SRPSKA RADIKALNA STRANKA I DALJE NAJPOPULARNIJA
Pad rejtinga stranke Bogoljuba Karića
Prema istraživanju agencije "Mark plan", Srpska radikalna stranka i dalje je najpopularnija, sa podrškom 35,3 odsto građana, a druga je Demokratska stranka sa 24,1 odsto.
Demokratska stranka Srbije prestigla je Pokret snaga Srbije i sada je na trećem mestu sa rejtingom od 13,8 odsto. Za PSS, partiju Bogoljuba Karića, glasalo bi 7,2 odsto anketiranih. Slede socijalisti (4,4), Nova Srbija (3,6), G17 Plus (3,5), Srpski pokret obnove (3,0) i Liberalno demokratska partija (2,5 odsto). Agencija za istraživanje tržišta i javnog mnjenja "Mark Plan" sprovela je terensko istraživanje na reprezentativnom uzorku od 1.100 ispitanika na teritoriji Srbije bez Kosova, u periodu od 29 januara do 7. februara. U istraživanju pre pet meseci, u septembru 2005. godine, SRS je uživala podršku 32,3 odsto glasača, DS 25,3 odsto, PSS 16,4, a DSS 11,5 odsto. Prema novom istraživanju, najpopularniji političar je lider DS-a i predsednik Srbije Boris Tadić (30,8 odsto), a drugi je zamenik predsednika SRS Tomislav Nikolić (29,6). Slede premijer i predsednik DSS-a Vojislav Koštunica (14.2), lider PSS -a Bogoljub Karić (7,3) i ministar za kapitalne investicije i predsednik NS Velimir Ilić (4,0 odsto). U donjem delu tabele su ministar finansija i potpredsednik G17 Plus Mlađan Dinkić (3,8), predsednik LDP Čedomir Jovanović (2,8), šef diplomatije SCG i predsednik SPO Vuk Drašković (2,4), predsednik Glavnog odbora SPS-a Ivica Dačić (2,2), predsednik Sociojaldemokratske partije Nebojša Čović (1,3) i lider Demohrišćanske stranke Srbije Vladan Batić (1,2 odsto). Od mladih političara najpopularniji je generalni sekretar SRS Aleksandar Vučić (35,2), a za njim slede dvojica funkcionera DS-a - Dragan Šutanovac (15,9) i Dragan Đilas (14,8). Četvrti je Čedomir Jovanović (11 odsto), a slede Vladimir Božović (5,1), Aleksandar Popović (4,0), Nebojša Bakarec (3,6), Slobodan Vuksanović (3,4), Vlajko Senić (2,5) i Srđan Srečković (2,5 odsto).

BRISEL DOSTAVIO EVROPSKI KALKULATOR CRNOJ GORI
Eksperti i političari prave računicu sa 55 odsto
Građani na referendumu treba da odgovore na jedno pitanje: "Da li ste za to da Crna Gora bude nezavisna država, sa najvišim međunarodno-pravnim subjektivitetom".
