SRBIJA

Sorajine grudi ujedinjuju Srbe i Hrvate

Svečano otvaranje Kule Nebojša

Dragačevski sabor trubača od 8. do 14. avgusta

Japan ukida vize građanima Srbije

Osmogodišnjak objavio knjigu poezije s pesmama o Japanu

Povećan broj obolelih od malih boginja u Evropi i Srbiji

U Srbiji najjeftinije novine u regionu

Sorajine grudi ujedinjuju Srbe i Hrvate

Sve dok se nije pojavili u rialiti programu „Veliki brat" mlada Soraja Vučelić bila je anonimna Hrvatica koja živi u Beogradu. Bila je ranije poznata kao devojka slobodnijeg ponašanja i po žurkama u njenoj kući na Dedinju. Da li zbog pukog zavođenja Srba ili zbog novca koji su joj obećali producenti „Velikog brata“, tek 24 godine stara Hrvatica prodala je kuću koju je nasledila i poradila na sebi. Silikonima je napumpala grudi i počela diskretno da ih pokazuje narodu, koji je u stanju da gleda ovaj rialiti program i duboko u noć, da vidi „kako to zvezde spavaju“. Kada je kamera „Velikog brata" uslikala Sorajinu bradavicu koja je ispala iz majice, dok je ustajala iz kreveta, njena razvijena pluća, milo lice i duge noge, postali su glavna tema ogovaranja u medijima i na ulicama Srbije. - Ona je raskošna kao Merlin Monro, ali nije jeftina kao cura Džona Kenedija. Deluje glamurozno, golišavo, ali ne i prosto. Uostalom, Hrvatice u koje se Srbi zaljubljuju uvek su takve bile, nežne i poželjne – kaže psiholog Milan Maravić, stručnjak za naga tela i laku pornografiju. I podeseća nas da smo mi u Srbiji ludovali za Ivonom Puhijero ili Anita Baturina. Levo krilo crveno-belih Dragan Džajić je toliko bio zaljubljen u Ivonu, da je hteo da je ženi, ali mu je šef kluba Miljan Miljanić zabranio, da „mali ne bi polomio zlatnu levu nogu na seksu sa Hrvaticom“. Takvo ženidbenom ludilo postoji i danas za Sorajom, svi muški Srbi bi da je žene, da je dovuku kod sebe u sobu ili da makar minut budu pored nje. Soraja Vučelić, zvana Sara, rođena je 1986. u vreme kada smo bili Jugoslavija. Poreklom je iz centralne Hrvatske. Bavi se modelingom i učestvovala je u brojnim spotovima i reklamama. Omiljeni sport joj je fudbal. Nije ni čudo kada ima takve lepe lopte na grudima Za sebe kaže da je iskrena, temperamentna, privržena, druželjubiva, pravedna, osetljiva ali i osvetoljubljiva bez dlake na jeziku. Svoje balkanske sise pokazala je srpskoj javnosti pet puta, jer Soraja ne ume d aumiri svoj dekolte. Kamerman „Velikog brata“ je ovaj prizor zumirao i svi su nesmetano uživali u Sorajinim lepotama, koje su, kako je i sama priznala, kupljene. Sorajine grudi delo su plastičnog hirurga, a ova Hrvatica se podvrgla još nekim operacijama poput ulepšavanja nosa i pumpanja usta, da bi zavela Srbe. A mi smo narod takav, više volimo stranca, nego brata rođenog. - U realiti programu Soraja ima ulogu zavodnice, koja treba da razdvoji Nemeša i Marijanu. Ona je po bezobraznom karakteru slična Marini perazić, koja doduše nije pokazivala sise, ali je imala provokativan seksualni nastup. Niko ne zna koliko je srpskih muškaraca lepotica iz Istre oterala u sobu da se samozadovoljavaju, a koliko njih na taj način uživa sa Sorajom. Očigledno je da Sorajine grudi, kao što je to činio i Marinin seksipil, ujedinjuju Srbe i hrvate – tumači psiholog Milan Maravić ovu situaciju. Po tv scenariju Soraja zavodi i druge muškarce oko sebe. Mediji najavljuju da će sa njom biti seksa, dok tabloidi kopaju po njenoij privatnoj biografiji i tvrde da otac gospođice Vučelić iz Hrvatske, ne želi da čuje za ćerku. Sara je odrastala bez oca uz bolesnu majku koja nije mogla da je izdržava, bila je u hraniteljskoj porodici, a potom i u Domu za decu bez roditeljskog staranja “Mladost“. Piše se i da je Soraja odrasla u domu za mangupe i uličare u Bijeloj, i da je u Baru neke godine izbola jednu curu nožem. Isčačkana je i vest da je jedan srpski profesor univerziteta hteo da je ima, mimo njene volje, pa ga je Soraja išamarala na seansi u Dubaiju. To je podiglo njen rejting u „Velikom bratu“ toliko da su producenti odlučili da je snime kako se gola tušira. A njena cena kao muške pratilje skočila je na 10.000 evra. Jedan Srbin je naime, kontaktirao medije u Beogradu tvrdeći da poseduje kućni porno snimak sa Sorajom, koji želi da proda za 10 hiljada evra. Osim što tvrdi da je snimila pornić, Sorajin bivši dečko kaže i da je ona bila sa brojnim oženjenim i poznatim muškarcima koji su sigurno zanemeli videvši da ulazi u rijaliti, od straha da bi mogla svašta da ispriča. “Pravi je magnet za muškarce. Brakovi nekih zvezda pukli bi preko noći kad bi se saznalo što su ti muškarci bili spremni da urade za nju,” rekao je anonimni mladić. Druha Hrvatica, ukućanka "Velikog brata" Mila Tokić (21) iz Zagreba, koja je zbog najmanjeg broja glasova publike i ukućana ispala iz daljeg takmičenja, tvrdi da će i ona namestiti svoje sise tako da bude raskošnija od Soraje. Jadne devojke! One nikako da shvatae da je „Veliki brat“ velika voajerska nameštaljka za primitivne gledaoce, a da su Soraja i njene gole grudi, samo mamac za budale. Jedino što je u ovom fenomenu ludog zavođenja i zaljubljivanja Srba u Hrvaticu dobro, jeste činjenica da u Srbiji mnogi više na Hrvatsku ne gledaju kao na državu u kojoj stanuju podmukli koljači, već kao na zemlju upotrebljivih lepotica. Znaju Srbi da Soraja Vučelić nije dama kao što je bila Ivona Puhijero, a ni da Srbija više nema igrača fudbala kakav je bio Dragan Džajić, pa ko god da se zaljubi u sisatu Saru, taj će se osećati kao da je osvojio celu Hrvatsku. Zato je silikonska cura Soraja Vučelić postala simbol Hrvatske u Srbiji. Marko Lopušina

