Nezavisne Novine

SVET

Zasedanje Saveta bezbednosti UN

Glasanje "za" ili "protiv" dominacije SAD

Zasedanje Saveta bezbednosti UN, koje je zakazano za sutra, delom ce biti javno, delom iza zatvorenih vrata, uz prisustvo ministara inostranih poslova vise zemalja, medju kojima ce biti i americki drzavni sekretar Kolin Pauel.
Pored ministara inostranih poslova stalnih clanica Saveta - Kine, SAD, Francuske, Velike Britanije i Rusije - zasedanju ce prisustvovati i nemacki ministar inostranih poslova Joska Fiser, koji ce ujedno predsedavati skupom.
Zasedanje ce poceti u 10 sati i 15 minuta, po lokalnom vremenu, izvestajima sefa inspektorske misije UN Hansa Bliksa i direktora medjunarodne agencije za atomsku energiju Mohameda El-Baradeja, posle cega ce clanovi Saveta dobiti rec. Ne zna se, medjutim, da li ce predstavnik Iraka pri UN Muhamed Al-Duri imati priliku da se obrati Savetu bezbednosti.
Prilikom odlucivanja o upotrebi sile protiv Iraka, SAD ce sutra moci da racunaju na podrsku tri clanice Saveta bezbednosti. Za usvojanje rezolucije, potrebno je da je podrzi najmanje devet clanica Saveta bezbednosti, kao i da nijedna stalna clanica ne ulozi veto.
Za rezoluciju koja bi otvorila put vojnoj akciji protiv Iraka, ocekuje se da ce glasati SAD, koje smatraju da ta zemlja krsi postojecu Rezoluciju 1441 Saveta bezbednosti, kao i da bi upotreba sile bila legitimna. SAD se pridruzuju Velika Britanija, takodje stalna clanica Saveta, kao i Spanija i Bugarska.
Ocekuje se da ce od stalnih clanica Saveta bezbednosti za predlog Francuske o povecanju broja inspektora UN u Iraku, i to dva ili tri puta, glasati Kina i Rusija. Ovim zemljama trebalo bi da se pridruze Nemacka, koja trenutno predsedava Savetom, kao i jedina arapska clanica, Sirija, koja se, u svakom slucaju, protivi ratu.
Angola, Kamerun, Cile, Gvineja, Meksiko i Pakistan su se, takodje, izjasnile u korist nastavka inspektorske misije u Iraku. Prema misljenju nekih diplomata, medjutim, te zemlje tesko mogu da se odupru pritiscima Vasingtona, tako da ce mozda morati da stanu na stranu pristalica rata protiv Iraka.
Zahtev da se izvestaji Bliksa i El-Baradeja iznesu javno, kao i da debata bude otvorena za sve clanice UN, podnela je, u ime pokreta nesvrstanih zemalja u okviru UN, Juznoafricka Republika.
Sledece javno zasedanje Saveta bezbednosti zakazano je za 18. februar, kada ce svi predstavnici zemalja clanica imati priliku da govore.

