njih 26, podržavaju
prosleđivanje kandidature Srbije na razmatranje Evropskoj komisiji i da to
smatraju "tehničkim pitanjem" što znači da bi za odluku bila dovoljna većina
glasova.
Ukoliko predsedavajuća Belgija to pitanje postavi kao "tehničko" na dnevni
red Saveta ministara, Holandija neće moći da blokira odluku većine,
sugerisao je Ferhagen.
Poslanici svih holandskih partija složili su se, međutim, da odluka o
uzimanju u obzir kandidature Srbije ne može biti "tehnička", već "politička"
i da je za nju potreban konsenzus članica.
Ministar Ferhagen nije mogao da kaže na koji će način "srpsko pitanje" biti
stavljeno na dnevni red Saveta ministara EU.
Odluka da kandidatura Srbije bude uzeta u razmatranje bila bi prihvatljiva
za Holandiju samo ukoliko kao "politička" bude doneta uz saglasnost svih
članica, te ukoliko bi zadržala saradnju s Tribunalom kao snažan uslov za
svaki budući korak, predočio je Ferhagen.
U slučaju da kandidatura Srbije na zasedanju u Luksemburgu, odlukom većine,
bude prosleđena Evropskoj komisiji, Holandija će insistirati da napredak
Beograda u proceduri bude "maksimalno uslovljen" okončanjem saradnje sa
Sudom u Hagu.
Za svaki dalji korak biće potrebna saglasnost svih zemalja EU, a Holandija
će uživati pravo veta, podsetio je šef holandske diplomatije.
Ferhagen je više puta naglasio da će to značiti stavljanje Srbije pod
"maksimalan pritisak" da uhapsi Mladića i Hadžića.
"Srbija može i mora učiniti više", podvukao je on.
Poslanici parlamentarnih partija jednoglasno su ukazivali da je po junskom
izveštaju tužioca Bramerca saradnja Srbije s Tribunalom lošija nego krajem
prošle godine.
Ferhagen je ocenio da je Srbija pozitivno doprinela stabilizovanju situacije
na Balkanu otvaranjem dijaloga sa Kosovom, ali je više poslanika naznačilo
da to ne bi trebalo povezivati sa saradnjom s Haškim tribunalom kao
kriterijumom za napredak Beograda ka EU. |
Opozicija optužuje vlast za skrivanje zločina NATO pakta |
|
Opozicione
stranke u Skupštini Srbije oštro su juče kritikovale Predlog rezolucije o
osudi zločina nad srpskim narodom u bivšoj Jugoslaviji tvrdeći da se u tom
dokumentu ne pominju svi zločini nad Srbima i da se pravi razlika među
žrtvama na štetu srpskih.
Poslanici Demokratske stranke Srbije, Srpske radikalne stranke, Nove Srbije
i Srpske napredne stranke optužili su vlast da ne sme da pomene zločine NATO
pakta tokom bombardovanja Savezne republike Jugoslavije 1999. godine, kao i
da se predloženim dokumentom relativizuju srpske žrtve.
Podršku Predlogu deklaracije o osudi zločina nad Srbima najavila je
opoziciona Liberalno demokratska partija, ali je i ona kritikovala vlast da
joj taj dokuemnt treba kao alibi za Deklaraciju o osudi zločina u
Srebrenici.
Poslanik Demokratske stranke Srbije Slobodan Samardžić optužio je vladajuću
većinu da joj Predlog deklaracije o osudi zločina nad Srbima služi za
unutrašnju političku upotrebu i da neće doprineti pomirenju.
"To je nerazumna, nemoralna i politički plitka deklaracija", rekao je
Samardžić u parlamentu i optužio vladajuću većinu da pokušava da amnestira
NATO za bombardovanje Savezne republike Jugoslavije 1999. godine.
Sa tom ocenom Samardžića složio se i šef poslaničke grupe Napred Srbijo i
predsednik Srpske napredne stranke Tomislav Nikolić koji je zamerio vlasti
što u Predlogu deklaracije ne pominje zločine NATO pakta i zločine na
pripadnicima JNA u Sloveniji.
