Naslovne vesti | Srbija i Crna Gora | Kanada | Svet | Sport | Kultura | Srpska zajednica | Novine INFO | Prva

N  A  S  L  O  V  N  E    V  E  S  T  I

 

KAKO TO VIDE DRUGI...

Nezavisnost i nestabilnost, uz malo sreće, bez nasilja

Britanski magazin "Ekonomist" ocenio je u najnovijem broju da neki delovi službi bezbednosti u Srbiji najverovatnije znaju gde se nalaze dvojica najtraženijih haških begunaca, Radovan Karadžić i general Ratko Mladić.

List upozorava da je posle hapšenja hrvatskog generala Ante Gotovine pritisak da se pronađe preostalih šest haških optuženika, koji su svi Srbi, i da bi, ako bude ocenjeno da srpske vlasti nisu učinile dovoljno, pregovori Srbije sa EU bi mogli biti obustavljeni.

Ti razgovori će, međutim, " u svakom slučaju morati da budu privremeno obustavljeni da bi se zemlja (državna zajednica SCG) dezintegrisala", dodaje "Ekonomist" u tekstu o prilikama na Balkanu.

Nedeljnik ocenjuje da u regionu "nervi igraju sve od Hrvatske do Makedonije" i podseća da je Venecijanska komisija ocenila crnogorski Zakon o referendumu kao prihvatljiv i da bi se izjašnjavanje o državnom statusu Crne Gore moglo održati već u aprilu.

"Ako ga opozicija bude bojkotovala, rezultat bi mogla biti nezavisnost (i nestabilnost), ali, uz malo sreće, ne i nasilje", navodi "Ekonomist".

Nedeljnik ukazuje da zemlje bivše Jugoslavije u 2006. godini čeka puno posla i da bi iduće godine u ovo vreme karta regiona mogla izgledati sasvim drugačije nego danas.

Londonski list kao moguće rešenje za budući status Kosova navodi "uslovnu nezavisnost" kojom bi se "okončala veza sa suverenitetom Srbije i ponudila neka vrsta nezavisnosti Kosova, ali sa značajnim ovlašćenjima međunarodne misije koja bi preuzela mandat UN".

"EU ne želi da upravlja Kosovom, ali zna da mora igrati veliku ulogu u njegovoj budućnosti i da će možda morati da snosi veći deo troškova njegovog upravljanja", piše "Ekonomist".

Ističe se, takođe, da niko "zapravo ne zna šta bi se dogodilo u slučaju 'katastrofalnog scenarija' - ako se pregovori o statusu budu odugovlačili i ako tvrda struja albanskih (ili srpskih) nacionalista izazovu nasilje".

"Može se zamisliti da bi to dovelo do bekstva čitave srpske populacije, koja broji oko 100.000 ljudi", piše list i navodi reči jednog zapadnog diplomate koji kaže: "Izbezumljeni smo od straha".

Nedeljnik ocenjuje da bi eventualni neuspeh Makedonije da dobije status kandidata za prijem u EU bio "snažan udarac" za Skoplje i da "samo šansa za članstvo EU sada drži zemlju na okupu".


 

EVROPSKA UNIJA I REFERENDUM U CRNOJ GORI

Đukanović hoće promenu Zakona o referendumu

"Mi mislimo da se u Crnoj Gori živi na mnogo većem nivou političke i demokratske kulture od onog koji predstavlja opozicija", kazao je Milo Đukanović.

Šta (nam) radi
Venecijanska komisija

Venecijanska komisija, čiji je puni naziv Evropska komisija za demokratiju kroz pravo, bavi se usklađivanjem ustava i najvažnijih zakona sa standardima Saveta Evrope.

Osnovana je 1990. godine i u početku je bila zamišljena kao evropska "prva pomoć" za zemlje u tranziciji koje su se suočile sa potrebom da menjaju i usklađuju ustave, ali se od tada razvila u međunarodno priznatno savetodavno telo za oblast zakonodavstva.

Venecijanska komisija, takođe, ima značajnu ulogu u naporima za prevazilaženje kriza davanjem pravnih saveta.

Na zahtev EU ta komisija je imala važnu ulogu u razvoju i tumačenju ustavnog zakona u BiH, zajedno sa EU radila je na nacrtu srpsko-albanskog sporazuma iz Rambujea, a potom Ustavnog okvira za Kosovo, Ohridskog sporazuma za Makedoniju, kao i na Ustavnoj povelji državne zajednice SCG.

Venecijanska komisija ne sastavlja zakone već samo njihove početne nacrte i ukazuje na rizike i moguće neusklađenosti sa korpusom evropskih ustavnih zakona.

Mišljenja koja u formi nacrta pripremaju radne grupe razmatraju se i usvajaju na plenarnim sednicima koje se održavaju četiri puta godišnje u Veneciji.

Iako se mišljenja Venecijanske komisije o usklađenosti pojedinih zakona sa evropskim normama obično uvaže i kasnije odraze u usvojenim zakonskim rešenjima, ta Komsija ne nameće rešenja već predlaže dijalog.

