|
Oglasavanje Marketing
|
Linkovi
|
Kamera
Borisa Spremo
|
|
|
SRBIJA |
Utorak, 23. maj 2017. |
|
Obeleženo 12. godina od smrti Zorana Đinđića |
| |
 Porodica,
građani, državni zvaničnici i stranački lideri obeležili su juče u Beogradu
12. godišnjicu od ubistva premijera Srbije Zorana Đinđića.
Godišnjica je obeležena odvojenim šetnjama Demokratske stranke i Liberalno
demokratske partije. Vlada Srbije na čelu sa Aleksandrom Vučićem i članovi
kabineta ubijenog premijera Đinđića položili su odvojeno vence na spomen
ploču u dvorištu Vlade Srbije gde je Đinđić ubijen, kao i na grobu u Aleji
zaslužnih građana na Novom groblju.
Supruga i sin Zorana Đinđića, Ružica i Luka Đinđić, položili su venac na
njegov grob, a počast mu je odala i sestra Gordana Filipović.
Premijer Vučić uputio je izraze "iskrenog poštovanja" Đinđićevoj porodici i
prijateljima i ocenio da nijedno političko ubistvo nije donelo ništa drugo
do novih ubistava i podela.
"Baš zato, danas, na godišnjicu smrti čoveka koji je tvrdio da će Srbija
biti onakva kakvu je sami napravimo, vreme je da prestanemo da se delimo,
bar oko onoga što je bio cilj svakoga ko je, u našim podelama, položio život",
kazao je Vučić, a saopštila Vlada.
Počast su odali i predsednik Nove stranke i Đinđićev naslednik na mestu
premijera Zoran Živković, kao i nekadašnji ministri Goran Pitić, Aleksandar
Vlahović, Gordana Matković, Slobodan Milosavljević i Dragoslav Šumarac.
Venac je položila i delegacije Sociajaldemokratske stranke predvođena
Borisom Tadićem, bivšim predsednikom DS.
Članovi DS predvođeni liderom Bojanom Pajtićem su organizovali šetnju od
sedišta stranke u Krunskoj ulici do Novog groblja, a pridružilo im se
nekoliko stotina građana.
Na čelu kolone bili su i Dragan Šutanovac, Borislav Stefanović, Dragoljub
Mićunović, Gordana Čomić, Goran Ješić, Vladimir Todorić.
Pajtić je ocenio da je činjenica da su 12 godina posle ubistva lidera DS i
premijera Zorana Đinđića na vlasti oni koji su se toj smrti radovali.
"Prošlo je 12 godina od mučkog ubistva jedinog reformatora od kako je
višestranačja u Srbiji. Činjenica je da su danas na vlasti oni koji su se
toj smrti radovali. Zbog toga i danas važi ono Zoranovo da u svim zemljama
postoji korov, ali se samo u Srbiji korov zaliva", rekao je Pajtić
novinarima.
Na pitanje zašto Đinđićevi saradnici na godišnjicu dolaze odvojeno, u više
grupa, Pajtić je rakao da nije važno u koliko grupa se dolazi, već je važno
da se dolazi, sa ljubavlju i poštovanjem.
"Šetnju za Zorana" kojoj se pridružilo više stotina građana organizovala je
i Liberalno demokratska partija.
Predsednik LDP Čedomir Jovanović ukazao je da ni nakon 12 godina od ubistva
bivšeg premijera Srbije Zorana Đinđića nije rasvetljena politička pozadina
tog atentata i dodao da će LDP nastaviti da zahteva da se to utvrdi.
Lider LDP je istakao da "pre svega" treba ispitati sva zbivanja u vezi s
pobunom Jedinice za specijalne operacije, koja je, ukazao je Jovanović, bila
"prvi korak u atentatu na premijera". "Neka već jednom na optuženičku klupu
sednu svi koji treba da sednu, i neka kažu šta imaju o tome", rekao je
Jovanović pomenuvši i Vojislava Koštunicu - nekadašnjeg predsednika Savezne
Republike Jugoslavije i bivšeg lidera Demokratske stranke Srbije.
