pregovori o statusu Kosova i Metohije

Tadić i Koštunica na čelu tima Beograda

Predsednik Srbije Boris Tadić i premijer Vojislav Koštunica biće kopredsednici i glavni pregovarači u delegaciji Beograda u pregovorima o budućem statusu Kosova i Metohije, odlučila je Vlada Srbije.

U timu će biti i ministar inostranih poslova Srbije i Crne Gore Vuk Drašković, navodi se u vladinom saopštenju.

Operativni deo tima, kako se navodi, činiće Leon Kojen, savetnik predsednika Republike, direktno odgovoran kopredsedniku tima Borisu Tadiću, i Slobodan Samardžić, savetnik predsednika Vlade, direktno odgovoran kopredsedniku tima Vojislavu Koštunici.

U operativnom delu tima su još savetnik predsednika Srbije Dušan Bataković, savetnik predsednika Vlade Aleksandar Simić, član kabineta predsednika Srbije i Crne Gore Radomir Diklić, ambasador SCG u Parizu Predrag Simić, predsednik Koordinacionog centra za Kosovo Sanda Rašković Ivić, član Srpske liste za Kosovo i Metohiju Goran Bogdanović i predsednik Zajednice srpskih opština na Kosovu Marko Jakšić.

Stalni savetnik tima je Tomas Flajner, profesor Pravnog fakulteta Univerziteta u Friburu (Švajcarska) i direktor Instituta za federalizam.

Koštunica predao Ahtisariju Rezoluciju o Kosovu

Predsednik Vlade Srbije Vojislav Koštunica predao je  specijalnom izaslaniku UN Martiju Ahtisariju Rezoluciju Skupštine Srbije o mandatu za razgovore o budućem statusu Kosova i Metohije.

Koštunica je Ahtisarija obavestio i o formiranju jedinstvenog državnog tima Srbije i zajednice SCG za predstojeće razgovore o statusu Kosova i Metohije, saopšteno je iz Vlade Srbije.

Specijalni izaslanik je izložio osnovne principe za vođenje razgovora, koje je nedavno usvojila Kontakt grupa, i naglasio da se proces odvija pod okriljem Ujedinjenih nacija, a ne pojedinih zemalja.

Istakao je, takođe, da se standardi na Kosovu moraju ispunjavati uporedo sa razgovorima o njegovom budućem statusu.

Što se tiče trajanja razgovora o statusu Kosova, Ahtisari je rekao da oni nisu vremenski ograničeni.

Predsednik Vlade Srbije predložio je specijalnom izaslaniku Ahtisariju da u okviru narednog boravka u regionu obavi razgovore i sa državnim predstavnicima susednih zemalja -  Rumunije, Bugarske i Hrvatske, koji su, ocenjuje se u vladi, izneli principijelne stavove o pitanju budućeg statusa Kosova .

Sanda Rašković zadovoljna timom za pregovore o Kosovu

Predsednica Kordinacionog centra za Kosovo i Metohiju Sanda Rrašković-Ivić izrazila je zadovoljstvo sastavom tima vlasti u Beogradu za pregovore o statusu Kosova.

"Možemo da budemo zadovoljni jer to su ljudi koji odlično poznaju materiju, mnogi od njih se već decenijama i stručno i naučno bave pitanjima Kosova i Metohije i ljudskim pravima", rekla je Rašković-Ivić novinarima u Skupštini Srbije pre sednice Odbora za Kosovo i Metohiju.

Ona je dodala da pregovarački tim ima odličnog pravnog savetnika, profesora Tomasa Flajnera iz Švajcarske.

Sanda Rašković-Ivić je za plan predsednika Srbije o stvaranju dva entiteta na Kosovu rekla da je dobar.

"U okviru skupštinske Rezolucije o Kosovu, formule 'više od autonomije manje od nezavisnosti', a pre svega u okviru plana Vlade Srbije za decentralizaciju možemo sasvim da provučemo ideju o entitetima gde bi u stvari ta autonomija u autonomiji odgovarala onom srpskom entitetu o kome govori predsednik Tadić", rekla je predsednica Koordinacionog centra.

Predsednik Srbije Boris Tadić i premijer Vojislav Koštunica biće koopredsednici i glavni pregovarači u delegaciji Beograda u pregovorima o budućem statusu Kosova i Metohije, odlučila je danas Vlada Srbije.

U timu će glavni pregovarač biti i ministar inostranih poslova Srbije i Crne Gore Vuk Drašković, navodi se u vladinom saopštenju dostavljenom Beti.

