|
Oglasavanje Marketing
|
Linkovi
|
Kamera
Borisa Spremo
|
|
|
SVET |
Utorak, 23. maj 2017. |
|
Kaliforniji predstoji jak zemljotres |
| |
Naučnici kažu da su sigurni da će se u Kaliforniji dogoditi
jak zemljotres - u narednih 30 godina, i da je taj rizik verovatniji nego
što se mislilo.
Mogućnost da zemljotres magnitude 8,0 pogodi taj deo SAD u naredne tri
decenije porasla je sa 4,7 na 7,0 odsto, pre svega jer su naučnici uzeli u
obzir mogućnost da se odjednom aktivira više pukotina, oslobađajući
seizmički energiju koja bi izazvala veće razaranje.
Dok je rizik od mega-zemljotresa veći nego što je ranije bilo procenjeno,
još je verovatnije - više od 99 odsto šanse, da će Kaliforniju uzdrmati
zemljotres magnitude 6,7, sličan potresu 1994. godine u dolini San Fernando,
kod Los Anđelesa.
Tada je poginulo 57 ljudi, a materijalna šteta je premašila 20 milijardi
dolara što je objašnjeno velikim horizontalnim pomeranjem tla koje je
dostiglo 183 metra u sekundi što je najveće ubrzanje tla izmereno u svetu.
Verovatnoća za takav zemljotres je nešto veća u severnoj, nego u južnoj
Kaliforniji, piše u izveštaju objavljenom u utorak u časopisu "US Geological
Survey".
"Kalifornija je područje zemljotresa i stanovnici treba da ga očkuju svakog
dana", rekao je autor izveštaja, geofizičar Ned Fild.
Postoji i 93 odsto šanse za zemljotres magnitude 7,0 ili jači u istom
periodu u Kaliforniji, i 48 odsto šanse za magnitudu 7,5.
Hiljade potresa godišnje se dogode u Kaliforniji koja je između dveju
velikih tektonskih ploča - Tihog okeana i Severne Amerike. Većina tih
potresa je previše slaba da bi ih osetili ljudi.
Među više od 300 pukotina širom Kalifornije, pukotina San Andreas na njenom
jugu je najopasnija jer se nije aktivirala više od tri veka, te je tu
najviše nagomilane energije.
|
|
Novi šef UN mogla bi biti žena |
| |
Sledeći generalni sekratar Ujedinjenih nacija, koji će biti izabran sledeće
godine, mogla bi biti žena, prvi put u 70 godina postojanja svetske
organizacije tokom kojih je osam muškaraca obavljalo tu funkciju.
Kao najozbiljnije kandidatkinje spominju se bivša novozelandska premijerka
Helen Klark, šefica Programa za razvoj UN, evropska komesarka iz Bugarske
Kristalina Georgijeva, litvanska predsednica Dalija Gribauskaite, danska
premijerka Hele Toring-Šmit i čileanska predsednica Mišel Bašele, navodi
agencija Asošiejted pres.
"A očigledno, možeti sanjariti o (nemačkoj kancelarki) Angeli Merkel", rekla
je Lora Lisvud, generalna sekretaka Saveta svetskih liderki koja okuplja 53
aktuelne i bivše šefice država ili vlada.
Moguću kandidaturu najavila je nedavno i šefica hrvatske diplomatije Vesna
Pusić.
Takođe se pominje i direktorka Međunarodnog monetarnog fonda, Francuskinja
Kristin Lagard, što je ipak malo verovatno budući da se po tradiciji osobe
iz pet stalnih članica Saveta bezbednosti UN ne razmatraju za generalnog
sekretara.
Tradicija u UN nalaže i da svaki region dobije svoj red da da generalnog
sekretara UN, a sada je red na istočnu Evropu koja dosad nikad nije imala
šefa UN. Čelnica Uneska Irina Bokova favoritiknja je u spekualcijama, a i
nominovana je iz svoje zemlje Bugarske.
"Bude li potvrđeno da kandidat treba da bude iz istočnoevropske grupe
zemalja, a ne iz Latinske Amerike, bio bi to zanimljiv projekt", rekla je
Vesna Pusić novinarima u Zagrebu prošle nedelje.