Komisiju čine specijalisti za ustavno pravo sa velikim iskustvom. Ona ima po jednog člana iz svake od 46 članica Saveta Evrope, a mandat im je četiri godine i može biti ponovljen.

SCG u Venecijanskoj komisiji predstavlja beogradski profesor međunarodnog prava Vojin Dimitrijević, a zamenjuje ga direktor podgoričkog Centra za demokratiju i profesor prvanog fakulteta u Podgorici Srđan Darmanović.

Kao savetodavno telo Saveta Evrope, Venecijanska komisija sačinila je mišljenje o usklađenosti crnogorskih zakona i standardima primenjivim na referendum na zahtev Parlamentarne skupštine Saveta Evrope.

Autori mišljenja koje će biti razmatrano na  plenarnoj sednici su članovi Venecijanske komisije Entoni Bredli iz Velike Britanije, Karlos Klosa Montero iz Španije i Karlo Tuori iz Finske.

Na sednicu su pozvani i predsednik crnogorskog parlamenta Ranko Krivokapić, kao i predstavnik crnogorske opozicione Socijalističke narodne partije (SNS) Velizar Kaluđerović.

Savet Evrope saopštio je da je mišljenje Venecijanske komisije o standardima prema kojima će se održati crnogorski referendum od posebnog značaja, s obzirom da je EU zatražila od Podgorice da glasanje o nezavisnosti organizuje u skladu sa preporukama Komisije.

Crnogorski premijer Milo Đukanović rekao je u Bijelom Polju da bi trebalo izmeniti Zakon o referendumu i prilagoditi ga preporukama Venecijanske komisije.

Đukanović je na konferenciji za novinare rekao i da Crnoj Gori ne smeta prisustvo Evropske unije (EU) u referendumskom procesu.

"Na EU je da proceni kakva će biti forma njenog prisustva. Ja i dalje mislim da smo mi na početku faze u kojoj treba završiti posao u parlamentu", rekao je Đukanović i dodao da to znači da "izmene u Zakonu o referendumu" u skladu s preporukama Venecijanske komisije.

Đukanović je rekao da u parlamentu treba doneti pravilnik o medijskom predstavljanju jedne i druge opcije, definisati referendumsko pitanje i razgovarati između vlasti i opozicije.

Navodeći da će vlast prihvatiti sve oblike razgovora - direktno, indirektno, uz pomoć EU, Ujedinjenih nacija ili bilo koga drugog, Đukanović je ocenio i da to nije dobra poruka o Crnoj Gori.

"Mi mislimo da se u Crnoj Gori živi na mnogo većem nivou političke i demokratske kulture od onog koji predstavlja opozicija", kazao je premijer i ponovio da se u Crnoj Gori nije ratovalo i da je ona primila 120.000 izbeglica ne ugrožavajući svoju stabilnost.

Đukanović je ocenio i da Crna Gora "ima kapacitet da razgovara o svim pitanjima" koja se tiču budućnosti.

"Želimo da razgovaramo sa svima koji žele razgovor, da bi na kraju mogli da stavimo tačku i kažemo da smo učinili sve napore - dobili ste šansu, na vama je da procenite da li svoje šanse vidite u tome da učestvujete na referendumu i svoje šanse ostvarite kroz rezultate izjašnjavanja građana Crne Gore ili sami mislite da će vas manje zaboleti ako bojkotujete izbore", rekao je on.

Đukanović je rekao i da u referendumskom procesu treba da učestvuje cela Crna Gora i da u tom procesu ne sme biti dobitnika i gubitnika.

"Ako dobijemo svoju kuću, svi smo dobitnici", ocenio je premijer.

Đukanović je naveo i da je vlada adresa za razgovore o svim pitanjima sa opozicijom.

"Naš interes je da opozicija učestvuje u razgovorima, jer ovo je proces istorijskog značenja i onaj ko ne učestvuje u njemu pokazuje teško objašnjiv nivo neodgovornosti prema nečemu što će biti dugoročna buducnost Crne Gore", poručio je Đukanović.

  Đukanović je prethodno pustio novoizgrađeni drumski most na Limu Konatari-Bistrica, na magistralnom putu Beograd-crnogorsko primorje, a prisustvovao je i postavljanju kamena temeljca za izgradnju novog mosta, koji je sastavni deo buduće zaobilaznice oko Bijelog Polja.


 

Intervju

U poseti Kraljevskom dvoru i NJKV prestolonasledniku Aleksandru KaraĐorĐeviĆu

SAMO LJUBAV SRBINA SPASAVA

Kraljevski dvor u Beogradu je postao otvoren za sve građana Srbije i sveta, u kome princ Aleksandar i priceza Katarina gotovo svake nedelje priređuju prijeme za zvanice.