Operativni deo tima, kako se navodi, činiće Leon Kojen, savetnik predsednika Republike, direktno odgovoran koopredsedniku tima Borisu Tadiću, i Slobodan Samardžić, savetnik predsednika Vlade, direktno odgovoran koopredsedniku tima Vojislavu Koštunici.

U operativnom delu tima su još savetnik predsednika Srbije Dušan Bataković, savetnik predsednika vlade Aleksandar Simić, član kabineta predsednika Srbije i Crne Gore Radomir Diklić, ambasador SCG u Parizu Predrag Simić, predsednik Koordinacionog centra za Kosovo Sanda Rašković-Ivić, član Srpske liste za Kosovo i Metohiju Goran Bogdanović i predsednik Zajednice srpskih opština na Kosovu Marko Jakšić.

Stalni savetnik tima je Tomas Flajner, profesor Pravnog fakulteta Univerziteta u Friburu, u Švajcarskoj i direktor Instituta za federalizam.

ISTRAŽIVANJE CeSID

Nova vlada će zavisiti od DSS-a i PSS-a

Demokratska stranka Srbije i Pokret snaga Srbije su stranke od kojih će odlučujuće, nakon sledećih parlamentarnih izbora, zavisiti formiranje nove Vlade Srbije, ocenili su stručnjaci Centra za slobodne izbore i demokratiju (CeSID).

"Za pobedu su potrebne bar tri stranke u vlasti, pa DSS i PSS, čine prelaz između ekstremnih vrednosti koje beleže Demokratska stranka i Srpska radikalna stranka", izjavio je na CeSID-ovoj prezentaciji najnovijeg istraživanja javnog mnjenja šef istraživačkog tima Srećko Mihajlović.

Prema istraživanju glasačima DSS-a i PSS-a mnogo je bliža Demokratska stranka, kao postizborni partner, nego Srpska radikalna stranka (SRS).

Glasači DSS-a, njih 32 odsto želi postizbornu koaliciju sa DS, dok samo 12 odsto želi saradnju sa radikalima. Onima koji bi glasali za Pokret snaga Srbije, koji predvodi Bogoljub Karić, takođe je bliži DS, ali u nešto manjem procentu nego glasačima DSS.

Naime, 21 odsto birača PSS želi koaliciju sa DS, dok 16 odsto želi postizbornu saradnju sa SRS.

Glasačima DS najbliži je DSS (29 odsto), dok je 13 odsto za saradnju sa strankom Bogoljuba Karića.

S druge strane, ljudima koji bi glasali za SRS, najbliža je ideja postizborne koalicije sa SPS-om (29 odsto), dok je bliska ideja saradnje i sa DSS (26 odsto).

Vidljivo je da glasači SRS u duplo većem broju žele koaliciju sa strankom Vojislava Koštunice, nego što zajedničku koaliciju žele glasači DSS.

Istraživanje je pokazalo i da se smanjuje razlika između takozvanog "demokratskog bloka" i SRS i SPS, kao drugog bloka.

CeSID-ovo istraživanje pokazuje da u ovom trenutku 54 odsto birača ne bi izašlo na izbore ili je neodlučno za koga bi glasalo.

Od ukupnog biračkog tela, za SRS bi glasalo 15 odsto birača, DS 13 odsto, DSS šest odsto, PSS četiri odsto i SPS tri odsto birača. Ostale stranke bi dobile ukupno pet odsto biračkog tela.

Istraživači su ocenili da je veoma važno za koga bi glasali sada neopredljeni birači, kojih je više od polovine (55 odsto). Njima su najbliži stavovi DS i DSS.

Za građane koji su glasali za SRS i SPS posebno je karakteristično antizapadno raspoloženje, autoritarna poslušnost, tradicionalizam, patrijarhalnost, intelektualna zatvorenost i odsutnost motiva postignuća.

Na suprotnom polu nalazi se DS i G17 plus, dok se otprilike na sredini ovog kulturološko-vrednosnog sklopa nalaze oni gradani koji su na parlamentarnim izborima 2003. godine glasali za SPO-NS i za DSS.

HRVATSKA I SRBIJA

Predstavnici Srba upoznali Koštunicu sa svojim problemima

Spisak od 900 osumnjičenih za ratne zločine, nedovršen proces povratka i manjkava primena Ustavnog zakona o zaštiti nacionalnih manjina najvažniji su problemi sa kojima su predstavnici srpske zajednice u Hrvatskoj u Zagrebu upoznali premijera Srbije Vojislava Koštunicu.