Šef poslaničke grupe Nove Srbije Velimir Ilić rekao je da se ta stranka
zalaže da u jednoj deklaraciji budu osuđeni svi zločini na prostoru bivše
Jugoslavije, kao i da se protivi tome što se u Predlogu deklaracije o osudi
zločina nad Srbima ne pominju zločini NATO tokom bombardovanja Savezne
republike Jugoslavije 1999. godine.
"Da li je zločin bacanje kasetnih bombi na Niš i pored međunarodne zabrane i
da li je zločin bacanje osiromašenog uranijuma na gradove", zapitao je Ilić
govoreći o Predlogu deklaracije o osudi zločina nad Srbima u bivšoj
Jugoslaviji.
Poslanik SRS Aleksandar Martinović je rekao da Predlog deklaracije o osudi
zločina nad Srbima u bivšoj Jugoslaviji služi "za pranje savesti onih koji
su doneli Deklaraciju o osudi zločina u Srebrenici".
Martinović je optužio vlast u Srbiji da u predloženom tekstu nije pomenula
da je nad Srbima u Hrvatskoj i na Kosovu i Metohiji počinjen genocid.
Poslanik Liberalno-demokratske partije Zoran Ostojić rekao je da vladajuća
većina "pravljenjem trulih kompromisa" ne pokazuje dovoljno poštovanja prema
srpskim žrtvama.
"Koristite ovu deklaraciju kao alibi za to što ste doneli deklaraciju o
osudi genocida u Srebrenici", rekao je Ostojić i dodao da je Skupština
Srbije trebalo prvobitno da prihvati rezoluciju Saveta Evrope u kojoj su
osuđeni svi zločini na prostoru bivše Jugoslavije, a posebno se ukazuje na
genocid nad Bošnjacima u Srebrenici.
Vladin predlog deklaracije je kritikovao i poslanik albanske manjine Riza
Halimi, jer u njoj nisu pomenuti zločini nad Albancima na teritoriji Srbije.
Rasprava o Predlogu deklaracije o osudi zločina nad srpskim narodom i
građanima Srbije 1990-tih godina na prostoru bivše Jugosalvije nakratko je
juče popodne bila prekinuta jer je predsedavajuća Gordana Čomić tražila da
skupštinsko obezbeđenje iz sale ukloni natpise "Zaustavite ubijanje
Šešelja".
Čomić je rekla da poslanici Srpske radikalne stranke (SRS) natpisima na
poslaničkim klupama "Zaustavite ubijanje Šešelja" narušavaju ugled
Skupštine. Čomić je pre dva dana zato kaznila više poslanika SRS.
Pošto je skupštinsko obezbeđenje uklonilo natpise, rasprava je nastavljena.
Većina poslanika opozicije oštro je kritikovala u raspravi što se u
predloženoj deklaraciji o osudi zločina nad srpskim narodom i građanima
Srbije ne pominju zločini NATO tokom bombardovanja SRJ 1999. godine i zločin
u Sloveniji nad pripadnicima JNA.
Poslanici opozicionih Srpske napredne stranke, Demokratske stranke Srbije,
Nove Srbije i Srpske radikalne stranke ocenili su da je predložena
deklaracija "sramna", da je "nastavak ponižavanja srpskog naroda" i da
relativizuje srpske žrtve.
Podršku predloženoj deklaraciji najavila je opoziciona Liberalno-demokratska
partija, ali je i ona kritikovala vlast da joj je taj dokument potreban kao
alibi za Deklaraciju o osudi zločina u Srebrenici.
Lider Jedinstvene Srbije (JS) Dragan Marković najavio je podršku
deklaraciji, ali i ocenio da njen tekst nije zadovoljavajući jer su
upotrebljeni "blagi termini za razliku od Deklaracije o Srebrenici" i
zatražio je da se od NATO izvini zbog "ubijanja velikog broj civila tokom
NATO agresije".