HJUSTON

Poslednji minuti satla Kolumbije

NASA je objavila izvod iz poslednjih minuta komunikacije svemirskog satla "Kolumbija" sa kontrolom misije na Zemlji koji ukazuje da je kontrola registrovala niz problema na letelici.
Iz razgovora se vidi da je kontrola u Hjustonu registrovala niz problema na letelici koji su se pogorsavali iz minuta u minut, do trenutka kada je satl eksplodirao, odnevsi u smrt svih sedam clanova posade.
Prve lose vesti su se pojavile kada je sef tehnike na satlu, Dzef Kling izvestio o iznenadnom i neshvatljivom gubitku podataka u senzorima letelice.
"Upravo sam izgubio cetiri prenosnika temperature na levoj strani broda", javio je Kling oko sest minuta pre katastrofe.
Direktor leta iz kontrole U Hjustonu, Leroj Kejn upitao je za stanje senzora. Dobio je odgovor da stanje nije redovno, a ukazano mu je da se ne radi o pojedinacnom kvaru vec o opstem padu sistema.
Nekoliko trenutaka kasnije, Kejn je upitao oficira za navigaciju Majka Sarafina da li je sve u redu sa kontrolama za upavljanje satlom.
"Ne vidim nista neouobicajeno", kazao mu je Sarafin.
Preko veze su se potom zaculi nejasni zvuci, gotovo u istom trenu kada je Kling izvestio da je u gumama na stajnom trapu nestalo pritiska.
Tada se jedan od tehnicara u kontroli misije, Carli Hobo obratio posadi satla: "Kolumbija, ovde Hjuston, vidimo vase poruke o pritisku u gumama i nije nam jasna ova poslednja".
Komandant satla "Kolumbija" Rik Hazbend je kazao "Razumem...", a onda se veza prekinula. Vise nikada nije uspostavljena.
U kontroli misije, kontrolori leta su se bacili na podatke koji su stigli sa satla i izvestili o novim problemima. Medju njima je bio gubitak nekoliko senzora.
Hobo u tim trenucima upucuje seriju poziva posadi satla. Minuti su proticali u tisini, a na Kejp Kenediju se ocekivalo spustanje letelice.
"Kenedi centar za komunikaciju trenutno nema radio vezu (sa satlom)", izvestio je kontrolor leta Bil Foster. "Okej", kazao je Kejn i upitao, pun nade, kada se ocekuje radarski signal sa "Kolumbije".
"Trebalo je da se pojavi pre jednog minuta", dosao je odgovor od oficira za dinamiku leta, Ricarda Dzonsa.
Nastavljeni su pokusaji uspostavljanja veze. Nastavila se i tisina. A radarska stanica kraj Kejp Kenedija izvestila je da stavlja radar u "stanje pretrazivanja" (search mode).
"Trenutno nemamo validnih podataka", rekao je Dzons. Kazao je da se culo jedno "blip", ali da se radilo o neispravnom delu informacije (bad data).
Nakon duze tisine, zavladao je ocaj. A Kejn je izgovorio recenicu u kojoj se osecao potpuni gubitak nade: "Zakljucavaj sva vrata".
Ta poruka je znacila da od tog trenutka niko ne moze napustati zgradu centra, niti ikoga zvati telefonom. To je takodje znacilo da je sa posadom "Kolumbije" gotovo.

SVET PROTIV NAPADA NA IRAK

Antiratni protesti sirom Evrope i Amerike

Brojni antiratni skupovi odrzace se u subotu sirom Evrope, pre svega u zemljama ciji su lideri podrzali americku vojnu akciju protiv Iraka.
U Rimu se ocekuje da ce se pozivu oko 500 mirovnih, katolickih, sindikalnih i levicarskih organizacija odazvati oko milion ljudi.
U Spaniji je oko 40 politickih partija, sindikata, nevladinih oranizacija i asocijacija uputilo zajednicki poziv na protest. Sirom Spanije odrzace se 57 skupova, a organizatori ocekuju vise miliona ljudi.
Prema pisanju britanske stampe, u centru Londona demonstrirace oko pola miliona ljudi.
Antiratni skupovi odrzace se u subotu i u Austriji, Ceskoj, Belgiji, Poljskoj, Slovackoj, Holandiji.
Skupovi protiv rata u Iraku zakazani su i u Parizu i u jos desetak francuskih gradova, u organizaciji levice, sidikata i asocijacija.

Demonstracije u Njujorku protiv rata

Jedna od najvecih manifestacija u okviru svetskog dana akcije protiv rata u Iraku odrzace se u subotu u Njujorku, nekoliko stotina metara od sedista UN.
Organizator protesta je koalicija oko 200 organizacija za mir, pod imenom "Ujedinjeni za mir i pravdu". Najavljuje se ucesce u demonstracijama vise stotina hiljada ljudi iz severoistocnog dela SAD.
Ocekuje se dolazak vise od 300 autobusa i cetiri voza sa demonstrantima, rekao je za AFP jedan od portparola koalicije Hicam Ben Fari .
Organizatori su podneli zahtev njujorskim vlastima za dozvolu za odrzavanje mirovnog marsa Prvom avenijom kako bi demonstranti prosli pored zgrade UN. Gradska vlada je odbila taj zahtev, navodeci da, zbog budzetskih ogranicenja, ne moze da obezbedi dovoljne policijske snage za obezbedjivanje defilea.
U demonstracijama u Njujorku u subotu ucestvovace, kako je najavljeno, brojne istaknute licnosti i aktivisti za mir, ukljucujuci juznoafrickog nadbiskupa Dezmonda Tutua , americkih glumaca Harija Belafontea, Denija Glovera i Suzan Sarandon , kao i porodice zrtava teroristickih napada u SAD 11. septembra 2001. godine.
U okviru svetskog dana akcije protiv rata u Iraku, ocekuje se da ce nekoliko miliona osoba ucestvovati u manifestacijama u vise od 350 gradova u svetu.

