|
Oglasavanje Marketing
|
Linkovi
|
Kamera
Borisa Spremo
|
|
|
SRBIJA |
Utorak, 23. maj 2017. |
|
Prosečna zarada u Srbiji 49.970 dinara |
| |
 Prosečna
neto zarada u Srbiji u decembru 2014. bila je 49.970 dinara i nomimalno je
veća za 13 odsto, a realno veća za 13,5 odsto nego u novembru, objavio je
Republički zavod za statistiku (RZS).
Kako se navodi u saopštenju, prosečna zarada, s porezima i doprinosima,
isplaćena u decembru bila je 68.739 dinara što je, u odnosu na prosečnu
bruto zaradu u novembru, nominalno više za 12,7 odsto, a realno više za 13,2
odsto.
Prosečna neto zarada, bez poreza i doprinosa, u decembru 2014. je bila
nominalno manja za 1,7 odsto nego u istom mesecu 2013. godine, a realno je
bila manja za 3,3 procenta.
Bruto zarada isplaćena u decembru 2014. godine nominalno je manja za 1,9
odsto, a realno je manja za 3,5 odsto od prosečne zarade sa porezima i
doprinosima u istom mesecu 2013. godine, piše u saopštenju RZS.
Prosečna zarada bez poreza i doprinosa isplaćena u periodu januar-decembar
2014. godine, u odnosu na prosečnu zaradu bez poreza i doprinosa isplaćenu u
periodu januar-decembar 2013. godine, nominalno je veća za 1,4 odsta, ali je
realno manja za 1,5 odsto.
Prosečna bruto zarada isplaćena u periodu januar-decembar 2014. godine, u
poređenju s prosečnom zaradom isplaćenom u periodu januar-decembar 2013.
godine, nominalno je veća za 1,2 odsto, a realno je manja za 1,7 odsto.
|
|
Emirati zainteresovani za investicije u srpsku privredu |
| |
Pomoćnik generalnog sekretara
Federacije Privrednih komora Ujedinjenih Arapskih Emirata (UAE) Muhamed Al
Naumi izjavio je danas da su UAE veoma zainteresovani za investicije u
srpsku privredu.
"Povezuju nas jake prijateljske i političke veze. Vlada Srbije već je
napravila odlične korake za privlačenje investicija iz UAE, a ovaj forum
odlična je prilika za srpske kompanije koje žele da posluju u Emiratima.
Mislim da zaista imate šta da pokažete", rekao je Al Naumi na otvaranju
prvog Srpskog poslovnog investicionog foruma u UAE.
Kako je saopšteno, cilj foruma je upoznavanje srpskih privrednika s tržištem,
načinom funkcionisanja, poslovnom klimom, tradicijom i običajima UAE.
Osnovna svrha foruma jeste predstavljanje privrednih, turističkih,
obrazovnih i investicionih potencijala Srbije.
Delegaciju Srbije čini više od 30 predstavnika malih i srednjih preduzeća,
privrednih organizacija i lokalnih samouprava.
Forum su podržale Privredna komora Srbije i Federacija Privrednih komora UAE.
|
|
Srbija druga po privrednom rastu u regionu 2016. |
| |
Premijer Srbije Aleksandar
Vučić rekao je da je prošle godine u budžetu ostvarena mnogo manja rupa nego
što se očekivalo i najavio da će Srbija 2016. godina biti druga zemlja po
privrednom rastu u regionu.
Vučić je precizirao da je za 2014. godinu očekivao deficit od osam i devet
odsto bruto-društvenog proizvoda, a da se ispostavilo da je deficit znatno
manji 6,6 odsto.
"To smo uspeli stezanjem kaiša, smanjenjem rashoda i povećanjem prihoda i
očekujem da početkom 2016. godine možemo da dovedemo deficit na nivo
Francuskog", kazao je Vučić za televiziju "Prva".
On je predstavio i podatke za početak godine, za koje je ocenio da su
ohrabrujući, jer je ostvaren bolja naplata poreza i akciza.
Prema nejgovim rečima, u odnosu na januar prošle godine povećana je naplata
bruto poreza za 2,4 miliona, dok je naplata akciza veća za 400 miliona.
"Ako budemo sproveli sve reforme 2016. godine bićemo druga zemlja po
ostvarenom privrednom rastu, a prva po rastu fiskala, a 2017. godine bićemo
prva zemlja i po rastu i po fiskalu", rekao je Vučić.
