|
Oglasavanje Marketing
|
Linkovi
|
Kamera
Borisa Spremo
|
|
|
REGION |
Utorak, 23. maj 2017. |
|
Ubistvo vojnika BiH je teroristički akt |
| |
 Ministar
bezbednosti Bosne i Hercegovine Dragan Mektić izjavio je juče da postoje
veoma ozbiljne indicije da je ubistvo dvojice vojnika Oružanih snaga BiH u
sarajevskom naselju Rajlovac bilo teroristički akt.
On je na vanrednoj konferenciji za novinare rekao da Bosna i Hercegovina
mora da hitno sačini plan mera i aktivnosti kako bi se suprotstavila
problemu terorizma u BiH.
Mektić je naveo da će Ministarstvo bezbednosti napraviti nacrt zakona o
borbi protiv terorizma, kojim će biti dati drugačija, veća i šira ovlašćenja
policijskim strukturama, tužilaštvima i obaveštajnim strukturama u BiH u
borbi protiv terorizma.
"Ove instititucije moraju imati drugačija ovlašćenja, kako bi se brzo i
efikasno suprotstavili problemu terorizma", istakao je ministar bezbednosti.
Po njegovim rečima, ovaj događaj ponovo je pokazao nedostatak koordinacije
policijskih i tužilačkih institucija u BiH, kao i nameru pojedinaca da taj
teroristiočki akt karakterišu kao obično ubistvo.
"Čak su i visoki policijski zvaničnici davali izjave da se razne
kvalifikacije, sve dok slučaj nije preuzeo državni tužilac i rekao da se
radi o aktu koji ima elemente terorizma", istakao je Mektić.
On je kazao i da je prema raspoloživim informacijama napadač Enes Omeragić
najverovatnije planirao napad, ali da njegovo ime nije evidentirano u
policijskim dokumentima koji se odnose na pripadnike ekstremističkih
radikalnih grupa.
To, kako je naveo, potvrđuje i činjenica da je Omeragić ušao u sportsku
kladionicu i prošao pored civila, te da je ciljano pucao u uniformisane
pripadnike Oružanih snaga BiH.
Po Mektićevim rečima, Omeragić je vezu sa radikalnim islamistima imao preko
svog zeta Muhameda Mece.
Ministar bezbednosti BiH, koji se juče vratio iz posete Francuskoj, rekao je
da se duži niz godina oružje i ekploziv u Francusku krijumčari sa područja
Zapadnog Balkana.
Na sastancima u Francuskoj dogovoreno je uspostavljanje regionalne mreže
eksperata, odnosno uspostavljanje istražnih timova koji će sa nadležnim
tužilaštvima raditi na presecanju kanala krijumčarenja oružja.
Ministar bezbednosti je još kazao da u BiH postoji problem u određenim
loklanim zajednicama, poput Maoče, u kojima su skoncentrisani islamski
ekstremisti, koji ne poštuju pravnu državu.
"Moramo naći načina da uspostavimo vladavinu pravne države i u tim sredinama,
ako treba i silom... Moramo sprovoditi mere koje će dovesti do
deradikalizacije, kako bi na kraju sprečili ekstemizam i na kraju
terorističke akte", naglasio je Mektić.
Po njegovim rečima, to će svakako otvoriti pitanje ljudskih prava i sloboda,
ali će, dodao je, situacija terati državu da reaguje na taj način.
|
|
Makedonija podiže ogradu na granici sa Grčkom |
| |
Na području Đevđelije na nekoliko kilometara duž granične
linije sa Grčkom od jutros je počelo postavljanje troslojne žičane ograde za
kontrolu ulaska izbeglica i migranata, javili su makedonski mediji
pozivajući se na izjave očevidaca.
Postavljanje ograde usledilo je nakon što je makedonsko Ministarstvo
unutrašnjih poslova juče od Slovenije dobilo zvanično saopštenje da ubuduće
neće primati migrante sa područja u kojima nema oružanih sukoba i da će se
oni smatrati za ekonomske migrante.
