|
Oglasavanje Marketing
|
Linkovi
|
Kamera
Borisa Spremo
|
|
|
SVET |
Utorak, 23. maj 2017. |
|
Trampova pobeda je šok za sistem |
| |
Izborom Donalda Trampa za predsednika SAD Amerikanci su
predali uzde nekome čija se kampanja zasnivala na postavljanju izazova
statusu kvo, nepoverenju u vladu i odbacivanju političara iz obe partije,
ocenjuje agencija Asošiejted pres.
"Šok. Ne postoji drugi način da se opiše ogromna promena za koju su
Amerikanci glasali u utorak", navodi agencija.
Građani SAD su, dodaje, izabrali čoveka koji je obećao da će kanalisati
njihov bes, kao i da će ispuniti njihove nade.
AP ocenjuje da je teško izmeriti kakve će posledice imati Trampova pobeda,
čija se politička filozofija tokom izborne kampanje svodila na jednu reč:
"Pobeda".
Malo ko je očekivao da će takav stav imati veliki odjek među pripadnicima
radničke klase, belaca, u seoskim područjima i delovima SAD na severoistoku
i Srednjem zapadu, gde se i dalje osećaju posledice Velike recesije.
"Tramp je razumeo njihovu zabrinutost zbog premeštanja poslova u
inostranstvo i doseljavanja imigranata. Tvrdio je da mrzi liberalne medije
isto koliko i oni. Zvučao je kao nijedan političar do sada", piše AP i
dodaje da je to "njihov ustanak" i uzdizanje 70-godišnje televizijske zvezde
i tajkuna spremnog da "iskaže njihovu istinu, ponovo napiše pravila i uvredi
svakoga na tom putu".
Pobeda kandidata republikanaca ostvarena je osam godina pošto su
Afroamerikanci, Latinoamerikanci, žene i mladi glasali za prvog crnog
predsednika SAD, kandidata demokrata.
"Rezultati izbora su zapanjujući, ako ne i zbunjujuća, osuda politika
predsednika Baraka Obame, koji bez obzira ostaje popularan", navodi AP.
Trampova pobeda došla je kao otrežnjujući šamar mnogim Amerikancima i
ljudima širom sveta koje je zabrinula njegova oštra retorika o dugogodišnjim
saveznicima i drugim kulturama.
Mnogi politički stručnjaci, ekonomisti, vojna elita i diplomate smatrali su
Trampove komentare neverovatnim, nemogućim, a nekad i neustavnim.
I demokrate i republikanci su bili užasnuti njegovi predlozima o zabrani
muslimanima da uđu u SAD ili izgradnji zida na granici s Meksikom.
"Trampova pobeda izvrgla je ruglu sva uobičajena politička pravila", piše
AP. Podseća da je Klintonova tokom kampanje potrošila 513 miliona dolara,
oko dvaput više nego Tramp, koji je uložio 66 miliona dolara svojih ličnih
sredstava.
|
|
Građevinski investitor i rijaliti zvezda na čelu SAD |
| |
Sledeći, 45. predsednik SAD Donald Tramp stekao je bogatstvo
kao građevinski investitor, a širu slavu je stekao kao učesnik i producent
rijaliti emisije "Šegrt" (The Apprentice).
Milijarder koji je u utorak šokirao SAD i svet pobedom nad kandidatkinjom
demokrata Hilari Klinton, i ranije je pokazivao političke ambicije, ali je u
politici privukao veću pažnju tek prošle godine kada je najavio kandidaturu
za predsedničku nominaciju Republikanske partije.
Tramp je posle izbora Baraka Obame za predsednika 2008. bio jedan od
najistaknutijih protagonista osporavanja krštenice prvog crnog predsednika
SAD, s tvrdnjom da Obama nije rođen u toj zemlji, te da ne može biti ni
američki predsednik.
Rođen 1946. u Njujorku, završio je vojnu školu gde su ga roditelji upisali
kako bi nekako kanalisali njegovu energiju. "Vorton skul of fajnens" na
Univerzitetu Pensilvanije završio je 1968. Tokom studiranja je izbegao
regrutovanje za rat u Vijetnamu pozivajući se na studije, a posle
diplomiranja je našao medicinski razlog da ne bi išao u rat.
U velike profitabilne građevinske projekte se uključio 1971. nastavljajući
očev posao, a 1980. je otvorio Grend Hajat čime je postao jedan od
najpoznatijih njujorških građevinskih investitora.
Trampovo poslovanje je dovedeno u pitanje 1973. kada je vlada podnela žalbu
protiv njega i njegovog oca zbog diskriminacije stanara na osnovu rase.
