|
Oglasavanje Marketing
|
Linkovi
|
Kamera
Borisa Spremo
|
|
|
KANADA |
Utorak, 23. maj 2017. |
|
Koja znamenita žena će se naći na novčanici |
| |
Banka
Kanade objavila je uži izbor sa imenima pet žena koje bi se mogle naći na
sledećoj novoj seriji kanadskih novčanica, koje treba da budu puštene u
opticaj 2018. godine.
Ovaj uži izbor sačinio je nezavisni savetodavni odbor, sa spiska od ukupno
461 značajnih žena iz kanadske istorije.
Na listi se nalaze Viola Dezmond, borac protiv rasne diskriminacije iz Nove
Skotije, Polin Džonson, pesnikinja, ćerka poglavice Mohavka i Engleskinje,
Elzi Mekgil, prva žena koja je diplomirala u oblasti elektroinženjerstva,
magistrirala aeronautičko inženjerstvo i dizajnirala avione, Fani (Bobi)
Rozenfeld, osvajačica srebrne i zlatne medalje na Olimpijadi 1928. godine i
sportska novinarka, i Ajdola Sen-Žan, feministkinja i jedna od prvih boraca
za politička prava žena.
Konačnu odluku doneće ministar finansija Bil Morno, a Banka Kanade će je
saopštiti 8. decembra.
|
|
Pošta treba i dalje da postoji, uz izmene |
| |
Federalna vlada je, u okviru sagledavanja budućeg rada Kanadske
pošte, sprovela anketa među građanima o promenama u načinu isporuke
poštanskih pošiljki. Većina anketiranih je veoma zadovoljna kako Pošta
funkcioniše i smatra da takva državna služba treba i nadalje da postoji, uz
sugestije da bi se mogle uvesti neke izmene.
Dve trećine Kanađana istaklo je da podržava komunalne poštanske sandučiće
umesto dopremanja na kućnu adresu, ali sugerišu da bi za starije i bolesne
građane trebalo i dalje praktikovati isporuku na ruke.
Najznačajnije neslaganje bilo je sa mogućnošću da cene poštanskih maraka
budu uvećane i da se, sa dnevne, pređe na nedeljnu isporuku pošiljki.
Slične stavove izneli su i preduzetnici.
Ministarka Džudi Fut, u čijem resoru je poštanska služba, naglašava da vlada
želi da Pošta nastavi da obezbeđuje kvalitetne usluge po razumnoj ceni, te
da je ova anketa urađena kako bi se ustanovilo šta građani žele i očekuju.
|
|
Filip Glas dobitnik kanadske umetničke Nobelove
nagrade |
| |
Američki kompozitor Filip Glas (Phillip Glass) dobitnik je
kanadske nagrade Glen Guld (Glenn Gould) koja se u toj zemlji u žargonu
naziva i "Umetničkom Nobelovom nagradom", saopštio je Nacionalni umetnički
centar u Otavi.
U čast dobitnika u tom Centru u subotu 26. novembra održan je svečani
koncert "Genijalnost Filipa Glasa", a Veliki orkestar i gosti izveli su
njegova simfonijska dela uključujući u muzičkim krugovima veoma cenjenu
Simfoniju broj 8.
Nagrada Glen Guld za životno delo dodeljuje se svake druge godine umetniku
koji je "umetnošću obogatio čovečanstvo i čiji radovi predstavljaju vredne
primere inovacije, inspiracije i transformacije".
Nagrada je imenovana po jednom od najvećih pijanista 20. veka Kanađaninu
Glenu Guldu (1932-1982). Guld je naročito bio poznat po pijanističkim
interpretacijama dela Johana Sebastijana Baha (Johann Sebastian Bach). Rano,
u 31. godini, prestao je da nastupa i posvetio se studijskim snimanjima, a
živeo je samo 50 godina.
Guldova nagrada uključuje novčani iznos od 100.000 kanadskih dolara za
dobitnika kao i 15.000 dolara jednom mladom muzičkom umetniku koga dobitnik
odabere.