Eksperti i zvaničnici crnogorskih vlasti i opozicije proučavaju predloge uslova za referendum o državnom statusu Crne Gore koje je u Podgoricu iz Brisela doneo evropski izaslanik Miroslav Lajčak. Prema najavama, vlasti i opozicija će svoje odgovore dati narednih dana, a do tada će praviti računice šta dobija, odnosno, gubi jedna ili druga referendumska opcija, za suverenu Crnu Goru ili za zajedničku državu sa Srbijom. Lajčak je predložio da referndumska odluka bude validna ako za nju glasa 55 odsto od broja birača koji izađu na glasanje, da referendum bude 14. maja i da građani na njemu odgovore na jedno pitanje: "Da li ste za to da Crna Gora bude nezavisna država, sa najvišim međunarodno-pravnim subjektivitetom". Na osnovu pretpostavke da vlast i opozicija prihvate da kvalifikovana većina za donošenje odluke bude 55 odsto od broja birača izašlih na glasanje, prema računicama, a na osnovu različitog broja građana koji izađu na referendum, mogući su i različiti referendumski rezultati. Ako bi na referendum izašlo 70 odsto od oko 467.000 upisanih birača, u tom slučaju većina od 55 odsto bila bi nešto više od 179.000 glasova. To je 38,5 odsto ukupnog biračkog tela. Sa 75 odsto izlasnosti, 55 odsto bi značilo većinu od oko 192.000, a to bi dalo procenat od oko 41 odsto od ukupnog broja birača. To je većina koju je ranije, kao prihvatljivu za blok za nezavisnost, pomenuo predsednik Crne Gore Filip Vujanović. Pri izlaznosti od 80 odsto, a pod pretpostavkom većine od 55 odsto, referendumska odluka bi bila validna sa blizu 205.000 glasova, a sa 85 odsto više od 217.000 glasova. Član Venecijanske komisije, politički analitičar Srđan Darmanović je, nakon objavljivanja Lajčakovog predloga, ocenio da je, predlogom referendumske većine od 55 odsto, "cilj Havijera Solane da suverenisti izgube na ovom referendumu". On smatra da je crnogorskim suverenistima, pri većini od 55 odsto, potrebna tako visoka prednost u broju glasova koju do sada nisu ostvarili na parlamentarnim ili drugim izborima u Crnoj Gori ni kada su imali najbolji uspeh. Najveći broj glasova koji je na ranijim izborima ostvario blok crnogorskih partija koje se zalažu za nezavisnost je oko 196.000 glasova. Njima bi bilo potrebno još oko 35.000 glasova, da bi na referendumu imali prednost u odnosu na blok partija koje se zalažu za zajedničku državu. Međutim, ni bloku političkih partija koje se zalažu za državnu zajednicu, prema rečima Darmanovića, takođe, ne odgovara većina od 55 odsto, jer ne može dostići prednost, "osim opstrukcijama". Na osnovu izlaznosti birača od 82 odsto, kao što je bilo na prošlim parlamentarnim izborima, politički blok za zajedničku državu bi morao da osvoji oko 172.000 glasova, da bi bio referendumski pobednik, odnosno da ne bi bila izglasana nezavisnost.

BORIS TADIĆ NA SEDNICI UJEDINjENIH NACIJA
Savet bezbednosti UN održao sednicu o Kosovu
Ako bi se kosovskim Albancima priznala nezavisnost, zašto je ne bi dobile i etničke grupe u drugim državama koje je isto tako glasno i emotivno traže