Obe stranačke šetnje centralnim beogradskim ulicama obezbeđivala je policija,
a obeležavanje 12. godišnjice od smrti Đinđića proteklo je bez incidenata.
Obezbeđenje i prisustvo policije bili su primetni i na Novom groblju, a za
razliku od prethodnih godina premijerovom grobu u Aleji zaslužnih građana
moglo se prići samo sa jedne strane.
Đinđić je bio prvi premijer Srbije posle pada režima Slobodana Miloševića
2000. godine i dolaska na vlast Demokratske opozicije Srbije (DOS). Vlada na
čijem je čelu bio, izabrana je 25. januara 2001. godine.
|
|
Zabrinutost EP zbog političkih pritisaka na medije |
| |
Evropski paralment izrazio je
zabrinutost zbog pretnji novinarima u Srbiji i pogoršanja uslova za slobodu
izražavanja i slobodu medija.
U Rezoluciji o napretku Srbije u procesu evrointegracija, navodi se da je
Srbija napretkom u političkim i društvenim promenama i dijalogu s Prištinom
"na tračnicama za EU", ali se sa "zabrinutošću konstatuje da politički
pritisci ugrožavaju nezavisnost medija".
"Evropski parlament izražava zabrinutost zbog pritisaka i pretnji novinarima
koji vode većoj autocenzuri", navodi se u rezoluciji uz poziv vlastima da
stvore uslove za slobodu izražavanja i medija kao temeljnu vrednost EU.
U rezoluciji je "izražena zabrinutost zbog pogoršanja uslova za potpuno
ostvarivanje slobode izražavanja u Srbiji i naglašena potreba za potpunom
transparentnosti medijskog vlasništva".
U tekstu koji su evroparlamentarci usvojili danas na zasedanju u Strazburu,
pozdravlja se i traži brzo sprovođenje usvojenih zakona o javnom
informisanju i medijima, zakona o elektronskim medijima i zakona o javnim
radiodifuzionim uslugama.
U rezoluciji se navodi da prilikom sprovođenja novog medijskog paketa treba
osigurati održivost javnih radiodifuznih usluga na manjiskim jezicima, kao i
održivost i finansijsku stabilnost javnih medija, kao i regionalnih i
lokalnih medija.
|
|
Rezolucija EP: Voz Srbije na tračnicama za EU |
| |
Evropski parlament (EP) u
Strazburu usvojio je rezoluciju u kojoj se ističe da je Srbija odmakla u
političkim i društvenim promenama i dijalogu s Prištinom, tako da je "voz
Srbije na tračnicama za Evropsku uniju", kako je to rekao izveštilac EP za
Srbiju Dejvid Mekalister.
U rezoluciji se podvlači da je Srbija napredovala u reformama, ali da mora
potpuno sprovesti pravnu tekovinu, zakone i propise Evropske unije, naročito
u vladavini prava, kao i dogovore s Prištinom da bi se što pre otvorila prva
poglavlja u pregovorima o članstvu EU.
Državna sekretarka Letonije Kalinina Lukaševica je u izlaganju na plenumu
EP, u ime Saveta ministara EU, izjavila da se već razgovara o akcionom planu
Srbije za otvaranje poglavlja o vladavini zakona.
Evropski poslanici su sa 347 glasova "za" i 319 "protiv" usvojili najviše
osporavani amandman na rezoluciju u kojem se "poziva Srbija da u duhu
pomirenja i dobrosusedskih odnosa u saradnji sa susedima i Komisijom
razmotri svoj Zakon o organizaciji i nadležnosti državnih organa u postupku
za ratne zločine".