NJ.K.V. Prestolonaslednik Aleksandar II i Princeza Katarina proslavili su 13. decembra Svetog Andreja Prvozvanog, krsnu Slavu Kraljevskog doma Karađorđevića. U dvorskoj crkvi Sv. Apostola Andreja Prvozvanog, po blagoslovu Njegove Svetosti Patrijarha Srpskog G. Pavla, Njegovo Visoko-preosveštenstvo Mitropolit Crnogorsko -Primorski Amfilohije je služio Svetu Arhijerejsku Liturgiju uz sasluženje sveštenstva SPC-a: protojereja Vladana Perišića, Trajana Kojića i Dragana Terzića, i protođakona Milana Lečića i Nebojše Topolića, uz učešće hora crkve "Svih Svetih" iz Zemuna, a potom je u Plavom salonu Kraljevskog Dvora obavljena ceremonija presecanja Slavskog kolača.

Njegovo Visokopreosveštenstvo je govoreći o značaju Svetog Andreja Prvozvanog, između ostalog rekao: "Tako su i Karađorđevići bili ne samo po časti nego i po pravdi i žrtvi uvek prvi."

Nakon presecanja kolača, za zvanice je priređen slavski ručak gde se uvaženim gostima NJ.K.V. Prestolonaslednik Aleksandar II izrazio je veliko zadovoljstvo što su se u Kraljevskom domu Karađorđevića za Krsnu Slavu okupili predstavnici svih verskih zajednica, bivših i sadašnjih političara, i istakao je da je jedinstvo svih preduslov napretka Srbije i Crne Gore:

- Sa velikom radošću vas uvek dočekujem u Kraljevskom dvoru i nadam se da ćemo se još mnogo godina ovde sretati, ujedinjeni prijateljstvom i obavezani dobrom voljom da jedni drugima i čitavom našem narodu budemo na službi i pomoći, u ime svetitelja koji nas je danas ovde okupio, i kao ljudi koji su svesni odgovornosti pred Bogom i njegovim zakonom, i pred ljudima i njihovim životima.

Premijer Srbije dr Vojislav Koštunica uputio je Njihovim Kraljevskim Visočanstvima pismo u kojem im čestita Krsnu Slavu, poželevši da Sv. Andreja Prvozvanog uvek provedu u istinskom blagostanju, radosti i duhovnom miru.

Tokom dana, u Belom Dvoru na Dedinju organizovana su dva slavska prijema na kojima su Njihova Kraljevska Visočanstva ugostili predstavnike republičke vlade, Vojske Srbije i Crne gore, Policije, Žandarmerije, diplomatskog kora, verskih zajednica, domaćih i međunarodnih nevladinih organizacija, kulturnih institucija, medija i zdravstvenih ustanova, kao i veliki broj uglednih gostiju iz javnog, kulturnog i političkog života Srbije.
 

NAPORNA GODINA

SEĆANJE NA MLADOST

Rodio sam se 17. jula 1945, bilo je to tužno daleko od moje domovine, ali se zbilo na jugoslovenskoj teritoriji u londonskom hotelu Kleridžiz. Premijer Vinston Čerčil odobrio je da se za moje rođenje apartman u Kleridžizu proglasi jugoslovenskom teritorijom. Novembra 1945. monarhija je bila nezakonito ukinuta i Jugoslavija je postala diktatura. Bio je to početak mog egzila i užasan bol za mog oca koji je tokom godina i decenija sve više i više čeznuo za kućom.

NJ.K.V. Kralj Petar II

Moji su roditelji imali nesreću da žive u mnogim zemljama i ja sam ih pratio iz mesta u mesto. U julu 1946. otišli smo nakratko u Pariz, potom u Švajcarsku, pa nazad u Pariz, i dalje u Monako. U januaru 1947. vratili smo se u Švajcarsku. U aprilu 1948. otišli smo u Njujork brodom "Kvin Elizabet". Odseli smo u hotelu Karlajl. Iz Evrope u Njujork i natrag išli smo nekoliko puta različitim lađama, uključujući "Kvin Meri" i "Karoniju".

U leto 1950. čak su me s dadiljom poslali na ostrva u Lamanšu, a zatim u Kortinu u Italiji, gde sam naučio da skijam. Vratili smo se u Njujork početkom 1951, ali ovog puta u jedan stan. To nije dugo trajalo, pa smo ponovo prešli u hotel Karlajl. Onda su me s dadiljom premestili na drugu stranu ulice u jedan stan.

Kad je došlo vreme, u Njujorku sam pošao i u školu. Svakog dana bi me pokupio školski autobus. Brak mojih roditelja prolazio je kroz teška iskušenja pa su se vratili u Evropu, a ja sam ostao u stanu s dadiljom. Godine 1952, roditelji su poslali po mene i ja sam do Pariza prvi put putovao avionom, "boingom 377 stratokruzer", čega se još živo sećam.

