Broj 1036, 13. januar 2006.
|
BOGOLJUB KARIĆ : |
Nisam pobegao iako mi je život
ugrožen
|
Predsednik Pokreta snaga Srbije
Bogoljub Karić ponovio je da nije pobegao iz Srbije, iako je
njegov život ugrožen, i najavio skoro održavanje mitinga na
kojima će članovi njegove stranke tražiti održavanje novih
izbora.
|
"Ako se meni nešto desi ja za to
optužujem Vojislava Koštunicu, šefa BIA-e Radeta Bulatovića i
šefa Koštuničine kancelarije. Ja i moja porodica smo bili
potpuno politički opredeljeni za Koštunicu i nisam ni u snu
verovao da može da nas tako razočara", rekao je Karić u
intervjuu televiziji OBN u BiH.
 On
je kazao da sadašnja vlast sprovodi identičnu kampanju protiv
njega kao što je bila kampanja protiv bivšeg srpskog premijera
Zorana Đinđića.
Karić je najavio skori početak održavanja mitinga na kojima će
članovi njegove stranke od premijera Koštunice tražiti hitno
raspisivanje novih izbora.
Predsednik PSS je demantovao da je finansijer OVK i dodao da
takve priče plasiraju oni koji žele da ga "zavade sa Albancima".
On tvrdi da sadašnja vlast u Beogradu obmanjuje srpski narod na
Kosovu i skuplja glasove na izborima tako što "upravlja njihovim
nacionalnim osećanjima".
"Ja sam juče bio u Kosovskoj Mitrovici gde sam rekao da Srbi
treba da se druže sa svojim komšijama Albancima", kazao je Karić
i dodao da će vlast u Srbiji uskoro najverovatnije izgubiti
Kosovo, "a nezavisnost Kosova može proizvesti nove sukobe u
Srbiji, Makedoniji ali i Grčkoj kako bi se na kraju ujedinili
Kosovo i Albanija u Veliku Albaniju".
"Ja sam jugonostalgičar jer je ta zemlja bila dobra za sve nas.
Jugoslavija je bila mala EU na ovim prostorima. Mi nismo znali
da čuvamo to bogatstvo jer nije bilo više sluha kod Miloševića,
Tuđmana i Izetbegovića", rekao je Karić i izrazio žaljenje što
je "Bosna uvučena u rat, gde se i desila najveća eksplozija
sukoba".
On je poručio građanima Republike Srpske i cele BiH da se
integrišu i povežu svoja znanja, a ne da žive u izolaciji. |
| |
| |
|
| |
|
VLADA SRBIJE |
Obrazovan Savet za nacionalnu
bezbednost
|
Vlada Srbije osnovala je Savet za
nacionalnu bezbednost, čija će prevashodna uloga biti
koordiniranje nadležnih organa koji se staraju o bezbednosti
zemlje.
|
Odlukom o obrazovanju Saveta za
nacionalnu bezbednost predviđeno je da sednice tog tela
zajednički sazivaju predsednik vlade i predsednik republike,
koji i zajednički predlažu dnevni red sednice, saopšteno je iz
Vlade Srbije.
Sednicama saveta naizmenično će predsedavati predsednik vlade i
predsednik republike.
Njegovi članovi biće, pored predsednika Srbije i premijera,
predsednik Narodne skupštine, republički ministri unutrašnjih
poslova i pravde, ministar spoljnih poslova SCG, ministar
odbrane SCG, direktor Bezbednosno-informativne agencije,
načelnik Generalštaba i rukovodioci vojnih bezbednosnih službi i
službe SID Ministarstva spoljnih poslova.
Ministar pravde Srbije Zoran Stojković izjavio je, na
konferenciji za novinare posle sednice vlade, da u radu
bezbednosnih organa Srbije i državne zajednice do sada nije
postojala dovoljna koordinacija, što je i bio razlog za
formiranje saveta.
To telo će se, prema njegovim rečima, u koordinaciji sa
Nacionalnim savetom za saradnju sa Haškim tribunalom, baviti i
pitanjima ispunjavanja međunarodnih obaveza SCG prema tom sudu.
Na sednici je doneta i Odluka o obrazovanju Sekretarijata Tima
za političke razgovore o budućem statusu Kosova i Metohije.