Dragan Blagojević,
Strazbur
|
|
EP o Kosovu: Nužni vladavina zakona i sud za ratne zločin |
| |
Evropski parlament (EP) je
danas u Strazburu, usvojio rezoluciju o Kosovu u kojoj se od vlasti u
Prištini traži da obezbede vladavinu zakona i nezavisnost pravosuđa, da
suzbiju korupciju i kriminal i omoguće uspostavljanje suda za ratne zločine
na Kosovu.
Letonska državna sekretarka za Evropu Kalinina Lukaševica je, u ime Saveta
ministara Evropske unije, u izlaganju i prethodnoj raspravi u EP naglasila
da su opipljivi rezultati u reformama i dijalogu sa Beogradom ono što vodi
stupanju na snagu sporazuma o pridruživanju Kosova i EU.
Kalinina Lukaševica i evropski komesar Johanes Han su podvukli da su vlasti
u Prištini usvojile bitne evropske zakone i propise, ali oni moraju biti
sprovedeni, a to se posebno tiče "izazova oko vladavine prava, nezavisnosti
pravosuđa, suzbijanja korupcije i organizovanog kriminala".
Izvestilac EP za Kosovo Ulrike Lunaček je podvukla da vlasti u Prištini
moraju voditi bitku protiv korupcije i kad su u pitanju lica na visokom
nivou.
"Kosovo mora istrajno i delatno prionuti na normalizaciju odnosa sa Srbijom,
što je bitno za približavanje EU", naglasila je državna sekretarka Letonije,
predsedavajućeg EU.
Evropski parlamentarci su u rezoluciji predočili da vlada Kosova "mora dati
prednost uspostavljanju i saradnji s posebnim sudom za ratne zločine, čime
će se Kosovu pomoći da se suoči sa svojom prošlošću".
Oni su pozdravili rad Specijalnog istražnog tima Euleksa i izveštaj
objavljen u avgustu 2014,đ"u kojem su izneseni uverljivi dokazi protiv
određenih bivših viših starešina Oslobodilačke Vojske Kosova, ali ne i OVK u
celini".
U cilju istrage dokaza o tim zločinima se, kako se dodaje, "pozdravlja
zahtev za stvaranje posebnog suda koji će delovati u sklopu kosovskog
pravosuđa, ali sa sudskim većem u Holandiji".
U rezoluciji se pozdravlja obnova dijaloga Beograd-Priština i izražava "žaljenje
što mnogi potpisani dogovori nisu potpuno primenjeni".
Takođe se od vlade u Prištini zahteva da sprovede strukturne ekonomske
reforme za rast i otvaranje novih radnih mesta.
Poslanici EP navode da treba nastaviti "pripreme za potpuni prenos
nadležnosti Euleksa na kosovske vlasti".
Mada ujedno "izražavaju zabrinutost zbog izostanka bilo kakvog napretka u
bitki protiv korupcije i organizovanog kriminala" i kaže da je "potreban
jasan signal od vlade Kosova da se sistematski bori protiv korupcije na svim
nivoima i organizovanog kriminala".
Poslanici EP "pozdravljaju učešće Kosova u koaliciji za bitku protiv
terorizma" i "sa zabrinutošću ukazuju na sve veću radikalizaciju među
mladima na Kosovu, od kojih su se neki priključili teroristima u Siriji i
Iraku".
EP takođe "podstiče preostalih pet država članica EU da priznaju Kosovo, jer
bi se time dodatno omogućila normalizacija odnosa između Beograda i Prištine".
U dokumentu se navodi da je došlo do napretka u slobodi kretanja, a Srbija i
Kosovo se pozivaju da nastave s potpunim sprovođenjem već postignutih
sporazuma, uključujući dodelu Kosovu posebnog međunarodnog telefonskog
pozivnog broja.
"Prima se na znanje da je jedan od prioriteta nove vlade stvaranje oružanih
snaga Kosova i da se načelo teritorijalne obrane shvata kao deo nacionalnog
suvereniteta", navode parlamentarci EU, uz opasku da te snage treba da budu
"usaglašene s propisima EU".