Kad mi je bilo osam godina, u septembru 1953, poslali su me u moj prvi internat u Gštadu u Švajcarskoj. Tada sam govorio engleski, francuski i italijanski, ali na žalost nije mi bilo omogućeno da naučim srpski. Postajao sam sve više svestan onoga što se dogodilo Jugoslaviji i mom ocu i bio prava napast postavljajući mu mnoga pitanja. U septembru 1954, otišao sam u školu L'Roze u Švajcarskoj. L'Roze je bila divna škola s kojom još imam kontakata. Prošle nedelje moja supruga i ja išli smo na specijalno krstarenje s đacima iz moje generacije. U L'Rozeu sam ostao pet godina, ali je moj otac smatrao da sam tamo postao razmažen, pa su me poslali u strogu školu u Americi. Sećam se da sam za Božić dolazio u Evropu kratko podšišan i žvaćući gumu, i da moj otac time nije bio previše zadovoljan. Potom sam pošao u školu u Škotskoj, istu koju je pohađao i princ Čarls. Svaki praznik slavili smo u drugom mestu, zavisno od toga gde su mi živeli roditelji. Pohađao sam Britansku vojnu akademiju, proveo sedam godina u armiji i boravio u mnogim mestima.


SMRT KRALJA
PETRA

Moj otac se teško razboleo u Americi i ja sam ga posetio u bolnici u Los Anđelesu. Umro je 1970. u Denveru, u državi Kolorado.

Godine 1972. napustio sam armiju i oženio se princezom Marijom da Glorijom od Orleana i Braganse. Preselili smo se u Rio de Žaneiro gde sam radio na poslovima advertajz-inga, a neko vreme proveli smo i u Londonu. Potom smo otišli u Čikago, gde sam radio kao broker na poslovima osiguranja.

Petar je rođen u Čikagu 1980. Potom smo se preselili u Virdžiniju, gde sam nastavio da radim u međunarodnom osiguranju. Filip i Aleksandar rodili su se 1982. u Virdžiniji. Marija i ja smo se razdvojili 1983, a ubrzo potom, 1984, upoznao sam Katarinu. Preselio sam se u London i mi smo se 1985. venčali u Srpskoj pravoslavnoj crkvi. Katarina je bila divna u odgajanju dečaka. Marija da Glorija se takođe udala 1985. Uvek smo održavali prijateljske odnose, a Katarina i Marija da Glorija postale su prijateljice. Nikada nisam pisao dnevnik. Moji roditelji su 1950-ih objavili svoje autobiografije.
 

KAKO ŽIVE MLADI PRINČEVI

Prinčevi Filip i Aleksandar su blizanci. Stariji blizanac, Filip, trenutno u Londonu studira humanističke nauke na Britanskom univerzitetu. Politika i geografija su mu bili omiljeni predmeti u školi. Govori engleski, španski i francuski. Naš jezik vežba u Srbiji, gde provodi svaki slobodan trenutak. 

Princ Aleksandar je prošle godine diplomirao na Univerzitetu u San Francisku na katedri za komunikacije i medije, i ostao u tom gradu gde trenutno stiče radno iskustvo. Ljubitelj je umetnosti, fotografije, muzike, francuskog filma, i aktuelnih zbivanja.

To što je kraljević Petar naslednik, ni najmanje ga ne opterećuje, gotovo da i ne misli na tu činjenicu. Često mu kažu da likom podseća na svog dedu Kralja Petra II. To ga uvek obraduje. U junu 1998. maturirao je na Kraljevskoj školi u Kanterberiju u Engleskoj. Najbolje ocene dobio je iz umetnosti, španskog i francuskog jezika.

Osnove umetnosti završio je na Kambervel Koledžu u Londonu, a zatim niz kurseva iz oblasti umetnosti u Španiji. U Rod Ajlend školi za dizajn na istočnoj obali Sjedinjenih Država proveo je takođe godinu dana. Sada, uči srpski. Potpuno je posvećen karijeri u oblasti grafičkog dizajna i kompjuterske tehnologije. Petog februara je napunio dvadeset pet godina i za svoje godine deluje prilično ozbiljno.

Kraljevski dvor u Beogradu je postao otvoren za sve građana Srbije i sveta, u kome princ Aleksandar i priceza Katarina gotovo svake nedelje priređuju prijeme za zvanice. Kruna tih događanja biće Novogodišnja noć i potom Božić, koju će kraljevski par da dočeka u dvoru na Dedinju:

- Mi smo planirali da prvo u Atini krajem decembra provedemo grčki Božić, a potom da na Dvoru dočekamo sa našim narodom Novu 2006. godinu i naša najsvetliji praznik Božić. Mi smo jako srećni kada možemo da budemo sa našim narodom, kada možemo da širimo ljubav, slogu, jedinstvo, prijateljstvo među ljudima - rekao nam je NJKV princ Aleksandar, kada smo se sreli u Kraljevskom domu.

Recite nam Vaše kraljevski visočanstvo kakvo je za Vas bila 2005. godina?

- Jako uzbudljiva, jer je bila puna događaja i u celoj otadžbini,a i kod nas na Dvoru. Kao što znate na Dvoru smo letos proslavili moj 60 rođendan, kome su prisustvovale zvanice iz čitavog sveta, mnogi moji prijatelji i rođaci iz drugih kraljevskih kuća. Potom smo moja suporuga princeza Katarina i ja proslavili 20 godina zajedničkog života, a kada smo bili u Australiji proslavili smo njen rođendan.

