|
Oglasavanje Marketing
|
Linkovi
|
Kamera
Borisa Spremo
|
|
|
SVET |
Utorak, 23. maj 2017. |
|
CIA: ID obučava borce za napade u Evropi i SAD |
| |
Šef CIA Džon Brenan govoriće u američkom Kongresu o
obučavanju militanata Islamske države (ID) za izvođenje napada u Evropi i
SAD i novim diverzionim metodama kojima se služe kako bi nadoknadili
teritorijalne gubitke.
U saopštenju pripremljenom za Komitet Senata za obaveštajne službe, Brenan
navodi da ID radi na stvaranju sistema upravljanja napadima na svoje
inostrane neprijatelje, poput nedavnih napada na Pariz i Brisel, za koje CIA
veruje da su izvršeni po nalogu vođa ID. "ID ima razgranatu mrežu
operativaca na Zapadu, koji su potencijalni izvršioci terorističkih napada u
Evropi i SAD", rekao je Brenan, dodavši da ta teroristička organizacija
verovatno pokušava da ih u izbegličkom talasu ubaci na teritorije zapadnih
zemalja.
Brenan je takođe naveo da ID poziva svoje sledbenike da izvode napade u
zapadnim zemljama u kojima žive i nazvao pokolj u gej klubu u Orlandu
"gnusnim činom svirepog nasilja" i "napadom na vrednosti tolerantnog i
otvorenog društva, koje čine temelj američkog poretka.
Prema njegovim rečima, ID postepeno povezuje svoje ogranke u organizovanu
mrežu, a među njima je najopasniji onaj u Libiji.
ID takođe nastoji da pojača svoj uticaj na afričkom kontinentu, a sinajski
ogranak ID najaktivnija je teroristička grupa u Egiptu, koja napada tamošnju
vojsku, policiju i državne institucije, ali i strance i turiste, što
pokazuje slučaj obaranja ruskog putničkog aviona u oktobru prošle godine,
rekao je Brenan.
On je ocenio da je međunarodna vojna koalicija pod vodstvom SAD postigla
značajan napredak u borbi protiv džihadista ID u Iraku i Siriji, zbog čega
je ta ekstremistička mreža daleko od realizacije svojih vizija o
uspostavljanju kalifata.
Brenan je dodao da je smanjen i kapacitet ID za proizvodnju novca, iako
grupa i dalje ostvaruje mesečni priliv od nekoliko desetina miliona dolara,
uglavnom od poreza i prodaje sirove nafte.
On je priznao da ID, uprkos vojnim porazima, i dalje ima snažan globalni
uticaj, kao i da će u narednih nekoliko meseci biti pod pojačanim pritiskom,
zbog čega će intenzivirati svoju terorističku aktivnost da bi zadržala
vodeću poziciju na planu međunarodnog terorizma.
|
|
Nuklearne sile ne odustaju od atomskog naoružanja |
| |
Broj nuklearnih bojevih glava u svetu opao je prošle godine,
ali nijedna od devet nuklearnih sila nije pokazala da odustaje od atomskog
naoružanja, saopštio je danas Međunarodni institut za istraživanje mira iz
Stokholma (Sipri).
SAD, Rusija, Velika Britanija, Francuska, Kina, Indija, Pakistan, Izrael i
Severna Koreja su, prema podacima od 1. januara ove godine, zajedno imale
15.395 nuklearnih bojevih glava, u odnosu na 15.850 istog dana 2015.
SAD i Rusija, kao vodeće svetske nuklearne sile, smanjuju nuklearne
arsenale, ali malim koracima, i sprovodeći modernizaciju svojih kapaciteta.
Sipri navodi da ni SAD ni Rusija nisu značajno smanjile svoj strateški
arsenal od novog sporazuma START o nuklearnom razoružanju koji je stupio na
snagu 2011. godine.
Rusija je početkom 2016. imala oko 7.290 bojevih glava, a SAD oko 7.000, što
je oko 93 odsto nuklearnog arsenala u svetu.