Poslanik Riza Halimi iz Partije za demokratsko delovanje ocenio je da je
predložena deklaracija neprihvatljiva jer se u njoj, kako je naveo, ne
pominju žrtve stradale na samoj teritoriji Srbije.
"Govori se o žrtvama srpskog naroda i građanima Srbije u Hrvatskoj, BiH,
Kosovu. Ne govori se o žrtavama na teritoriji same Srbije. U opštini Preševo
tokom ratnog stanja bilo je 11 ubijenih civila, 44 zapaljene kuće, petoro
ranjenih i više zapaljenih objekata", rekao je Halimi i dodao da nijedan od
tih slučajeva do sada nije proceusiran.
Na brojne primedbe opozicije, šefica poslaničke grupe Za evropsku Srbiju
Nada Kolundžija odgovarala je da deklaracija o osudi zločina nad Srbima u
bivšoj Jugoslaviji ima za cilj da se ti zločini ne zaborave i da odgovorni
budu kažnjeni.
"Rasprava o tom predlogu ne treba da bude takmičenje u patriotizmu. Smisao
deklaracije je da se zločini nad Srbima nikada ne zaborave i da se politika
koja je dovela do toga više nikada ne ponovi", rekla je Kolundžija.
Prema rečima Kolundžije, deklaracija je izraz volje i stava prema žrtvama i
ne sadrži ni presude, ni osude, ni kvalifikacije, ni navođenje svih
stratišta.
"Oni koji sada kažu da treba osuditi NATO, bili su na vlasti od 2000.
godine. Pokažite i jedna dokument kojim ste osudili NATO zločin", kazala je
Kolundžija povodom kritike poslanika Demokratske stranke Srbije.
Prema njenim rečima, nijedna deklaracija ne može da piše istoriju i ne može
da amnestira bilo kakav zločin.
Kolundžija je kazala da se deklaracijom daje puna podrška organima vlasti da
vrše istragu zločina, a istovremeno i nadležnima u zemljama regiona da to
isto čine "kako bi istina o stradanju Srba na adekvatan način doprla i do
njihove javnosti i da bi počinioci zločina odgovarali".
Pojedini poslanici pokrenuli su danas i pitanje usvajanja još nekih
deklaracija.
Tako je poslanik Saveza vojvođanskih Mađara Balint Pastor predložio da
Skupština donese deklaraciju o osudi zločina nad Mađarima u Vojvodini tokom
Drugog svetskog rata.
Poslanik Srpskog pokreta obnove Aleksandar Jugović rekao je da treba doneti
deklaraciju o osudi zločina "ustaške države Hrvatske" u Drugom svetskom
ratu. |
H.Klinton: SAD snažno podržavaju put Srbije u EU |
|
Američka
državna sekretarka Hilari Klinton izjavila je u utorak u Beogradu da SAD
snažno podržavaju evropski put Srbije i založila se za početak dijaloga
Beograda i Prištine.
Hilari Klinton i predsednik Srbije Boris Tadić ocenili su posle sastanka da
je saradnja dve zemlje na visokom nivou i da razlike koje postoje, kao što
je pitanje Kosova, mogu biti prevaziđene kroz dijalog.
Klintonova je rekla da da "duboko ceni" sve što je srpska vlada uradila na
pronalaženju i hapšenju preostalih haških begunaca. "Srbija čini velike
napore, u dobroj veri, na hapšenju begunaca i te napore trebalo bi i drugi
da prepoznaju", rekla je ona. Tadić je istakao da Srbija čini sve da zatvori
mračnu stranicu istorije 1990-ih godina hapšenjem preostale dvojice haških
begunaca, Ratka Mladića i Gorana Hadžića. "Srbija će svoje obećanje ispuniti
do kraja", rekao je Tadići dodao da Srbija ne radi to zbog Haga već zbog
sebe, svojih građana i pomirenja u regionu.
Hilari Klintn je istakla i da je Srbija sada u poređenju sa Srbijom iz 2000.
znatno napredovala i da je "Srbija danas otvorenija, demokratskija,
poštovanija u svetu", čemu su doprinele i organizacije civilnog društva.