Kakve utiske nosite sa Vaše prve posete srpskom narodu na Petom kontinentu?

- Mi smo u novembru mesecu postali pokrovitelji prvog koledža Srpske Pravoslavne Crkve u Sidneju, čije se otvaranje očekuje u 2008. godini. Ja sam ranijih godina išao u Australiji privatno, a ovo je bila naša prva zvanična poseta, koju je organizovalo Udruženje monarhista Australije. Kao pokrovitelji prve srpske bogoslovije u Australiji princeza i ja smo prisustvovali dobrotvornoj gala večeri u "Superdome" sportskoj areni u Sidneju na kojoj su prikupljana sredstva za osnivanje koledža.

Na večeri su bili Milivoje Glišić, ambasador Srbije i Crne gore u Australiji i Novom Zelandu, generalni tužilac gospodin Filip Rudok, gospodin Moris Iema, premijer Novog Južnog Velsa, gospodin Rodžer Prajs, poslanik u skupštini, gospodin Džon Rajan, opozicioni poslanik, i gospođa Virdžinija Džah, poslanik. Oko 1 100 ljudi koji su prikupili 400 000 australijskih dolara za ovaj koledž.

Projekat osnivanja koledža Sveti Sava predstavlja težnju ka sjedinjavanju, a ne prema razdvajanju. Neka ovaj koledž bude tačka susreta, mesto na kom će se učiti i razvijati tolerancija, poštovanje i ljudsko dostojanstvo. Ovo neće biti geto, već mesto za prijateljstvo i toleranciju. U Australiji živi preko 130.000 našeg naroda. Odajem čast Australiji kao zemlji koja poštuje ljudska prava i sve ljude bez obzira na njihovo versko i etničko poreklo.

Bili ste potom i u poseti Melburnu u kome živi preko 30.000 Srba?

Svečanom dobrodošlicom nekoliko stotina okupljenih Srba dočekalo nas je ispred hrama Sveti arhiđakon Stefan u melburnskom naselju Kizboro. Tu je zatim održana i dobrotvorna večera, kao pomoć Humanitarnom fondu "Lifeline", čiji je osnivač princeza Katarina. Među mnogobrojnim zvanicama dobrotvornoj večeri prisustvovali su i Ričard Vajn sa suprugom Svetlanom i to kao predstavnik premijera Viktorije Stiva Braksa, Marija Sempej, gradonačelnica Dandenonga, Džordž Lekakis, predsednik Multikulturne komisije Viktorije, Dejl Vilson, predstavnik državnog ministra za multikulturne poslove, te predstavnici Monarhističke lige Australije. Na večeri su bili i predstavnici crkveno-školskih opština i srpskih organizacija. A već u četvrtak smo bili u Kanberi, gde smo bili gosti u Federalnom parlamentu, a posetili smo i Ambasadu Srbije i Crne Gore i manastir Sveti Sava - Novi Kalenić. Bilo je jako lepo i jako dobro videti naš manastir u toj dalekoj zemlji.

Postoji inicijativa, u SAD, da se mošti Vašeg oca Kralja Petra, koji je sahranjen u manastiru Sveti Sava u Libertivilu prenesu u Srbiju?

- To je volja našeg naroda i mi ćemo se truditi da je ispunimo.


TEŠKA VREMENA

Vi ste uvereni da je srpski narod za monarhiju?

- Da, nedavno je objavljeno istraživanje jedne ugledne firme, po kome je 29 odsto ispitanika bilo za ustavnu parlamentarnu monarhiju. To je zanimljivo i zato što nije bilo nekakve informativne kampanje ili napora da se javnosti objasni šta je ustavna parlamentarna monarhija. Interesovanje za ustavnu parlamentarnu monarhiju postoji u Srbiji, Crnoj Gori i Republici Srpskoj. Cilj je da se u Krunski savet regrutuju mladi kvalifikovani ljudi. Nedavno smo priključili neke nove članove.

Moja vizija bila je da imamo demokratsku domovinu. Bio sam šokiran užasima i bolom što su ih pretrpeli ljudi u čitavoj bivšoj Jugoslaviji tokom ratova za nasleđe u devedesetim godinama. Nadao sam se da smo to mogli uraditi bez bola i razvesti se u miru.
 

MALI VERSAJ

Na Vaš 50 rođendan kraljica Elizabeta Vas je pitala kakvu želju imate, rekli ste Vaše kraljevsko visočanstvo, da želite da 60 rođendan proslavite kod kuće u Beogradu, i ta Vam se želja ispunila. Kako danas doživaljavate Kraljevski dvor na Dedinju?

- Nakon useljenja moje porodice u Kraljevski dvor, dom mojih dedova i očeva, moja supruga i ja suočili smo se s odgovornošću održavanja i zaštite nasleđa jednog takvog jedinstvenog istorijskog mesta, "malog Versaja u Jugoistočnoj Evropi". Zaljubili smo se u kompleks i potrošili velika sopstvena sredstva za održavanje i popravke pre nego što je vlada te stavke uključila u skromni budžet. Odlučio sam da treba da sačuvamo kompleks kao nacionalni spomenik za budućnost.