Slede Francuska sa 300, Kina sa 260, Britanija sa 215, Pakistan sa 110 do
130, Indija sa 100 do 120, Izrael sa 80 i Severna Koreja sa 10, uz ogradu
Siprija da za ovu zemlju možda podaci nisu tačni.
Švedsku institut je izrazio nezadovoljstvo zbog toga što izgledi o
nuklearnom razoružanju na međunarodnom nivou ostaju mali.
|
|
Referendum u Britaniji - Žal za iščezlim carstvom |
| |
Održavanje dva referenduma ogromnog značaja u Velikoj Britaniji
u samo dve godine, prvo o ostanku Škotske u toj zemlji a 23. juna ove godine
o mestu Velike Britanije u EU, pokazuje do koje mere se Velika Britanija
preispituje o sopstvenom identitetu, što je delimično posledica nostalgije
dela stanovništva za iščezlim carstvom.
Pre samo 70 godina Britanija je vladala carstvom pod čijom kontrolom je, u
najslavnije doba, bila četvrtina svetskog stanovništva na pet kontinenata,
dok je danas Britanija u opasnosti da, ukoliko na referendumu 23. juna glasa
za istupanje iz EU, ostane sama, na teritoriji jedva većoj od Islanda.
"Ovaj referendum o Bregzitu razotkriva da smo nesposobni da prežalimo
carstvo. Oni koji se više ne prepoznaju u društvu koje je sve raznovrsnije,
pre svega najstariji, prijemčivi su za govor koji im predlaže ulazak u
vremensku mašinu kako bi se sve započelo ispočetka. Oni misle: ah kada bismo
samo mogli da napustimo du prokletu Evropu i ponovo postanemo velika
nacija", objašnjava za AFP specijalista za pitanja identiteta na
Univerzitetu Louboro Majkl Skej.
Prema njegovom mišljenju, to je i razlog za stalno pozivanje na prošlost, a
posebno na Drugi svetski rat koji je, iako je najavljivao kraj kolonijalne
premoći, takođe bio i "poslednja prilika kada je Velika Britanija zaista
bila značajan faktor".
Više od 70 godina nakon kapitulacije nacista, nasleđe Drugog svetskog rata i
dalje je veoma prisutno u Velikoj Britaniji. Glavni grad London redovno
nadleću britanski avioni "spitfajer" korišćeni u Drugom svetskom ratu, a
pozivanje na Vinstona Čerčila uobičajeno je u svim debatama.
Na evropskom prvenstvu u fudbalu u Francuskoj ove godine, engleski navijači
svakog dana pevaju kako je "RAF (Kraljevske vazdušne snage) iz Engleske
oborio" nacističke bombardere.
U takvom raspoloženju sasvim je prirodno da su se učesnici kampanja pred
referendum stalno pozivali na Drugi svetski rat, i to pre svega kampanja za
istupanje čiji lider Boris Džonson je otišao toliko daleko da se pozivao na
Adolfa Hitlera.
"Prošlost ima ulogu plišanog mede koji nas ohrabruje u pogledu naše uloge u
svetu. To odaje duboki osećaj nesigurnosti i istinsku nelagodnost u pogledu
identiteta", dodao je novinar i istoričar Patrik Bišop.
Direktor tink tenka Britiš fjučer Sunder Katvala smatra da je u osnovi
negativnog stava prema EU osećaj slave iz 1945. godine.
"Po izlasku iz rata, Velika Britanija je, uverena da je i dalje u prve tri
sile, sa izvesnom nezainteresovanošću gledala na evropski projekat. Kada je
sa krizom u Sueckom kanalu 50-ih godina postalo jasno da je to bila greška,
evropski voz već je otišao". Kada su se Britanci konačni priključili 1973.
godine, to je učinjeno malim koracima, i isuviše kasno da bi "uniju
oblikovali po svojoj želji", navodi ovaj analitičar.
"Britanci su zbog manje traumatičnog sećanja na Drugi Svetski rat manje
vezani za ideju Evrope kao moralnog projekta. Oni uglavnom gledaju na EU kao
na čisto ekonomski i trgovinski aranžman, kao što je general de Gol i
predvideo. I ukoliko to ne funkcioniše u njihovu korist, veliki broj njih je
spreman da ode", dodaje istoričar Robert Tombs.