Antiratni skup ispred americkog konzulata u Podgorici

Nekoliko desetina gradjana okupilo se ispred zgrade americkog konzulata u Podgorici protestujuci povodom eventualnog napada na Irak.
Okupljeni nose transperente sa natpisima: "Don't atack Iralj" (Ne napadajte Irak), "Mi nijesmo neutralni, mi smo protiv rata".
Jedan od organizatora protesta Aleksandar Zekovic iz Mreze za afirmaciju nevladinog sektora rekao je agenciji Beta da ovim protestom zele da se pridruze svim antiratnim protestima u svetu.
"Svaki problem moze se resiti mirnim diplomatskim putem. Mi smo protiv rezima Sadama Huseina, ali u ratu najvise strada civilno stanovnistvo u sta smo se i sami uverili", rekao je Zekovic.
Skup je organizovalo nekoliko nevladinih organizacija.

JOS JEDAN RAT NA VIDIKU

Japan ce u samoodbrani napasti Severnu Koreju

Japan ce pokrenuti vojni udar protiv Severne Koreje ukoliko bude imao cvrste dokaze da je staljinisticka drzava spremna da je napadne balistickim raketama, izjavio je juce u Tokiju japanski ministar odbrane Sigeru Isiba.
"Bice suvise kasno ako rakete polete prema Japanu," rekao je Isiba u intervujuu agenciji Rojters.
"Nasa zemlja ce uopotrebiti vojnu silu u samoodbrani ukoliko Severna Koreja usmeri svoja oruzja protiv Japana," rekao je on dodajuci da bi Japan proces ubacivanja goriva u rakete mogao da oceni kao pocetak severnokorejskog vojnog napada ako utvrdi da su rakete naciljane ka Japanu.
Isiba kaze da ce Japan napasti Severnu Koreju jedino u jasnom slucaju odbrane. "Mi pravimo razliku izmedju jasne mere odbrane i koncepta rata koji se pokrece da bi se protivnik preduhitrio."
Japanski posleratni ustav zabranjuje rat kao nacin resavanja medjunarodih sporova, ali se ta odredinca tumaci kao nacelo da japanska armija mora biti ogranicena iskljucivo na samoodbranu.
Isiba (46) dodaje da Japan mora ad razvije raketni sistem odbrane zajedno sa SAD posto nije u stanju da sam sebe zastiti od raketnog napada iz Severne Koreje.
"Razvijanje i postavljanje raketnog sitema odbrane je jedna od glavnih opcija," kaze on.
Mada se Japan uzdrzao od davanja vece podrske americkom raketnom odbrambenom sistemu (NMD), Tokio zajedno sa Vasingtonom razmatra uspostavljanje regionalnog odbrambenog raketnog sistema (TMD), sto je varijanta NMD-a zamisljena da stiti trupe SAD u Aziji i njihove saveznike.
Tokio se prikljucio radu na regionalom sistemu nakon sto je avgusta 1998. godine Severna Koreja ispalila balisticku raketu koja je proletela iznad Japana.
Kina je izrazila snazano protivljenje regionalom raketnom sistemu, uglavnom iz straha da bi sistem mogao da se prosiri na zasitu Tajvana, ostrva na koje Peking gleda kao na svoju pobunjenu, odmetnutu provinciju.
Isibina izjava dolazi u trenutku sve vece napetosti oko navodnog severnokorejskog programa nuklearnog naoruzavanja i insistiranja Pjongjanga da ima pravo da lansira balisticke rakete.
Severna Koreja je 1993. godine uznemirila Tokio probnim ispaljivanjem rakete srednjeg dometa Rodong-1 u Japansko more. A, avusta 1998. Severna Koreja je lansirala trostepenu raketu Taeponog-1 iznad Japana, cime se pokazalo da su gusto naseljenje japanske oblasti, ukljucujuci Tokio, u dometu ove rakete.
Americki zvanicnici su juce izjavili da Pjongjang sad poseduje i trostepenu raketu Taepodong -2 koja moze da dosegne do zapadne obale SAD, ali da ta raketa jos nije isprobana. SAD takodje tvrde da Severna Koreja verovatno ima jednu ili dve atomske bombe.