Nakon tog dopisa Makedonija je počela selekciju migranata koje propušta na
granici sa Grčkom, a prema pisanju makedonskih medija isto su počele da rade
i srpska policija i žandarmerija.
Od sinoć, srpska policija i žandarmerija zaustavile su više od 300 izbeglica
i nisu im dozvolili da uđu u Srbiju kod graničnog prelaza Tabanovce -
Preševo, gde obično izbeglice iz Makedonije prelaze u Srbiju.
Makedonska Armija je od ponedeljka počela da raščišćava teren uz granicu sa
Grčkom, u širini od tri metra, radi, kako je tada najavljeno iz kabineta
predsednika Makedonije Đorđa Ivanova, brzog postavljanja žičane ograde ako
zemlje u koje su se izbeglice uputile počnu da smanjuju, ili potpuno
zaustave njihov prijem.
Makedonski Savet za bezbednost, na čijem je čelu Ivanov, saopštio je u
nedelju nakon poslednje sednice da će ograda na granici sa Grčkom biti
postavljena zbog kontrolisanja ulaska izbeglica i migranata sa Bliskog
istoka.
Kada se ograda postavi izbeglice će moći da uđu samo na jednom određenom
mestu u blizini Đevđelije, i da se zatim smeste u izbeglički kamp blizu tog
grada, navedeno je u saopštenju makedonskog Saveta za bezbednost.
|
|
Nastavljeni pregovori o formiranju nove vlasti u Hrvatskoj |
| |
Stranka Most nezavisnih lista, najveće iznenađenje nedavnih
parlamentarnih izbora u Hrvatskoj, nastavila je juče pregovore o formiranju
nove vlasti sa Socijaldemokratskom partijom (SDP), a potom će se sastati i s
timom Hrvatske demokratske zajednice (HDZ).
Tema susreta u Zagrebu su Mostovi predlozi reformi javne uprave i lokalne
samouprave. U pregovorima ne učestvuju stranački lideri Zoran Milanović (SDP)
i Tomislav Karamarko (HDZ).
Na pitanje novinara šta očekuje od razgovora sa SDP i HDZ, Ivan Kovačić iz
Mosta rekao je da očekuje dogovor s obe političke opcije.
Ministar uprave Arsen Bauk (SDP) rekao je da ne očekuje veće nesaglasnosti
Mosta i SDP u poglavljima javne uprave i lokalne samouprave, jer je, kako je
rekao, Sabor je u junu donio strategiju razvoja javne uprave, a Vlada u
septembru akcijski plan.
"Ono što tamo piše je dosta podudarno s onim što je Most izneo u programu",
rekao je novinarima Bauk.
Posle susreta s pregovaračkim timom SDP, Most se sastao i s pregovaračkim
timom HDZ. Pregovori će biti nastavljeni i narednih dana.
Most je ranije preložio formiranje jedinstvene, reformske vlade u kojoj bi,
uz Most, bili i HDZ i SDP, ali su dve najveće hrvatske stranke taj predlog
odbacile. Podrška Mosta presudna je za formiranje nove vlade.
Koalicija HDZ-a ima 59 mandata, a SDP-ova 56, s tim da računa na podršku tri
poslanika Istarskog demokratskog sabora i osam manjinaca, a javnu podršku im
je dala i Narodna stranka - Reformisti koja je osvojila jedan mandat u novom
parlamentu.
Spekuliše se da bi podršku SDP vladi dala i stranka osuđenog za ratne
zločine Branimira Glavaša, koja će u novom parlamentu imati dva poslanika.
Most nezavisnih lista ima 19 poslanika, s tim da je jedan od najistaknutijih
članova Drago Prgomet, prošle sedmice isključen iz stranke zbog tajnih
pregovora sa Zoranom Milanovićem.