Koštunica se sa predstavnicima Srba u Hrvatskoj susreo za vreme obilaska Srpskog kulturnog društva "Prosvjeta", koje je posetio u okviru zvanične posete Hrvatskoj.

Susret je, osim za predstavljanje delatnosti "Prosvjete", iskorišten i za razgovore o položaju Srba u Hrvatskoj i problemima na koje nailaze u svakodnevnom životu.

Predsednik Samostalne demokratske srpske sranke (SDSS) Vojislav Stanimirović upozorio je da je lista od 900 osumnjičenih, optuženih ili već osuđenih Srba za ratne zločine na području Hrvatske veliko breme na ukupnim odnosima Hrvatske i Srbije, i da je to potre-bno hitno rešiti i taj spisak revidirati.

"Mi ćemo nastojati postići reviziju te liste ali nam treba i pomoć matične države. Nužno je razgovarati o tom problemu, jer će on u suprotnom još dugo opterećivati međudržavne odnose", rekao je Stanimirović.

Koštunica je potvrdio da je o tom problemu, kao i o pitanju transfera osuđenih lica u Srbiju, danas razgovarao sa svojim domaćinom, hrvatskim premijerom Ivom Sanaderom, pri čemu je zaključeno da su potrebni češći susreti ministara pravde Hrvatske Vsne Škare-Ožbolt i SCG Rasima Ljajića kako bi se taj problem što pre rešio.

Predstavnici Srba su Koštunici kazali kako mnogo očekuju i od intenziviranja privredne saradnje Hrvatske i Srbije, jer smatraju da bi snažnije uključivanje srpskih privrednika trebalo pomoći privredni oporavak slabo razvijenih područja Hrvatske u koje se vraćaju Srbi povratnici.

Zastupnik Srba u Saboru Milorad Pupovac od premijera je zatražio da se matična zemlja jače angažuje na polju materijalne pomoći u procesu povratka, naglasivši da povratnici trebaju konkretnu materijalnu pomoć koju očekuju od Srbije.

Hrvatska vlada do sada je, kako je kazao, uložila značajna sredstva u proces povratka i obnove razorenih područja, jednako kao i međunarodna zajednica, ali je potrebno u taj proces snažnije i aktivnije uključiti i Vladu Srbije.

Predsednik Zajedničkog veća opština Istocne Slavonije Jovan Ajduković od Koštunice je zatražio materijalnu pomoć u osnivanju srpskog kulturnog centra, koji je ocenio kao važnu kariku u povratku međusobnog poverenja Srba i Hrvata na tom prostoru.

Predsednik "Prosvjete" Čedomir Višnjić izneo je plan osnivanja medijske kuće koja bi pomogla u stvaranju pozitivnije medijske slike o srpskoj zajdnici u Hrvatskoj, ali i u, kako je rekao, borbi za istinu.

Koštunica je na početku posete Zagrebu razgovarao sa Sanaderom, zatim i sa predsednikom Sabora Vadimirom Šeksom, a posetio je i Srpsku pravoslavnu crkvenu opštinu u Zagrebu.

CRNA GORA - EU

Đurić pozvao privrednike da pažljivo slušaju primedbe EU

Pomoćnik crnogorskog ministra za evropske integracije Dragan Đurić upozorio je  privrednike i predstavnike vlasti na ocenu Evropske unije da Crna Gora ima "relativno slabe administrativne kapacitete" za pridruživanja EU.

"Tu primedbu treba pažljivo slušati, kako bi se Crna Gora bolje pripremila za brže napredovanje u stabilizaciji i asocijaciji sa EU", rekao je on na seminaru u crnogorskoj Privrednoj komori.

Đurić je kazao i da je EU postavila "čiste i jasne" preporuke za korišćenje državne pomoći i zaštitu konkurencije.

Glavni pravni savetnik za harmonizaciju sa EU Primož Vehar ocenio je da je proces stabilizacije i asocijacije "čekaonica" u kojoj EU pažljivo prati pripeme na putu ka evrointegracijama.

"EU neće inetresovati kakav je zakon, već da li se primenjuje", rekao je Vehar, slovenački ekspert, koji je dodao da njegova zemlja može pomoći svojim iskustvom samo u nekim oblastima.

CRNA GORA

Na Cetinju se otvara predsednička rezidencija

Crnogorski predsednik Filip Vujanović otvoriće sutra predsedničku rezidenciju na Cetinju, u kojoj bi trebalo da obavlja deo državničkih dužnosti.