Ako bi se kosovskim Albancima priznala nezavisnost, zašto je ne bi dobile i etničke grupe u drugim državama koje je isto tako glasno i emotivno traže Savet bezbednosti UN održao je u utorak sednicu posvećenu situaciji na Kosovu, na kojoj je stavove Beograda predstavio predsednik Srbije Boris Tadić. Na sednici, kojoj je kao posmatrač prisustvovao premijer Kosova Bajram Kosumi, Tadić je rekao da Beograd za rešenje kosovskog pitanja nudi politički kompromis, bez jednostrane promene međunarodno priznatih granica i političke destabilizacije. On je rekao da bi takav pristup Beograda omogućio Albancima na Kosovu veoma široku autonomiju, koja će ih u većini pitanja svakodnevnog života učiniti samostalnim u odnosu na Beograd - pod uslovom da takvu istu autonomiju prihvate za srpski entitet u pokrajini. Prema rečima Tadića, proces saradnje SCG, uključujući Kosovo i Metohiju, sa Evropskom unijom nastavio bi se putem odgovarajućih mehanizama pridruživanja, a konkretne pojedinosti ovakvog rešenja, mogu se naći tek u direktnim pregovorima dveju strana. Na otvorenom delu sednice, koja je počela oko 17.30 po srednjeevropskom vremenu, prvi govornik bio je šef UNMIK-a Soren Jesen-Petersen. Jesen-Petersen je u redovnom izveštaju o stanju na Kosovu ocenio da većinski narod na Kosovu ima prava da očekuje da u pregovorima o statusu njegove aspiracije budu ispunjene, ali da i manjine imaju pravo da zahtevaju ostvarenje svojih interesa. Šef UNMIK-a je ukazao na značaj primene standarda, decentralizacije i zaštite manjina na Kosovu, rekavši da će to biti ključno merilo za potvrđivanje ozbiljnosti i spremnosti lidera kosovskih Albanaca. On je dodao da se u reviziji stanja na Kosovu videlo da je do 15. decembra prošle godine došlo do usporavanja u primeni standarda, ali da su od tada, nakon kritika koje je uputio UNMIK, usledile pozitivne inicijative da se ubrza primena standarda. Nezavisnost Kosova značiće okupaciju Srbije Zamenik predsednika Srpske radikalne stranke (SRS) Tomislav Nikolić, levo, izjavio je da neće tražiti da se Skupština Srbije na predstojećoj sednici izjašnjava o tome da li će eventualna odluka o nezavisnosti Kosova značiti okupaciju. "Ali tražiću da Skupština o tome glasa ako eventualno dođe do nezavisnosti Kosova", najavio je Nikolić na konferenciji za novinare, poručujući onima koji su ga kritikovali zbog termina okupacija da član 51. Ustava Srbije zabranjuje bilo kome da prihvati ili prizna okupaciju bilo kog dela njene teritorije. Ističući da teritorija Srbije mora da bude ista kao i danas, Nikolić je rekao da upotrebom termina okupacija "ne širi defetizam i ne poziva u rat", već da reaguje na ono što Srbiji spremaju neke zapadne zemlje, kao što su SAD i Velika Britanija. On je upitao i da li su izjave predsednika Srbije Borisa Tadića da Kosovo ne može da bude nezavisno i premijera Vojislava Koštunice da neće prihvatiti nametnuto rešenje, takođe pozivi u rat, ili se tako ocenjuju samo reakcije radikala. Nikolić je rekao da očekuje da na sednici parlamenta pregovarački tim podnese izveštaj, ističući da oni moraju da nastupaju na osnovu Rezolucije Skupštine u kojoj se navodi da Srbija neće prihvatiti nametnuta rešenja. Lider radikala je najavio da će na toj sednici govoriti o okupaciji i da će upoznati Tadića i Koštunicu sa njihovim dužnostima i pravima u tom slučaju. Dodao je i da Tadić i Koštunica nisu reagovali na njegovu izjavu. "Nezavisnosti Kosova uz saglasnost Srbije neće biti i mi se nikada nećemo pomiriti sa takvim rešenjem", rekao je Nikolić. Jesen-Petersen je ocenio da najbolji način da se umanje strahovi kosovskih Srba jeste da se oni uključe u kosovske institucije i pozvao Beograd da podrži i ohrabri njihov ulazak u te institucije. Predsednik