|
Oglasavanje Marketing
|
Linkovi
|
Kamera
Borisa Spremo
|
|
|
SVET |
Utorak, 23. maj 2017. |
|
Identifikovano svih 129 žrtava napada u Parizu |
| |
Tela svih 129 žrtava terorističkih napada u Parizu 13.
novembra su identifikovana, saopštile su juče francuske vlasti.
"Identifikovali smo tela svih žrtava. Više od 100 porodica je identifikovalo
svoje bližnje u pariskoj mrtvačnici", navodi se u kratkom saopštenju
francuske vlade i dodaje da je najviše žrtava bilo u napadu na koncertnu
salu Bataklan gde je poginulo 89 osoba.
Ostale žrtve poginule su u napadima na stadion u pariskom predgrađu Sen-Deni
i na terasama kafea u istočnom delu Pariza.
Antiteroristička policijska operacija započeta u sredu u Sen-Deniju završena
je nakon što je uhapšeno sedam osoba u istrazi o napadima u Parizu,
saopštilo je francusko tužilaštvo i dodalo da su dve osobe poginule u toj
operaciji.
Meta policijske operacije bio je jedan od organizatora napada u Parizu,
belgijski džihadista Abdelhamid Abaud, za koga se verovalo da se nalazi u
stanu.
|
|
Organizator napada u Parizu ubijen u policijskoj akciji |
| |
Belgijanac Abdelhamid Abaaud, za kojeg se sumnja da je
organizator prošlonedeljnih napada u Parizu, ubijen je u policijskoj akciji,
saopštilo je francusko tužilaštvo.
Kancelarija pariskog tužilaštva saopštila je da je 27-godišnji Abaaud
identifikovan na osnovu uzorka kože. Njegovo telo je prionađeno u stanu u
predgrađu Sen-Deni gde je policija juče ujutro izvela akciju.
Antiteroristička policijska operacija pokrenuta je na osnovu informacija iz
prisluškivanih telefonskih razgovora, nadzora i dojava da se tamo krije
Abaaud.
Pored Abaauda u akciji je nastradala žena koja je izvršila samoubistvo
aktiviranjem eksplozivnog pojasa na početku akcije u kojoj je uhapšeno osam
ljudi.
Tri policijska zvaničnika su rekla da se veruje da je žena Hasna Aitbulahcen
rođaka Abaauda.
Jedan od njih je rekao da je aktivirala eksploziv posle kratkog razgovora s
policijom.
Prema zvaničnicima, jedan od policajaca je upitao: "Gde ti je dečko" na šta
je ona ljutito uzvratila "On nije moj dečko" i potom se desila ekslpozija.
Policija navodi da su tela Abaauda i Aitbulahcen bila u komadima.
Zvaničnici kažu da nije potvrđen njen tačan odnos s Abaaudom.
|
|
Europol: 10.000 osumnjičenih stranih boraca |
| |
Direktor Europola Rob Vejnrajt izjavio je juče da je prema
podacima te policijske službe broj osumnjičenih stranih terorističkh boraca
koji iz Evrope prelaze u Siriju i Irak udvostručen u odnosu na prošlu godinu,
dodajući da sada ima 10.000 imena u bazi podataka EU.
Vejnrajt je rekao da je za 2.000 ljudi potvrđeno da su strani teroristički
borci, a da su ostali osumnjičeni, saradnici ili savetnici.
Prema njegovim rečima, postoji saglasnost širom Evrope da je broj stranih
boraca dostigao gotovo 5.000.
Govoreći u Evropskom parlamentu, Vejnrajt je istakao da je glavni prioritet
Europola poslednjih nekoliko godina "motivisanje država da razmenjuju
podatke u borbi protiv terorizma".