Ovaj manjak entuzijazma danas se potvrđuje kroz izjave Dejvida Kamerona koji
neprekidno govori o svojoj "frustraciji" pred Evropom koja ga "izluđuje",
ali kojoj se treba prikloniti zarad isključivo ekonomskog argumenta.
Britanski premijer ne propušta nijednu priliku da podseti da je Velika
Britanija "zemlja trgovaca", nepokornog naroda koji živi na ostrvu koje nije
pokoreno od osvajanja Viljema Osvajača 1066. godine.
Katvala smatra da je ključni element debate činjenica da je reč o ostrvu.
"U Evropi ima mnogo evroskepticizma. Ali nijedna zemlja ne postavlja
ozbiljno pitanje da li je deo Evrope. U Velikoj Britaniji se to pitanje
postavlja.
|
|
SZO povukla kafu sa liste kancerogenih namirnica |
| |
Svetska zdravstvena organizacija (SZO) skinula je juče kafu sa
liste kancerogenih namirnica zbog nepostojanje dovoljno dokaza o
potencijalnoj povezanosti između konzumiranja kafe i pojave raka.
Istovremeno, Međunarodna agencija za istraživanje raka (IARC) objavila je
izveštaj u kome se navodi da konzumiranje bilo kakvih "vrelih napitaka"
povećava rizik od stvaranja raka.
Tradicionalno ispijanje ekstremno vrelih biljnih čajeva u Kini, Iranu i
državama Južne Afrike, gde se služe mnogo toplija pića nego u kafićima u
Evropi i Severnoj Americi, može biti posebno riskantno, navodi se u
izveštaju IARC.
Stučnjaci za istraživanje raka, koje je IARC okupila u Lionu, nisu pronašli
dovoljno dokaza da je konzumiranje kafe povezano s pojavom raka, objavljeno
je u listu Lancet onkolodži.
"Nisam siguran zašto je kafa uvršćena u prvu kategoriju kancerogenih
namernica", rekao je Oven Jang, epidemiolog na Harvardu.
Jang je naglasio da postojeći dokazi ne ukazuju da ispijanje kafe povećava
rizik od pojave kancerogenih oboljenja, dodajući da se ispijanje drugih
veoma toplih napitaka može dovesti u vezu sa pojavom raka kod ljudi.
Stučnjaci IARC počeli su da razmatraju vezu između čestog konzumiranja
vrelih pića i raka, pošto su istraživanja pokazala neobično visoke stope
raka jednjaka u zemljama ukojima se tradicionalno ispijaju veoma topli
čajevi.
Zamenica programa za klasifikaciju kancerogenih elemenata Dana Lomis
naglasila je da tečnost ispod 60 stepeni celzijusa može izazvati opekotine
na koži, kao i da je ispijanje napitaka toplijih od 60 stepeni veoma
riskantno.
Prema njenim rečima, vrela pića mogu napraviti opekotine na jednjaku koje
mogu da prerastu u tumore, ali da dokazi o tome nisu kompletni.
Stručnjaci tvrde bi bilo bolje pustiti da se pića ohlade, kao meru
predostrožnosti protiv raka jednjaka, ali upozoravaju na mnogo opasnije
uzroke.
"Prestanak pušenja i smanjivanjealkohola mnogo su značajniji u prevenciji
raka od temperature čaja koji pijete", kazao je doktor Otis Brevli, šef
Američkog društva za borbu protiv kancera.
|
|
Grčki teolog: Spor oko pravoslavnog sabora pokazuje
razdor |
| |
Spor oko planiranog održavanja panpravoslavnog Sabora u
Kolimbariju na Kritu pokazuje koliko je dubok jaz među pravoslavnim crkvama,
ocenio je za Dojče vele grčki teolog Tanasis Papatanasiju.
