|
Oglasavanje Marketing
|
Linkovi
|
Kamera
Borisa Spremo
|
|
|
SRBIJA |
Utorak, 23. maj 2017. |
|
I EU i Rusija ljute na Srbiju zbog Krima i Kosova |
| |
Predsednik Srbije Tomislav Nikolić izjavio je u utorak u Pragu nakon
razgovora s predsednikom Češke Milošem Zemanom da Srbija svojim stavom da
podržava teritorijalni inegritet i Srbije i Ukrajine, ljuti i Evropsku uniju
i Rusiju što je, kako smatra, "znak da je u pravu".
"Nemojte misliti da nismo naljutili i Rusiju i EU tim svojim stavom. Gde god
krenete neko je ljut. Možda je to znak da smo jedini u pravu" kazao je
Nikolić novinarima.
Predsednik Srbije je objasnio da je osnovi princip jer su, kako je rekao,
Krim i Kosovo "dve simetrične situacije".
"EU priznaje nezavisnost Kosova, a ne priznaje pravo Krimu na
samoopredeljenje. Rusija ne priznaje nezavisnost Kosova, a priznaje Krimu
pravo na samoopredeljenje. Srbija podržava teritorijalni integritet i Srbije
i Ukrajine, što smatram da je jedini ispravan stav", rekao je Nikolić.
Predsednik Srbije koji je dobio podršku i pohvalu češkog predsednika za stav
da se Srbija neće pridružiti sankcijama protiv Rusije, podsetio je da je EU
uvela Rusiji sankcije zbog Krima.
"A ko je uveo državama-članicama EU sankcije zbog bombardovanja Srbije? Ili
mi možda nismo ravnopravni na ovom svetu, pa zavisi u kojoj državi živite,
pa imate više ili manje ravnopravnosti, zavisno od toga kojem narodu
pripadate? Dok sam ja predsednik, ja ću uvek biti protiv toga da bilo gde i
bilo kome uvedemo sankcije", rekao je Nikolić.
Predsednik Srbije je apelovao na svakoga ko razmišlja o uvođenju sankcija
nekome, da prvo ode u zemlju gde su sankcije na snazi, i vidi kako žive
ministri i bogataši, a kako narod.
On je ukazao da su sankcije pritisak da se smeni vlast u nekoj zemlji, što
je već mešanje u unutrašnje poslove koje niko ne želi.
"EU ne može da računa da će naterati Srbiju da se priključuje sankcijama kad
god se nekome u Briselu prohte", kazao je Nikolić i izrazio nadu da će se
Brisel i Moskva pomiriti do ulaska Srbije u EU.
Tomislav Nikolić sa sastao i s predstavnicima preduzeća koja posluju u
Češkoj i pozvao ih da ulažu u privredu u Srbiji.
Italijansko preduzeće "Penta" koje posluje u Češkoj, najavilo je da će iduće
godine pokrenuti i poslovanje u Srbiji, saopštila je Nikolićeva pres služba.
|
|
Region - jedno tržište, jedna ekonomija |
| |
Generalni sekretar Saveta za regionalnu saradnju (RCC) Goran
Svilanović rekao je da bi Evropska unija (EU) trebalo da počne pregovore sa
svim zemljama regiona i da bi region u tim pregovorima trebalo da se
predstavi kao "jedno tržište, jedna ekonomija".
U intervjuu za Novi magazin Svilanović je rekao da RCC želi da ostvari ideju
"jedan region - jedna ekonomija" i kad je reč o romingu i kad je reč o
automatskom priznanju diploma kako bi se stvorilo jedinstveno tržište rada.
"Radimo na tome da se ovaj region u pregovorima predstavi - ne možda u
potpunosti kao jedno tržište, jedna ekonomija - ali što bliže tome.
Pojedinačno smo mali i kad je reč o privlačenju investicija i izvoznom
potencijalu. Ne možemo da iskoristimo ni ono što nam se pruža, recimo
Sporazum o slobodnoj trgovini sa Ruskom Federacijom, gde bi region mogao
zajednički da se pojavi na tom tržištu. Savet je zato posvećen povećanju
nivoa harmonizacije kao dela procesa pregovora sa EU", dodao je.
Svilanović je ocenio da bi otvaranje pregovora bilo "ključni razvojni
element" u svakoj zemlji regiona. Ponovio je da u procesu proširenja EU
nakon ulaska Hrvatske, ne formalno, ali praktično važe neka druga pravila za
članstvo.