On je rekao, ne nevodeći detalje, da je polovina podataka dolazi iz samo pet
država EU, i jednog međunarodnog partnera.
|
|
U 2014. bilo 80 odsto više terorističkih napada nego u 2013. |
| |
Broj terorističkih napada 2014. u svetu povećao se za 80 odsto
u odnosu na prethodnu godinu, navodi se u studiji Instituta za ekonomiju i
mir (Institute for Economics and Peace).
Institut navodi i da je zabeležen rekordan broj napada otkako se vodi
evidencija.
Prema globalnom indeksu terorizma, u terorističkim napadima 2014. godine
ubijeno je skoro 32.658 ljudi, dok je u 2013. bilo 18.111 žrtava napada.
Dve ekstremističke grupe, Islamska država i Boko Haram, odgovorne su za
polovinu smrtnih slučajeva.
"Terorizam jača dosad neviđenim tempom", rekao je izvršni direktor Instituta
Stiv Kilelea.
Kako se navodi, najviše pogođene zemlje bile su u Avganistan, Irak, Nigerija,
Pakistan i Sirija, sa 78 odsto žrtava.
Kako navodi institut, Irak je zemlja koja je najviše pogođena terorizmom, sa
9.929 mrtvih u napadima.
Broj mrtvih u terorističkim napadima najviše je porastao u Nigeriji, za više
od 300 odsto, sa 7.152 smrtnih slučajeva u 2014. godini.
Rizik je najmanji bio u zapadnim zemljama, mada direktor Instituta ističe da
se nakon napada u Parizu u petak, u kojima je poginulo najmanje 129 ljudi,
formira drugačija slika.
Kilelea je rekao da teroristički napadi u Parizu, za koje je odgovornost
preuzela Islamska država, pokazuju da ta organizacija "ima sredstva da
izvede sofisticirane i smrtonosne napade u Evropi".
U studiji se navodi i da je za izvođenje terorističkih napada u 2014. bilo
potrebno izdvojiti 52,9 milijardi dolara, 10 puta više nego 2000. godine.
|
|
Astronomi pronašli zvezde starije od Mlečnog puta |
| |
Astronomi s Australijskog nacionalnog univerziteta otkrili su
zvezde stare više od 13 milijardi godina, starije i od Mlečnog puta, preneo
je danas Bi-Bi-Si (BBC).
Te zvezde, potencijalno najstariji objekti ikada otkriveni, nastale su kada
je univerzum imao samo 300 miliona godina i oko njih se potom obrazovala
naša galaksija Mlečni put.
"Ove prastare zvezde su među najstarijim opstalim zvezdama u univerzumu i
izvesno najstarije koje smo ikada videli", rekla je Luis Hauz, vodeća
autorka studije objavljene u poslednjem broju časopisa Nejčr (Nature).
Hauz i njeni saradnici uvereni su da su te zvezde stare preko 13 milijardi
godina zbog njihovog sastava i lokacije. One sadrže veoma malo "metala", što
je termin, kako navodi BBC, koji astronomi koriste za svaki element osim
vodonika i helijuma. Ti metali nastaju kada zvezde eksplodiraju u supernovi
i onda ulaze u sastav kasnije nastalih zvezda.
Ako zvezde imaju neobično malo metala, onda su verovatno nastale u ranoj
istoriji univerzuma, pre eksplozije mnogih zvezda iz kojih nastaju takvi
elementi.
Moguće je, međutim, da i u oblastima svemira s malo metala mogu nastati
zvezde, koje onda iako mlade, nemaju takvih metala. Astronomi onda
posmatraju kako se kreću zvezde da bi ustanovili da li su oduvek bile u sada
gustom, metalom bogatom centru Mlečnog puta. Ako je zvezda rođena u tom
regionu, onda je jedino objašnjenje malog sadržaja metala da su nastale pre
postanka Mlečnog puta.
"Te zvezde imaju iznenađujuće nizak nivo ugljenika, gvožđa i drugih teških
elementa, što sugeriše da prve zvezde nisu eksplodirale kao uobičajene
supernove", rekla je Hauz.