Pitanje žene na čelu UN pokrenuto je i na jednom privatnom radnom ručku
predstavnika pet stalnih predstavnika Saveta bezbednosti UN, navodi AP.
Ambasador iz Evrope podsetio je kolege na rezoluciju Generalne skupštine UN
staru skoro koliko i UN, u kojoj se navodi da bi "muškarac od značaja i s
velikim veštinama" trebalo da bude šef svetske organizacije. On je dodao da
bi u rezoluciju možda trebalo dodati "ili žena".
Dosad su samo tri kandidatkinje bile razmatrane na glasanju iza zatvornih
vrata na Savetu bezbednosti UN, ali su sada pokrenute dve kampanje kako bi
sledeći šef UN bila žena.
"Bilo je osam muškaraca i nijedna žene. Po meni, vreme je", rekla je Džin
Krasno sa američkog Univerziteta Jejla koja predvodi Kampanju za izbor
ženskog generalnog sekretara (Campaign to Elect a Njoman Secretary-General).
Aktuelni generalni sekretar UN Ban Ki Mun biće na funkciji do 31. decembra
2016. godine, ali su već krenuli razgovori o njegovom nasledniku koji bi
trebalo da bude izabran u drugoj polovini sledeće godine.
Sledećeg meseca međunarodna organizacija za prava žena Ravnopravnost sada (Eljuality
Nonj) pokrenuće kampanju Vreme za žene za pritisak javnosti na UN i članice
da "rod bude prvi put ozbiljno razmatran", rekla je pravna savetnica te
organizacije Antonija Kirkland.
Kao kandidati za novog generalnog sekretara UN spominju se i bivši
slovenački predsednik Danilo Tirk, koji je dobio podršku svoje vlade, šef
slovačke diplomatije Miroslav Lajčak i jedan od njegovih prethodnika Jan
Kubiš, ali i bivši šef srpske diplomatije i bivši predsedavajući Generalne
skupštine UN Vuk Jeremić.
|
|
Evropska vojska, projekat star 60 godina |
| |
Evropska vojska, koju
predsednik Evropske komisije Žan-Klod Junker pominje u jeku tenzija s
Rusijom, jeste projekat star 60 godina koji nije uspeo da se realizuje,
ocenili su analitičari.
"Zajednička vojska svih Evropljana uticala bi da Rusija shvati da smo
ozbiljni u odbrani vrednosti EU", rekao je Junker za nemački list Velt am
Zontag.
Prema njegovim rečima, zajednička vojska bi pojednostavila vojne troškove 28
država EU i promovisala bi vojnu integraciju.
"To bi nam omogućilo da razvijemo spoljnu politiku i bezbednost, jer izgleda
da Evropa nije shvaćena ozbiljno", ocenio je Junker i dodao bi takvom
vojskom bilo ušteđeno 120 milijardi evra godišnje.
Analitičar Žil Meri je rekao da je to projekat o kome se govorilo pre 60
godina.
Evropska zajednica, preteča EU, predložila je 1954. godine formiranje takve
vojske ali je projekat ostao neostvaren zbog protivljenja Francuske. Evropa
je tada želela da ima svoju vojsku kako bi se suočila s pretnjama komunista,
koji su se širili u Aziji. Nemačka vojska je predložena da bude deo tih
snaga.
"To je čista iluzija. Evropska vojska nema nikakve veze s Rusijom. I Junker
zna da bi takva vojska donela isključivo neke pogodnosti Evropi zbog
zategnutih odnosa Brisela i Moskve zbog ukrajinske krize", rekla je
predstavnica francuskog instituta za međunarodne odnose Vivijen Petizo.
Analitičari su ocenili da bi mali broj evropskih zemalja bile spremne da
žrtvuje "delić svog nacionalnog suvereniteta u korist neke evropske savezne
vojske"
|
|
Rijad najveći uvoznik vojne opreme |
| |
Saudijska Arabija je u 2014.
bila prva zemlja u svetu po uvozu vojne opreme, saopštila je danas grupa za
analizu vojnih pitanja sa sedištem u Londonu.
