SVET

Misija na Mars samo u jednom pravcu

Bez plana za spasavanje za Irsku

NATO ostavlja nuklearne bombe u Evropi

Nemačka upozorila na opasnost terorističkog napada

Balkanu pomoći isto kao i istočnoj Evropi

Na Floridi zabeležen prvi slučaj kolere sa Haitija

Cena hrane raste, najviše pogođene siromašne zemlje

Naučnici uspeli da izoluju antimateriju

Misija na Mars samo u jednom pravcu

Kolonizacija Marsa mogla bi da bude mnogo brža i ekonomičnija ukoliko bi se astronauti ponašali kao prvi doseljenici u Severnu Ameriku - bez želje da se ikada više vrate na matičnu planetu Zemlju, smatraju dva američka naučnika. Dirk Šulc-Makuč i Pol Dejvis u članku objavljenom u Kosmološkom žurnalu kažu da je uvek jeftinije putovanje u jednom pravcu, "pa čak i na Mars" i dodaju da je u tom smislu suština da se "istraživanje crvene planete kreće napred". Oni su naveli da bi putovanje samo u jednom pravcu uštedelo gorivo za povratak i smanjilo troškove misije za 80 odsto. Idejom dvojice naučnika, međutim, nije oduševljena ni NASA, ali ni neki astronauti. Ed Mičel, jedan od astronauta koji su šetali površinom Meseca, smatra da ljudi za to još uvek nisu spremni, dok je portparol NASA Majkl Brokas poručio: "Mi želimo da se naši ljudi vrate nazad". Šulc-Makuč i Dejvis smatraju da ljudi treba da počnu da kolonizuju druge planete kao vid odstupnice u slučaju neke katastrofe na Zemlji. Oni veruju da bi "putovanja u jednom pravcu" na Mars mogla da počnu za dve decenije i preporučuju da bi prvo trebalo slati starije ljude - oko 60 godina, jer bi takva misija "nesumnjivo smanjila njihov životni vek zbog nedostatka medicinske nege i izloženosti radijaciji". Radijacija, takođe, može da ošteti reproduktivne organe kod ljudi u najboljem periodu života za potomstvo, te slanje mladih ljudi ne bi bilo dobra ideja. Ali, Dejvis i Šulc-Makuč su istakli da je važno da se shvati da oni ne predlažu "samoubilačku misiju". "Astronauti bi išli na Mars sa namerom da tamo ostanu do kraja života, kao perjanica stalne ljudske kolonije na Marsu", napisala su u članku dvojica naučnika. Svesni da je teško očekivati da bi NASA finansirala projekat, predložili su da "prste umeša" neki ekscentrični milijarder. Britanski tajkun Ričard Brenson, osnivač PejPala Elon Mask i izvršni direktor sajta za prodaju knjiga Amazon.kom Džef Bezos već su uključeni u privatne svemirske avanture. Mars je udaljen od Zemlje šest meseci leta, ima gravitaciju, atmosferu, bogate izvore vode, ugljen-dioksid i esencijalne minerale, što ga, kako veruju naučnici, čini pogodnim za eventualni život ljudi.