"Formalno je isto, pravila iz Kopenhagena i dalje važe i za Srbiju, i za
Bosnu i Hercegovinu, i za Albaniju. Razlika je u tome što je EU drugačija,
veoma je uzdrmana", rekao je Svilanović i kao razloge zbog kojih je počeo
proces redefinisanja EU naveo finansijsku i ekonomsku krizu, migrantsku
krizu i Bregzit.
Govoreći o dijalogu Beograda i Prištine Svilanović je ocenio da je
to"istorijski proces" koji ne treba potcenjivati i "možda najveće
dostignuće" vlade koju vodi Aleksandar Vučić.
"Bila je potrebna politička hrabrost da se uđe u dijalog koji će trajati i
koji će olakšati proces pridruživanja Srbije Evropskoj uniji. To važi i za
Kosovo, da se razumemo. Neke teške odluke su donete, još neke će morati da
budu donete, ali to je prekretnica", rekao je Svilanović.
Dodajući da je vladavina prava nešto što definiše društvo i omogućava mu da
preraste u državu, Svilanović je rekao da "kad je reč o Srbiji, ovaj dijalog
je jedan od elemenata kojima se mi redefinišemo i ponovo definišemo državu".
"To boli, i boli mnogo, ali, sa druge strane, nema govora da se na bilo koji
način potceni ovo što se sada radi", dodao je.
Svilanović je rekao da je pitanje Kosova postojalo i kada je on bio ministar
spoljnih poslova, ali da je tada jedina tema bio Hag. "Taj deo je završen i
napravljen je prostor da se rešavaju neke druge stvari - otvaranje
poglavlja, dijalog s Kosovom, pa - što me raduje - zapošljavanje,
investicije", naveo je bivši šef diplomatije u intervjuu za Novi magazin.
|
|
Napustio sam skup u Varšavi zbog uvreda Envera Hodžaja |
| |
Ministar spoljnih poslova Srbije Ivica Dačić izjavio je da je
napustio skup u Varšavi zbog toga što Federika Mogerini i drugi domćini nisu
reagovali na izjave ministra spoljnih poslova Kosova Envera Hodžaja da su
Srbi krivi za sve ratove na prostoru bivše Jugoslavije i za genocid.
"Pošto Mogerini i drugi domaćini nisu reagovali na Hodžaja ja sam rekao 'ako
možete bez Srbije, radite' i napustio skup. Ne pada mi na pamet da slušam
predavanja od onih koji su počinili zločine nad Srbima", rekao je Dačić
novinarima u Ministarstvu spoljnih poslova, govoreći o učešću na godišnjem
ministarskom sastanku Višegradske grupe i Zapadnobalkanske šestorke.
Dačić je rekao da ja sa Hodžajem vodio oštru polemiku zbog toga što je
reagovao na njegovo izlaganje u kome je rekao da Kosovo ne može da bude
predstavljano kao i druge države.
On je rekao da su priče da Kosovo ide u EU "fatamorgana za prištinsku
javnost" i da evropski put Srbije nije isti kao i evropski put Kosova.
"Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju koji je potpisalo Kosovo je SSP za
teritoriju, a ne za državu. Taj SSP ne ratifikuju države članice, već samo
Evropski parlament, tamo je Kosovo obeleženo pravilno sa zvezdicom i
fusnotom", rekao je Dačić.
Upitan da prokomentariše izjavu potpredsednika Socijalističke partije Srbije
Branka Ružića da će Srbija u EU ući bez Kosova, Dačić je rekao: "Mislim da
ni on, ni bio ko drugi ne zna kako će i pod kojim uslovima Srbija postati
članica EU".
|
|
Apsurdno da albanska strana ne želi da razgovara o ZSO |
| |
U dijalogu Beograd-Priština u Briselu treba da do kraja ove
nedelje bude postignut konačan dogovor o početku rada osnovnog suda i
apelacionog veća sa srpskom većinom u Kosovskoj Mitrovici, i o uključenju
baznih stanica Telekoma Srbija, čime bi bio pokriven značajan deo Kosova,
izjavio je šef srpskog tima u pregovorima, Marko Đurić.
Đurić, direktor Kancelarije Vlade Srbije za Kosovo, posle drugog dana
razgovora s delegacijom Prištine naglasio je da je "apsurdno" da albanska
strana ne želi da razgovara o Zajednici srpskih opština (ZSO), iako su se
prištinske vlasti na to obavezale Briselskim sporazumom na najvišem
političkom nivou, a to je ključno pitanje za srpsku stranu.
On je naglasio da to srpska delegacija predočava predstavnicima EU, jer,
kako je podvukao, "smatramo ih prvenstveno odgovornima za sprovođenje svih
dogovora".
