Naslovne vesti | Srbija i Crna Gora | Kanada | Svet | Sport | Kultura | Srpska zajednica | Novine INFO | Prva

S R P S K A    Z A J E D N I C A

Broj 1027, 4.novembar  2005


POZORIŠTE BOŠKO BUHA IZ BEOGRADA

NESTVARNO I NEZABORAVNO

Pozorište Boško Buha iz Beograda sa predstavom za decu “Leteći cirkus” oduševio je ne samo mnogobrojne mališane koji su došli da ih vide nego i  roditelje koji su bili sa njima i koji su se isto tako zabavljali i smejali.

Snežana Nenadović, Nenad Nenadović, Branislav Platiša i Tomislav Magi zaista su dali sve od sebe da usreće i razvesele sve one koji su došli da ih gledaju i u tome su potpuno uspeli.

Kao šlag na torti bila je svima poznata grupa Bypass iz Toronta koja je pripremila mini koncert za decu sa svim onim pesmicama kojih se rado sećamo, preobučeni u klovnove.

Moram vam reći da se davno nisam tako slatko smejala a što će zvučati možda još čudnije, od svih predstava koje sam do sada gledala (za odrasle), po prvi put sam izašla iz sale relaksirana i opuštena .

Tokom cele predstave klinci su bili potpuno uključeni u zbivanja na sceni, čak su bili delovi kada su glumci ko izbezumljeni jurili kroz salu na oduševljenje svih prisutnih gledalaca.

Poseban doživljaj bio je pravi mađioničar Magi, koji je svojim neviđenim trikovima fascinirao klince, koji su ga sa onim sjajnim dečijim očima pomno pratili pokušavajuđi da otkriju šta se to zbiva sa maramama, kartama i predmetima koji su nestajali i pojavljivali se na sve strane.

Sve u svemu bio je to jedan poseban doživljaj gledati “Leteći cirkus” koji ako ste propustili verujte mi da je velika šteta...jer smo svi zaista leteli kroz dečiji svet mašte i smeha.

Najveća zasluga što je pozorište gostovalo u Torontu pripada već renomiranom i svima poznatom Zoranu Moru vlasniku kompanije System Entertainment koji se već mnogo puta istakao svojom profesionalnošću i odličnom organizacijom.

Obzirom da nam pozorište “Boško Buha dolazi ponovo 10. decembra sa novom predstavom “Deda Mraz u školi za klovnove”, razgovaramo sa glumcima ovog pozorišta.

Kako je došlo do toga da gostujete u Kanadi?

“Ideja postoji već odavno ali su stvari krenule da se konkretizuju tek ovog leta kada nas je Zoran Moro pozvao i predložio da gostujemo sa našim pozorištem čime bismo otvorili put i nekim drugim dečijim predstavama. Moram priznati da sam u početku bio pomalo skeptičan ali kako je vreme prolazilo shvatio sam da su dogovori veoma ozbiljni i da Zoran to sve radi vrlo profesionalno i da je sve ugovoreno za oktobar. Na obostrano zadovoljstvo naša se saradnja obistinila i mi smo došli u Toronto”, rekao je Nenad Nenadović.

Da li ste pre dolaska razmišljali o tome kako će ova deca ovde primiti predstavu obzirom da im srpski nije prvi jezik?

“Pravo da vam kažem, uopšte nam to nije palo napamet, da možemo  imati zbog toga neki problem. Prvo i osnovno pozorište je univerzalna institucija. Ovu predstavu mogu čak gledati i oni koji govore samo engleski i to uzrasta od 2 do 92 godine.

Drugo deca imaju neku specifičnu vrstu spontanosti koju odrasli nemaju. Deca ne znaju da se suzdrže - deca reaguju odmah. Oni su najiskrenija publika jer vam odmah pokažu da li im se to sviđa ili ne i da li ih to interesuje ili je dosadno. Oni odmah na samoj predstavi komentarišu, tako da mi imamo trenutno povratnu informaciju koliko deca prate predstavu. Tako da jezička barijera nije bila uopšte stvar o kojoj smo razmišljali”, rekao je Branislav Platiša.