Kako se, Vaše kraljevsko visočanstvo, danas osećate u Srbiji?

- Osećam se dugo veoma tužno što je naš narod morao kroz mnoge krize da prođe. Moramo krenuti napred kao nacija i ujediniti se da bismo uspeli. Mi imamo divan narod i neverovatan talenat. Naši političari moraju raditi zajedno za opšte dobro svih ljudi bez obzira na religiju ili etničko poreklo. Moramo ispuniti naše međunarodne obaveze i ostati čvrsto zajedno kako bismo obezbedili budućnost Srbije kao ključne članice Evropske unije. Ne možemo sebi dozvoliti podele jer će drugi iskoristiti prednost našeg nejedinstva. Veliki izazovi pred nama su budućnost Kosova, Unija između Srbije i Crne Gore, zaposlenost i reforme. Naša tržišna privreda mora uspeti i obezbediti radna mesta, prosperitet i socijalne usluge koji su nam očajnički potrebni. Moramo se više potruditi da promovišemo velike investicione mogućnosti naše zemlje u inostranstvu. Uz naš imidž, treba da doterujemo i naše međunarodne javne odnose.

Smatrate da imamo lepu budućnost?

- Srbija ima veliku budućnost, jer verujem da je ustavna parlamentarna monarhija najbolje rešenje za napredak, stabilnost i poštovanje naše zemlje. Svedoci smo trvenja dveju političkih strana, u stalnom polusukobu. Ustavna parlamentarna monarhija funkcioniše veoma dobro u Švedskoj, Luksemburgu, Holandiji, Belgiji, Ujedinjenom Kraljevstvu, Japanu, itd. Treba primetiti da se u ustavnim parlamentarnim monarhijima na demokratskim izborima smenjuju vlade različitih političkih partija, bilo da su socijalističke ili konzervativne u zapadnoevropskom smislu. U svim ustavnim parlamentarnim monarhijama monarh vlada a premijer upravlja i vodi zemlju s njegovim (ili njenim) kabinetom. I, naravno, postoje slobodni i demokratski izbori.

O pitanju ustavne parlamentarne monarhije razgovarao sam s političarima i za to postoje interesovanje, ali postoji potreba da javnost i političari budu informisani o tome šta je ustavna parlamentarna monarhija i, takođe, šta je zaista parlamentarna republika. Postoje ljudi u većini političkih partija koji su zainteresovani za ustavnu parlamentarnu monarhiju. Ono što se mora shvatiti jeste da nijedna politička partija nema ekskluzivnost već da sve one uživaju poštovanje pod uslovom da prihvataju demokratiju.

Marko Lopušina


 

Kup UEFA

Zvezda eliminisana u poslednjem minutu

Tužna je Zvezdina noć u Strazburu. Samo desetak sekunidi je delilo crveno-bele od šesnestine finala Kupa UEFA. Imali su do 79. minuta ubedljivih 2:0, imali su do tog trenutka i igru, i moć, i mirnoću, ali sve ono što su dobro uradili prosuli su u poslednjih 11 minuta, a pogotovo u tom poslednjem trenutku utakmice. Dželat crveno-belih je bio tinejdžer, Kevin Gameiro, jedan od najnižih igrača na terenu, koji je glavom dva puta uspeo da bude najviši u šesnaestecu Zvezde i dva puta da matira golmana Stojkovića. Oba puta posle slobodnog udarca, a oba puta je faulove nesmotreno napravio kapiten Kovačević.

Strelci: 0:1 Basta u 34, 0:2 Đokaj u 64, 1:2 Gameiro u 79, 2:2 Gameiro u 94. minutu

 
Mnogo nam je žao

Vidno utučen trener Crvene zvezde Valter Zenga je bio posle utakmice. Izašao je pred novinare tek 40-tak minuta po okončanju utakmice. Naravno, prvo pitanje za Italijana je glasilo, ko je kriv za ovja remi, ravan porazu?

- Ko je kriv, to je u ovakvom trenutku veoma teško komentarisati. Šta da kažete kada neko za 90 minuta praktično ne šutne na gol, kada ne rizikuje.

Imali smo 2:0 i umesto da iskoristimo još neku priliku i povedemo sa 3:0, na kraju smo došli do 2:2 a golove smo primili iz akcija koje uopšt enisu mirisale na tako nešto.

O stanju ekipe posle utakmice Zenga je rekao:

- Teško je naši pravu reč. Pričamo stalno o koncentraciji, u poslednjim sekundama smo ispali iz Evrope, ali mislim da sada ne bi bilo u redu reći da je neko kriv. Iz svega što se u životu desi može da se izvuče neka poruka i da se pronađe snage da se krene dalje. Ipak, mnogo nam je žao, ostalo nam je nešto u grlu. Imali smo sve, igru, rezultat, i više navijača nego domaćin.