"A to što se u javnosti samo ne govori o ZSO, nego se govori o nekim
zajednicama koje prevazilaze granice naše zemlje i nisu ZSO, to onda ne
doprinosi ni klimi normalizacije odnosa, niti spuštanju napetosti u
regionu", naglasio je Đurić.
Očigledno aludirajući na odluku pet opština s albanskim življem na Kosovu, u
Albaniji, Makedoniji i Srbiji da se međusobno povežu radi saradnje, šef
srpske delegacije je rekao da "mi i ovde u Briselu kažemo: Separatizam ne,
saradnja sa Albancima da!".
Objasnio je da su u Briselu u toku temeljiti, više tehnički razgovori s
ciljem da Telekom Srbije do kraja nedelje bude registrovan na Kosovu, da
dobije licencu, da se utvrdi sve o prenosu imovine, i o uključivanju signala
u svim zonama gde je to dogovoreno, i da se razmene pisma s Međunarodnom
telekomunikacionom unijom o utvrđivanju pozivnog broja sa Kosovo.
Zamoljen da oceni da li je pomak u dijalogu s Prištinom "dovoljno opipljiv"
da Srbija može da računa na dalji napredak u sim pregovorima sa EU, o
prijemu u Uniju, a tu je i pitanje otvaranja novih pregovaračkih poglavlja,
Đurić je napomenuo da je njegov zadatak da se prvenstveno pobrine da se kroz
dijalog poboljša položaj srpskog naroda na Kosovu i u Metohiji.
Dodao je da, "naravno, sve ono što se dešava u dijalogu, ima veze - pre
svega zbog stava država-članica EU - i s procesom evropskih integracija"
Srbije.
"Mi smatramo", rekao je on, "da je za Srbiju daleko najvažnije ono što se
dešava u samoj zemlji, u pogledu jačanja institucija, kao i popravljanju
makroekonomske slike, gde smo, verujem, poslednjih godina ostvarili ipak
vidljiv napredak koji treba da zavredi poštovanje".
"Evrointegracija Srbije ne bi trebalo da je fokusirana samo na dijalog
Beograd-Priština, što mi često i ovde ponavljamo", rekao je Đurić.
|
|
Osnovnci u Srbiji natprosečni u matematici i prirodnim naukama |
| |
Učenici četvrtog razreda osnovnih škola u Srbiji postigli su
natprosečne rezultate po poznavanju matematike i prirodnih nauka, a njihova
postignuća bolja su nego pre četiri godine, pokazali su rezultati
međunarodnog testiranja TIMSS u 57 zemalja sveta.
Testiranjem je 2015. godine bilo obuhvaćeno 580.000 učenika, među njima
312.000 đaka četvrog razreda. Od ukupno 57 zemalja učesnica, 49 zemalja
testiralo je i učenike četvrtog razreda.
Đaci iz Srbije su na rang listi po poznavanju matematike došli na 27. mesto,
a po poznavanju prirodnih nauka na 24. poziciju.
Na rang listama prednjače zemlje Azije, te je Singapur prvoplasirani i u
matematici i znanju o biologiji, fizici i geografiji.
Đaci iz Srbije su se plasirali bolje od učenika iz pojedinih razvijenih
evropskih zemalja i suseda Srbije.
Prosečan broj bodova na testiranju TIMSS je 500, a đaci iz Srbije su
postigli 518 poena iz matematike i 525 poena iz prirodnih nauka. Pokazatelji
su bolji nego u prethodnom testiranju 2011. godine kada je u obe oblasti
postignuto po 516 bodova.
U matematici za Singapurom, koji ima 618 poena, slede Hong Kong, Južna
Koreja, Tajvan i Japan. U vrhu tabele su i Severna Irska, Rusija i Norveška.
Bolji od đaka iz Srbije bili su i učenici iz SAD, Litvanije, Danske, Češke,
Bugarske, Nemačke i Slovenije.
Slabije rezultate od od đaka iz Srbije su postigli njihovi vršnajci iz
Kanade, Australije, Italije, Španije i Hrvatske.
Na samom dnu lestvice po poznavanju matematike su Saudijska Arabija, Maroko,
Južnoafrička Republika i poslednje plasirani Kuvajt sa 353 poena.
Po poznavanju prirodnih nauka, poredak je sličan: prvoplasirani Singapur ima
590 poena, a prate ga Južna Koreja, Japan, Rusija i Hong Kong.
Đaci iz Srbije su lošiji od drugih učenika četvrtih razreda iz Bugarske,
Hrvatske, Češke, Irske, Danske i Kanade, a bolji od đaka iz Belgije,
Italije, Španije, Portugalije, Australije i Slovačke.