MAKEDONIJA

Miting protiv najnovijeg pohoda americkog imperijalizma

Makedonsko gradjansko udruzenje "Mirovna akcija" pozvalo je gradjane da se 15. februara ispred americke ambasade u Skoplju okupe na mitingu, na kojem bi izrazili negodovanje zbog "najnovijeg pohoda americkog imperijalizma".
"Rezim Huseina je diktatorski i nedemokratski, ali ne verujemo da je to cilj novog rata. Cilj su naftni resursi Iraka", naglasilo je udruzenje u pozivu na protest.
Udruzenje je makedonsku vladu pozvalo da ne daje nikakvu saglasnost za makedonsko ucesce u tom, kako je ocenjeno, "novom okupacionom ratu".
Na mirne proteste u subotu makedonske gradjane pozvao je i makedonski Helsinski komitet za ljudska prava.
Predsednik Makedonije Boris Trajkovski zakazao je za danas sastanak potpisnika Ohridskog sporazuma, kako bi se podstaklo njegovo sprovodjenje, ali je jedan od potpisnika, lider Demokratske partije Albanaca (DPA) Arben Dzaferi, najavio da se nece odazvati.
Na sastanak su pozvani Dzaferi, predsednik Partije za demokratski prosperitet (PDP) Abdurahman Aliti, predsednik VMRO DPMNE Ljupco Georgijevski i predsednik Socijaldemokratske stranke Makedonije (SDSM) Branko Crvenkovski koji je ujedino makedonski premijer.
U pismenom obrazlozenju Dzaferi je naveo da vlasti ne postuju amnestiju i da proganjaju pripadnike rasformirane Oslobodilacke narodne armije (ONA). Takodje je naveo da makedonska policija u svim stanicama i na svim granicnim prelazima drzi spiskove pripadnika ONA, radi njihovog hapsenja.
"Predsednik je uvek isticao da je potpuno sprovodjenje Ohridskog sporazuma od strateskog interesa za bezbednost zemlje i njenu integraciju u evroatlantske strukture. Iz tih razloga se ne moze shvatiti zasto se tako visoki drzavni cilj koristi za dnevno-politicke manipulacije", rekao je predstavnik za stampu makedonskog predsednika Borjan Jovanovski.
Portparol vladajuceg SDSM-a Igor Ivanovski je kazao da je Dzaferijevo odbijanje "vec procitana igra". "Jednom to uradi VMRO-DPMNE, drugi put DPA", rekao je Ivanovski.
Na prethodni sastanak potpisnika sporazuma nije dosao predsednik VMRO-DPMNE i bivsi premijer Ljupco Georgijevski. On je izjavio da to cini zbog "represije vlasti" nad njegovom strankom, odnosno hapsenja funkcionera VMRO koji su, navodno, vrsili kriminalne radnje dok su bili na vlasti.
"Dzaferi je suocen sa velikim padom rejtinga svoje stranke, pa nakon izbora koje je izgubio zeli da jeftinom politickom igrom ubere politicke poene", rekao je Ivanovski, dodajuci da ce se sa sprovodjenjem Ohridskog sporazuma nastaviti "sa ili bez DPA".
Ambasador SAD u Makedoniji Lorens Batler izrazio je razocarenje zbog Dzaferijeve odluke i naveo da je u mnogim susretima koje je sa njim imao stekao utisak da Dzaferi i DPA "cvrsto stoje iza svog potpisa" na Ohridskom sporazumu.
Batler je izrazio uverenje da ce Dzaferijeva stranka "podrzati u parlamentu konkretne zakone koji proisticu" iz Ohridskog sporazuma.
Ambasador Evropske unije u Makedoniji Aleksis Bruns kazao je da "svako udaljavanje od Ohridskog sporazuma" predstavlja i "udaljavanje od EU".