Srbije Boris Tadić izjavio je na sednici Saveta bezbednosti UN da Beograd za rešenje kosovskog pitanja nudi politički kompromis, bez jednostrane promene međunarodno priznatih granica i političke destabilizacije. Takav pristup Beograda, rekao je predsednik Srbije, omogućava Albancima na Kosovu veoma široku autonomiju, koja će ih u većini pitanja svakodnevnog života učiniti samostalnim u odnosu na Beograd - pod uslovom da takvu istu autonomiju prihvate za srpski entitet u pokrajini. "Sporazumno rešenje do kojeg bi se došlo na ovaj način bilo bi međunarodno garantovano i, posle isteka određenog perioda (od, recimo, 20 godina), ono bi se ponovo našlo za pregovaračkim stolom", rekao je Tadić. "Demokratska Srbija spremna je za takve pregovore i učiniće sve da oni uspeju, štiteći svoje legitimne interese i istovremeno uvažavajući legitimne interese drugih", podvukao je predsednik Srbije. Sasvim je prirodno što većina zemalja u samom regionu danas gleda sa velikom zabrinutošću, a ponekad i sa otvorenim neodobravanjem na mogućnost otcepljenja Kosova i Metohije. Nezavisnost Kosova dovela bi do jednostrane promene međunarodno priznatih granica na Balkanu, a to bi destabilizovalo prilike u regionu i otvorilo prostor za obnovu konflikata iz prošlosti. Jedino Albanija podržava zahtev svojih sunarodnika sa Kosova i Metohije za otcepljenjem od Srbije i SCG. Posmatrati Kosovo kao izuzetak i jedinstven slučaj, koliko god ta ideja imala pristalica, politički je kratkovido i opasno. Jer, ako bi se kosovskim Albancima priznala nezavisnost, zašto je ne bi dobile i etničke grupe u drugim državama koje je isto tako glasno i emotivno traže kao Albanci kod nas? U tom smislu je tačno da je "kosovski slučaj" važniji od samog Kosova: rešenje za Kosovo i Metohiju imaće ogroman značaj i za Balkan i za evropsku bezbednost uopšte. Sistem demokratskih vrednosti današnjeg sveta ne poznaje merilo po kojem bi političke aspiracije kosovskih Albanaca imale težinu koja se inače ne priznaje jednostranim zahtevima za otcepljenjem. Ako bi, uprkos tome, Kosovo postalo nezavisno, to bi na žalost bio argument i ohrabrenje za secesionističke pokrete na mnogim drugim mestima u svetu. Tadić je, pre sednice Saveta bezbednosti u Njujorku, razgovarao sa generalnim sekretarom UN Kofijem Ananom o pregovorima o Kosovu i položaju Srba i drugih nealbanaca u pokrajini. Predsednik Srbije je generalnom sekretaru UN preneo da su Srbi na Kosovu izloženi sistematskim pritiscima i diskriminaciji, da je bezbednosna situacija u srpskim enklavama i dalje veoma teška, a životni uslovi daleko od normalnih. Sa Ananom je, posle završetka sednice Saveta bezbednosti, razgovarao i Soren Jesen-Petersen, a sastanku je prisustvovao i kosovski premijer Bajram Kosumi.

SLOBODA IZRAŽAVANJA I POŠTOVANJE VERSKIH OSEĆANJA
Sporne karikature odražavaju kulturni jaz
Narodi Zapadne Evrope su se na neki način pomirili s tim da je religija stvar privatnog izbora, dok je na Bliskom istoku, u islamskoj kulturi, vera značajan deo javnog života.