Sada treba krenuti dalje, ostaje još jedna utakmica u domaćem šampionatu.

- Da, znamo i mi da moramo dalje, već u subotu nas očekuje nova utakmica, ali ta pobeda koju ćemo, nadam se, ostvariti predstavljaće samo jedno mršavo zadovoljstvo. Kada se u januaru budemo ponovo okupili, moramo i pored svega ponosno da krenemo napred i razmišljamo o stvaranju velike Zvezde.

A šta sadašnjoj Zvezdi fali da bude velika?

- Kao prvo, fali nam iskustvo da ne bismo gubili u poslednjim minutama, a samim tim treba nam i da nas rivali na internacionalnoj sceni malo više poštuju - zaključio je trener Crvene zvezde Valter Zenga.

U 1/16 finala Kupa UEFA plasirali su se: Strazbur, Roma i Bazel iz grupe E.


 

Predlog zakona o amnestiji

Obustavljeno krivično gonjenje vojnih obveznika 

Bići obustavljeni krivični postupci, stopirano izvršenje presude i biće oslobođeni svi oni koji su na odsluženju kazne zbog neispunjavanja vojne obaveze

Vlada Srbije utvrdila je Predlog zakona o amnestiji, na osnovu koga će biti obustavljeno krivično gonjenje obveznika protiv kojih je od 7. oktobra 2000. godine do dana stupanja zakona na snagu pokrenut krivični postupak zbog izbegavanja vojne obaveze.

Zakon će se pred Skupštinom Srbije naći po hitnoj proceduri, a na snagu će stupiti dan po objavljivanju, rekao je na konferenciji za novinare posle sednice vlade ministar za dijasporu Vojislav Vukčević.

Ovim zakonom biće obuhvaćeno oko dve i po hiljade obveznika, a to znači da će biti obustavljeni krivični postupci, stopirano izvršenje presude, ako je ona izrečena, i biti oslobođeni svi oni koji su na odsluženju kazne zbog neispunjavanja vojne obaveze.

Oni koji su zbog izbegavanja vojne obaveze bili žrtve krivičnog gonjenja pre 7. oktobra 2000. godine amnestirani su Zakonom o amnestiji koji su donele vlasti nekadašnje Savezne Republike Jugoslavije.

Ministar Vukčević izrazio je nadu da će Zakon o amnestiji na snagu stupiti do Nove godine, kako bi građani koji se nalaze u inostranstvu, a na koje se ovaj zakon između ostalog odnosi, mogli da predstojeće praznike provedu u Srbiji.


 

muslimani veruju da DRŽAVOM rukovode ameriČki Jevreji

Američko-muslimansko uzajamno (ne)poznavanje

U novom izveštaju američkog nezavisnog instituta "Savet za odnose sa inostranstvom", potvrđeno je uverenje da je percepcija koju mnogi muslimani imaju o Sjedinjenim Američkim Državama zasnovana na pogrešnim informacijama, što je produbilo jaz između SAD i muslimanskog sveta.

Kreg Čarni, autor tog izveštaja, navodi da proučavanje fokusnih grupa u Egiptu, Maroku i u Indoneziji, pokazuje da većina ljudi u tim zemljama zna vrlo malo o američkoj pomoći njihovim vladama.

Čarni za Glas Amerike kaže da su lokalni i regionalni mediji, pa čak i međunarodne novinske organizacije, učinili jako malo da informišu javnost u muslimanskim zemljama o pomoći i podršci koju primaju iz Sjedinjenih Država.

Kao rezultat toga, kaže on, postoje mnogi netačni, negativni stereotipi o američkoj spoljnoj politici. Mnogi muslimani veruju da njome rukovode američki Jevreji. Razgovori sa Egipćanima, Marokancima i Indonežanima, na primer, pokazuju da većina njih smatra da Jevreji čine većinu američke populacije.

"Čuli smo procene da ih ima od 10 do 80 odsto, a tačan odgovor je dva odsto. Obrazovaniji ljudi kažu: "Da, Jevreji čine deset odsto populacije, ali 80 odsto Kongresa. Tačan odgovor je, međutim, da čine samo 12 odsto", navodi Čarni.

Mnogi posmatrači smatraju da SAD mogu da učine više da razbiju ove negativne stereotipe i pruže tačne informacije o svojoj politici prema muslimanskom svetu. Neki veruju da je veliki porast anti-amerikanizma od kako je počeo američki rat protiv terorizma, mogao biti osujećen odgovarajućim diplomatskim naporima.

Kristina Saah, iz Arapsko-američkog instituta u Vašingtonu kaže: "Arapi ne vole američku politiku, ali vole ideju o američkoj kulturi, Holivudu i američkim proizvodima. Smatram da bi trebalo to da iskoristimo. Puno toga bismo mogli da učinimo na ekonomskom planu. Obrazovanje je takođe dobar način".