Premijer je kazao da se ove godine Srbija neće zaduživati više od planiranog
deficita, odnosno da će neto zaduženja iznositi 1,5 milijardi.
Upitan za probleme u izvozu najvećeg izvoznika u zemlji, kompanije "Fijat",
premijer je odgovorio da je ostvaren niži izvoz zbog smanjene proizvodnje,
ali da izvoz svih drugih proizvoda raste.
"Šta mi tu možemo da uradimo, za 2015. godinu planiran je izvoz od 100.000
vozila, a sve ostalo je na italijanskom partneru", rekao je on. Dodao je da
zbog pada rublje postoje problemi sa izvozom u Rusiju i da zbog toga stoji
3.000 svinja i više tona graška vrednih 10 miliona evra.
Upitan o pregovorima sa kompanijom "Esmark" o prodaji "Železare", Vučić je
kazao da su razgovori u toku i da su teški.
"Mi dajemo sve od sebe jer Železara zapošljava više od 5.000 ljudi, u utorak
dolazi rukovodstvo Esmarka na razgovore", kazao je premijer i dodao da ne
očekuje probleme sa EU oko Esmarka.
|
|
Albanska strana će koristiti nerede kao izgovor |
| |
Šef Kancelarije Vlade Srbije
za Kosovo i Metohiju Marko Đurić rekao je da će kosovski predstavnici na
razgovorima u Briselu sigurno koristiti nedavne nasilne demonstracije u
Prištini kao opravdanje da se ne sprovedu pojedini dogovori sa Beogradom.
"Za očekivati je da će u Briselu albanski predstavnici koristiti ove nerede
kao izgovor za manju fleksibilnost ili nemogućnost da se sprovedu neki
dogovori, poput ovlašćenja Zajednice srpskih opština", rekao je Đurić za
Radio Beograd.
Kosovska opozicija organizovala je u utorak demonstracije tražeći ostavku
ministra za povratak i zajednice Kosova Aleksandra Jablanovića i da Trepča
postane javno preduzeće. Skup je prerastao u žestoke nerede sa više od 100
povređenih građana i policajaca.
Đurić je dodao da je najviše problema bilo sa donošenjem i sprovođenjem
odluka o kojima kosovska javnost nije obaveštena.
"Sa strane Vlade Srbije mogu da potvrdim da ćemo naše ljude na Kosovu i
Metohiji potpuno i jasno informisati o svim dogovorima, ali ne mogu da
garantujem da albanska strana posle sastanaka u Briselu i dalje neće
izlaziti sa potpuno drugačijim izjavama od dogovorenog", rekao je on.
Prema njegovim rečima, srpska strana mora biti iskrena prema sebi i priznati
da ni od jedne albanske političke partije ne može očekivati blagonaklon
odnos prema Srbima na Kosovu i Metohiji.
"Svi oni još uvek gledaju Srbe kroz ratne naočare i većina lidera je iz tih
ratnih redova. Osim ako im međunarodna zajednica ne stavi do znanja da im je
to u interesu zbog drugih ciljeva", rekao je Đurić.
Razgovori u Briselu trebalo bi da budu nastavljeni 9. februara.
|
|
Srbija i dalje pri dnu evropskog indeksa zdravstvene zaštite |
| |
U Briselu je predstavljeno
istraživanje Evropskog zdravstvenog potrašačkog indeksa (EĆI) za 2014. po
kojem se Srbija i dalje nalazi pri dnu evropske lestvice po kvalitetu
zdravstvene zaštite, jer je zauzela 33 mesto od ukupno 37 zemalja.
Srbija je sa ostvarena 473 boda od maksimalnih 1.000 bodova, u odnosu na
2013. godinu napredovala za jedno mesto.
Na vrhu je i dalje Holandija, sa 898 od maksimalnih 1.000 bodova, iza koje
slede Švajcarska, Norveška, Finska i Danska.
Vođa istraživanja Arne Bjorberg ocenio je u Briselu da ostvareni rezultati
odražavanju "sumornu svakodnevicu" zdravstvene zaštite u Srbiji, dok se
ministar zdravlja Zlatibor Lončar zahvalio zaposlenima u zdravstvenom
sistemu na napretku za jedno mesto i izrazio očekivanja da će "ovakvi
rezultati biti podsticaj za još kvalitetniji rad".