Sekretarijat Tima će pružati administrativno-tehničku podršku
Timu za političke razgovore o budućem statusu Kosova i Metohije.
|
| |
| |
|
| |
|
CRNA GORA-REFERENDUM |
Lajčak predao spisak tema za
dijalog o referendumu
|
Izaslanik visokog predstavnika
Evropske unije (EU) Miroslav Lajčak predao je vlastima i
opoziciji u Podgorici spisak tema koje treba da budu okvir za
dijalog o referendumskim uslovima, i izrazio uverenje da će taj
dijalog početi što pre.
|
Lajčak je posle razgovora sa
čelnicima vladajućih i opozicionih partija novinarima kazao da
će se razgovarati o referendumskoj legislativi, predstavljanju u
medijima, finansijskoj kontroli kampanje i monitoringu
referendumskog procesa.
Izaslanik EU je kazao da parlamentarne partije u Crnoj Gori sada
treba da utvrde svoje pozicije, predloge i stavove u vezi sa
predloženim temama kako bi dijalog počeo što pre.
Lajčak nije mogao da precizira tačan datum početka dijaloga, ali
je naveo da su "oba bloka" potvrdila spremnost za dijalog i
saglasila se da on treba da počne ubrzo.
On je naveo da bi dijalog trebalo da počne posle vanredne
sednice Skupštine Crne Gore zakazane za 17. januar i precizirao
da je to sledeća ili četvrta nedelja u januaru.
Govoreći o modelu pregovora, Lajčak je saopštio da će se oni
voditi u okviru crnogorske skupštine i naveo da u početku neće
biti direktnih pregovora, na čemu insistira opozicija.
Izaslanik EU je, međutim, izrazio uverenje da će dve strane
posle izvesnog vremena sesti za isti pregovarački sto.
"Dijalog će voditi stranački lideri, dok će se konkretnim temama
baviti ekspertski timovi", dodao je Lajčak.
Lajčak je naglasio da je za Evropsku uniju važniji karakter
referendumskog procesa nego njegovi rezultati, i saopštio da
Brisel "nema mandat " da prejudicira rezultat, da favorizuje
neku od opcija ili da nekoga unapred "izbaci iz igre".
"Cilj je da se stvore uslovi za fer i slobodno izjašnjavanje
građana", kazao je Lajčak i dodao da je cilj procesa pregovora
da se "poboljša postojeća regulativa i poveća poverenje vlade i
opozicije kako bi se došlo do sporazuma i kompromisa".
Lajčak se sastao sa predstavnicima svih parlamentarnih partija,
osim sa predstavnicima Srpske narodne stranke (SNS), koja je
odobila dijalog.
On je, međutim, kazao da su svi koji žele da učestvuju u procesu
definisanja referendumskih uslova dobrodošli.
Sa predsednikom SCG Svetozarom Marovićem razgovarao je o "danu
posle referenduma", odnosno o tome kako će se njegovi rezultati
odraziti na život građana Srbije i Crne Gore. |
| |
| |
|
| |
|
Bogdan MagliĆ |
Srpska dijaspora bez uticaja u
SAD
|
Poznati atomski fizičar Bogdan
Maglić, koji živi u SAD, ocenio je da srpska dijaspora nema
uticaja na američku politiku prema Srbiji.
|
"Naša imigracija je mlada i nije
bogata, a još nije shvatila da je novac mera svega i na spisku
najbogatijih Amerikanaca, a time i onih koji imaju najviše
uticaja na politiku, i niko od Srba nije ni blizu bogatih",
rekao je Maglić u Somboru na tribini "Srbi u dijaspori, Srbija u
tranziciji".
"Mi smo u SAD izgubili i još uvek gubimo rat publiciteta, rat u
medijima. U pozitivnu kampanju ne ulažemo ništa, a ništa ne
ulažu ni Srbi u SAD", rekao je Maglić.
Maglić je istakao da je "na godišnjem nivou za pozitivnu
propagandu potrebno izdvojiti najmanje milion dolara", i dodao
da Srbi ne ulažu ništa, za razliku od Albanaca koji u tu svrhu
izdvajaju i više miliona dolara. |
| |
| |
|
| |
|
U FEBRUARU POVODOM DANA GRADA |
Siniša Mihajlović, počasni
građanin Novog Sada
|
Na svečanosti koja će biti održana
1. februara povodom Dana grada, prvotimac Intera Siniša
Mihajlović biće proglašen za počasnog građanina Novog Sada.
