|
Oglasavanje Marketing
|
Linkovi
|
Kamera
Borisa Spremo
|
|
|
REGION |
Utorak, 23. maj 2017. |
|
Pod oštrom lupom ... |
| |
Nova crnogorska vlada, izabrana u ponedeljak, stavljena je od samog početka
pod oštru lupu političkih analitičara i javnosti, sa glavnim pitanjem- da li
je, i u kojoj meri, to vlada kontinuiteta ili diskontinuiteta.
Činjenica da Vladu Crne Gore, nakon dužeg niza godina, ne vodi Milo
Đukanović, najviše pojačava interesovanje za njen sastav i rad.
Analitičari s posebnim naglaskom navode da je nova vlada znatno
podmlađena, da su od 16 ministara njih 12 prvi put na toj funkciji. Prema
oceni nekih analitičara to ukazuje na opredelenje vlade i novog premijera
Duška Markovića da se počne sa "razvlašćivanjem dosadašnjeg establišmenta" ,
opterećenog, pre svega hipotekom da je veoma dugo na vlasti.
Kao dokaz diskontinuiteta u odnosu na dosadašnju praksu, analitičari navode
i to što je prvo donesena uredba o organizaciji ministarstava, kojom su
osnovana tri nova resora, a zatim, izabrani ministri.
Analitičari, reklo bi se, s posebnom pažnjom prate i govore i poteze novog
premijera, tražeći sličnosti i razlike sa praksom i manirima višegodišnjeg
predsednika vlade Đukanovića. Neki su primetili da je Marković "drugačije"
govorio u svom prvom nastupu u Skupštini, a da je "otvorio" i neka nova
pitanja, što se smatra pozitivnim. Sam Đukanović je nakon parlamentarnih
izbora koji su održani 16. oktobra, vuše puta rekao da je potrebna nova
vlada za nove izazove.
Marković od Đukanovića nije "nasledio" administraciju njegovog kabineta.
Imenovao je novog generalnog sekretara Vlade, kao i šefa svog kabineta. Novi
je i glavni politički savetnik premijera, bivši novinar i ambasador iz
"Milovog vremena" Aleksandar Eraković. Đukanovićev glavni politički savetnik
bio je iskusni političko-državni administrativac i bivši šef crnogorske
diplomatije Milan Roćen koji je ranije najavio povlačenje sa političke
scene.
Opozicija, sa 39 poslanika u Skupštini Crne Gore, bez čijih je glasova
izabrana nova vlada, generalno Markovićevu vladu ne smatra legitimnom, ali u
reakcijama pojedinih predstavnika nekih opozicionih sranaka ima i nekih
pohvala. Tako se, na primer, ističe da je dobro što u novoj vladi nema
trojice Đukanovićevih ministara- Branimira Gvozdenovića, Petra Ivanovića i
Vujice Lazovića.
Markovićev poziv opoziciji da se vrati u parlament i ponuda da uđe i u
Vladu, okarakterisani su kao "dokaz" da je i sam premijer svestan da je
njegova vlada nelegitimna i da to pokušava navodno kompnezovati učešćem
opozicije u vlasti.
Opozicioni predstavnici, sudeći po prvim reakcijama na izbor nove vlade,
nemaju ujednačen odnos ni prema Vladi , ali ni jedinstvenu strategiju šta
dalje.
Predsednik opozicionog Demosa, Miodrag Lekić kaže da je "izvesno" da nova
vlada nije legitimna, ali i da jeste, to "ne može sakriti činjenicu da se
država nalazi u fazi propadanja". I samo formiranje vlade, prema oceni
Lekića, "u polupraznom parlamentu, proteklo je u atmosferi državolikog
trilera i tužnog skupa". Lekić smatra da će u Crnoj Gori dalje vlast biti
"nekontrolisana". Navodno, igraće na kontrolu i srozavanje institucija.
Iako je Marković u svom skupštinskom ekspozeu izričito rekao da nova Vlada
Crne Gore neće imati svoje medije, Lekić ocenjuje da će vlast i dalje
"investirati u medijsku poslugu sada već dominantno tabloidnih oblika".