Početkom osamdesetih se uključio u poslove s kockarnicama u Atlantik sitiju,
ali je tu imao više neuspeha. Njegov najveći takav projekat, kockarnica
"Tadž Mahal", posle više bankrotstva, konačno je zatvoren u oktobru ove
godine.
Bio je i vlasnik aviokompanije, a poseduje i niz golf terena širom sveta.
Tramp je imao udeo u vlasništu priredbi za Mis univerzum i Mis SAD, a širu
slavu je stekao 2004. nastupajući i producirajući rijaliti "Šegrt".
Prvi put je političke ambicije izneo 1988. kada je razmatrao kandidaturu za
predsednika, a spekulisalo se da bi mogao biti potpredsednički kandidat
republikanca Džordža Buša starijeg koji je te godine pobedio na izborima.
Kandidaturu za predsednika SAD preko Reformske partije najavio je 1999, ali
se povukao posle slabih rezultata na strančkim izborima.
Prošle godine je najavio kandidaturu za predsedničku nominaciju
Republikanske partije, ali mu skoro niko nije davao nikave bitnije šanse da
pobedi mnogo iskusnije konzervativne političare koji su se uključili u trku,
a kamoli da pobedi na prededničkim izborima kandidatkinju demokrata Hilari
Klinton.
Tramp je, međutim, tokom stranačkih izbora polako izbacivao iz trke druge
kandidate uprkos svom nekonvencionalnom, često razmetljivom nastupom, ali i
nizom uvreda na račun svojih protivnika i kritičara.
Forbs procenjuje njegovo bogatstvo na 3,7 milijarde dolara, a Blumberg na
tri milijarde dolara, mada je sam Tramp naveo da ima skoro devet milijardi
dolara.
Tramp ima petoro dece iz tri braka. Sada je oženjen Melanijom (46),
dizajnerkom nakita i bivšom manekenkom, poreklom iz Slovenije.
|
|
Pobeda Trampa zabrinula i uplašila Evropu |
| |
Zabrinuti i uplašeni da će pobedom Donalda Trampa na izborima u
SAD biti doveden u pitanje liberalni demokratski i ekonomsko-tržišni poredak
Zapada, pa i ključna uloga Amerike u NATO, čelnici Evropske unije su pozvali
Trampa na što skoriji sastanak, a u nedelju i ponedeljak će o posledicama
njegove pobede vanredno raspravljati šefovi diplomatija EU.
Pobeda Trampa je s odbojnim stavom dočekana kod većine vlada i političkih
snaga u zemljama EU, jer se strahuje da će to podstaći nove podele unutar
Unije i dati veće izglede populističkim, desničarskim snagama i liderima,
koji su protiv integracije ili traže izlazak iz članstva EU, da postignu
dobre rezultate na izborima koji predstoje u mnogim državama Unije.
Sad mnogi postavljaju pitanje nema li izglede da se, recimo, u Francuskoj
domogne vlasti šefica krajnje desničarskog Narodnog fronta Marin Lepen, za
koju već glasa posledicama neoliberalnog kapitalizma i mondijalizacije
pogođena francuska "bela radnička klasa", slična Trampovoj bazi u SAD.
Marin Lepen traži izlazak Francuske iz EU, evra i NATO-a, kao i drastične
mere za suzbijanje imigracije i terorizma, upravo kao Tramp.
Šef grupe socijalista u Evropskom parlamentu Đani Pitela je dramatično
pozvao Evropu da se ekonomsko-politički, pa i ideološki, preustroji i
naglasio da "sve dok radnici plaćaju više poreza nego multinacionalne
kompanije, teško će glasati za nas ili voleti Evropu".
Vlade i mnoge stranke u Francuskoj, Nemačkoj i još nekim državama koje žele
jačanje EU, uključujući stvaranje ekonomske vlade evrozone i odbrambene
strukture EU, smatraju da Trampov trijumf može dovesti do međunarodnog i
trgovinskog samozatvaranja, izolacije Amerike i zahteva nove administracije
u Vašingtonu da se Evropa u odbrani mnogo više osloni na sopstvene snage i
za to plaća.
Neki evropski politički prvaci i vlade su, međutim, pozdravili dolazak
Trampa na čelo SAD uz ocenu da je to potvrda državne i nacionalne
samostojnosti, kojoj i oni streme, uz pozdravljanje konkretnih Trampovih
programskih ciljeva o zaustavljanju imigracije, oštroj borbi naročito protiv
islamskog terorizma i zaštiti domaćeg tržišta od nelojalne svetske
konkurencije.