Oni ukazuju na to da su "ostvareni pomaci u vezi sa severom Kosova, posebno
u pogledu izbora za gradonačelnike održanih na celom području Kosova i većeg
broja projekata na severu koji se finansiraju sredstvima EU".
EP podvlači da "treba nastaviti napore za stvaranje saveza srpskih opština,
čime bi se paralelne strukture još više učinile suvišnima, a potrebni su
dodatni stalni napori za približavanje albanske i srpske zajednice".
Evropski poslanici "podsećaju vlasti Kosova na obavezu da poštuju, očuvaju i
zaštite srpske i druge kulturne i verske spomenike koji su deo zajedničke
evropske kulturne i istorijske baštine".
Evropski parlament je, kaže se u rezoliciji, "zabrinut zbog nedavnih optužbi
za korupciju unutar Euleksa, ali veruje da je Euleks imao i da bi još
trebalo i mogao da odigra važnu ulogu na Kosovu".
Stoga pozdravlja brzu odluku Visoke predstavnice EU Federike Mogerini da se
naimenuje i nezavistan stručnjak sa zadatkom da ispita te optužbe.
EP poziva Kosovo da usvoji delotvorno zakonodavstvo za medije "kojim će se
zajamčiti sloboda izražavanja i kaže da je i dalje zabrinut zbog pretnji i
napada na novinare.
U rezoluciji se "izražava snažna zabrinutost zbog nedavnog porasta broja
građana koji napuštaju Kosovo i odlaze u države EU, uključujući Rome,
Aškalije i Albance".
Zato se "pozivaju prištinske vlasti da se delotvorno bore protiv kriminalnih
mreža koje se bave trgovinom ljudima", navodi se u dokumentu.
Dragan Blagojević,
Strazbur
|
|
Iz zavejanih sela evakuisano oko 30 ljudi |
| |
Iz više planinskih sela u
opštini Brus, gde je proglašena vanredna situacija zbog snega, tokom četiri
dana evakuisano je oko 30 ljudi kojima je bila potreba lekarska pomoć,
rečeno je u opštini Brus.
"Situacija je stabilna, a za danas smo planirali pet akcija evakucije
bolesnih, iz Šošića, Domiševine, Krive Reke, Gornjeg Levića", rekao je
agenciji Beta predsednik opštine Brus Slobodan Vidojević.
Do sada je, kako je naveo, raščišćeno 240 kilometara puteva, odnosno svi
glavni putevi su prohodni, a ostalo je da se očišti još toliko prema nekim
delovima sela do kojih se može stići samo motornim sankama.
Na području opštine Brus problem prave i odroni koji su se pojavili na oko
15 mesta, ugrozivši uglavnom lokalne i opštinske puteve.
Vidojević je rekao da je danas došlo do novog velikog odrona na državnom
putu Brzeće–Kuršumlija, da je proradilo sedam klizišta i da su u Koviocima
ugroženi lokalni vodovod i jedno domaćinstvo.
Na raščišćavanju snega na području opštine Brus, koja se prostire na više od
600 kvadratnih kilometara, angažovano 19 različitih mašina.
|
|
Poslanici traže da ne plaćaju putarinu kad idu na sednice |
| |
Poslanik Jedinstvene Srbije
(JS) Petar Petrović zatražio je juče da se poslanicima kada dolaze na
sednice Skupštine Srbije omogući nadoknada troškova za putarinu, a sa tom
inicijativom složilo se nekoliko poslanika naprednjaka, socijalista, kao i
Partije ujedinjenih penzionera Srbije.
"Ne tražim svakog dana besplatnu putarinu već samo kada dolazimo na
zasedanja i službeni put. Neka mi kaže neko ime jednog ministra koji ide
svojim kolima na službeni put i plaća sam putarinu", rekao je Petrović na
sednici Odbora Skupštine Srbije za administrativno-budžetska i
mandatno-imunitetska pitanja.