Sporne karikature proroka Muhameda koje su uzdrmale muslimanski svet, ne samo da su otvorile pitanje da li mogu da se pomire sloboda izražavanja i poštovanje verskih osećanja već su ukazale i na dubok kulturni jaz između Evrope i Bliskog istoka. Mada je protesta bilo širom sveta, od Britanije do Indonezije, najžešći su zabeleženi na Bliskom istoku. Urednik egipatskog lista "Al Ahram" Gamal Nkrumah kaže za BBC da je gnev u arapskom svetu simptom mnogo dubljih problema. "Većina muslimana, naročito posle 11. septembra, smatra da se nepravedno nalazi na meti zbog terorističkih aktivnosti nekolicine ekstremista. Ogromna većina muslimana oseća se kao žrtva grehova manjine. Oni smatraju da su sporne karikature još jedan dokaz mržnje i nepoverenja Zapada i ponižavanja muslimanske kulture", navodi Nkrumah. Karikature su, tako, uz prizore zlostavljanja muslimana u zatvorima u Gvantanamu ili Abu Graibu, upotrebljene kao "dokaz da Zapad pokušava da ponizi islam". No, islamski svet, u poslednje vreme, uzvraća udarac. U Turskoj, u Iraku, a nedavno i na palestinskim teritorijama, na izborima su pobedile islamistički obojene stranke. Mada je većina islamskih lidera pozvala na nenasilne proteste povodom spornih karikatura, čini se da im ne polazi za rukom da obuzdaju fundamentalistički opredeljene demonstrante. To, po mišljenju Gordona Linca, profesora religije i kulture na univerzitetu u Birmingemu, daje novu dimenziju celom sporu. "Mislim da je jedna od najvećih kulturnih razlika u tome što smo se mi u Zapadnoj Evropi na neki način pomirili s tim da je religija stvar privatnog izbora, dok je na Bliskom istoku, u islamskoj kulturi, vera značajan deo javnog života. Odvojenost sekularne javne sfere i religioznog opredeljenja pojedinca, prisutna na Zapadu, na Bliskom istoku i u ostalim delovima sveta nije toliko izražena", kaže on. Ta razlika u stavovima prema religiji nije, naravno, od juče. Krajem osamdesetih godina, protiv autora "Satanskih stihova" Salmana Rušdija izdata je fatva - dekret kojim se muslimani pozivaju da ga ubiju. Na žalost, stvari se od tada nisu promenile, kaže Gamal Nkrumah iz "Al Ahram". "Neznanje je na obe strane veliko. Arapi i muslimani sebe vide kao slabiju stranu, kao žrtve zapadne politike. S druge strane, za zapadnjake, muslimani su preterano agresivni i nasilni - neka vrsta opasne pretnje njihovim shvatanjima". Jedini način da se te predrasude prevaziđu jeste dijalog, smatra Nkrumah. Gordon Linc dodaje da Bliski istok u tom dijalogu očekuje "nešto više od razumevanja".  "Važno pitanje o kome bi trebalo raspravljati jeste - kako da žitelje Bliskog istoka uverimo da zapadnjaci imaju razumevanja za njihove političke zahteve"? Kada bi na Zapadu postojala snažna podrška palestinskoj stvari - poput one koja je svojevremeno dovela do ukidanja aparthejda - to bi bila dobra polazna tačka za pomirenje bliskoistočne i zapadne kulture", uveren je Linc. Mnogi muslimani, međutim, ne veruju da će takvu podršku dobiti. Uvređenost muslimana zbog karikatura može se jedino meriti sa zapanjenošću većine Evropljana zbog njihove "preterane reakcije". Obe strane na spor gledaju sa sasvim različitih kulturoloških stanovišta i ako bes i buka ne budu zamenjenu spremnošću da se druga strana sasluša, slični sukobi biće u budućnosti neizbežni, zaključuje BBC.

GRADONAČELNICI O IGRAČKAMA
Imitacije vatrenog oružja zabraniti za maloletnike
Merilin Pirs, gradonačelnica gradića Skagog, šezdesetak kilometara udaljenog od Toronta, zatražiće od svojih kolega iz ovog dela provincije da u svojim jurisdikcijama zabrane deci da se igraju sa igračkama koje podsećaju na vatreno oružje. Čelnici gradova iz oblasti Toronto i Hamilton o tome će raspravljati na sastanku u Kezviku, koji počinje danas.