Svečano otvaranje Kule Nebojša

Predsednci Srbije i Grčke, Boris Tadić i Karolos Papuljas, svečeno će u petak, 29. aprila otvoriti Kulu Nebojšu, najobimniji i najzahtevniji projekat u oblasti očuvanja i zaštite kulturnog nasleđa u Srbiji. Radove koji su počeli 2009. godine, pored Beograda i Javnog preduzeća "Beogradska tvrđava", finansirala je i grčka vlada sa 1,3 miliona evra. Kako se navodi na sajtu preduzeća "Beogradska tvrđava", projekat revitalizacije, konzervacije i ponovne upotrebe Kule Nebojše najobimniji je i najzahtevniji projekat iz oblasti očuvanja i zaštite kulturne baštine ikada rađen u Srbiji. Stalnu izložbenu postavku na četiri nivoa u Kuli Nebojši posetioci će moći da pogledaju svakog dana od 10.00 do 18.00, a cena pojedinačne ulaznice biće 300 dinara. Izložba je postavljena na četiri nivoa koji predstavljaju četiri tematske celine, kao svedočanstvo o životu za vreme turske vladavine i borbi za slobodu. Kula kao tamnica, život i delo Rige od Fere, Prvi srpski ustanak i prerastanje Beograda iz orijentalne varoši u moderan evropski grad, priče su koje su prezentovane uz pomoć savremene tehnike, putem računara, projektora i digitalnih ramova, navodi se na sajtu. Otvaranju Kule Nebojše na Donjem gradu Beogradske tvrđave prisustvovaće i gradonačelnik Beograda Dragan Đilas, ambasador Grčke u Beogradu Dimostenis Stoidis i brojne druge zvanice, saopšteno je iz Uprave grada Beograda.

Dragačevski sabor trubača od 8. do 14. avgusta

Ovogodišnji 51. dragačevski sabor trubača biće održan od 8. do 14. avgusta, odlučeno je u Guči na sastanku organizacionog odbora. Kako je rekao predsednik Saborskog odbora Slobodan Jolović, u sedam saborskih dana očekuje se 800 učesnika, finalno takmičenje srpskih trubača na programu je 13. avgusta, a svetsko finale dan kasnije. Ovogodišnja polufinalna takmičenje biće održana u julu u Surdulici, Čajetini, Kovačici, Boljevcu i Kotraži. Za predostojeći Sabor trubača, kako je rečeno, vlada izuzetno veliko interesovanje i u zemlji i inostranstvu, a u Guču su već počele da stižu prve rezrevacije. Domaćin najveće manifestacije izvornog narodnog stvaralaštva u Srbiji prvi put će biti jedan privrednik - Milenko Kostić iz Čačaka, vlasnik "Auto Čačka". Pokrovitelj Sabora je Vlada Srbije.