On je naveo da poslanici koji putuju iz Vranja i Leskovca na sednice
parlamenta i odbore mesečno imaju troškove i 20.000 dinara za putarine, a da
oni koji su iz Beograd i okoline te troškove nemaju i da on samo traži
ravnopravnost.
"Nije korektno da poslanici koji prelaze i 200 ili 300 kilometara budu
poslanici drugog reda", rekao je Petronijević i zatražio da Odbor zauzme
stav o tom pitanju.
Sa Petrovićem su se složili i neki poslanici Srpske napredne stranke,
Partije ujedinjenih penzionera Srbije i Socijalisticske partije Srbije, dok
je predsednik Odbora Zoran Babić (SNS) rekao da će on ipak da plaća putarinu
i da ne vidi razlog zašto bi se razlikovao od drugih građana.
Poslanik SNS-a Saša Maksimović kazao je da iz Zrenjanina putuje, da nažalost
odatle do Beograda nema autoputa i da zato ne plaća putarinu, ali da se
solidariše sa stavom Petrovića.
Poslanik SNS-a Ljubiša Stojimirović rekao je da je iznenađen odlukom da
poslanici od 1. marta plaćaju putarinu, navodeći da oni ne dolaze samo u
Skupštinu na sednice već da imaju obavezu da obilaze glašače i građane po
Srbije da vide kako žive.
Poslanica PUPS-a Mira Petrović rekla je da je ona iz Beograda, ali da misli
da putarinu ne treba da plaćaju ni poslanici ni ministri.
"Jasno je koliko ima ministara i poslanika - 15 ministara i 250 poslanika i
izabrani smo na te funkcije da obavljamo svoju dužnost", rekla je Mira
Petrović.
Poslanik SPS-a Milisav Petronijević pitao je da li ministri idu svojim autom
na službeni put i da li im putarinu plaća ministarstvo ili oni iz svog džepa.
Predsednik Odbora Zoran Babić kazao je da će naredne sednice odboru biti
dostavljen dokument koji je uputilo preduzeće "Putevi Srbije" Skupštini o
tome da od 1. marta i poslanici plaćaju putarinu i naglasio da nije u redu
da o tome Skupštinu obaveštava referent tog preduzeća.
On je, međutim, naveo da ne treba praviti razlike između građana Srbije i
poslanika.
"Ja ću i dalje plaćati putarinu jer je plaćaju i svi drugi građani pa ne
vidim zašto bi to meni smetalo", kazao je Babić.
Ministarstvo saobraćaja i infrastrukture naložilo je nedavno "Putevima
Srbije" da od 1. marta svi državni organi moraju da plaćaju putarinu, osim
policije, vatrogasaca, vojske i Hitne pomoći.
|
|
Raspisan konkurs za Betinu fotografiju godine |
| |
Novinska agencija Beta raspisala je juče konkurs za najbolju novinsku
fotografiju godine.
To je dvanaesti konkurs pod nazivom "Betina fotografija godine". Poziv je
otvoren za profesionalne fotoreportere s fotografijama snimljenim na tlu
jugoistočne Evrope u periodu april 2014-mart 2015.
Konkurs je otvoren do 24. aprila ove godine. Nagrade su novčane: prva iznosi
1.000 evra, druga 750 evra, a treća 500 evra u dinarskoj protivvrednosti.
Ovogodisnji sponzor nagrada je Danube Foods Group.
Članovi žirija ovogodišnjeg Betinog konkursa su Ivana Tomanović, vanredni
profesor Akademije umetnosti u Novom Sadu, Predrag Mitić, fotoreporter
Večernjih novosti i Nenad Petrović, urednik Foto redakcije Bete.
Izložba najboljih radova biće odrzana u Etnografskom muzeju od 2. do 12.
juna, a vreme otvaranja izložbe i proglasenje pobednika Beta će saopstiti
naknadno.
Propozicije i prijave za konkurs nalaze se na internet sajtu Novinske
agencije Beta
www.betafotokonkurs.com
|
|
Oglasavanje Marketing
|