Francuski predsednik Fransoa Oland je sažeo viđenje mnogih evropskih prvaka
rekavši da se sad "ulazi u razdoblje velike neizvesnosti".
U ekonomskim analizama u EU se primećuje da su berze na Trampovu pobedu
reagovale mnogo smirenije nego što se očekivalo, stručnjaci su podeljeni oko
toga hoće li administracija novog američkog predsednika uspeti da stvori
novih 25 miliona radnih mesta, postigne privredni i rast bruto domaćeg
proizvoda od četiri odsto godišnje. Ili će velike državne investicije, javni
radovi, kresanje poreza i preispitivanje međunarodnih ugovora o slobodnoj
trgovini gurnuti Ameriku u ogromne budžetske deficite, još veće dugove i
recesiju, što bi podogilo dobar deo sveta, pa i Evropu, koja se veoma sporo
oporavlja od ekonomske krize.
Jedno je sad sigurno, rekli su i visoki zvaničnici Evrop-ske komisije, a to
je da i dosad za mnoge Evropljane sporni sporazum EU-SAD o slobodnoj
trgovini i garantovanju investicija neće biti sklopljen, jer to ne želi ni
Tramp.
Šef nemačke diplomatije Frank-Valter Štajnmajer je ocenio da će dolaskom na
vlast Trampa "mnoge stvari biti teže" za američke saveznike, a čelnici EU,
Žan-Klod Junker i Donald Tusk, su pozvali novog američkog predsednika da se
sastane s vođama EU "što pre mu bude odgovaralo".
Tusk je neuvijeno saopštio da je EU "uz poštovanje demokratskog izbora
američkog naroda, svesna da to donosi nove izazove, jedan od njih je i
neizvesnost oko budućnosti odnosa saveznika s obe strane Atlantika" dodajući
da su veze EU i SAD "jake, nagonske, duhovne i biološke".
Tusk je rekao i da je čuo Trampa "kako poziva na američko jedinstvo". "A ja
bih, međutim, pozvao na evropsko i jedinstvo s obe strane Atlantika", dodao
je.
Nemci su, bio je otvoren Štajnmajer, priželjkivali pobedu Trampove
protivnice, ali je kancelarka Angela Merkel stavila do znanja da Trampu nudi
saradnju na temelju "zajedničkih vrednosti demokratije, slobode i ljudskog
dostojanstva", dakle vrlo uopštenih načela u očekivanju šta će uraditi novi
šef Bele kuće.
Za mnoge vlade i političare u EU je velika nepoznanica šta će Tramp uraditi
u sklopu NATO, jer su njegove poruke o tome da evropski saveznici moraju
mnogo više sami da porade na odbrani izazvale veliko uznemirenje naročito u
Poljskoj i baltičkim zemljama, posebno zato što je predočio da SAD neće
automatski braniti te zemlje ako bi im zapretila Rusija.
Jedan Trampov diplomatski savetnik je sinoć izjavio francuskoj televiziji
Frans 2 da će se on s ruskim predsednikom Vladimirom Putinom "pragmatično"
dogovoriti o zajedničkoj strategiji i saradnji u slamanju islamskih
terorista Daeša u Siriji, a u programu ima i stvaranje "zone bezbednosti za
Sirijce unutar Sirije, što bi morale da finansiraju petrolejske monarhije
Zaliva".
Možda nije čudno što je šef NATO Jens Stoltenberg šturo pozdravio Trampovu
pobedu u dve-tri kratke rečenice, ocenivši da je "vođstvo SAD potrebnije
nego ikad".
Dragan Blagojević,
Brisel
|
|
Zagrevanje doprinelo ekstremnim meteorološkim prilikama |
| |
Zagrevanje planete uticalo je na veću učestalosti ekstremnih
vremenskih prilika, posebno suše i toplotnih talasa posebno između 2011. i
2015. godine, navela je Svetska meteorološka organizacija u danas
objavljenoj studiji.
"Klimatske promene izazvane ljudskim aktivnostima doprinele su brojnim
ekstremnim meteorološkim događajima registrovanim između 2011. i 2015",
navela je ova organizacija UN u studiji objavljenoj na konferenciji o klimi
u Marakešu u Maroku.
U tom petogodišnjem periodu udesetostručila se verovatnoća da će biti
ekstremnih temperatura, navela je SMO.
Efekti klimatskih promena (povećanje prosečne svetske temperature na kopnu
kao i u okeanima, porast nivoa okeana, topljenje leda) povećali su rizik od
ekstremnih događaja kao što su toplotni talasi, suša, rekordne padavine i
poplave, rekao je Peteri Talas, generalni sekretar SMO.