U javnosti se po objavljivanju rezultata izbora počelo spekulisati o
mogućnosti da dođe do podela u Mostu oko podrške SDP ili HDZ, jer su se u
toj stranci okupile nezavisne liste, načelnici opština i gradonačelnici
različitih političkih profila - i sa desnice i sa levog centra.
Za formiranje vlade potrebna je podrška najmanje 76 poslanika u Saboru.
|
|
Među uhapšenima za ratne zločine nad Srbima i policijski komesar |
| |
Po nalogu tužioca iz Posebnog odeljena za ratne zločine
Tužilaštva BiH, pripadnici Državne agencije za istrage i zaštitu (SIPA) u
utorak su na području Goražda i Sarajeva uhapsili Ibru Merkeza, Ešafa Hurića
i Ahmeta Sejdića.
Kako je saopšteno iz Tužilaštva BiH, uhapšeni su pod istragom u dva predmeta,
a sumnjiče se da su kao visoki zvaničnici policijskih i vojnih struktura,
počinili ratne zločine nad žrtvama srpske nacionalnosti na području Goražda,
tokom 1992. i 1993. godine. Jedan od uhapšenih, Ešaf Hurić je trenutno
komesar policije Bosansko-podrinjskog kantona.
Ibro Merkez i Ešef Hurić, koji je bio zapovednik policijske stanice Goražde,
osumnjičeni su da su učestvovali u realizaciji naredbi ratnog Predsedništva
Skupštine opštine Goražde i njenog predsednika, o koncentraciji srpskog
stanovništva koje živi na području Goražda i razoružanju sela Bučje, kao i
da su učestvovali u protivzakonitom zatvaranju stanovništva srpske
nacionalnosti u prostorijama MUP-a u Goraždu.
Merkez i Hurić su takođe osumnjičeni za planiranje, činjenje, pomaganje i
učestvovanje u protivzakonitom zatočenju više od stotinu osoba srpske
nacionalnosti, oba pola i različitih starosnih grupa, među kojima je bilo i
dece, koji su nezakonito zatvarani u prostorije Policijske stanice i u
drugim objektima.
"Zatočeni civili su u navedenim objektima držani u nečovečnim i
nehigijenskim uslovima više meseci, sve do 1993. godine, čime im je naneta
velika telesna i duševna patnja, a kao posledica zatočenja, loših uslova i
nepružanja pomoći, dve osobe su smrtno stradale", saopšteno je iz Tužilaštva
BiH.
Kao posledica navedenih zločina, navodi se dalje, srpsko stanovništvo je
trajno raseljeno sa područja Goražda.
Osumnjičeni Ahmet Sejdić tereti se da je za vreme rata u BiH, na teritoriji
opština Rudo, Višegrad i Goražde, od početka jula 1992. do sredine februara
1993, u svojstvu zapovednika Prve višegradske brigade Armije BiH, kršeći
pravila međunarodnog prava, naredio, podstrekavao, pomagao, učinio ili na
drugi način sudelovao u pripremanju, pomaganju i činjenju protivzakonitog
zatvaranja, preseljenja i raseljenja, namernog nanošenja snažne telesne i
duševne boli ili patnje i nečovečnog postupanju prema više desetina civila
srpske nacionalnosti i ratnim zarobljenicima Vojske RS.
"Kao posledica počinjenih zločina, nastupila je smrt više osoba", navodi se
u saopštenju.
Dodaje se da Sejdić nije sprečio ili kaznio osobe koje su mu bile podređene
u namernom nanošenju snažne telesne i duševne boli ili patnje i nečovječnom
postupanju prema civilima i ratnim zarobljenicima i pljačkanju imovine
civila.