Otrkiće astronoma s Australijskog nacionalnog univerziteta protivreči mnogim
aktuelnim teorijama o uslovima ranog unverzuma, navodi BBC.
|
|
Moderna Nojeva barka u Notingemu |
| |
U britanskom gradu Notingemu nalazi se Zamrznuta barka (Frozen
Ark) u kojoj naučnici čuvaju genetski materijal (DNK) i ćelije ugroženih
vrsta što bi moglo da dovede do praktičnih pomaka u medicini i nauci poput
korišćenja kože vodozemaca u borbi protiv bakterija, a možda jednog dana i
do "stvaranja" tih vrsta na osnovu sačuvanog materijala.
"Mnoge vrste će nestati pre nego što smo i otkrili njihovo postojanje.
Zamisao Zamrznute arke je da pronađe i sačuva (njihov DNK i ćelije) za
buduće generacije pre nego što bude prekasno", rekao je Džon Armur, profesor
Univerziteta Notingem gde je ovaj projekat smešten.
Barku je pre malo više od 10 godina pokrenuo par britanskih naučnika Brajan
Klark koji je preminuo 2014. godine i njegova žena An. Ovaj projekat danas
ima 22 partnera, zooloških vrtova, istraživačkih centara i univerziteta
širom seta, koji su prihvatili 48.000 uzoraka 5.500 vrsta.
U samom Notingemu ima 705 uzoraka, poput amurskog leoparda i sibirskog tigra.
Čuvaju se na sobnoj temperaturi u opremi za uzimanje uzoraka FTA (engleska
skraćenica od brza tehnologija za analize) ili u zamrzivaču na temperaturi
od minus 80 stepeni Celzijusa.
"Neki našu delatnost smatraju defetističkom. Našem projektu najviše se
protive konzervativci koji smatraju da svi napori moraju biti posvećeni
očuvanju ugroženih vrsta", rekao je jedan od upravnika Zamrznute barke Ed
Luis.
On međutim ukazuje da u ovom projektu ne pokušavaju da zamene aktivnosti
konzervativaca, već da naprave rezervu za slučaj izumiranja.
Nadahnuće za ovaj projekat bio je mali endemski puž s Tahitija partula,
kojem je pretilo izumiranje zbog naseljavanja drugih puževa.
Osnivač projekta profesor Klark doneo je primerke puža partule u
laboratoriju, a nakon toga poslao na adresu više zooloških vrtova u svetu i
tako je uspeo da spasi u ovu vestu, čiji povratak u prirodu se trenutno
isprobava.
"Jednog dana smo se pogledali i pomislili da treba isto učiniti za druge
ugrožene vrste", rekla je An Klark, dodajući da su beskičmenjaci najvažniji.
"Sve zavisi od beskičmenjaka. Ukoliko oni nestanu, nestaćemo i mi", istakla
je ova naučnica.
Beskičmenjaci su neophodni za Zemlju. Oni oprašuju kulture, smanjuju broj
štetnih insekata, prečišćavaju vodu i tlo hrane hranljivim sastojcima.
Mnoge vrste izumiru poput partule, takvim tempom da naučnici govore o šestom
velikom izumiranju na zemlji. Prethodno se odigralo pre 65 miliona godina, i
to je bio nestanak dinosaurusa.
Uticaj ljudske aktivnosti i klimatskih promena posebno je drastičan u
okenima. Prema predviđanjima koralni sprudovi, koji su stanište za više od
25 odsto morskih vrsta, mogli bi da nestanu do 2050. godine.
Međunarodna unija za očuvanje prirode procenjuje da je 41 odsto vodozemaca i
26 odsto sisara izloženo riziku od izumiranja.
Šta se dobija čuvanjem DNK i ćelija? Mnoštvo informacija, posebno o
metaboličkim procesima, odgovara Armur sa univerziteta Notingem.