Filip Glas je izabrao američkog kompozitora i pijanistu Tima Andresa (Timo)
koji će pored drugih izvođača svirati na koncertu u Glasovu čast u
Nacionalnom umetičkom centru u Otavi.
|
|
BLIC VESTI |
| |
OTAVA – Kancelarija premijera Džastina Trudoa saopštila
je da, zbog obilja već ranije zakazanih obaveza, on neće prisustvovati
komemoraciji, niti sahrani kubanskog lidera Fidela Kastra, već je kao
kanadski predstavnik određen generalni guverner Dejvid Džonston.
OTAVA – I u Kanadi su, slično kao i u SAD-u, reakcije na vest o smrti
legendarnog kubanskog lidera Fidela Kastra bile su od iskrenih suza, do
slavlja na ulicama. Kod mnogih Kanađana kubanskog porekla je, međutim,
prisutna i nedoumica šta će dalje biti sa zemljom iz koje su došli, jer je
Kastrovo doba definisalo Kubu i njihove živote na mnogo načina.
OTAVA – Eksperti procenjuju da bi naredne godine kanadska nacionalna
valuta mogla pasti na svega 70 američkih centi i imati tu vrednost, sa malim
odstupanjima, tokom skoro čitave godine. Razlozi za to leže u zahuktavanju
američke privrede, povećanju interesnih stopa u SAD-u i predviđanjima da će
cene nafte ostati niske. Prošle sedmice, kanadski dolar je bio 74, 10
američkih centi.
OTAVA – Premijer Džastin Trudo odobrio je u utorak produženje dve
glavna naftovoda, uključujući i spornu liniju Trans Mauntin koja ide kroz
predgrađe Vankuvera. Napominje se da vlada neće ovim odustati od svoje
namere o poštovanju međunarodnih dogovora o klimatskim promenama.
TORONTO – Guverner Banke Kanade Stiven Poloz je, govoreći u C. D.
Houv Institutu u Torontu, rekao da je, u trenutku kada kanadska privreda
nastavlja svoj oporavak od globalne svetske finansijske krize, pada cena
nafte i drugih proizvodaa, sektor usluga ključni za razvoj. On je istakao da
je od početka ovog veka tu bilo 30 zaposlenih na svako izgubljeno radno
mesto u proizvodnji, da je u poslednje dve godine tu zabeležen najveći rast
broja zaposlenih, i to sa platama koje su iznad proseka, pa to povoljno
utiče i na nacionalni dohodak.
TORONTO – Gradonačelnik Toronta Džon Tori najavio je uvođenje
putarina za Gardiner ekspresvej i Don Veli Parkvej od dva dolara po
automobilu. On je obrazložio da podržava tu meru, jer sa 200 miliona dolara,
koliko bi se moglo prikupiti na godišnjem nivou, bila bi to značajna suma za
nove saobraćajnice.
MONROVIJA, Liberija – Premijer Džastin Trudo naglasio je da ga ne
treba, ni formalno, niti neformalno, dovoditi u vezu sa fondacijom koja nosi
ime njegovog oca, i to još od vremena kada je izabran za Donji dom. Dodatni
dokaz da on, kao premijer ili kao lider liberala nije povezan sa fondacijom
je i to da su u njenom bordu direktora bivši ministar iz konzervativne vlade
Čak Štal i bivša zamenica lidera NDP-a Megan Lesli.
OTAVA – Američki kompozitor Filip Glas ovogodišnji je dobitnik
nagrade za životno delo Glen Guld, saopštio je Nacionalni umetnički centar u
Otavi. Nagrada se dodeljuje svake druge godine umetniku koji je obogatio
čovečanstvo delima koja predstavljaju primere inovacije, inspiracije i
transformacije. Nagrada je dobila ime po jednom od najvećih pijanista
dvadesetog veka, Kanađaninu Glenu Guldu (1932-1982).
OTAVA – Prošlonedeljni izveštaj Banke Švajcarske kazuje da u Kanadi
ima preko 1,1 milion milionera, ako se uzme u obzir vrednost sve imovine
koju pojedinac poseduje. To znači da se po broju milionera Kanada nalazi na
visokom osmom mestu u svetu. Takođe, tvrdi se da će se na toj listi u
narednih pet godina naći preko 500 hiljada dodatnih osoba čije ukupno
bogatstvo premašuje milion američkih dolara.
TORONTO – Ukoliko Gradsko veće Toronta usvoji predlog gradonačelnika
Džona Torija, najveći kanadski grad će postati prvi u zemlji koji uvodi
taksu na kratkotrajno rentiranje prostora, poput onoga koje nudi Airbnb.
