„Bolje sprečiti nego lečiti”- narodna izreka, koju bi trebalo doslovno primeniti u prevenciji nastanka razvojnih poremećaja kod dece.
Svakom roditelju je najvažnije da njegovo dete napreduje u govoru i psihofizičkom razvoju. Kašnjenje u govoru ili nepravilno izgovaranje pojedinih glasova mogu biti veliki problem za dete, samim tim i za njegove roditelje, ukoliko se na vreme ne prepoznaju i odmah počnu da rešavaju.
Kako stimulisati dete da bi pravilno progovorilo?
Da bi dete ovladalo govorom, neophodan je spoj bioloških i sredinskih faktora. Nasleđe, normalna inteligencija, očuvan sluh, kao i razvijena motorika govornih organa su neophodni , ali nisu dovoljni bez podsticajnog delovanja okružujuće sredine.
Da bi progovorilo, dete mora da bude stimulisano govorom, i to pravilnim govornim modelima. Znači, da bude motivisano i emocionalno zadovoljno, uključujući pozitivnu povratnu vezu roditelj-dete-roditelj.
Progovaranje je najčešće oko devetog meseca, ali se govor razvija sve do pete, odnosno sedme godine. Da bi se razvio, mora stalno da bude stimulisan. Ukoliko dete ostane bez adekvatnog govornog stimulusa, govor se neće razvijati, ili se neće razvijati pravilno.
Kako se razvijaju govor i jezik?
Dinamika razvoja govora i jezika je individualna za svako dete. Naravno, postoji prosečan uzrast za koji se vezuje pojava određenih faza u razvoju govora i jezika, ali i sluha, kao uslova za pojavu govora. Period do pojave prve reči se naziva prelingvalni, a njegova obeležja su: gukanje, raspevavanje vokala i brbljanje. Lingvalni period počinje prvom rečju, a ona se kod neke dece javlja oko devetog meseca, dok kod druge tek u 15. ili 16. mesecu.
Kako i kada se usvajaju glasovi?
Glasovi imaju svoju razvojnu liniju. Svaki uzrast prati i određen razvoj glasova, a to je bitno u dijagnostici poremećaja izgovora. Prvo se javljaju vokali (samoglasnici): a,e,i,o,u , zatim konsonanti (suglasnici): p,b,m,n,t,d,k,g. Ako trogodišnje dete neke od tih glasova izostavlja ili ih pogrešno izgovara, smatramo da se govori o poremećaju glasa i glasova te grupe. Takođe dete od tri godine može pravilno da izgovara i sledeće glasove: u,f,v,h,l, glasovi s, z, c, š, ž, č, ć, đ, dž, r, lj, nj, mogu biti distorzovani(nejasni), ali se u kasnijem uzrastu” čiste” i dolazi do pravilnog postavljanja i izgovora svakog glasa.
Glasove s, z, c deca treba da izgovaraju pravilno sa četiri i po godine
Glasove š, ž, č, ć, đ, dž čisto izgovaraju do kraja četvrte godine
Lj je glas kod koga do kraja četvrte godine tolerišemo supstituciju (zamenu) sa glasom l
Glas nj, i njegovu zamenu sa glasom n tolerišemo do tri i po godine
Glas r se toleriše do četiri i po godine
Dete sa pet i po godina treba pravilno da izgovara sve glasove maternjeg jezika.
Važno je znati da poteškoće u izgovoru zavise od mesta načina izgovora glasova npr. kod trogodišnjeg deteta je dozvoljeno da se glas s umekšava, ali nije dozvoljeno da se jezik nalazi između zuba kada se glas izgovara (interdentalni sigmazizam).
Nepravilan izgovor glasova, dislalija, je najčešći govorni poremećaj kod dece. Različiti tipovi dislalije podrazumevaju odsustvo glasa (npr. iba umesto riba), zamenjivanje nerazvijenog glasa glasom koji već postoji (liba umesto riba, juja umesto ljulja), ili distorziju glasa (glas se može prepoznati, ali u manjoj ili većoj meri odstupa od normalnog kvaliteta), što su šuškanja, vrskanja i slične "govorne mane".
Zapamtite! Preporučuje se da bi trebalo uraditi artikulacioni test za izgovor glasova kada dete napuni tri godine. Tada se mogu sagledati nedostaci u izgovoru, kao i verbalne mogućnosti, jer posle četvrte godine dete bi trebalo da izgovara pravilno sve glasove. Ukoliko sa četiri godine dete neki glas ne izgovara pravilno, vreme je za artikulacioni tretman.
Saveti za vežbanje pravilnog izgovora glasa:
Kada se uči određeni glas, prolazi se kroz određene faze, od nameštanja glasa do njegove automatizacije.
1. Nameštanje i ponavljanje izolovanog glasa
2. Pripajanje vokala glasu koji se vežba
3. Ponavljanje reči koje sadrže glas u različitim delovima svoje strukture (reč počinje ili završava tim glasom, ili se glas javlja unutar reči).
4. Glas se vežba učenjem pesmica, čitanjem rečenica i priča i polako se stremi ka tome da se pravilno izgovoreni glas počne javljati u spontanom govoru (automatizacija).
Napomena: veliki učinak daju vežbe logomotorike, koje se sa detetom vežbaju 5 minuta svakodnevno, a cilj im je da se jačaju mišići jezika i usnica. Udruženim vežbama oralne praksije sa izgovaranjem glasova, stimuliše se fonemski sluh, razvoj pažnje i memorija.
Pravilan govorni uzor je jako bitan, treba da se izbegnu tepanja detetu, naročito oko 2-3 godine, a ako u adekvatnoj govornoj sredini dete nepravilno izgovara glasove neophodno je da se roditelji posavetuju sa stručnjakom.
Na rezultate terapije utiče motivacija i karakterne crte deteta, redovni kontinuirani tretmani, dobra saradnja sa terapeutom i roditeljska pomoć.
I najvažniji savet za roditelje: potrebno je mnogo strpljenja i ljubavi u toku sprovođenja vežbi za pravilan izgovor…možda vaš trud neće momentalno uroditi plodom, u zavisnosti od izazova pred kojim se nađete, ali pružiće sigurnost i samopouzdanje vašem detetu, što će vam se kasnije višestruko vratiti.