"Svi indikatori ishoda za Srbiju i dalje su označeni crvenom bojom, što je
slučaj i sa Rumunijom", kazao je Bjornberg.
Prema njegovim rečima, osnovne odlike zdravstvene zaštite u Srbiji i dalje
su neobaveštenost pacijenata, slab pristup i nepovoljni ishodi lečenja.
"Treba se usredsrediti na poboljšanje osnovnih funkcija, kao što je
smanjenje smrtnosti kod novorođenčadi i rešavanje 'jugoslovenskog nasleđa' u
vidu nejednakosti, korupcije, slabog pristupa i prenaglašenosti bolničkog
lečenja", preporučio je Bjornberg. On je kazao da su primetni i pomaci, kao
što je bolji pristup lekarima primarne zdravstvene zaštite i poboljšanja u
vezi sa podacima o delotvornosti.
Povodom objavljivanja rezultata, ministar zdravlja Zlatibor Lončar izjavio
je da bi oni trebali da podstaknu zaposlene u zdravstvu da kvalitetno i
dobro rade.
"Želeo bih da zahvalim svim zaposlenima u zdravstvenom sistemu Srbije koji
su doprineli da se ostvare ovakvi rezultati. Moramo još više da radimo i da
zajedno sa našim pacijentima dostignemo bolji nivo zdravstvene zaštite, jer
je to naš zajednički interes", naglasio je Lončar, a saopštilo ministarstvo
zdravlja. EHCI je postao standard u praćenju savremene zdravstvene zaštite
još od svog početka 2005. godine.
Indeks se sastoji od kombinacije javnih statistika, anketa sprovedenih među
pacijentima i nezavisnog istraživanja koje je izvršila kompanija Health
Consumer Ponjerhouse sa sedištem u Švedskoj, koja procenjuje delotvornost
zdravstvene zaštite u Evropi i Kanadi.
|
|
Guvernerka odbacila Miškovićev predlog za pomoć privredi |
| |
Guvernerka Narodne banke
Srbije (NBS) Jorgovanka Tabaković odacila je predlog vlasnika Delta holdinga
Miroslava Miškovića da NBS polovinu deviznih rezervi "ubrizga u privredu" po
ugledu Evropsku centralnu banku.
"Ako je gospodin Mišković zaista to izjavio ja bih mogla da odgovrim
pitanjem: A šta mislite kada bismo mi, članovi Izvršnog odbora (NBS),
prepručili da gospodin Mišković i njegove firme u Belvilu prodaju stanove za
100 evra i time podstaknu potrošnju i tražnju za stanovima?", rekla je
Tabaković na konferenciji za novinare.
Mišković je prošle sedmice izjavio da u NBS više od četiri milijarde evra
stoji u rezervama, a da bi bar polovinu trebalo ubrizgati u privredu,
ističući da njegova kompanija ne bi koristila ta sredstva.
|
|
Poštanska marka sa likom Branka Ćopića |
| |
Pošta Srbije objavila je 27. januara, poštansku marku sa portretom pisca
Branka Ćopića nominalne vrednosti 35 dinara u tiražu 50.000 primeraka,
povodom 100. godišnjice rođenja tog srpskog i jugoslovenskog književnika.
Branko Ćopić osnovnu školu završio je u rodnim Hašanima, nižu gimnaziju u
Bihaću i učiteljsku školu u Karlovcu, a na Filozofskom fakultetu u Beogradu
diplomirao je 1940. godine.
Prvu priču Ćopić je objavio 1928. godine. Njegova dela prevođena su i na
engleski, nemački, francuski i ruski jezik. Bio je član Srpske akademije
nauka i umetnosti i Akademije nauka i umetnosti Bosne i Hercegovine. Celi
radni i životni vek nakon Drugog svetskog rata Branko Ćopić proveo je u
Beogradu. Bio je urednik dečjih listova i jedan od najvećih dečjih pisaca na
jugoslovenskim prostorima.
U delima Branka Ćopića dominiraju teme iz života ljudi iz Bosanske krajine i
Narodno oslobodilačkog rata. Za književni rad Ćopić je dobio, između ostalih,
nagradu AVNOJ-a i Njegoševu nagradu (1972). Preminuo je 26. marta 1984.
godine u Beogradu.
|
|
Oglasavanje Marketing
|