Procene pokazuju da bi porez od četiri do pet odsto mogao da donese godišnje
između dva i tri miliona dolara. Pojedini američki gradovi zaračunavaju
taksu, i to čak do 14 odsto.
EDMONTON – Humanitarnoj organizaciji Misija nade, Hope Mission, hitno
je potrebna topla odeća za beskućnike.
KALGARI – U Alberti je ponovo dogodilo da je, umesto mačke bezdlake
rase sfinks, preko oglasa prodata najobičnija mačka, ali obrijana uz pomoć
žileta ili krema za uklanjanje dlaka. Džoan Dik, koja je jedna od onih koji
su platili 700 dolara i bili prevareni, kaže da je mačka, koja je zaista
podsećala na sfinksa, u početku plakala i da je to verovatno bilo zbog bola
koji je osećala. No, kada je posle nekog vremena počela da joj raste dlaka,
shvatili su da su prevareni.
TORONTO – Za jedan broj sirijskih porodica koje su u prvom talasu
došle u Kanadu, u decembru će se završiti vladin paket jednogodišnjeg
sponzorstva. To znači da će morati sami da obezbede sredstva za izdržavanje,
u protivnom će pasti na socijalnu pomoć.
VANKUVER – Prodaja nekretnina strancima u Vankuveru prošlog meseca
vratila se u uobičajene okvire, nakon što je provincijska vlada
intervenisala i uvela dodatni porez za takve transakcije. Sa avgustovskih 15
odsto, prošlog meseca takve kupovine pale su na oko tri odsto, tako da su
vladina predviđanja da će to doneti 165 miliona dolara provincijskoj kasi,
preinačena na 50 miliona.
TORONTO – U tri najveća kanadska grada u 2016. godini smanjen je broj
stranih vlasnika stanova, u odnosu na prethodne dve godine, pokazuje
izveštaj kanadske Korporacije za hipoteke i stanovanje. I dalje ih je
najviše u Torontu, 2,3, u Vankuveru 2,2, a u Montrealu je u stranim rukaama
1,1 odsto stanova.
TORONTO – Učenici četvrtog razreda ontarijskih škola po matematičkim
rezultatima zaostaju za 27, odnosno nalaze se u sredini liste zemalja
obuhvaćenih ovim ispitivanjem, ali je dobro što se rezultati učenika u
naredne četiri godine, odnosno u osmom razredu, drstično poprave, tako da
stignu do osmog mesta. Ovo su rezultati sa proučavanja Trendovima u
internacionalnom znanju iz matematike i prirodnih nauka, obavljenom prošle
godine.
|
|
Kanada uvela dodatne sankcije Rusiji |
| |
Kanada je uvela dodatne sankcije protiv Rusije u cilju
održavanja neophodnog pritiska protiv te zemlje.
Na listu sankcionisanih stavljeno je još 15 osoba uključujući šest čanova
ruske Dume sa Krima, saopštilo je kanadsko ministarstvo spoljnih poslova.
Predmet sankcija je zamrzavanje imovine sankcionisanih i zabrana obavljanja
poslova.
Nove kanadske sankcije su odgovor na septembarske izbore na kojima su
zvaničnici sa Krima izabrani za članove ruske državne Dume.
Kanada ne daje legitimitet tim izborima održanim, kako se kaže u saopštenju,
"na okupiranom poluostrvu Krim jer Kanada nikada nije priznala nezakonitu
aneksiju ukrajinske autonomne republike Krim i grada Sevastopolja".
Kanadski ministar spoljnih poslova Stefan Dion (Stephane) izjavio je da
najava novih sankcija naglašava nepokolebljivu kanadsku privrženost
suverenitetu Ukrajine.
"Suočavajući se sa tekućom ruskom vojnom agresijom i ilegalnom okupacijom,
Kanada preduzima brojne korake da podrži narod Ukrajine
koji deluje u cilju uspostavljanja političke i ekonomske stabilnosti. Ti
koraci uključuju uvođenje sankcija protiv odgovornih za tekuću krizu", rekao
je Dižon.
U saopštenju kanadskog ministarstva još se kaže da je dopuna sankcija
"usklađena sa našim partnerima najefikasniji način da se naglasi vema jaka
poruka da postoji jedinstvo sa partnerima u SAD i EU kao odgovor na ruske
akcije u Ukrajini".