Premijer Republike Srpske Dragan Mikerevic

Nisam trazio ostavku ministra finansija

Premijer Republike Srpske (RS) Dragan Mikerevic izjavio je danas da niko od njega nije trazio ostavku ministra finansija Simeuna Vilendecica zbog afere u dobojskoj banci, niti je ministar Vilendecic sam ponudio ostavku.
Mikerevic je na konferenciji za novinare posle danasnje sednice Vlade RS rekao da aferu oko dobojske banke treba da ispitaju nadlezne republicke institucije - policija, tuzilastvo i Glavna sluzba revizije javnog sektora, a da on kao predsednik vlade "tu nema sta da radi".
Afera oko dobojske banke izbila je nakon sto je obelodanjeno da je Pavlovic banka, koja je prethodno kupila Privrednu banku Doboj, prodala hiljade kvadratnih metara prostora ove banke smestenih u centru grada Novoj banjaluckoj banci za smo jedan evro, iako je trzisna vrednost tog prostora procenjena na 2,5 miliona konvertibilnih maraka.
Ugovor izmedju Pavlovic banke i Nove banjalucke banke, na cijem celu je bivsi ministar finansija RS Milenko Vracar, potpisan je pet dana ranije, nego sto je Pavlovic banka sa Vladom RS potpisala ugovor o kupovini Privredne banke Doboj.
Premijer RS dalje je novinarima rekao da je Vlada na sednici odbacila predlog zakona o reviziji privatizacije drzavnih banaka i nekih drugih drzavnih preduzeca, koji joj je uputio Savez nezavisnih socijaldemokrata.
Mikerevic smatra da bi se usvajanjem tog zakona RS "pokazala nedoraslom i neozbiljnom", kao i "losim prostorom za ulaganja stranih investitora".
Pozdravljajuci odluku Visokog predstavnika Pedi Esdauna da imenuje sedmoclanu komisiju koja ce raditi na izradi predloga za uvodjenje poreza na dodatu vrednost (PDV) PDV-a u BiH, premijer RS je ponovio da Vlada RS podrzava uvodjenje jedinstvenog PDV-a u BiH na principima koji bi uvazavali evropske standarde, ali i ustavnu strukturu BiH i ustavnu poziciju njenih entiteta.
Prema njegovim recima, nije moguce uspostavljanje jedinstvene Poreske uprave na nivou BiH.
Komentarisuci primedbu Kancelarije Visokog predstavnika (OHR) da Poreske uprave RS i Srbije nisu mogle potpisati protokol o saradnji bez odobrenja nadleznih drzavnih institucija BIH, Mikerevic je naveo da "ovakav sporazum samo moze pomoci da se otklone faktori koji kompromituju BIH".
On je istakao da "samo saradnja u regionu moze doprineti borbi protiv organizovanog kriminala i svih vrsta nelegalne trgovine".
Poreske uprave RS i Srbije su 8. februara u Banjaluci potpisale Protokol o saradnji na suzbijanju izbegavanja placanja poreza i pranja novca.

RUSIJA

Putin najavljuje mogucnost veta u SB UN

Ruski predsednik Vladimir Putin izjavio je veceras u Bordou da ce Rusija iskoristiti pravo veta u Savetu bezbednosti UN, ako to bude potrebno.
"Rusija je u vise navrata pribegla vetu i ako bude potrebno, ona ce to opet uciniti", kazao je Putin novinarima, na kraju trodnevne posete Francuskoj.
Putin je ocenio da to nece iskomplikovati buduce sporazume sa ruskim partnerima u Savetu bezbednosti.
"Nasi stavovi su prakticno isti kao i stavovi Francuske", istakao je on.
Istovremeno, neimenovani americki zvanicnici su kazali da ce drzavni sekretar SAD Kolin Pauel danas prisustvovati sednici Saveta bezbednosti UN o Iraku.
Sefovi inspektora UN za razoruzanje Iraka Hans Bliks i Mohamed El-Baradej danas u Savetu bezbednosti treba da podnesu izvestaj o svojim misijama i o saradnji Iraka sa inspektorima.
Pauel je juce u obracanju jednoj komisiji americkog Kongresa izrazio nameru da se odlucno suprotstavi zahtevima Francuske i Nemacke o pojacanju inspekcija UN.