Akcija hapšenja je realizovana u saradnji sa Ministarstvom unutrašnjih
poslova Republike Srpske, Centrom javne bezbednosti Istočno Sarajevo, dok ke
je u okviru predmeta protiv Ahmeta Sejdića, realizovana saradnja Tužilaštva
BiH i Tužilaštva za ratne zločine Srbije.
|
|
Slovenija potvrdila zatvaranje granice za ekonomske migrante |
| |
Slovenija je zatvorila granicu sa Hrvatskom za ekonomske
migrante, a u zemlju pušta samo izbeglice iz ratom zahvaćenih područja na
Bliskom istoku, povrtđeno je juče agenciji STA u slovenačkoj policiji.
Kako prenosi slovenačka agencija, policija je odlučila da objavi da
Slovenija više ne prima ekonomske migrante pošto Hrvatska nije odgovorila na
njen zahtev da primi natrag grupu stranaca za koje se sumnja da su ekonomski
migranti koji nemaju pravo na međunarodnu zaštitu.
Poslednjih dana u Sloveniju dolazi sve više osoba za koje se, na osnovu
državljanstva, pretpostavlja da su čisti ekonomski migranti, koji u
Sloveniji obično ni ne traže azil. U skladu sa propisima EU, njihov ulazak i
boravak u Sloveniji je nezakonit, navode u slovenačkoj policiji.
U policiji dodaju da se prilikom registracije migranata proverava njihovo
državljanstvo u nacionalnim i međunarodnim bazama podataka i na osnovu toga
odlučuje koga će primiti, a koga ne.
Detalji o novim merama, kako navode u policiji, biće saopšteni popodne na
redovnom brifingu za novinare državnog sekretara u Ministarstvu unutrašnjih
poslova Slovenije Boštjana Šefica. STA dodaje da su se za slične mere kao
Slovenija odlučile i Srbija i Makedonija.
|
|
Podignuta optužnica protiv bivšeg gradonačelnika Bara |
| |
Crnogorsko tužilaštvo podiglo je optužnicu protiv bivšeg
predsednika Opštine Bar Žarka Pavićevića i nekadašnje direktorke Zavoda za
izgradnju Bara Danijele Krković zbog sumnje da su zloupotrebom službenog
položaja oštetili lokalni budžet za dva miliona evra, objavili su danas
podgorički mediji.
Pavićević je član glavnog odbora vladajuće Demokratske partije socijalista (DPS)
i uhapšen je 21. septembra zbog sumnje da je oštetio budžet opstine za 2,93
miliona evra.
Krković se tereti da je "falsifikovanjem službene dokumentacije u kompaniji
Zavod za izgradnju Bara (ZIB) pomogla Pavićeviću da pribavi imovinsku korist i
gradsku kasu olakša za 2.000.000 evra".
Pavićević je bio vlasnik Zavoda i on se tereti da je bez odobrenja lokalne
skupštine zaključio ugovor o izgradnji stambeno-poslovnog objekta u Baru, te da
je obavezao opštinu da će otplaćivati kredit u slučaju da to ne učini njegova
firma.
Istraga je pokrenuta i protiv Zavoda za izgradnju Bara u stečaju, a u
specijlanom tužilaštvu za organizovani kriminal formiran je predmet o poslovanju
tog preduzeća i Pošte Crne Gore, prenosi podgorička Pobjeda.
|
|
Prodat Institut Simo Milošević u Igalu |
| |
Instutut Simo Milošević u Igalu prodat je juče kompaniji
Internešnel velnes grup ( International Njellneš group) iz Londona, za oko deset
miliona eura, saopštila je crnogorska vlada.
Ugovor o prodaji 56,48 odsto akcija Instituta potpisali su predstavnici države i
kompanije iz Londona, koja se jedina javila na četvrtom tenderu za privatizaciju
zdravstvenog centra kod Herceg Novog.
Kompanija iz Londona je u obavezi da u roku od šest meseci od potpisivanja
ugovora "zatvori transakciju" i ispunu uslove u vezi sa zdravstevnim osiguranjem,
životnom sredinom i drugo.
Vlada očekuje da će te obaveze biti realizovane u "značajno kraćem roku".
|
|
Oglasavanje Marketing
|