Lider opozicione Socijaldemokratske partije (SDP), višegodišnji predsednik
crnogorskog parlamenta, Ranko Krivokapić u prvoj reakciji nakon izbora nove
Vlade, nije se konkretnije bavio njenim sastavom i najavljenim programom
delovanja. On kaže da će "građanska opozicija", pri čemu ne precizira koje
su to partije, uskoro predložiti inicijativu za "ponavljanje" izbora, do
čega bi, kako je Krivokapić najavio, trebalo da dođe u martu 2018. godine.
Prema rečima Krivokapića, od stava Demokratske partije socijalista prema toj
inicijativi zavisiće i povratak opozicije u parlament. Krivokapić je najavio
da će njegov SDP doći u parlament kada se bude odlučivalo o ulasku Crne Gore
u NATO. On, takođe, smatra da ulični protesti opozicije, za šta se i dalje
uporno zalaže Demokratski front, nisu rešenje za aktuelnu političku
situaciju u Crnoj Gori.
Na pitanje da li je Markovićeva vlada "vlada kontinuiteta ili
diskontinuiteta", analitičar i politikološki metodolog Miloš Bešić je
odgovorio ocenom da je nova vlada, kad je reč o njenom personalnom sastavu,
vlada diskontiniuteta.
"S druge strane, ako analizirate tu ključnu raskrsnicu između vlasti i
opozicije, nema sumnje da je sadašnja Vlada - vlada kontinuiteta u odnosu na
strateške ciljeve i politiku Demokratske partije socijalistai prethodnih
vlada koje je vodio Milo Đukanović", ocenio je Bešić.
On u prilog svojoj oceni ističe to da je Marković visoki funkcioner DPS i
prvi saradnik Đukanovića, što će, po njegovim rečima, većina javnosti
doživeti kao dokaz da je i nova vlada vlada kontinuiteta.
|
|
Slovenačko oružje u rukama Islamske države |
| |
Istraživači organizacije "Konflikt Armament Riserč" (Conflict
Armament Research - CAR), koja je nedavno istraživala poreklo oružja i
municije u oružanim sukobima u Libiji i Iraku, pronašli su municiju koja je
povezana sa zalihama Vojske Slovenije.
Oružje nađeno u Libiji bi moglo biti iz zaliha oružja koje je slovenačka
vojska 1991. zaplenila od JNA, a delom je trebalo da je po nalogu
slovenačkih vlasti bude uništeno u jednom specijalizovanom preduzeću u
Slovačkoj, piše slovenački list Delo.
Radi se o raketi za protivoklopna sredstva M79 - "osa", nađenoj prošle
godine u Tripoliju, sa jednom od 132 "ose" koje je Slovenija poslala na
uništavanje u Slovačkoj, utvrđeno je na osnovu serijskog broja.
Raketa je mogla ilegalno završiti u Libiji, gde su do nje došli
džihadistički pobunjenici bliski Islamskoj državi, navodi list koji podseća
da je takvog oružja bilo mnogo na području cele nekadašnje Jugoslavije.
Istraživači su u ministarstvu odbrane Slovenije saznali i da su pre nekoliko
godina u okviru programa saveza NATO vojsci Avganistana poklonjene mine M-68
koje su nađene u Tikritu u Iraku, a pojavile su se i u Siriji. Kako piše
"Delo", neke od njih je izgleda prošle godine zaplenila Islamska država u
Tikritu.
Mine su proizvedene 1982. godine u Kragujevcu, a pošto su date
avganistanskoj vojsci, ni Slovenija ni druge zemlje nisu mogle dalje
nadžirati njihovu upotrebu.
Slovenački izvori su potvrdili da je 2008. vlada u Ljubljani avganistanskoj
vladi dala veću količinu minobacačkih mina i druge municije, za koje sada u
istraživačkoj grupi CAR sumnjaju da je potom dospela u ruke džihadističkih
boraca protiv avganistanske vlade.
|
|
Bivši pripadnici HVO pušteni na slobodu |
| |
Sud BiH ukinuo je pritvor bivšim pripadnicima Hrvatskog veća
odbrane (HVO) koji su uhapšeni zbog zločina nad Srbima na području Orašja.
Sud BiH je u sredu odbio predlog Tužilaštva BiH da im se produži pritvor.
Osumnjičenima Đuri Matuzoviću, Ivi Oršoliću, Tadiji Oršoliću, Marku
Dominikoviću, Đosi Nediću, Marku Blažanoviću, Mati Živkoviću, Anti Živkoviću
i Stjepi Đuriću određene su mere zabrane napuštanja mesta boravišta, a
privremeno su im oduzete sve putne isprave i zabranjeno im je napuštanje
države.