Nove kanadske mere takođe predstavljaju pritisak na Rusiju da primeni
mirovne dogovore iz Minska posle pregovora održanih u septembru 2014. i
februaru 2015. godine.
"Specijalne ekonomske mere" protiv Rusije uvedene su 17. marta 2014. i od
tada je lista sankcija dopunjavana čak 14 puta uključujući i najnovije.
Kanada je prva zemlja Zapada koja je priznala nezavisnost koju je Ukrajina
proglasila 2. decembra 1991. godine.
Jačanju bilateralnih odnosa doprinose i topli međuljudski odnosi čiji su
koreni u ukrajinskoj doseljeničkoj zajednici u Kanadi koja broji 1,3 miliona
pripadnika.
|
|
Dani Kanade u Subotici |
| |
U Subotici je, od 29. novembra do 1. decembra, održana
manifestacija Dani Kanade.
Otpravnik poslova kanadske ambasade Brajan Ebel je naglasio da se programi
realizuju uz podršku brojnih partnera i da pokazuju jaku kulturnu povezanost
kanadske ambasade i grada Subotice.
Po njegovim rečima, kulturna raznolikost koja postoji u Subotici i Vojvodini
je nešto što Kanada, a i njen premijer Džastin Trudo, zaista podržavaju.
Počelo je sa izložbom ‘Politika kretanja’ srpsko-kanadske umetnice Vesne
Perunović, koja je crtežima, video i sklupturalnim instalacijama predstavila
izmeštanje i migracije ljudi, kao i socijalne mehanizme koji dovode do
kretanja ljudi i stvari.
Otpravnik Ebel održao je na Ekonomskom fakultetu predavanje o tome kako je
Kanada prevazišla izazove globalne ekonomske krize.
U okviru manifestacije održane su i filmske projekcije, a književno veče
bilo je posvećeno Alis Manro, dobitnici Nobelove nagrade za književnost.
|
|
Najava javnih rasprava o obdaništima u Ontariju |
| |
Za porodice širom provincije, Ontario unapređuje pristup
prihvatljivim, pristupačnim, visoko-kvalitetnim i odgovarajućim obdaništima i
programima za najraniji dečji uzrast.
Kao prvi korak u obezbeđivanju dodatnih 100 hiljada mesta u obdaništima u
narednih pet godina, Ontario namerava ove godine finansijski da podrži kreiranje
oko 3,4 hiljade novih mesta. Indira Naido-Haris, pomoćnik ministra obrazovanja
za rani uzrast i obdaništa, nedavno je, u katoličkoj školi Tomas Akinas u
Torontu, skrenula pažnju na nove investicije, koje su najavljene u Perspektivi
privrede i fiskalnom pregledu za Ontario za 2016. godinu. Ova škola sada je
dobila novih 88 obdanišnih mesta, što je donelo rešenje za jedan broj porodice
iz okruženja.
Provincija je od 2003/2004. godine udvostručila sredstva za čuvanje dece, na
više od milijardu dolara godišnje, a broj obuhvaćene dece je dostigao skoro 390
hiljada.
Treba reći i da je provincija, od 1. septembra ove godine i zvanično, zabranila
da oni koji rade u obdaništima naplaćuju roditeljima da ih stave na listu
čekanja.
Ontario sada od građana traži informacije o sistemu brige o najmlađima, zato što
će iskustva roditelja, porodica, eksperata i javnosti pomoći da vlada dobije
novu viziju i okvir za programe i usluge za najmlađe, uključujući i plan o
obezbeđivanju 100 hiljada novih licenciranih mesta u narednih pet godina.
Procenjuje se da će time otprilike dve petine dece uzrasta od nulte do četvrte
godine biti zbrinuto.
Svi koji žele da učestvuju lično, ili da daju svoj doprinos u on-lajn
konsultacijama, mogu to uraditi putem linka
https://www.ontario.ca/morechildcare
Ulaganje u sistem brige o najmlađima je deo provincijskog plana za otvaranje
novih radnih mesta, rast privrede i pružanje pomoći građanima u svakodnevnom
životu.
|
|
Harisovi Planinski oblici prodati za više od 11 miliona |
| |
Protekle srede je u aukcijskoj kući Hefel fajn arts za rekordnih
9,5 miliona dolara prodata slika Mountain Forms, Planinski oblici, Lorena
Harisa, osnivača Grupe sedam.