Patrijaršija Rusije, čija je pravoslavna crkva najveća na svetu, kao i
pravoslavne crkve Gruzije, Srbije i Bugarske, te Antiohijske pravoslavne
crkve u Damasku, otkazale su učešće na Saboru, podseća DV, dodajući da u
svetu postoji 14 samostalnih pravoslavnih crkava.
Iz Moskve je, dodaje se, stigla poruka da će Sabor podeliti pravoslavlje,
umesto da ga ujedini, ali vaseljenski patrijarh Vartolomej insistira na
održavanju skupa čiji je početak planiran za nedelju, 19. jun.
Još u maju su počele razmirice zbog planiranog rasporeda sedenja na Saboru:
slovenske crkve su bile nezadovoljne time što su patrijaršije koje su pod
uticajem Grčke, dodelile istaknuto mesto vaseljenskom patrijarhu iz
Konstantinopolja.
"Za žaljenje je to što predstavnici pravoslavnih crkava imaju teškoće sa
sedenjem za istim stolom i diskusijom o otvorenim pitanjima", rekao je
Papatanasiju za DV.
On je ocenio da su razne pravoslavne crkve u nekoj vrsti međusobne
konkurencije: "Ponekad se radi o vlasti, vladavini, pa i nacionalnim
interesima".
Iako Papatanasiju kritički vidi to što su pravoslavni vernici relativno
kasno informisani o održavanju Sabora, on je ubeđen da bi otkazivanje ili
odlaganje na neodređeno vreme bilo pogrešno: "I ranije je bilo sinoda na
kojima nisu učestvovale sve pravoslavne crkve", dodao je on.
Po rečima grčkog teologa, "u prvom redu je važno da se predstavnici crkve
sastanu kako bi razmenili mišljenja o važnim pitanjima našeg vremena". Dodao
je da pravoslavna crkva najpre mora da ponovo nauči "da razmišlja i dela kao
jedinstvena celina" i naglasio da je najvažnija spremnost na dijalog.
Pored toga, Sabor bi, kako je rekao, trebalo da se suprotstavi nekoj vrsti
"unutarpravoslavnog fundamentalizma" koji odlučno odbija svaki dijalog s
drugim pravoslavnim crkvama.
Papatanasiju takođe očekuje da panpravoslavni Sabor produbi dobre odnose s
katoličkom i evangelističkom crkvom.
Iz to bi se trebalo dogovoriti i o redovnom održavanju takvih sastanaka, na
primer, jednom godišnje. Prvi pokušaji organizacije takvog Sabora potiču iz
1960-ih godina. Još tada su utvrđene teme o kojima bi trebalo razgovarati,
ali danas su tu i nove teme poput bioetike ili interneta, dodao je on.
Grčki teolog je rekao i da bi Drugi vatikanski koncil mogao da posluži kao
uzor za panpravoslavni Sabor. "Pripreme za taj koncil su bile primerne.
Odgovarajuća dokumenta su objavljena pre manifestacije i po donošenju
odluka. Nažalost je teško naći dokumenta pripremljena za pravoslavni Sabor".
Osim toga, na Drugom vatikanskom koncilu se razgovaralo i o alternativnim i
novim teološkim tendencijama, dok na pravoslavnom saboru "nažalost neće biti
zastupljeni ni vernici, ni žene", dodao je Papatanasiju koji smatra da su
premalo zastupljeni i pravoslavni teolozi koji mogu da posluže kao most ka
drugim hrišćanskim crkvama, a "trebalo bi da dobiju stalno mesto u strukturi
pravoslavne crkve".
|
|
Majkrosoft kupuje Linkedin za 26,2 milijarde dolara |
| |
Kompanija Majkrosoft je saopštila da će kupiti profesionalnu
društvenu mrežu Linkedin (LikendIn) za oko 26,2 milijarde dolara.
LinkedIn, sa sedištem u Mauntin Vjuu, u američkoj saveznoj državi
Kalifornijia, ima više od 430 miliona članova.
Korisnici Linkedina mogu da se povežu sa stručnjacima, postave svoje
biografije i traže posao na sajtu.