Ed Luis, jedan od upravnika projekta, daje i konkretne primere. U trenutku
kada su antibiotici sve manje efikasni zanimljiv je podatak da je koža
vodozemaca prekrivena malim molekulima koji ubijaju bakterije.
Jedna od mogućnosti u doba bez antibiotika bila bi da se prilagode molekuli
za medicinsku upotrebu.
Najekstremnije korišćenje bilo bi 'de-istrebljenje', odnosno korišćenje
sačuvanog materijala da bi se ponovo stvorio nestali organizam. Ovde je reč
o čistoj pretpostavci koja je za sada van domašaja.
"Neki nam zameraju da izigravamo Boga, a ja im uvek isto odgovaram - da će
budući naraštaji o tome odlučivati u trenutku kada budu tehnike na
raspolaganju. Ukoliko ništa ne sačuvamo nećemo ni imati izbor", naveo je
Klark.
|
|
Policija zaustavila Guglovo vozilo bez vozača |
| |
Policajac u Kaliforniji zaustavio je vozilo, ali nije mogao da
napiše kaznu pošto nije bilo vozača - u pitanju je bilo Guglovo samonavodeće
vozilo.
Policija mesta Mauntin Vju, gde je sedište Gugla i gde ta kompanija ispituje
svoje automobile bez vozača, saopštila je da je policajac primetio da se
vozilo kreće sporo brzinom od 24 milja na sat (38 kilometara na sat) u zoni
od 35 milja na sata.
Iako je policajac shvatio da je reč o Guglovom autonomnom vozilu, on je
zaustavio vozilo i kontaktirao osobu za volanom, pošto kalifornijski zakon
nalaže da i u takvim automobilima neko mora biti na mestu vozača, iako ne
kontroliše kretanje.
Gugl je na blogu odgovorio da vozilo nije dobilo kaznu. "Prespora vožnja?
Ali ni ljudi se ne zaustavljaju često zbog toga", navela je tehnološka
kompanija.
Policija u Mauntin Vjuu navodi da se redovno sastaje s predstavnicima Gugla
kako bi se osigurao bezbedan rad samonavodećih vozila. Takva vozila, koja se
ispituje na kalifornijskim putevima, prema podacima Gugla, u proteklih šest
godina imala su 11 manjih incidenata.
Kalifornijska policija navodi da je u većini udesa kriv bio vozač drugog
vozila.
|
|
Migrantska kriza u Nikaragvi i Kostariki |
| |
Više od 1.000 migranata sa Kube na putu u SAD pokušali su
proteklog vikenda da pređu granicu Kostarike i uđu u Nikaragvu, što je izazvalo
tenzije između dva suseda kada su snage bezbednosti pokušale da ih vrate.
Posle otopljavanja odnosa Vašingtona i Havane, neki Kubanci krenuli su u
Centralnu Ameriku u nadi da će preko Meksika ući u Sjedinjene Američke Države
(SAD).
Vlasti Kostarike u petak su saopštile da će izdati posebne sedmodnevne vize za
više od 1.700 migranata sa Kube.
koji su zadržani proteklih dana nakon što su prešli granicu i ušli u zemlju iz
Paname.
Vlada Nikaragve oštro je juče odgovorila saopštenjem u kojem se kaže da je
Kostarika "namerno i neodgovorno nastavila da izbacuje" kubanske migrante na
njenu teritoriju, narušavajući nacionalni suverenitet. Nikaragvanska
sandinistička vlada, predvođena Danijelom Ortegom, u savezu je sa Kubom.
Ministar inostranih poslova Kostarike Manuel Gonzales uzvratio je da Nikaragva
zadržala oko 1.100 migranata sa Kube koji su pokušali da pređu granicu u nedelju
i da migranti tvrde da je na njih pucano i da je bačen suzavac.
On je optužio Orteginu vladu da je poslala armiju na migrantsku populaciju.
Zvaničnici Kostarike rekli su da su pripremili skloništa i kampove za odbijene
Kubance.
|
|
Oglasavanje Marketing
|