SMO je navela i da su godine od 2011. do 2015, bile pet najtoplijih godina
na svim kontinentima, osim Afrike, gde je to bio drugi najtopliji period, i
prosečna temperatura bila je 0,57 stepeni Celzijusa iznad prosečne
temperature od 1961. do 1990. Odmah iza 2014. godine, 2015. bila je
najtoplija ikad registrovana godina i prešla je za više od jedan stepen
Celzijusa temperaturu pre industrijske revolucije, podsetila je
organizacija.
"Upravo smo imali najtopliji petogodišnji period od kad se vode merenja, a
2015. je proglašena najtoplijom pojedinačnom godinom. Čak i taj rekord će
verovatno biti potučen 2016. godine", rekao je Peteri Talas.
Agencija treba da preliminarnu procenu temperature za 2016. godinu objavi
iduće nedelje.
Iako je komplikovano povlačiti veze između pojedinačnih vremenskih događaja
i klimatskih promena, u izveštaju se navodi da su mnogi događaji u ovom
peteogodišnjem periodu postali verovatniji kao rezultat klimatskih promena
izazvanih ljudskim faktorom.
Kao primer navode se rekordno visoke sezonske i godišnje temperature u SAD
2012. i u Australiji 2013, vruća leta u Aziji i zapadnoj Evropi 2013,
toplotni talasi u proleće i leto 2014. u Australiji, rekordna toplota u
Evropi 2014. i toplotni talas u Argentini u decembru 2013. godine.
U izveštaju nije pronađena jaka veza između klimatskih promena i ekstremnih
kiša.
|
|
Kineski policijski zvaničnik novi šef Interpola |
| |
Visoki kineski policijski zvaničnik Meng Hongvei imenovan je za
novog šefa međunarodne kriminalističke policije Interpol na generalnoj
skupštini te organizacije na indonežanskom ostrvu Baliju, javila je danas
kineska novinska agencija Sinhua.
Meng Hongvej je zamenik kineskog ministra za javnu bezbednost i prvi
državljanin Kine imenovan na čelo ove međunarodne policijske organizacije.
Meng će preuzeti dužnost od Francuskinje Mirej Balestraci, za
četvorogodišnji mandat. Kina je postala članica Interpola 1948. godine. To
imenovanje moglo bi da olakša Kini u nastojanju da vrati iz inostranstva
bivše zvaničnike i druge osumnjičene za korupciju. Kineski predsednik Si
Đinping od dolaska na vlast 2012. vodi kampanju protiv korupcije i Kina je u
aprilu 2014. podnela Interpolu spisak od 100 najtraženijih osumnjičenih.
Borbu protiv korupcije u Kini predvodi interno nadzorno telo kineske
Komunističke partije, čime se dovodi u pitanje njegova transparentnost,
navodi agencija AP.
Interpol sa 109 zemalja članica ima sedište u Lionu.
|
|
Vodi se kompleksni sajber napad na velike ruske banke |
| |
Sajber napad velikih razmera sa više hiljada hakovanih računara
iz preko 30 zemalja, od utorka pogađa nekoliko vodećih banaka u Rusiji,
saopštila je juče laboratorija Kasperski, ruska kompanija za informatičku
bezbednost.
Najveća banka u zemlji, državna Sberbanka, saopštila je da je bila meta
napada ali da je uspela da ga neutralizuje bez remećenja svojih aktivnosti.
Kako je saopštila firma Kasperski, kompleksni napadi, tipa DDoS, koji se
sastoji u onesposobljavanju servera time što se optereti sa ogromnim brojem
zahteva, počeli su u utorak u 14.00 časova po centralnoevropskom vremenu i
nastavljaju se i danas.
Napadi u proseku traju jedan sat ali mogu da traju i 12 sati i pogodili su
internet sajtove najmanje pet finansijskih institucija koje važe među deset
vodećih u Rusiji, navela je ova kompanija u saopštenju.
Ove operacije sastoje se u tome da se izda do 660.000 zahteva po sekundi iz
mreže hakovanih mašina koje se koriste bez znanja njihovih vlasnika i
obuhvataju više od 24.000 računara u 30 zemalja. Većina se nalazi u SAD,
Indiji, Tajvanu i Izraelu, naveo je isti izvor.
Jedan od zvaničnika Sberbanke je rekao da je ta banka imala 68 napada ovog
tipa ove godine, da je ovaj među najvećim ali ne i najveći do sada.