Kakve utiske nosite iz Toronta? Kako su vas deca primila?

Fenomenalno. Već posle treće, četvrte rečenice, deca su se “zakačila” za priču i mi smo počeli da se igramo sa njima. Skoro sat ipo je sve to trajalo što je super jer je vrlo teško držati pažnju dece duže od 45 minuta. Bend koji je bio na sceni Bypass, odlično uklopio u celu priču... čak  je i nama sve to jako prijalo, jer obično puštamo muziku sa kaseta. U suštini svaka predstava je unikatna. Mi imamo zadate teme, koje zavisno od reakcije dece razrađujemo, skraćujemo... jednostavno se igramo sa njima”, rekla je Snežana Nenadović.

Na kraju predstave skoro svi su vas pitali ‘kada ćemo se ponovo videti’ što je, svakako morate priznati, najlepši kompliment?

“Da, u pravu ste. Bilo nam je neizmerno drago što smo tako lepo primljeni. Sve je bilo savršeno i te utiske ćemo preneti kada se vratimo u Beograd. Pozorište Boško Buha će ponovo gostovati u Torontu sa dečijom predstavom “Deda Mraz u školi za klovnove” u malo izmenjenim sastavu ... ali vam obećavamo da će biti ludo, nezaboravno i da možete svi doći koji imate između 2 i 92 godine “, rekao je na kraju ovog našeg druženja Branislav Platiša.

Ivana Đorđević


SVEČANO OTVARANJE SALE CRKVE SV. ARHANGELA MIHAILA

ČAST I PONOS TORONTA

“Želela sam da imamo jedno ovakvo zdanje, kojim ćemo se ponositi
i koje će biti ponos svih Srba, koje će biti izraz naše nacije i religije”.

Prošlog vikenda svečano je obeležen završetak rekonstrukcije sale crkve Sv. Arhangela Mihaila u Torontu, predivnim prijemom i koktelom priređenim u čast ovog značajnog događaja za sve vernike Toronta.

U renoviranje objekta do sada je utrošeno oko četiri miliona dolara od kojih je dva miliona dolara obezbedila jedna od najuspešnijih poslovnih žena Kanade gospođa Rebeka MekDonald, na slici desno .

U kratkom govoru ona je rekla:

“Veoma sam ponosna što danas imam čast da u ovom velelepnom zdanju ugostimo sve vas koji ste se odazvali pozivu da zajednički proslavimo ovaj značajan dan za sve Srbe.

Nisam često dolazila u crkvu, ali sam moju decu krstila  baš na ovom mestu.

Želim ovom prilikom da se zahvalim mojoj majci, koja je prisutna, jer je ona u velikoj meri zaslužna  za sve ovo što sam uradila. U jednom trenutku me je zapitala: ’Šta si ti uradila za svoj narod?’. To me je podstaklo da krenem u ceo  projekat. Crkva je bila za mene logičan izbor jer je ona ta koja bi trebalo da poveže i ujedini naše ljude.

Volela bih da ova crkva bude mesto okupljanja svih nas, a naročito mladih ljudi, koji će se totalno asimilirati, ukoliko ne budu imali nešto svoje - nešto blisko njima.

Želela sam da imamo jedno ovakvo zdanje, kojim ćemo se ponositi i koje će biti ponos svih Srba, koje će biti izraz naše nacije i religije.

Moram priznati da je projekat bio veoma obiman i da nije bilo lako i što se tiče grada i što se tiče crkvenog i korporacionog odbora da se sve dovede u red i da dođemo do svega ovoga što danas gledate - ali smo uspeli.