Bez plana za spasavanje za Irsku

Zvaničnici Irske i Evropske unije obećali su da će stabilizovati banke koje su centar irske finansijske krize i da će sprečiti da se kriza prošri na ostale zemlje koje za zajednički novac imaju evro. Napeto očekivani sastanak evropskih ministara finansija završio se prošle noći u Briselu bez sporazuma o finansijskom spasavanju teško zadužene vlade u Dablinu. Irska je preuzela tri banke i očekuje se da pod državno okrilje stavi i druge, u akciji spasavanja koja već košta 45 milijardi evra (61 milijardu dolara) i koja će, po svoj prilici, podići deficit države za 2010. godinu na čak 32 odsto bruto domaćeg proizvoda. Vlada u Dablinu i dalje tvrdi da joj nije potrebna pomoć EU, ali sve veća sumnja u sposobnost Irske da plati svoje račune podigla je kamatne stope za irske državne obveznice. Predstavnici EU, Evropske centralne banke (ECB) i Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) već razmatraju šta da se radi sa bankama, izjavio irski mistar finansija Brajen Linian. "Irska sad intenzivno radi na rešenju problema u bankarskom sektoru i preuzeće sve mere koje su potrebne da se sistem stabilizuje kao deo stabilnosti šire zone evra," rekao je on. Šef evropskih finansija Oli Ren kaže da su irske vlasti "spremne da rade" sa EU, ECB i MMF u "određivanju najboljeg načina neophodne podrške, što može da se shvati kao jačanje priprema potencijalnog programa pomoći u slučaju da bude zatražen i nužan". Strahovanje da Irska neće biti u stanju da plati cenu spasavanja svojih banaka - koje su pale u nevolje kada je bum na tržištu nekretnina doživeo slom - pojačalo je dužničke krize evropskih vlada. Tržišta su gurnula u vis cenu zaduživanja - kamatu koju država plaća kupcu njenih obveznica - drugih ranjivih članica evrozone i time stavila u opasnot stabilnost zajedničke valute. Prioritet vođa EU je da održe karantin, odnosno da ne dozvole paniku na tržistima koja bi se širila sa jedne slabe zemlje na sledeću. Iza Irske stoji Portugalija, jedna od najmanjih članica evrozone sa 1,8 odsto njene privrede, ali zemlja za koju se smatra da je učinila manje od Irske da dug i deficit vrati pod kontrolu. Sledi Španija, sa proporcionalno manjim dužničkim teretom ali sa posrnulom privredom koja je toliko velika - 11,7 odsto prozvoda evrozone - da će biti daleko veći izazov ako joj bude potrebna pomoć.

NATO ostavlja nuklearne bombe u Evropi

Nade američkog predsednika Baraka Obame u svet bez nuklearnog oružja nestaju pošto su iz nacrta saopštenja koji bi trebalo da bude usvojen na samitu NATO u Lisabonu, izostavljeni nuklearno razoružanje i unapređenje odnosa sa Rusijom, piše londonski Gardijan. Prema dokumentu NATO-a u koji je britanski list imao uvid, planovi o povlačenju američkog taktičkog nuklearnog naoružanja iz Evrope izostavljeni su iz nacrta završnog saopštenja koji bi trebalo da bude usvojen za predstojeći vikend na samitu Alijanse u Lisabonu. U poslednjem nacrtu "novog strateškog koncepta" NATO-a, kako piše Gardijan, nuklearno oružje i dalje ostaje u središtu doktrine Alijanse, ali se ne pominje uklanjanje oko 200 američkih B-61 nuklearnih bombi iz Evrope, nasleđenih iz hladnog rata. Nemačka, Holandija i Belgija koje takođe raspolažu bombama B-61, vršile su pritisak kako bi taktičko naoružanje bilo uklonjeno, ali u nacrtu "strateškog koncepta" se navodi da će to oružje biti uklonjeno samo kao kompromis sa Moskvom što predstavlja pobedu za Francusku, piše Gardijan. Analitičari se slažu, dodaje Gardijan, da će to značiti da je sporazum, poznat kao Novi START, u suštini mrtav, jer će većina koju demokrate imaju u gornjem domu Kongresa, zbog gubitaka na nedavnim izborima, iduće godine biti još manja. Nacrt "strateškog koncepta" na 11 stranica, redigovao je generalni sekretar Alijanse Anders fog Rasmusen pomažući se zaključicma 12-očlane komisije stručnjaka predvođenih bivšom američkom državnom sekretarkom Malden Olbrajt, piše agencija Frans pres. U tom dokumentu o kojem će biti reči na samitu Alijanse 19. i 20. novembra u Lisabonu, potvrđuju se opredeljenje NATO-a da brani teritoriju svojih članica i solidarnost saveznika u slučaju napada na njih. Prema Rasmusenu, potrebna je modernizacija s obzirom na nove izazove poput međunarodnog terorizma, širenja balističkih raketa i informatičkih napada. Potrebno je pobošljati sposobnost za "odvraćanje" i izvući lekcije iz Avganistana do kojih se došlo "po veoma visokoj ceni". Vojni i civilni napori treba da budu koordinisani u globalnom približavanju sa UN i Evropskom unijom, a potrebno je i produbiti sadašnja partnerstva sa zemljama azijsko-pacifičkog, mediteranskog i zalivskog regiona. Kako piše AFP, trećina od 20.000 radnih mesta bi mogla da bude ukinuta, komandna struktura smanjena na manje od 9.000 kao i broj štabova i sedišta, sa 11 na šest ili sedam. Četrnaest agencija NATO treba da bude regrupisano u tri oblasti - informativna, nabavka materijala i podrška, a oko 400 komiteta i radnih grupa smanjeno na 85. Cilj je da se do 2015. postigne ravnoteža. Pored finansijskog aspekta, cilj reforme je da se NATO koji od 1949. razvija svoje strukture, učini efikasnijim, a snage fleksibilnijim.