Japan ukida vize građanima Srbije

Građani Srbije će od 1. maja moći bez viza da putuju u Japan, a ova odluka se odnosi na kraći boravak i građane koji poseduju biometrijske pasoše, saopštila je ambasada te zemlje u Beogradu. Građani Srbije koji u Japan putuju turistički, poslovno, u posetu rođacima ili prijateljima ili učestvuju na sportskim takmičenjima bez posebnog honorara u Japanu bez vize mogu da borave do 90 dana, precizira se u saopštenju. Kako se ističe u saopštenju japanske ambasade, građanima Srbije koji imaju stari, plavi pasoš, i dalje će biti potrebna viza, bez obzira da li u Japan putuju na kratko i bez plaćenog honorara. Više informacija na: www.yu-japan.go.jp/srpski _verzija/vise.ttml , navodi se u saopštenju. Ambasada Japana je istovremeno izrazila zahvalnost građanima Srbije na pomoći i saučešću upućenom posle zemljotresa i cunamija koji su 11. marta pogodili severoistočni deo zemlje.

Osmogodišnjak objavio knjigu poezije s pesmama o Japanu

Osmogodišnji Ilija Mladenović, učenik drugog razreda Osnovne škole "9. oktobar" iz Prokuplja, objavio je zbirku pesama među kojima su i tri pesme posvećene Japanu, zemlji koju je pogodio razoran zemljotres i cunami. Glavni i odgovorni urednik dečjeg časopisa "Vitez" Nedeljko Popadić, koji je i izdavač zbirke "Šta meda sanja", rekao je da je Ilija Mladenović najmlađi autor zbirke pesama u Srbiji. Prema njegovim rečima, zbirka "Šta meda sanja" sadrži 34 pesme od kojih je tri pesme Ilija Despotović posvetio Japanu i tamošnjoj deci koja su preživela najveću prirodnu katastrofu. "Dečak je svoje snove i snove svojih drugara pretočio u pesme", kaže Popadić. Ilija Mladenović je svoju prvu pesmu objavio u dečjem časopisu "Vitez".

Povećan broj obolelih od malih boginja u Evropi i Srbiji

U Evropi se ove godine znatno povećao broj obolelih od malih boginja, pri čemu je najviše pogođena Francuska, a u Srbiji je registrovano oko 300 obolelih, objavila je Svetska zdravstvena organizacija. Prema podacima SZO, od početka godine do 18. aprila u 33 evropske zemlje je zabeleženo više od 6.500 slučajeva obolelih od malih boginja, virusne infekcije koja najviše pogađa decu i preleži se za dve do tri sedmice, ali moze da dovede do komplikacija opasnih po život, preneo je portal EurAktiv Srbija. Najviše je pogođena Francuska u kojoj je od januara do marta 2011. godine obolelo 4.937 ljudi, dok je tokom cele prošle godine u toj zemlji obolelo ukupno 5.090 osoba. Na jugoistoku Evrope su pogođene Srbija, Makedonija i Bugarska. U Srbiji je, prema tim podacima, registrovano oko 300 obolelih, uglavnom na jugu zemlje, u Leskovcu. Načelnik Republičke sanitarne inspekcije za Jablanički okrug Goran Stamenković rekao je u martu da je do širenja epidemije u leskovačkom kraju došlo jer se roditelji nisu odazivali pozivima za vakcinaciju svoje dece, ali i zato što lekari nisu mogli da dođu do tačnih adresa roditelja. Nakon izbijanja epidemije u septembru 2010, u Makedoniji je obolelo 636 osoba, od kojih je 400 registrovano u 2011. Bolest je najviše pogodila Skoplje. U Bugarskoj je 131 osoba ove godine obolela od malih boginja, dok je u periodu 2009-2010. registrovano ukupno 24.000 obolelih. U Belgiji je registrovano 100 slučajeva, dok je tokom 2010. godine obolelo 40 osoba, pokazuju podaci koji su prikupljeni putem EUvaknet (EUVACNET), mreže za praćenje zarazih bolesti koje se mogu sprečiti vakcinacijom U Španiji su od oktobra 2010. godine izbila dva žarišta, a broj obolelih se povećao i registrovana su žarišta i u Nemačkoj, Holandiji, Norveškoj, Rumuniji, Rusiji, Švajcarskoj, Velikoj Britaniji i Turskoj. Svetska zdravstvena organizacija je navela da se bez vakcinacije prilikom putovanja povećava rizik od oboljevanja, kao i širenje zaraze među stanovništvo. SZO zbog toga ohrabruje zdravstvene vlasti da podstiču i obezbede imunizaciji stanovnika pre putovanja. Ta organizacija preporučuje dve doze vakcine za decu svih uzrasta i najmanje jednu dozu za adolescente i odrasle koji se pripremaju na put u inostranstvo a nisu sigurni u svoju otpornost na male boginje. U Srbiji je redovnim programom vakcinacije predviđena imunizacija dece u 2. i 12. godini života.