“Ja volim da rekonstruišem. Svaki novi projekat za mene je izazov. Smatram da  se radom  i upornošću  sve može postići. Kada mi kažu da je nešto nemoguće, ja na to ne pristajem. Završetak svakog projekta daje mi novi podstreh da idem dalje a i potvrdu da sam napravila pravu odluku”, rekla je Rebeka MekDonald.

Program je vodio predsednik korporacije Nikola Samardžija koji se zahvalio svim prisutnim gostima i  istakao značaj koji ima izgradnja i uopšte postojanje svake naše crkve, jer je to “temelj za budućnost, za duhovno središte naših ljudi, posebno mladog naraštaja”.

Nakon toga pozdravio je ugledne goste koji su bili prisutni: Bila Dejvisa, bivši premijer provincije Ontario; Džona Torija lidera Konzervativne stranke u Ontariju; Džona Bairda, člana federalnog parlamenta; Luisa Mekenzija, penzionisanog generala.

Skupu su prisustvovali i generalni konzul Srbije i Crne Gore Zoran Pavlović sa osobljem konzulata; porodica Đorđa Jerića; porodica Milić koji su donatori krstova na crkvi kao i mnogi drugi predstavnici srpske zajednice.

Ceo događaj upotpunjen je nastupom Sanje Ilića i Balkanike, Jadranke Jovanović, Olivera Njego, Snežane Berić - ekstra Nene, folklorna grupa “Hajduk Veljko” i Akademija srpske narodne igre Bate Marčetića koji su u jednočasovnom programu zabavljali goste.

Ivana Đorđević


 ZAVRŠNI KONCERT NA DANIMA KULTURE SRBIJE

SRPSKA BAŠTINA NA SCENI

U okviru dana kulture Srbije održan je koncert Sanje Ilića sa Balkanikom i gostima. . U prvom delu koncerta imali smo priliku da slušamo  umetnike koji su u par  navrata nastupali pred publikom Toronta. Jadranka Jovanović, Oliver Njego i Snežana Berić dokazali su da su vrsni umetnici ali je repertoar koji su izveli bio u većem delu sličan onom koji smo već imali priliku da čujemo.Očekivalo se da će nam ovom prilikom prirediti nešto novo, ali je uspešnost prethodnih gostovanja verovatno doprinela da se odluče da idu “stazama” koje su sigurne i proverene.

Pored njih učešće su uzeli Akademija srpske narodne igre Bate Marčetića i SKA Oplenac  koji su spletom folklornih igara još jednom pokazali da su vodeći ansambli u Torontu.

Božidar Hadži Vitković maestralno je izveo numeru iz svog bogatog repertoara na klasičnoj gitari.

U drugom delu nastupio je svima poznati Sanja Ilić sa Balkanikom. Mešavinom etno-pop muzike, inspirisanom duhovnom i svetovnom muzikom Balkana kroz melos, harmoniju i instrumente  našeg podneblja priredio je jedan poseban doživljaj prisutnim gostima.

Autor originalne muzike Aleksandar Sanja Ilić je svoje muziciranje na klaviru uklopio sa zvukom instrumenata kao što su: frula, kaval, đumbus, klarinet, darabuka, goc, gajde, razne udaraljke, truba sa  izvorni m vokalima i horom “Kir Stefan”.

Kombinacijom sa digitalnom muzičkom tehnologijom dobijen je zvuk koji je savremen, a u atmosferi doživljaj vremena koje je daleko iza nas.

“Ideja mi je bila da se pokaže ono naše svetovno u neraskidivoj vezi sa duhovnim ali, u isto vreme i da se ukaže na činjenicu da nismo sami i da nas ima dosta različitih na relativno malom prostoru Balkana. Možemo li razlike, koje su naša neminovnost, da usmerimo ka jednoj zajedničkoj ideji za novi milenijum - miru i blagostanju. Saslušajmo muziku drugih da bi i naša bila saslušana”; rekao je za “Novine Toronto” Sanja Ilić.