Majkrosoft je naveo da će za svaku deonicu Linkedina platiti 196 dolara.
|
|
Avio-kompanije iz SAD počinju prodaju karata za Kubu |
| |
Administracija predsednika Sjedinjenih Američkih Država (SAD)
Baraka Obame odobrila je američkim avio-kompanijama prve letove za Kubu
posle 50 godina.
Šest američkih avio-kompanija dobile su dozvole da uvrste u svoje rasporede
prve letove ka devet kubanskih gradova. Među njima su kompanije Amerikans,
Frontijer, Džetblu, Silver Ervejs i Sun kantri, saopštilo je Odeljenje za
saobraćaj.
Aranžman mora da se uskladi sa kubankom vladom, ali zvaničnici
avio-kompanija počeće prodaju karata za Kubu u narednih nekoliko nedelja,
navodi se u saopštenju.
Između SAD i Kube trenutno saobraćaju samo čarter letovi.
Avio-kompanije iz SAD zatražile su dozvole za više nedeljnih letova do
Havane od broja letova koji može biti realizovan.
Proceduru dodatno komplikuje veliki broj kompanija koji se prijavio za
dobijanje dozvola.
Konačna odluka kubanskih vlasti očekuje se do kraja leta.
|
|
Bregzit bi bio loša vest i za Balkan |
| |
Istupanje Velike Britanije iz EU negativno bi se odrazilo na
pristupanje zemalja Zapadnog Balkana jer bi zemlje EU bile zaokupljene
sređivanjem situacije u Uniji, proredile bi se posete regionu, a povećao bi se
otpor građana zemalja članica prema proširenju, ocenjeno je danas u analizi na
Balkaninsajtu.
"Zemljama koje se nadaju ulasku u EU u narednih nekoliko godina moglo bi se
dogoditi da im prijave u stvari stoje na čekanju čitavu deceniju, dok EU
pokušava da sredi situaciju unutar Unije", naveo je analitičar za Balkan Markus
Taner.
On je naveo da je za sada nemoguće proceniti razmere posledica mogućeg istupanja
Velike Britanije iz EU na britansku privredu, ali da bi ovakav razvoj situacije
"bio loša vest za države koje u redu strpljivo čekaju da pristupe Uniji".
Ističe se da su Crna Gora, Srbija, Bosna, Albanija, Makedonija i Kosovo u
različitim fazama pristupanja, ali da sve imaju želju da pristupe što pre, i da
bi ih istupanje u tome omelo jer bi nakon "bregzita" u najmanju ruku dve godine
sva energija bila potrošena na "gorke rasprave sa Velikom Britanijom o istupanju
i budućim trgovinskim odnosima sa Evropom".
Navodi se da bi se posete evropskih zvaničnika proredile, ali i izgubile na
značaju, dok bi dodatna "nuspojava" bio negativan stav prema proširenju u
preostalim članicama.
"Neke od tih zemalja, posebno na bogatijem Zapadu, veoma bi se protivile tome da
se upražnjeno mesto dobrostojeće Velike Britanije zameni grupom siromašnih
balkanskih zemalja, od kojih nijedna ne bi bila neto uplatilac" u evropski
budžet.
Novija istraživanja pokazuju da pobornici istupanja trenutno vode, a kako se
ističe u tekstu u kampanji za ostanak u EU "pokušavaju da smire živce" nadajući
se da će se glasači u poslednjem trenutku opredeliti za ostanak.
Dodaje se da su istraživanja javnog mnjenja u Velikoj Britaniji i ranije
promašivala rezultate, a slikovit primer su prethodni parlamentarni izbori kada
su skoro sva istraživanja za nekoliko procentnih poena potcenila podršku
Konzervativnoj stranci premijera Dejvida Kamerona.
Referendum o ostanku Velike Britanije u EU održava se 23. juna. Od osnivanja
Unije 1950-ih godina nijedna članica nije istupila, a ovaj proces uključivao bi
i ponovno utvrđivanje uslova trgovine i drugih odnosa EU sa Britanijom.
|
|
Oglasavanje Marketing
|