NEMACKA I IRAK

Odluka o pomoci NATO Turskoj mozda u subotu

Nemacki ministar odbrane Peter Struk najavio je da je moguce da Savet NATO u subotu donese odluku o vojnoj pomoci Turskoj u slucaju irackog napada.
Govoreci u Bundestagu tokom debate o nemackoj politici prema Iraku, Struk je rekao da ce "NATO pre donosenja odluke sacekati zasedanje Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija (UN) u petak".
Savet NATO sastao se u pet popodne, ali se u Berlinu, s obzirom na Strukovu izjavu, ne racuna da ce biti doneta konkretna odluka.
Savezni kancelar Gerhard Sreder je juce u Bundestagu najavio da ce Nemacka i dalje ispunjavati obaveze koje proisticu iz clanstva u NATO-u, ali ce se istovremeno dosledno zalagati za mirno resavanje iracke krize.
"Nemacka ostaje dosledna u svojoj odgovornosti za mir i u prihvatanju svih obaveza unutar NATO. Ukoliko jedan od partnera (iz NATO-a) bude napadnut, mi cemo mu pomoci. To je tako i tako ce ostati", rekao je Sreder.
Zajedno sa Francuskom i Belgijom, Nemacka je prekjuce vetom sprecila usvajanje mera vojne pomoci Turskoj za slucaj irackog napada kakvu su planirale SAD.
Konzervativna opozicija je socijaldemokratsko-zelenoj vladi prebacila da je tim vetom "zabila sekiru u koren transatlantskog saveza".

GRCKA - IRAK

UNHCR ocekuje 600.000 irackih izbeglica, koje Grcka nece

Sef Visokog komesarijata UN za izbeglice (UNHCR) Rud Lubers izneo je sinoc ocekivanje da ce rat u Iraku izazvati priliv 600.000 izbeglica, ali je Grcka ukazala da ne moze da ih primi.
Lubers, bivsi premijer Holandije, u zvanicnoj je poseti Grckoj kao predsedavajucoj zemlji Evropske unije (EU), a razgovarao je sa zamenikom ministra inostranih poslova Tasosom Janicisom.
UNHCR se, rekao je Lubers, vec priprema za prihvat izbeglica iz Iraka, a problem je ko ce ih prihvatiti, zbog cega je zatrazio "medjunarodnu solidarnost", posebno EU.
Pozivajuci na "vecu velikodusnost", Lubers je kao pozitivan primer delovanja UNHCR istakao proslogodisnji prihvat vise od milion Avganistanaca nakon vojne intervencije SAD u njihovoj drzavi.
Izgovarajuci se, medjutim, "slicnim problemima tokom ratova na Balkanu (prosle decenije), kao i tokom rata na Kosovu (1999)", Lubersov domacin Janicis izrazio je sumnju da bi Grcka i EU mogle da prime iracke izbeglice.

NEMACKA

Srederov polubrat radi kao recepcionar

Polubrat nemackog kancelara Gerharda Sredera, Lotar Voseler (55), koji je duze vreme bio nezaposlen, radi sada kao recepcionar, pise danasnji dnevni list "Kelner ekspres" .
"Bicu recepcionar u banji Bad Lipspringe" kod Paderborna, na zapadu Nemacke, izjavio je Vosler, poznat po ostrim kritikama politike nemackog kancelara koje objavljuje u medijima i na Internetu.
Iako je po struci informaticar, Vosleru ovo nije prvi put da radi posao za koji je previse kvalifikovan otkako je dobio otkaz. U medjuvremenu je bio inspektor za kanalizacije, a do oktobra prosle godine radio je kao turisticki vodic za Nemce na spanskom ostrvu Majorci.
"Na pocetku je tesko biti nezaposlen. Imate vise od 50 godina, i osecate se kao da ste za staro gvozdje", kazao je Vosler za kelnski list. Sada planira da pozove nemackog kancelara na opustanje, u banji.