Zabranjeno im je i sastajanja s određenim osobama, međusobno komuniciranje,
kao i kontakti sa svedocima Tužilaštva BiH. Osumnjičenima je zabranjeno i
kontaktiranje sa svim predstavnicima medija u vezi sa ovim predmetom.
Izrečene mere zabrane mogu trajati dok za tim postoji potreba, odnosno do
drugačije odluke Suda, a kontrola opravdanosti mera zabrane vršiće se svaka
dva meseca.
U slučaju da osumnjičeni prekrše izrečene mere, može im se odrediti mera
pritvora.
Hapšenje bivših pripadnika HVO-a izazvalo je oštre reakcije zvaničnog
Zagreba, posebno što se desilo dan posle prve zvanične posete novog
hrvatskog premijera Andreja Plenkovića Bosni i Hercegovini.
|
|
Kolinda se slikala sa ustaškom zastavom |
| |
Na društvenim mrežama se pojavila fotografija hrvatske
predsednice Kolinde Grabar Kitarović sa ustaškom zastavom, piše hrvatski
portal indeh.hr.
Profesor u Torontu Tihomir Janjiček objavio je, uz njeno odobrenje,
fotografiju s hrvatskom predsednicom ispred koje je postavljen hrvatski
barjak s prvim belim poljem u šahovnici na zastavi Hrvatske, kakva je ona
bila u vreme nacističke Nezavisne Države Hrvatske u Drugom svetskom ratu.
Kako se navodi, Janjiček je u objavi na društvenoj mreži Fejsbuk naveo da je
zastavu postavio uz lično dopuštenje hrvatske predsednice.
"Predsednica je videla zastavu i kako se na fotografiji može videti,
svojeručno je pridržala zastavu. Čestitam predsednici na njenom iskrenom
hrvatstvu. Ovaj primerak zastave je moj lični primerak i kupljen je u
Zagrebu i u to vreme je bila zvanična državna zastava Hrvatske. Ova zastava
okuplja sve Hrvate, u Hrvatskoj, BiH, Srbiji, Crnoj Gori i širom sveta, gde
god se nalazili", napisao je Janjiček.
Hrvatski portal je ranije pisao da je grb s prvim belim poljem trajno postao
ustaški amblem koji je iz upotrebe uklonjen pošto su fašisti poraženi u
Drugom svetskom ratu, kao i da je za vreme SFRJ Hrvatska koristila grb s
prvim crvenim poljem, koji se posle osamostaljenja očuvao i kao simbol
Republike Hrvatske.
|
|
Pritvor Azri Bašić za ratne zločine nad Srbima u Derventi |
| |
Sud Bosne i Hercegovine odredio je pritvor Azri Bašić,
osumnjičenoj da je počinila ratni zločin tokom rata u BiH.Sud BiH je
prihvatio predlog Tužilaštva BiH i doneo rešenje kojim se osumnjičenoj Azri
Bašić određuje pritvor koji može trajati do 22. decembra ili do nove odluke
Suda.
Kako je saopšteno iz Suda BiH, uvidom u podneti dokazni materijal utvrđeno
je da postoji osnovana sumnja da je osumnjičena počinila krivično delo za
koje se tereti, te Bašićevoj određen pritvor zbog opasnosto od bekstva i
mogućeg uticaja na svedoke.
Bašićeva (57) je pre sedam dana predata vlastima BiH, nakon što je
deportovana iz SAD-a.
"Osumnjičena se tereti da je u periodu od aprila 1992. do juna 1992. godine,
na području opštine Derventa, lično ubila jednog civila i učestvovala u
namernom nanošenju snažnog telesnog i duševnog bola i patnje, kao i mučenju
većeg broja civila srpske nacionalnosti koji su bili zarobljeni u Domu JNA u
Derventi", ranije je saopšteno iz Tužilaštva BiH.
|
|
Biće još referenduma o RS, a njihove teme će birati građani |
| |
Predsednik Republike Srpske (RS) Milorad Dodik izjavio je u sredu
da će u tom entitetu BiH biti još referenduma i da će teme tih referenduma
birati isključivo građani RS.