Kasperski je podsetio da su hakerski napadi tipa DDoS najčešće primenjivani
da se napadnu firme ili ustanove. DoS ili DDoS (Distributed Denial of
service) je hakerski napad kojim se učini računar nedostupnim korisnicima
kojima je on namenjen.Ta tehnika onesposobljava mrežu, računar ili neki
drugi deo infrastrukture.
|
|
Tramp: Biću predsednik svih Amerikanaca |
| |
Novoizabrani, 45. predsednik SAD Donald Tramp obećao je u prvom
obraćanju posle proglašenja pobede, da će biti predsednik "svih Amerikanaca"
i da će "predstavljati svakog građanina na američkom tlu".
"Vreme je da se zaleče rane podela. Vreme je da budemo kao jedan", rekao je
Tramp u govoru pred svojim pristalicama u izbornom štabu u Njujorku. On je
rekao da će vreme njegove administracije biti vreme "nacionalnog rasta i
obnove".
"Amerika se više neće zadovoljiti ničim manjim od najboljeg", rekao je Tramp
i dodao će zemlja "sanjati velike, hrabre i odvažne snove".
"Obećavam vam da vas neću izneveriti", poručio je građanima Tramp, obećavši
da će odmah početi da radi za američki narod i da je njegov "pokret" tek
počeo.
Takođe je poručio američkim saveznicima u svetu da će "pravično sarađivati".
"Želim da kažem svetu da, dok uvek stavljamo interese Amerike na prvo mesto,
sarađivaćemo pravično sa svima", rekao je novi predsednik SAD.
Tramp je rekao da mu je protivkandidatkinja Hilari Klinton čestitala na
pobedi, a da je on njoj i njenoj porodici čestitao na kampanji u kojoj su se
snažno borili i da joj "duguje veliku zahvalnost" na njenoj javnoj službi.
Novi potpredsednik SAD Majk Pens rekao je da je Trampova pobeda bila
"istorijska noć" i da je američki narod "izabrao svog novog pobednika".
Predsednik Predstavničkog doma američkog Kogresa Pol Rajan, koji je tokom
kampanje često kritikovao kandidata svoje stranke, čestitao je Trampu na
pobedi, koju je ocenio kao "odbacivanje statusa kvo neuspešne
liberalno-progresivne politike".
Lider republikanske većine u gornjem domu Senata Mič Makonel, koji je takođe
kritikovao Trampove izjave i postupke tokom izborne kampanje, čestitao mu je
i poručio da ima "važnu šansu da ujedini zemlju".
Kandidat republikanaca Donald Tramp izabran je za 45. američkog predsednika,
posle duge, po mnogim ocenama najprljavije predsedničke kampanje, koja je
uzdrmala američku politiku.
Trampovom pobedom na američkim predsedničkim izborima završena je
osmogodišnja dominacija demokrata u Beloj kući.
Prema poslednjim rezultatima, Tramp je dobio 279 od 538 elektora, dok
njegova demokratska rivalka Hilari Klinton ima 219.
U donjem, Predstavničkom domu, republikanci će imati većinu od 247 poslanika
prema 188 demokrata. Prema trenutnim rezultatima, oni imaju u Senatu većinu
od 51:47, a očekuju se još rezultati naknadnih, u decembru, u Luizijani, gde
se očekuje pobeda republikanaca.
Kontrola Senata predstavlja i veliku Trampovu slobodu pri imenovanju sudija
Vrhovnog suda, dodaje AP.
|
|
Tesla više neće besplatno puniti automobile strujom |
| |
Kompanija proizvođač električnih automobila Tesla Motors najavila
je da od iduće godine prekida sa pružanjem besplatnog punjenja automobila
strujom u njenoj mreži stanica.
Kompanija je saopštila da će vozila koja budu naručena posle 1. januara 2017.
godine dobiti oko 1.000 milja kredita na stanicama za punjenje. Kada se taj
krediti potroši, vlasnicima će se naplaćivati punjenje vozila.
Vozila naručena ili prodata pre 1. januara ili na sam dan 1. januara i dalje
dobijaju besplatno punjenje. Firma nije navela cene ali je ukazala da će
punjenje koštati manje nego punjenje sličnog vozila benzinom. Detalji o cenama
biće objavljeni kasnije ove godine, dodala je kompanija kao i da će se cene
menjati s vremenom i varirati prema regionalnoj ceni struje.
To znači da besplatno punjenje neće biti primenjivo na Model 3 od 35.000 dolara
koji treba da uđe u proizvodnju u drugoj polovini 2017. godine, navodi agencija
AP.
|
|
Oglasavanje Marketing
|