Uz obaveznu premiju za aukcijsku kuću, kupac je sliku platio ukupno 11,21 milion
dolara. Njegov identitet nije otkriven, ali se ističe da se radi o strastvenom,
posvećenom i istinskom kolekcionaru, koji obećava da će sliku ponovo izlagati.
Radi se o platnu iz 1926. godine, dimenzija 1,5h1,8 metara, iz kolekcije
Imperijal oila, na kome je Haris predstavio Stenovite planine.
Stručnjaci su istakli da u svetu raste interesovanje za kanadsku umetnost, pa se
još u najavi očekivalo da će za ovo delo biti postignuta visoka cena, ali niko
nije očekivao da će neidentifikovani kupac biti spreman da izdvoji ovoliki
iznos.
Treba reći da je popularni glumac i komičar Stiv Martin, poznat i kao ljubitelj
umetnosti, bio jedan od promotera nedavne Harisove retrospektive, koja je bila
prikazana u Los Anđelesu, Bostonu i Torontu. Slika Planinske forme bila je jedna
od prikazanih na toj izložbi.
Harisova dela su posebno cenjena, pa su tri njegove slike već ranije bile na
listi najskupljih.
Pre ove aukcije, najvišu cenu su dostigle slike Pola Kejna, Scena na
severozapadu, Portret Džona Henrija Lefroja, (prodata 2002. godine, za ukupno
nešto preko pet miliona dolara), Harisova Planina i glečer (2015. godine za 4,6
miliona dolara), fotografija Džefa Vola, Mrtve trupe govore (2012. godine za
3,666 miliona, što je najviša cena ikad postignuta za jednu kanadsku
fotografiju), ponovo Harisovi, Zimski pejzaž (2015. godine za 3,658 miliona) i
Stari panj (2009. godine za 3,5 miliona dolara).
|
|
Premijer Trudo morao da objašnjava zašto nešto nije rekao |
| |
Povodom smrti kubanskog lidera Fidela Kastra, premijer Džastin
Trudo je odmah u subotu, u saopštenju, uz izraze saučešća porodici, prijateljima
i mnogim simpatizerima, u ime svoje supruge i svoje, istakao da je pokojni
predsednik bio kontroverzna figura, ali da će ostati upamćen kao legendarni
lider, koji je značajno unapredio kubansko obrazovanje i zdravstvo. Dodao je i
da je njegov otac, Pjer Trudo, bio veoma ponosan što mu je Kastro bio prijatelj.
Međutim, Trudo je zbog ovih reči našao na meti kritika, ponajpre jer nije
spomenuo kršenje ljudskih prava za vreme njegovog pola veka dugog režima. Ima i
onih koji su, poput Marka Rubia, američkog senatora kubanskog porekla, rekli da
je saopštenje kanadskog premijera sramno i zbunjujuće.
Sličnih komentara bilo je i u Kanadi, pre svega od strane kandidatkinje za
lidera konzervativaca Lise Rejt.
Ali, Robert Rajt, autor knjige ‘Tri noći u Havani, o međusobnom odnosu između
Pjera Trudoa i Fidela Kastra, smatra da je premijer Trudo izrazio saučešće,
imajući u vidu dobre diplomatske odnose između Kanade i Kube, kao i
prijateljstvo svog oca sa pokojnim liderom.
I premijer Kvebeka Filip Kuilard veruje ne ocenjuje Trudoovo saopštenje kao
neprikladno, već kao odgovarajuće za trenutak u kom je izdato. Kastro je, po
njegovim rečima, sasvim sigurno, bio velikan dvadesetog veka, a na istoričarima
je da procene kojim bojama će predstaviti njega i njegova dostignuća.
Upitan da razjasni svoje saopštenje, Trudo je izjavio da je sasvim sigurno
Kastro bio figura o kojoj postoje oprečna mišljenja, posebno oko ljudskih prava.
On je rekao da je pokušao da oda priznanje bivšem šefu prijateljske države, a ne
da zanemari istoriju.
Na direktno pitanje da li je Kastro bio diktator, odgovor je kratko glasio:
‘Da.’
|
|
Oglasavanje Marketing
|