Komentarišući izjavu predsednice Hrvatske Kolinde Grabar-Kitarović da je nedavni
referendum u Republici Srpskoj "prvi korak ka nizu referenduma, do moguće
nezavisnosti tog entiteta", Dodik je za Radio-televiziju RS (RT RS) rekao da
hrvatska predsednica ne treba da se meša u unutrašnju politiku BiH i Republike
Srpske.On je ocenio da je Grabar-Kitarović "iz ormara izvukla stare stereotipe",
dodavši da je njegov nedavni susret sa hrvatskom predsednicom bio veoma korektan
i da nije razgovarano na temu referenduma.
"Čudi me da je hrvatska predsednica došla u poziciju da komentariše bilo šta u
Republici Srpskoj. Ako je iko prisutan sa politikama u BiH, onda je to Hrvatska
koja se otvoreno meša u unutrašnje stvari BiH", naveo je Dodik, koji boravi u
Sankt Peterburgu, u Rusiji.
On je naveo da je referendum o Danu RS, koji je održan 25. septembra, bio
"potpuno legitiman i legalan", kao i da je pokazao sposobnost RS da organizuje
jedan takav referendum.
"Sve drugo što je Kitarovićeva rekla su pretpostavke. Naravno da ćemo mi
održavati referendume, jer mislimo da su oni način na koji se najbolje iskazuje
volja naroda. O temama ćemo mi odlučivati, ne neko drugi", rekao je Dodik.
Navodeći da je hrvatska predsednica govorila o referendumu o nezavisnosti RS i
mogućoj vojnoj, tehničkoj i obaveštajnoj pomoći Rusije Republici Srpskoj, on je
kazao da u Rusiji nije razgovarao o tome, već o pitanjima turizma i trgovine.
"Ja sam trenutno u Rusiji i nikakvih razgovora te vrste nema. Ne znam odakle
Kitarovićevoj takvi podaci. U svakom slučaju, niko o tome ne razgovara. Njihova
(hrvatska) zapadna ostrašćenost prema Rusiji i (predsedniku Rusije Vladimiru)
Putinu je deo njihove političke strategije i ja tu nemam ništa da dodam",
zaključio je on.
|
|
Uhapšeni bivši ministri, dekani i inspektori |
| |
Pripadnici Agencije za istrage i zaštitu BiH (Sipa) su na
području Sarajeva uhapsili sedam osoba i pretresli nekoliko lokacija u okviru
akcije "Urban", usmerene protiv organizovanog kriminala.
U akciji su uhapšeni Fahrudin Oručević, bivši SDP-ov ministar obrazovanja
Kantona Sarajevo i profesor na Elektrotehničkom fakultetu (ETF), Narcis
Behlilović, bivši dekan ETF-a, Irfan Turković, prodekan ETF-a, veštak Kenan
Softić, Nedžad Bubica, vlasnik kompanije "Lake" i brat Jusufa Bubice, bivšeg
ministra saobraćaja Kantona Sarajevo, Enes Begović i Lamija Maglić-Tajić, bivši
službenici opštine Novo Sarajevo.
Uhapšeni se terete za organizovani krminal, zloupotrebu položaja ili ovlašćenja,
sklapanje štetnog ugovora, zloupotreba procene, podsticaj na izvršenje krivičnog
dela i poresku utaju.Kako je saopšteno iz Sipe, šteta koja je ovim radnjama
prouzrokovana u budžetu Kantona Sarajevo iznosi najmanje tri miliona
konvertibilnih maraka (oko 1,5 miliona evra).
Bivše rukovodstvo ETF Sarajevo je ranije sa vlasnikom firme "Lake" ugovorilo
sanaciju zgrade tog fakulteta, s tim što je dogovoreno da će obnovu zgrade ETF a
platiti ustupanjem pet dunuma (5.000 m 2) zemljišta na ekskluzivnoj lokaciji na
Marijinom Dvoru.
Kako navode sarajevski mediji, ovu transakciju, spornu po više osnova, stopiralo
je Pravobranilaštvo Kantona Sarajevo, koje nije dalo saglasnost da se pet dunuma
u Kotromanića ulici uknjiži kao vlasništvo firme Nedžada Bubice, uz obrazloženje
da je ova nekretnina vlasništvo Kantona, a ne ETF.
Pravobranilaštvo je još navelo da je izvođač radova na zgradi ETF nezakonito
izabran.
|
|
Oglasavanje Marketing
|