Nemačka upozorila na opasnost terorističkog napada

Vlada Nemačke je pojačala mere bezbednosti na aerodromima i železničkim stanicama zbog - kako tvrdi - povećane opasnosti da krajem novembra dođe do terorističkog napada islamskih ekstremista. Savezni ministar unutrašnjih poslova Tomas de Mezijer je saopštio u Berlinu da je "nastala nova situacija" u pogledu opasnosti od terorizma u Nemačkoj. Savezna vlada ima "od jednog inostranog partnera konkretne informacije koje upućuju na to da je za kraj novembra planiran teroristički napad u Nemačkoj", rekao je ministar. Ne navodeći pojedinosti, De Mezijer je izjavio da postoje i "konkretni nagoveštaji iz istražnih postupaka, i konkretni tragovi". "Ima razloga za zabrinutost, ali nema razloga za histeriju. Mi nećemo dopustiti da međunarodni terorizam ograniči naše životne navike i našu slobodarsku životnu kulturu", rekao je ministar. Pojačane mere bezbednosti važiće u čitavoj zemlji, a posebno u velikim gradovima. Bezbednosne vlasti su još prošle godine načinile listu posebno ugroženih mesta i institucija koje će sada policija jače kontrolisati. Već danas građani mogu da primete povećano prisustvo policije na glavnoj železničkoj stanici u Berlinu i oko Brandenburške kapije - simbola Berlina koji je tokom čitave godine mesto okupljanja turista i stanovnika glavnog grada. De Mezijer je najavio da će biti pojačane kontrole i na granici sa zemljama-članicama Šengenskog ugovora. Pri tome neće biti načelno ukinut slobodan promet građana bez pasoša među članicama EU, ali će, kako je nagovešteno, znatno biti povećan broj povremenih provera. Građanima koje je takođe pozvao na budnost, ministar je poručio da su "savezne i pokrajinske bezbednosne vlasti dobro pripremljene za novonastalu situaciju".