Ideja, da se na jednoj pozornici okupe raznovrsni a pri tom vrsni umetnici,je bila jako dobra. Međutim komentari mnogih, koji su bili prisutni, kao i onih koji nisu mogli da dođu (jer su karte bile rasprodate), su da je mnogo bolje bilo da je makar organizovan još jedan samostalan koncert Balkanike.

Nekako se nije imao utisak da je koncert bio u “atmosferi” Sanje Ilića i Balkanike sa gostima, nego je sve izgledalo više kao skup svega što se želelo pokazati kao deo naše srpske baštine. Verujem da Aleksandru Lukaču, režiseru, koji je bio zadužen da sve to ukomponuje i usaglasi nije bilo nimalo lako.

Nakon skoro četiri sata sve učesnike, burnim aplauzom pozdravili su prisutni gosti među kojima je, kako saznajemo od organizatora ove manifestacije, bilo puno Kanađana.

Ivana Đorđević


 PRAXIS GALLERY

ANTI SALON

U galeriji Praxis  organizovana je izložba slika i skulptura u okviru Dana kulture Srbije na kojoj je izlagalo oko 45 umetnika, što predstavlja impozantan broj za našu zajednicu.

Izložbu je zvanično otvorila vlasnica galerije Anka Mioković zahvalivši se svima što su se odazvali u tolikom broju .

“Veoma sam srećna što imamo priliku da predstavimo naše umetnike široj javnosti i to kako Kanađanima tako i Srbima. Ovde se okupilo mnogo njih koji su postigli značajane rezulatate i u kanadskom umetničkom svetu i smatram da je kvalitet koji smo prikazali  itekako bio primaran kada smo ulazili u ceo ovaj projekat.

Posebno se zahvaljujem Konzularnom predstavništu Srbije i Crne Gore koje je inicijator ove predivne ideje da se organizuju Dani kulture Srbije u Torontu i da se na taj način predstavimo i kanadskoj javnosti”, rekla je Anka Mioković.

Galerija je bila puna “do poslednjeg mesta” tako da je veliki broj ljubitelja umetnosti moralo da stoji  ispred galerije.

U prijatnoj i domaćinskoj atmosferi uz čašu vina i ćaskanje druženje je trajalo do ponoći.

Ivana Đorđević


 MIRJANA PAVLOVIĆ

IZMEĐU JAVE I SNA

U svetu poezije događaju se čudotvorna otkrića; po njenim skrivenim, tajnovitim, zagonetnim putanjama neki mađioničar reči novi trag ostavlja.

U nedelju, 30. oktobra prisustvovali smo pesničkoj večeri, u Praxis Gallery, na kojoj smo stihove Mirjane Pavlović doživljavali kao muzičke kompozicije, ali i kao lirske eseje. Bilo je to dragoceno umetničko iskustvo i dragoceno poznanstvo sa pesnikinjom koja je uspela da pomiri u sebi liričara i naučnog radnika.

Pesnikinja Buba Veljović Braunstajn je u svom prikazu prve zbirke pesama Mirjane Pavlović koja nosi naziv "Leptir na zamrznutom oknu" o tome rekla sledeće:

"Radeći kao naučni radnik na polju imunološke terapije kancera, Pavlovićeva i kao lekar i kao čovek je u stalnom i neminovnom susretu sa onim što nazivamo tegoba, bolest, smrt, ali ona se u biti svog bića i emocionalnog kolorita ne predaje tim rečima, iako je to neminovno prisutno u realnosti i u njenom životu. Ne, ova divna pesnikinja poseže, kao prava žena, kao pravi čovek, za svim odbranbenim mehanizmima koje aktivira u odbranu svega što taj naš život čini lepšim - u odbranu sunca, mesečeve sonate, prolećne simfonije, rekvijema u belom, vrelog flamenka koji budi život, kišnog preludijuma, serenade za jednu strunu, itd....