Inicijativa da se našem poznatom fudbaleru dodeli ovo priznanje
potekla je od Dečjeg sela u Sremskoj Kamenici, institucije u
koju su smeštena deca bez roditelja.
|
Siniša Mihajlović je pre nekoliko
godina od UNICEF-a izabran za ambasadora zaduženog za pomenuto
Dečije selo, tako da je u međuvremenu ličnim angažovanjem i
donacijama obradovao mališane koje je životna sudbina uskratila
za roditeljsku ljubav. Tako je i letos, kada su priređivali
venčanje u crkvi u Sremskim Karlovcima, Siniša i njegova supruga
Arijana specijalno izrazili želju da umesto poklona sav novac
bude uplaćen na račun Dečijeg sela. Uz to su posetili decu,
doneli im poklone, a kako im je tom prilikom jedna devojčica
posebno prirasla srcu, ona je provela sa Sinišom i Arijanom i
njihovom decom Viktorijom, Virdžinijom, Miroslavom i Dušanom deo
leta.
Siniša je bio obradovan ovom vešću da će biti počasni građanin
Novog Sada:
- Dirnut sam, zaista, i vrlo počastvovan. U životu sam doživeo
mnoge počasti, osvojio ukupno 14 trofeja, a 1999. sam proglašen
i za najboljeg sportistu zemlje, ali ovo što mi je namenila
Skupština grada Novog Sada predstavlja nešto posebno, nešto što
će zauvek ostati kao jedna od najdražih uspomena, priznanje
kojim ću se ponositi i za koje dugujem veliku zahvalnost.
Siniša Mihajlović će 1. februara biti u Novom Sadu na svečanosti,
iako tog dana Inter ima kup utakmicu. Ljudi u klubu će mu izaći
u susret i dozvoliti mu da doputuje u zemlju i primi priznanje. |
| |
| |
|
| |
|
NOVI SAD |
Redakcija “Nevena”traži pomoć
|
Redakcija lista za decu "Neven"
pozvala je sve institucije i pojedince da joj materijalno
pomognu, kako bi taj časopis, sa tradicijom dugom 125 godina,
mogao da nastavi da besplatno stiže do socijalno ugroženih
učenika u Novom Sadu.
|
Redakcija "Nevena" je saopštila da,
usled nedostatka finansija i donatora spremnih da pomognu, nije
više u mogućnosti da besplatno šalje 300 primeraka lista za decu
koja, usled teških ekonomskih prilika, nisu u mogućnosti da
izdvoje 80 dinara za primerak "Nevena".
U polugodištu izađe osam brojeva "Nevena", pa je ukupna cena
dostavljanja "Nevena" jednom socijalno ugroženom detetu 640
dinara.
Broj žiro-računa na koji mogu da se vrše uplate dobrotvornih
priloga je 330-15000201-17, PIB 1007257798, sa naznakom
"Pretplata za Neven".
List "Neven" osnovao je 1880. godine čuveni srpski pesnik Jovan
Jovanović Zmaj.
List je pod Zmajevim patronatom izlazio od 1880. do 1907. godine,
a od 1980. godine uređivao ga je pesnik Miroslav Antić, pod
patronatom Skupštine Vojvodine, koja je "Neven" proglasila za
glasilo od posebnog društvenog interesa. |
| |
| |
|
| |
|
SrpskA pravoslavnA crkvA |
Parastos Nikoli Tesli 23. januara
u Beogradu
|
Parastos naučniku Nikoli Tesli
biće služen u ponedeljak, 23. januara u beogradskom Sabornom
hramu Svetog arhangela Mihaila, objavljeno je na sajtu Srpske
pravoslavne crkve.
|
Kako se navodi, parastos Tesli
služiće episkopi, sveštenstvo i monaštvo Srpske pravoslavne
crkve.
O održavanju parastosa obavešteni su predsednik i premijer
Srbije, predstavnici Srpske akademije nauka i umetnosti, rektori
Beogradskog univerziteta i Univerziteta umetnosti, čelnici
Matice srpske, predstavnici Muzeja Nikole Tesle u Beogradu.
U 2006. obeležava se 150 godina od rođenja Nikole Tesle, a
parastosom počinje obeležavanje jubileja.
Poslednji parastos Nikoli Tesli služen je još 1943. godine,
navodi se u saopštenju SPC.
Nikola Tesla rođen je u Smiljanu 11. jula 1856. godine, a umro
je 7. januara 1943. u Njujorku. |
| |
| |
|
| |
|
 |