"Mi smo potpuno uvereni da Srbija neće biti samo članica EU već i lider i
dobar primer za Evropu. SAD su spremne da rade s Vama da vam pomognu da
izgradite bolju budućnost za ovu zemlju, Vaš narod i ovaj region", rekla je
Hilari Klinton na zajedničkoj konferenciji za novinare s Tadićem.
Hilari Klinton i Boris Tadić razgovarali su i o Kosovo.
Državna sekretarka SAD rekla je da rezolucija o Kosovu usvojena u Generalnoj
skupštini UN predstavlja dobru osnovu za dijalog Beograda i Prištine čija
tema treba da budu izazovi svakodnevnog života, dodajući da će dijalog
pozitivno uticati na odnose Srbije sa susedima, EU i SAD.
Tadić je rekao da Srbija neće priznati nezavisnost Kosova, što ne znači da
se ne može razgovarati, dodajući da razgovori treba da počnu što pre. On je
dodao da "samo kroz dijalog može biti rešen istorijski problem između Srba i
Albanaca koji postoji više od 150 godina".
Premijer Srbije Mirko Cvetković istakao je u razgovoru s Klintonovom da je
Srbija čvrsto opredeljena za dalje jačanje odnosa sa SAD i da doprinosi
regionalnoj stabilnosti i evropskoj budućnosti Balkana.
Srpski premijer i državna sekretarka SAD ocenili su da je neophodno dalje
intenziviranje ekonomske saradnje, povećanje obima investicija, kao i
unapređenje trgovinske razmene između SAD i Srbije. Konstatovano je da su
SAD jedan od najvećih stranih investitora u Srbiji, sa ulaganjem od oko 1,6
milijardi dolara.
Sastanku Klintonove i Cvetkovića prisustvovali su i potpredsednici vlade
Ivica Dačić, Božidar Đelić i Mlađan Dinkić i direktorka Kancelarije za
evropske integracije Milica Delević. Šefica Stejt departmenta sastala se i s
ministrom spoljnih poslova Srbije Vukom Jeremićem.
Državna sekretarka SAD i ministar odbrane Srbije Dragan Šutanovac izrazili
su na odvojenom sastanku zadovoljstvo nivoom saradnje dve zemlje u oblasti
odbrane. Oni su ukazali da treba nastaviti saradnju na uspešnim programima,
poput saradnje u oblasti vojnog obrazovanja i u okviru Programa državnog
partnerstva.
Hilari Klinton je posebno istakla dostignuti nivo saradnje Vojske Srbije s
Nacionalnom gardom Ohaja i naglasila da SAD pružaju podršku nastavku reforme
u sistemu odbrane u cilju postizanja najviših standarda.
Državna sekretarka SAD pohvalila je i posvećenost srpskih vlasti zaštiti
ljudskih prava povdom održavanja gej parade u Beogradu, dok je Tadić je
rekao da događaji u Beogradu od pre dva dana "jasno svedoče" da Srbija deli
vrednosti sa EU.
Na sastanku s predstavnicima nevladinih organizacija, nezavisnih medija i
predstavnicima manjinskih i ugrožnih grupa, Klintonova je ukazala je da
nedeljni događaji u Beogradu, kada su izbili neredi za vreme Parade ponosa,
"podsetnik da u ovom društvu, kao i u mnogim drugima, ima još mnogo posla da
se uradi". |
Stratfor:Opasno jačanje ultradesničarskih grupa u Srbiji |
|
Neredi koji su izbili povodom gej parade u Beogradu pokazali su da
ultranacionalističke i neofaštičke grupe imaju bolje organizacione
sposobnosti nego što je očekivano i da bi mogle da predstavljaju pretnju za
vladu u Srbiji a i šire za stabilnost na Balkanu, ocenila je američka
agencija za strateška istraživanja Stratfor.