Šestu godinu uzastopno prodaja oružja u svetu beleži porast, tako da je u
2014. dostigla 64,4 milijarde dolara, što je za 13,4 odsto više nego 2013,
navodi se u izveštaju IHS Džejns .
U izveštaju, koji obuhvata oko 65 zemalja, piše da je Rijad najveći kupac
oružja u svetu, kao i da su za uvoz oružja i vojne opreme saudijske vlasti
izdvojile 6,4 milijarde dolara.
Kako ističu stručnjaci za vojna pitanja, Saudijska Arabija je izbila na prvo
mesto po uzvozu oružja i istovremeno postala "najznačajnije tržište" vojne
opreme za SAD.
U 2013. na prvom mestu po uvozu oružja bila je Indija, koja je prošle godine
izdvojila 5,5 milijardi dolara u te svrhe.
|
|
Velika oružana pljačka nakita u Francuskoj |
| |
Patnaest naoružanih napadača
je u sredu otelo dva kombija s nakitom milionske vrednosti.
Policijski izvor je rekao da su pljačkaši zaustavili kombije na autoputu i
odvezli ih pošto su izbacili vozače.
Kombiji su kasnije nađeni zapaljeni u šumi nedaleko od mesta napada na
autoputu A6 koji povezuje Pariz i Lion.
Policijski zvaničnik kaže da niko nije povređen u napadu.
Vlasti prečešljavaju region Burgundije, jugoistočno od Pariza, tragajući za
napadačima.
|
|
Liban u 20 pokušaju nije uspeo da izabere šefa države |
| |
Libanski parlament nije, u 20
pokušaju, uspeo da izabere predsednika Libana, koji više od devet meseci
nema šefa države zbog rivalstva dve političke struje.
"U nedostatku kvoruma, sednica parlamenta je odložena za 2. april", saopštio
je libanski parlament. U parlamentu je bilo 55 od 128 poslanika.
Mandat bivšeg predsednika Mišela Sulejmana istekao je 25. maja 2014. godine
i do sada su svi pokušaji izbora novog šefa države propali. U nedostatku
predsednika, libanska vlada ima sva izvršna ovlašćenja do izbora novog šefa
države.
Liban je već imao predsednički jaz. To se dogodilo 1988. godine kada je
zemlja bila u građanskom ratu, kao i 2007. godine.
Samiru Džadži, žestokom protivniku sirijskog režima i libanskog radikalnog
pokreta Hezbolah, protivkandidat je Mišel Aun koji ima podršku šiita. Oni su
neprijatelji od građanskog rata u Libanu koji je trajao od 1975. do 1990.
godine.
Liban je inače duboko podeljen zbog sirijske krize.
|
|
AP tužio Stejt department zbog mejlova Hilari Klinton |
| |
Agencija Asošiejtid pres
podnela je tužbu protiv američkog Stejt departmenta sa zahtevom da se objavi
elektronska pošta i dokumenti vlade iz vremena kada je Hilari Klinton bila
državna sekretarka.
Tužba je podneta posle više zahteva po zakonu o dostupnosti informacija koji
nisu ispunjeni. Među njima je jedan zahtev koji je AP izneo pre pet godina,
kao i više njih iz leta 2013. godine.
Postupak AP-a usledio je dan pošto je Hilari Klinto progovorila o spornoj
upotrebi privatnog i-mejl naloga dok je bila državna sekretarka što je
protivno američkim propisima.
Zahtev američke novinske agencije tiče se njenih javnih i privatnih
kalendara sastanka i obaveza, prepiske s dugogodišnjim saradnicima koji bi
mogli imati i važnu ulogu u kampanji za predsednicu SAD za koju se očekuje
da će najavti, kao i elektronskoj pošti u vezi s akcijom na Osama bin Ladena
i programima praćenja Nacionalne bezbednosne službe.
Hilari Klinton se smatra najozbiljnijim kandidatom Demokratske partije za
predsednika SAD zbog čega se očekivala neproblematična kampanja što je
donekle osujetio incident s njenim privatnim i-mejl nalogom dok je bila bila
državna sekretarka.
|
|
Oglasavanje Marketing
|