Čini mi se da pesnikinja kada želi da zaista vredno i snažno zapeva o životu, neminovno pravi uzlete i putovanja "tamo negde gde je nešto bilo i postojalo i tako večno". Kroz svaku novu pesmu Mirjane Pavlović susrećemo pesnikinju od sećanja, pesnikinju od pesama, od nemira i misli, od žalosti, od života, od kajanja i ljubavi, od krotkosti i žubora, od kraljica i carica...

Kakvo bogatstvo srca i duše jedne pesnikinje! I koja suptilnost protkana snagom čoveka koji zapisom na papiru ustaje u odbranu svega što život čini dostojnim čoveka.

O drugoj knjizi poezije "Lirski eseji" Mirjane Pavlović" Katarina Kostić je, između ostalog rekla: "Prvi, najdirektniji doživljaj poezije Mirjane Pavlović je muzikalnost. Mirjana od reči pravi muzičku kompoziciju...Ponekad se stihovi, u ranim pesmama, više čuju nego što se njihov sadržaj doživi, kao kod Pola Verlena, ili kod Aleka Vukadinovića...

Bogom dani lirski pesnik, Mirjana je ipak morala da pronađe adekvatan književni okvir za svoja razmišljanja, za svoje znanje, za svoje svestrano obrazovanje, konačno, za racionalni deo svog bića, za naučnu preciznost u prikazivanju i tumačenju stvarnosti. Pravi je fenomen kako je Mirjana Pavlović uspela da poveže i pomiri u sebi i u svojoj poeziji neobuzdanog liričara i refleksivnog pesnika.

Knjiga "Lirski eseji" je simbioza uma i srca, misaonosti i duševnosti. I više od toga. Postignut je sklad poezije, muzike i slike, spoj više umetnosti u jednu, a tom harmonijom diriguje misao, najčešće univerzalnog značenja, kao u pesmi "Mislilac", posvećenoj Ogistu Rodenu.

Na temu traganja za večnim vrednostima jedna od najlepših pesama je "Ideal" posvećena Jovanu Dučiću, u kojoj se pesnikinja lepotom dučićevskog stiha upušta u dugo putovanje po predelima duše:

Samo ćeš dušom spoznat k'o i ja
smis'o jednog trena što ti život znači
samo će tako ostati da sija
ovaj prah zvezdani što od sveg je jači.

Jer, samo dušom život vidiš jasno
gde punim sjajem svaki pojam blista.
Tu, nikad nije ni rano ni kasno
suština da se razabere, čista.
 

Za dolazak Mirjane Pavlović u Toronto zaslužni su Anka i Branko Mioković, a naše Udruženje "Desanka Maksimović" obogaćeno je novim članom, čiju divnu poeziju će nastojati da približi novim čitaocima.

Katarina Kostić


EDMONTON  

"OPANAK" ODUŠEVIO

Tradicionalni folklorni vikend koji se svake godine održava u čast Svete Petke organizovan  je i prošlog vikenda u sali Srpske pravoslavne crkve Sveti Sava u Edmontonu. Organizator i domaćin ovog skupa bila je folklorna grupa "Opanak" iz Edmontona.

U prijateljaskoj atmosferi, uz dosta domaćih specijaliteta i pića, nastupile su tri folklorne grupe iz Edmontona i kao gost foklorna grupa "Kolo" iz Vinipega. Iako prethodno najavljene grupe iz Vankuvera i Sijetla nisu stigle, kako smo nezvanično obavješteni zbog nedostatka finansijskih sredstava.

No i u ovom sastavu Edmontonci su imali dobar provod i kako kažu izuzetno prijatno veče. Grupa "Opanak" iz Edmontana će nastupiti i u Windsoru (Ontario) 18-tog novembra na smotri srpskog folklora.

AKB

 

Copyright © 1996-2016 "NOVINE Toronto"

Promena izvrsena: 19 Apr 2012