Ona, međutim, naglašava da bi i Amerikanci trebalo da nauče više o muslimanima u Sjedinjenim Državama i inostranstvu. Od kako je počeo rat protiv terorizma, mnogi američki muslimani su se žalili na diskriminaciju, čime su produbili anti-amerikanizam među muslimanima u inostranstvu.

U prošlosti mnogi programi razmene su omogućavali studentima, obrazovnim radnicima i novinarima da nauče nešto o kulturi domaćina iz prve ruke i ponesu to znanje kući.

Međutim, finansiranje tih projekata je opalo od kraja Hladnog rata. Kreg Čarni zaključuje da su fokus grupe u Egiptu, Maroku i Indoneziji jasno stavile do znanja da muslimani žele dijalog sa Sjedinjenim Državama, u kojem bi oni bili ravnoperavni partneri.

Neki analitičari takođe ocenjuju da bi SAD, umesto kritike regionalnih medija, poput Al Džazire, trebalo da ulože veće napore da ti mediji prenose i njihova gledista. Tako bi Egipćani, na primer, mogli da nastave da kritikuju američku spoljnu politiku, ali bi bar znali da njihova zemlja prima milijarde dolara američke pomoći svake godine.


 

liČnA i komandnA odgovornost za progon Srba IZ KRAJINE

Ante Gotovina pred Haškim tribunalom

Ante Gotovina je s drugima, uključujući Ivana Čermaka, Mladena Markača i predsednika Hrvatske Franju Tuđmana učestvovao u zajedničkom zločinačkom poduhvatu čiji je cilj bilo prisilno i trajno uklanjanje srpskog stanovništva iz regiona Krajine 

Penzionisani hrvatski general Ante Gotovina izjavio je u prvom pojavljivanju pred Haškim tribunalom da nije kriv za ratne zločine nad Srbima u Kninskoj krajini 1995. za koje je optužen.

"Časni sude, nisam kriv", rekao je Gotovina (50) pošto mu je sudija Karmel Ađijus  pročitao svaku od sedam tačaka optužnice, od kojih ga tri terete za zločine protiv čovečnosti, a četiri za kršenje zakona i običaja ratovanja.

Po optužnici, Gotovina kao operativni zapovednik ofanzive "Oluja" snosi ličnu i komandnu odgovornost za progon Srba na rasnoj, verskoj i političkoj osnovi, ubistvo oko 150 srpskih civila, pljačku, bezobzirno razaranje naselja, deportacije i prisilno raseljavanje i druga nehumana dela.

Te zločine, po optužnici, počinile su hrvatske snage pod komandom Gotovine od 4. avgusta do 15. novembra 1995. u opštinama Benkovac, Donji Lapac, Drniš, Gospić, Gračac, Knin, Korenica, Obrovac, Šibenik, Sinj i Zadar.

Njemu se na teret stavlja i to što zločine nije sprečio, niti kaznio, iako je morao znati da će biti počinjeni ili su već počinjeni.

"Ante Gotovina je s drugima, uključujući Ivana Čermaka, Mladena Markača i predsednika Hrvatske Franju Tuđmana učestvovao u zajedničkom zločinačkom poduhvatu čiji je cilj bilo prisilno i trajno uklanjanje srpskog stanovništva iz regiona Krajine, između ostalog pljačkanjem, oštećivanjem ili potpunim uništavanjem njegove imovine, kako bi se to stanovništvo odvratilo ili sprečilo da se vrati i ponovo nastani u svojim domovima", piše u optužnici.

Generali Markač i Čermak optuženi su pred Tribunalom za ista zlodela i trenutno na privremenoj slobodi čekaju suđenje. Njima će se verovatno suditi u objedinjenom postupku sa Gotovinom.

Tokom današnjeg zasedanja, Gotovini je pročitana cela optužnica, a sudija Ađijus pročitao je i imena 24 žrtve koja su navedena u optužnici, uz osam neidentifikovanih. Najmlađa žrtva imala je 40, a najstarija 90 godina.

Na pitanje sudije Ađijusa na kojoj je adresi živeo do hapšenja, Gotovina je odgovorio: "Tenerife, Španjolska". Na dodatno pitanje ima li tačnu adresu, rekao je: "Ne, nemam, časni sude".

Gotovinu je 7. decembra uhapsila španska policija na Kanarskim ostrvima, a u pritvor Tribunala u Sheveningenu prebačen je u subotu.

Gotovinini advokati Luka Mišetić i Marin Ivanović nisu bili u sudnici zato što ih sekretarijat Tribunala još nije zvanično postavio.

Tokom prvog pojavljivanja Gotovinu je, umesto njih, zastupao branilac po službenoj dužnosti, holandski advokat Hertjan Knops. Knops je, inače, glavni branilac bivšeg načelnika SDB Srbije Jovice Stanišića.

Uz mnogobrojne novinare, izjašnjavanje o krivici Gotovine je sa galerije za posmatrače pratio i bivši lider Hrvatske socijalno-liberalne stranke Dražen Budiša.
 


Copyright © 1996-2016 "NOVINE Toronto"

Zadnja promena izvrsena: 19 Apr 2012