Povod za nerede 10. oktobra, kaže Stratfor, bila je gej parada, ali su
izgrednici uglavnom delovali dalje od mesta gde se parada održavala i
ciljali na zgrade vlade, televiziju RTS i sedišta vladajućih i prozapadnih
stranaka.
Neredi su se, podseća agencija, dogodili samo dva dana pred posetu državne
sekretarke SAD Hilari Klinton, koja je tom posetom želela da nagradi
prozapadnu srpsku vladu zbog nedavno pokazane fleksibilnosti prema Kosovu,
čiju nezavisnost SAD podržavaju.
Ultranacionalističke stranke i grupe u Srbiji, podvlači Stratfor, žestoko se
protive nezavisnosti Kosova kao i naporima srpske vlade da se priključi EU.
"Organizacioni kapacitet demonstranata pokazan tokom nereda nagoveštava da
su neofašističke grupe bolje organizovane nego što je to vlada mislila i da
predstavljaju realnu pretnju stabilnosti Srbije i potencijalno, celokupnom
zapadnom Balkanu", navodi agencija.
Veliki broj povređenih policajaca, 147 od ukupno 200 povređenih, nagoveštava
da je policija oklevala da se brutalno obračunava sa izgrednicima da bi
izbegla da izazove još veće nasilje, ali da je "tim ponašanjem možda
pokazala da je nespremna za intenzitet nereda".
Stratfor ističe da je 60 odsto uhapšenih izgrednika iz unutrašnjosti Srbije,
što uklazuje na organizacioni kapacitet koji ide dalje od glavnog grada sa
mrežom operativaca širom Srbije.
Sposobnost da se organizuje protest i regrutuju aktivisti iz cele zemlje
takođe pokazuje značajan nivo finansiranja, kaže agencija.
"Neredi od 10. oktobra upućuju na to da su neofašističke grupe u Srbiji
postale dobro organizovane i da predstavljaju ozbiljnu pretnju za državu
pošto su se povezale s tradicionalnim protestnim grupama u Srbiji", kaže
Stratfor.
Agencija podseća da su grupe koje se obično zovu "fudbalski huligani" ili
samo "huligani" igrale važnu ulogu u novijoj istoriji Balkana i dodaje da su
regrutovani u paravojne jedinice tokom ratova u bivšoj Jugoslaviji 1990-ih,
ali i da su se priključili pokretu protiv Slobodana Miloševića 2000.
Neofašističke grupe koje su nastale poslednjih deset godina kao što su
Obraz, "1389" i Naši, navodi Stratfor, pružaju svoj organizacioni kapacitet
huliganima i nezadovoljnoj mladeži i obezbeđuju im ideologiju i vođstvo koje
traže.
Opasnost za Srbiju leži u tome da bi nacionalističke desničarske stranke,
koje su u poslednje vreme imale ozbiljne političke teškoće, mogle da
pokušaju da angažuju ove ultradesničarske pokrete i iskoriste njihovu
energiju i organizacione sposobnosti u bazi.
"Politička zrelost etabliranih desničarskih nacionalističkih stranaka, koje
su nedavno držale vlast u post-Miloševićevoj Srbiji, zajedno sa energijom i
kapacitetotm neofašističkih grupa, mogli bi da stvore uspešnu kombinaciju u
srpskoj politici", kaže Stratfor.
Nacionalističke stranke su u prošlosti pokušale sebi da priključe elemente
neofašističkih grupa i mogle bi to ponovo da urade, ocenjuje Stratfor.
Sadašnja vlada već ima probleme s priključenjem EU zbog nejedinstva unutar
Unije o prihvatanju kandidature Srbije, kao i zbog teške ekonomske krize,
što hrani nove političke snage u srpskoj politici, navodi Stratfor.
Ultranacionalistička Srbija bi mogla teško da poremeti evropske i američke
prioritete, navodi Stratfor i podseća da je izbijanje nasilja na Balkanu
često značilo da Evropa, SAD, Rusija i Turska mogu da budu uključeni, hteli
to oni ili ne. |
|
Oglasavanje Marketing
|