Nakon otvaranja Rezidencije, Vujanović će održati konferenciju za novinare, dok će uveče prirediti prijem za diplomatski kor i predstavnike javnog, privrednog, političkog i kulturnog života Crne Gore, saopšteno je iz kabineta crnogorskog predsednika.

Kako je ranije objavljeno, deo zaposlenih u kabinetu predsednika Crne Gore biće stalno smešten na Cetinju, dok će deo administracije ostati u Podgorici.

Vujanović će biti prvi crnogorski predsednik koji će dužnost obavljati u rezidenciji na Cetinju, koja je smeštena u bivšoj upravnoj zgradi "Oboda".

Vrednost rekonstrukcije zgrade iznosila je oko 1,3 miliona evra.

CRNA GORA

Kosti osnivača Cetinja u depou Narodnog muzeja

Kosti osnivača grada Cetinja i jedne od crnogorskih vladarskih dinastija, Ivana Crnojevića, nalaze se u depou Narodnog muzeja u tom gradu, potvrdio je direktor te ustanove Petar Ćuković.

"Kosti su pohranjene na zadovoljavajući način", rekao je Ćuković za podgorički list "Republika".

On je ocenio da je "neobjašnjivo i apsolutno neprihvatljivo" to što kosti Ivana Crnojevića, koga je kanonski nepriznata Crnogorska pravoslavna crkva 2003. godine proglasila svecem, do sada nisu trajno sahranjene.

Ćuković je predložio da se zemni ostaci Ivana Crnojevića, "uz najveće državne počasti" sahrane u crkvi na Ćipuru, gde je i bio njegov grob.

U toj crkvi su 1989. godine sahranjene kosti kralja Nikole Petrovića i kraljice Milene, pošto su iz Italije prenesene u Crnu Goru.

Mitropolit Crnogorske pravoslavne crkve Mihailo je, takođe,  za list "Republika", rekao da "treba ispraviti nepravdu" prema Ivanu Crnojeviću i da bi verska ceremonija, prilikom njegove trajne sahrane, morala biti u organizaciji te crkve.

Kosti Ivana Crnojevića su pre 20 godina pronađene u cetinjskoj crkvi na Ćipuru, u jednom kovčežiću koji je kasnije dospeo u depo Narodnog muzeja.

Ivan Crnojević je 1482.godine utemeljio Cetinje, kao pribežište pred turskom najezdom. On je na Cetinjskom polju podigao prvu crkvu, hram Presvete Bogorodice.

Ivan Crnojević je rodonačelnik dinastije Crnojević, a njegov sin Đurđe Crnojević je u Crnu Goru doneo prvu štampariju, samo 17 godina posle Gutembergovog otkrića.

CRNA GORA

Počinje restitucija u Crnoj Gori

Crnogorski Fond za obeštećenje počeće u naredna dva dana isplatu na osnovu četiri pravosnažna rešenja za isplatu oduzete imovine, najavila je direktorka Fonda Đorđina Lakić.

Lakićeva je na konferenciji za novinare kazala da je do oktobra zahtev za restituciju dostavilo oko četiri hiljade bivših vlasnika imovine koja im je oduzeta u korist opštenarodne, državne, društvene ili zadružne svojine.

Opštinske komisije Fonda su do sada donele 176 rešenja za obeštećenje bivših vlasnika od kojih je kao pravosnažno i izvršno, Fondu za isplatu već dostavljeno sedam iz Cetinja, Podgorice, Budve i Pljevalja.

Njihova ukupna vrednost je 2,14 miliona evra, kazala je Lakićeva.

Rok za dostavljanje zahteva za povraćaj imovine u Podgorici ističe 22. decembra. Dostavljanje zahteva, u zavisnosti od odluka opština, trajaće do 2008. godine

Lakićeva nije mogla da precizira procenu vrednosti imovine čije se vraćanje traži, ali je kazala da može doseći i 18 miliona evra.

Crna Gora je Zakon o povraćaju oduzetih imovinskih prava i obeštećenju usvojila pre godinu i po. Na osnovu zakona prihodi Fonda potiču od privatizacije, iz budžeta i od naplate revalorizovanih iznosa koje plaćaju bivši vlasnici.

Lakićeva je rekla da je novac Fond prihodovao od privatizacije Telekoma i iz budžeta.

Predlogom budžeta za narednu godinu predviđeno je da za restituciju biti izdvojeno 2,26 miliona evra.

Copyright © 1996-2016 "NOVINE Toronto"