U prirodnim nauka ispod proseka su Francuska i Turska, a na poslednjem mestu
je ponovo Kuvajt sa 337 poena.
Predstavljajući danas u Beogradu rezultat tog testiranja, predstavnici
Ministarstva prosvete Srbije i Instituta za pedagoška istraživanja ukazali
su na to da se nastavni program nije menjao između dva testiranja TIMŠ, te
bolje rezultate treba pripisati načinu radu učitelja.
"Učitelji su nam u redu, a sa nastavnicima predmetne nastave od petog do
osmog razreda treba dodatno raditi", navela je Ivana Jakšić iz Instituta za
pedagoška istraživanja, govoreći o slabijim rezultatima učenika starijih
razreda.
U TIMŠ testiranju je učestvovalo ukupno 4.036 đaka četvrtih razreda u
Srbiji.
Državna sekretarka u Ministarstvu prosvete i nauke Anamarija Viček je navela
da rezultat istraživanja treba da posluži za reformu i unapređenje školstva
u Srbiji, a pomoćnica ministra prosvete Vesna Nedeljković je najavila izmenu
nastavnog programa za đake od petog do osmog razreda.
TIMŠ (Trendovi u međunarodnom proučavanju matematike i nauke - Trends in
International Mathematics and Science Study) je sistem za ocenjivanje znanja
đaka širom sveta.
To istraživanje sprovodi "Međunarodno udruženje za ocenu postignuća u
prosveti" IEA (International Ašociation for the Evaluation of Educational
Aćievement) koje povezuje državne prosvetne ustanove, državne i privatne
službe, stručnjake i analitičare radi istraživanja i tumačenja prosvete
širom sveta, i nuđenja predloga za njeno poboljšavanje.
|
|
Šanse da se na Kosovu sudi po zakonima |
| |
Predsednik Odbora Skupštine Srbije za Kosovo i Metohiju Milovan
Drecun izjavio je da će sporazum o pravosuđu Beograda i Prištine i
formiranje sudskih veća na Kosovu u kojima će biti srpske sudije povećati
šanse da se Srbima sudi po zakonima.
"Sada ćemo imati situaciju da se Srbima ne sudi po nacionalnoj pripadnosti,
već po zakonima koji vladaju u pokrajini", rekao je Drecun RTS i dodao da će
se na taj način izbeći nepravedni postupci kao što je suđenje lideru
inicijative "Srbija, demokratija, pravda" Oliveru Ivanoviću.
On je dodao da će se srpske sudije i tužioci do 10. januara uključiti u
institucije Prištine i da će biti uključeni i u veće apelacionog suda u
Prištini, ali i da će presude koje su donete na Kosovu pre sukoba 1999.
godine morati da budu sprovedene.
Drecun je rekao da nije siguran da bi posle dogovora sa Prištinom moglo biti
promenjeno sudsko veće u slučaju Ivanović.
Upitan o Zajednici srpskih opština, Drecun je rekao da Beograd i Priština
nisu direktno razgovarali o tome, ali da je delegacija Srbije razgovarala sa
Briselom.
"Njima se smanjuje prostor da budu tako blagi. Ako se realizuje sve iz
Briselskog sporazuma osim ZSO, onda će Brisel morati da izvrši jači pritisak
na Prištinu", rekao je Drecun.
|
|
Javni dug Srbije 72,1 odsto BDP-a |
| |
Javni dug Srbije na kraju oktobra 2016. godine iznosio je 22,38
milijardi evra, što je 72,1 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP), objavilo je
Ministarstvo finansija Srbije.
U septembru je javni dug bio oko 22,05 milijardi evra, što je 70,8 odsto
BDP.
Na kraju 2015. godine javni dug je iznosio oko 24,82 milijarde evra, odnosno
74,7 odsto BDP-a.
Javni dug Srbije je na kraju 2014. godine iznosio 22,76 milijardi evra,
odnosno 70,4 odsto BDP-a, dok je na kraju 2013. godine bio 20,14 milijardi
evra, sa učešćem od 59,6 odsto u BDP-u.
Krajem 2000. godine javni dug je bio 14,17 milijardi evra ili 201,2 odsto
BDP-a, a najniži iznos javnog duga bio je 2008. godine kada je iznosio 8,78
milijardi evra ili 28,3 odsto BDP.
Zakonom o budžetskom sistemu učešće javnog duga u BDP-u ograničen na 45
odsto.
|
|
Oglasavanje Marketing
|