U Srbiji najjeftinije novine u regionu

Dnevne novine u Srbiji najjeftinije su u zemljama regiona, pokazalo je istraživanje Udruženja novinara Srbije (UNS), saopštilo je to udruženje. Najmanje koštaju Alo i Pravda, po 15 dinara, slede Kurir i Blic sa cenom od 20 dinara i 25 dinara po primerku. Pres, Večernje novosti i Danas koštaju po 30 dinara, a najskuplja je Politika koja se prodaje za 35 dinara po primerku, što je i dalje daleko ispod cena novina u susedstvu, naveo je UNS. Slične cene su još u Makedoniji i Rumuniji gde je za dnevnu štampu potrebno izdvojiti najmanje 12 denara i to za list Nova Makedonija, što je 0,2 evra, odnosno 0,95 leja za rumunski dnevni list Puterea (Snaga) što iznosi 0,22 evra. Najskuplje dnevne novine u Rumuniji su Ziarul finančijar (Finansijske novine), koje koštaju 0,75 evra i čitane su uglavnom u poslovnim krugovima, jer su orijentisane pretežno na ekonomske teme, naveo je UNS. Od tiražnijih dnevnih listova u Rumuniji Libertatea staje 0,3 evra, Žuranalul nacional i Evenimentul zilej su 0,35 evra, a Romania libera 0,45 evra, dok je Adevarul 0,5 evra. U Mađarskoj cene se kreću od 143 forinte (0,5 evra) koliko je potrebno izdvojiti za Mađar hirlap do 230 forinti (0,85 evra) koliko košta najskuplji dnevni list Sabad Fod videk lapja. Od respektabilnijih novina tu su još i Nipzava (0,6 evra) i Mađar Nemzet Polgari napilap (0,5 evra), naveo je UNS. "Do sada najozbiljniji i najveći dnevnik u Rumuniji, Gandul (Misao) od 5. aprila pojavljuje se isključivo u onlajn izdanju. Upravo taj primer govori o tome da štampana izdanja polako gube trku sa elektronskim izdanjima novina. Čak i vodeći listovi smanjuju svoje tiraže zbog daleko većeg broja dnevnih poseta onlajn izdanja od broja prodatih štampanih primeraka", pokazalo je istraživanje UNS-a. UNS je kao dokaz za tu tvrdnju naveo opadanje tiraža najvećeg dnevnog lista u Mađarskoj Nepšabadsag koji je 1994. godine imao tiraž od više od 300.000 primeraka, dok je 2010. prodavano 70.000 primeraka dnevno. "Koliko taj trend utiče na formiranje cena štampanih izdanja govori i činjenica da danas najviše oglašivača ima u besplatnim novinama kao što su 24 sata u Srbiji ili Žurnal i Dobro jutro u Sloveniji. To su ujedno i najtiražniji listovi u Sloveniji i izlaze u više od 300.000 primeraka", naveo je UNS. U Hrvatskoj se besplatno dele novine Ogulin info i Zagreb nenjs koje izlaze mesečno, odnosno na dve nedelje, dok su novine 24 sata najjeftinije i prodaju se po ceni od četiri kune (0.54 evra). Cene dnevnih novina u Hrvatskoj su tri puta veće nego u Srbiji, pa tako Jutarnji list koji je i najčitaniji košta sedam kuna (0.94 evra), koliko staju i ostali visokotiražni listovi kao što su Glas Slavonije, Vjesnik, Slobodna Dalmacija, Večernji list i Novi list. U Sloveniji su dnevne novine najskuplje i u toj zemlji list Delo i mariborska Večer prodaju se za 1,2 evra po primerku, dok je cena ljubljanskog Dnevnika 0,9 evra. U Crnoj Gori najčitaniji dnevni listovi Dan, Vijesti i Pobjeda koštaju po 0,5 evra, kao i u BiH gde toliko koštaju Dnevni avaz, Oslobođenje i Nezavisne novine, dok banjalučki Glas Srpske košta 0,4 evra, pokazalo je istraživanje UNS-a.