Balkanu pomoći isto kao i istočnoj Evropi

Zapadnom Balkanu na putu ka Evropskoj uniji treba pomoći na isti način kako je pružena podrška sadašnjim članicama EU iz istočne Evrope, bila je jedna od ključnih poruka sinoć završene rasprave u Evropskom parlamentu (EP) u Briselu. To je posebno naglasio Žozef Dol, šef grupe stranaka desnice u EP - "Narodna partija", koja je organizovala skup na temu "Zapadni Balkan u srcu Evrope". Na skupu su učestvovali prvaci srodnih stranaka i članovi vlada iz zapadnobalkanskih zemalja, poslanici EP, kao i evropski komesar Štefan File i drugi zvaničnici EU. File je saopštio da će početkom iduće nedelje u Beogradu predati srpskim vlastima "Upitnik" Evropske komisije o evropskim reformama u Srbiji, na temelju kojeg će Komisija doneti ocenu o spremnosti Srbije da dobije status kandidata za članstvo u Uniji. Dol je naglasio da zapadnobalkanske zemlje treba ohrabrivati da sprovedu nužne reforme za članstvo u Uniji. Zato, istakao je, Evropska unija mora iskazati solidarnost s tim državama, a "Narodna partija" je rešena da se tome odlučno posveti. U raspravi je šef hrvatske diplomatije Gordan Jandroković ocenio da u regionu sazreva svest među političkim vođima da se prošlost ostavi iza sebe i okrene budućnosti. Jandroković je posebno naglasio da je nedavna poseta srpskog predsednika Borisa Tadića Vukovaru i stratištu Ovčara pokazala da se "dolazi do zatvaranja kruga pomirenja". On je dodao da Hrvatska sve čini da u idućoj godini okonča pregovora o članstvu s EU i da je Zagreb rešen da pruži svaku pomoć ostalim državama regiona na putu u Evropu. Zapadnobalkanske zemlje moraju usvojiti nužne evropske standarde, ali EU onda mora uzvratiti tako što će nagraditi njihov trud, istakao je Jandroković. Makedonski premijer Nikola Gruevski je u diskusiji rekao da se spor Skoplja i Atine oko imena Makedonije mora rešiti tako da to ne bude problem ni za jednu stranu i da to prihvate i narodi u obe zemlje. Jedini prisutan iz Srbije, vođa Saveza vojvođanskih Mađa-ra (SVM) Ištvan Pastor naglasio je da Mađari u Vojvodini nastoje da očuvaju svoj identitet. Pastor je podvukao da je Srbija dom i zemlja vojvođanskih Mađara, koji kao nacionalna manjina smatraju da je u njihovom najvećem interesu da Srbija što pre postane članica EU. On je ukazao na vidljiv napredak u opredeljenjima političkih stranaka u Srbiji, koje su sada u srazmeri od preko 90 odsto za ulazak Srbije u EU. Poslanica EP Doris Pak je izrazila vidno zadovoljstvo zbog ovakvih Pastorovih ocena i poruke da je Srbija domovina vojvođanskih Mađara. Ona je dodala da su za Srbiju na putu u EU glavni problemi puna saradnja s Haškim sudom i sređivanje odnosa s Kosovom. Predsednik Pododbora za odbranu i bezbednost u EP Arno Danžan je ocenio da je posle ukidanja viza za zemlje regiona, "veoma živa perspektiva ulaska zapadnog Balkana u EU". On je, međutim, naglasio da će se na tom putu "ocenjivati jedino zasluge" svake zemlje. Danžan je rekao da je zaprepašćen da iz godine u godinu, u svakom izveštaju Evropske komisije stoji da je pravosuđe ključni problem svih zapadnobalkanskih zemalja, a da je čak i Hrvatska zbog toga na neki način zakočena iako se nalazi na pragu članstva. On se zato založio da se učini napor da se taj problem temeljito i prevashodno reši i dodao da se moraju konačno srediti i sva pitanja demokratskog nadzora nad bezbednosnim službama. Po njegovoj oceni, to recimo važi za prilike i u Srbiji, gde je naročito nužno da dođe do otvaranja tajnih dosijea bezbednosnih službi. Danžan se založio i za mnogo veću opipljivu podršku izgradnji infrastrukture na Zapadnom Balkanu. On je rekao da sada, umesto evropskih, autoputeve i aerodrome na Zapadnom Balkanu grade američke, izraelske i turske kompanije.

Na Floridi zabeležen prvi slučaj kolere sa Haitija

Prvi slučaj širenja kolere sa Haitija, gde se ta bolest pojavila polovinom oktobra, zabeležen je na Floridi, javili su lokalni mediji. Zarazna bolest je otkrivena kod žene koja je nedavno posetila porodicu na Haitiju, a vlasti istražuju i druge eventualne slučajeve kolere. Prema rečima lekara, zaražena žena, čiji identitet nije saopšten, oseća se dobro. Majami Herald je objavio da porodica zaražene živi u dolini Artibonit na Haitiju, gde su se pojavili prvi slučajevi bolesti. U Dominikanckoj Republici juče je takođe zabeležen prvi slučaj kolere. Vlasti u Dominikani su pojačale kontrolu na granici ka Haitiju kako bi sprečile dalje širenje bolesti. Od kolere je na Haitiju do sada umrlo 1.110 ljudi. Kolera je veoma zarazna bolest od koje se može umreti za nekoliko sati ako se ne ukaže lekarska pomoć. Simptomi su povraćanje, dijareja, grčevi u mišićima i opšta dehidracija organizma. Obično se javlja u sredinama u kojima vladaju loši higijenski uslovi.

Cena hrane raste, najviše pogođene siromašne zemlje

Uvoz hrane mogao bi u 2010. da premaši hiljadu milijardi dolara, što bi najviše pogodilo siromašne zemlje, podaci su Organizacije UN za hranu i poljoprivredu (FAO). "Proizvodnja žitarica će biti za dva odsto manja" nego prethodne godine, iako je i dalje treća po obimu, rekao je novinarima u Rimu zamenik direktora FAO Hafez Ganem. Smanjena proizvodnja će naravno uticati na cenu, rekao je Ganem, predstavljajući izveštaj o predviđanjima na polju hrane. Prema podacima FAO, 2010. godine bi cena uvoza hrane trebalo da poraste za 11 odsto u najsiromašnijim zemljama. Iako je FAO apelovala na međunaorodnu zajednicu da se "pripremi za nove šokove", stručnjaci FAO tvrde da je situacija sada znatno drugačija nego pre dve godine, uoči svetske krize hrane. Za razliku od 2007. i 2008, početkom 2010. je bila povećana količina zaliha, navode stručnjaci.

Naučnici uspeli da izoluju antimateriju

Međunarodni tim fizičara Evropske organizacije za nuklearna istraživanja (CERN) uspeo je prvi put da izoluje 38 atoma antimaterije, što će pomoći u boljem razumevanju Velikog praska i stvaranja Univerzuma. Naučnici su u laboratorijskim uslovima u Ženevi uspeli da dovoljno dugo, petinu sekunde, zadrže izdvojene atome antimaterije vodonika u magnetnom polju, čime su dokazali da je tako nešto moguće u laboratorijskim uslovima. "Ovo je za nas veliki napredak, jer to znači da možemo napraviti sledeći korak koji podrazumeva poređenje materije i antimaterije", izjavio je za AP portparol naučnog tima CERN-a, američki naučnik Džefri Hengst . Fizičari već decenima pokušavaju da odgonetnu zašto je antimaterija nestala iz kosmosa. Pozitivističke teorije tvrde da je u trenutku Velikog praska, pre oko 13,7 milijardi godina, postojala jednaka količina materije i antimaterije u univerzumu. Posle toga, prem tim teorijama, materija je uspela da dobije masu u zauzme prostor iz kojeg je zatim sve nastalo, dok je antimaterija praktično nestala. Naučnici su odavno bili u stanju da uoče pojedinačne delove antimaterije, kao što su antiprotoni, antineutroni i pozitroni. Oni su 2002. godine uspeli da, sjedinjavanjem tih čestica, naprave antiatom, ali sve do sada nije bilo moguće izolovati ga dovoljno dugo da bi bilo moguće proučavanje. Iako je antimaterija izdvojena samo na petinu sekunde, fizičari kažu da je to sasvim dovoljno vremena za njeno proučavanje. Eksperiment je pokazao da bi antimaterija mogla da se izdvoji i na duže vreme.