U gradiću Skagog ova zabrana uvedena je prošlog meseca i veruje se da će značajno doprineti da deca budu bezbednija. Gospođa Pirs kaže da je u prošloj godini bilo previše neprijatnih i opasnih incidenata u kojima su za zastrašivanje korišćene dečje igračke koje su previše verodostojno imitirale raznorazno vatreno oružje. Iz straha da bi u takvoj opasnoj igri čak i policajac mogao da puca, pa tek onda da proverava, većnici njenog gradića su odlučili da svim maloletnicima zabrane upotrebu ovakvih igračaka na javnim mestima. Kazne idu do 150 dolara. Punoletna lica smeju u rukama da imaju takve 'igračke' na javnom mestu, osim u situacijama koje se kose sa zakonom. Napominje se da deca i dalje mogu u igri kod kuće da upotrebljavaju ove imitacije oružja, no primećeno je da neki gube interesovanje za igru koju ne mogu da podele sa drugima. Interesantno je da federalni zakon zabranjuje prodaju imitacije vatrenog oružja maloletnicima. To nažalost, ne sprečava roditelje da kupuju ovakve igračke svojim mališanima. Veliki lanci trgovina, poput Vol Marta ili Kenedijen Tajera ne prodaju ovakve igračke, ali ih zato u širokom asortimanu ima u prodavnicama jeftine robe, gde se sve može nabaviti za dolar ili dva. Šef policije u Torontu Bil Bler kaže da u gradu ne postoji zabrana nošenja ovih nazovi igračaka, ali da postoji zajednički program policije i partnera iz lokalne zajednice koji stimuliše zamenu borbenih igračaka za manje nasilne.

HAŠKI TRIBUNAL
I peta godina suđenja Miloševiću bez presude
Suđenje bivšem predsedniku Srbije i SRJ Slobodanu Miloševiću ušlo je u petu godinu, ali je već izvesno da sudsko veće Patrika Robinsona neće moći da presudu izrekne u narednih dvanaest meseci.
Sudije Robinson, O Gon Kvon i Ijen Bonomi to su, u jednoj od poslednjih odluka, i sami nagovestili, precizirajući da bi - kako sada stvari stoje - dokazni postupci odbrane i optužbe mogli biti završeni do sredine 2006, posle čega će sudskom veću biti neophodan "značajan period vremena" za razmatranje dokaza obe strane i pisanje presude. Da li će se taj plan i ostvariti, zavisiće najviše od odnosa sudija prema Miloševićevom stalnom zahtevu da mu produže vreme za odbranu, kao i od zdravstvenog stanja optuženog. Prema zvaničnoj statistici Tribunala, Milošević je do početka februara za odbranu potrošio 82 odsto vremena koje mu je dodelilo sudsko veće. Vreme će mu - ako sudije ostanu striktne - isteći u maju ove godine. Posle toga, usledili bi dodatni argumenti obe strane i završne reči. Od početka izvođenja dokaza odbrane, krajem avgusta 2004, Milošević je pred sudije izvodio svedoke koji su, uz nekoliko izuzetaka, pobijali da su na Kosovu 1999. srpske snage činile zločine nad albanskim stanovništvom. Nebrojena upozorenja sudskog veća da se posveti i optužnicama koje ga terete za zločine u Hrvatskoj i genocid u BiH, Milošević je zanemarivao. Sudije su stoga do sada odbijale da mu produže vreme za odbranu, uz poruku da bi to mogle učiniti ako na efikasniji bude trošio vreme koje ima. Na neophodnost dodatnog vremena, Milošević je indirektno sudijama ukazao i time što je krajem prošle godine u sudnici prvi put od početka procesa rekao da se ne oseća dobro i da zbog "neizdrživog pritiska u ušima i očima" ne može nastaviti ispitivanje svedoka. Otuda i njegov zahtev da bude pušten na lečenje u Moskvu, na koji sudije još nisu odgovorile. Tužilac Džefri Najs koji se zalaže za što brže okončanje suđenja, bez obzira da li je Milošević u sudnici ili ne - više puta je sugerisao da optuženi svesno manipuliše sudom, nastojeći da što više oduži proces jer mu nije u interesu da se on završi. Posmatrači u Hagu, međutim, ocenjuju da će sudsko veće - čak i ako prihvati kao tačnu tvrdnju tužioca, a tome nije bilo sklono - teško moći da okonča suđenje, imajući u vidu zahtev da ono bude pravično, a da ne sasluša Miloševićevu odbranu od najteže optužbe da je odgovoran za genocid nad Muslimanima u Bosni.
Radoša Milutinović Hag

VUK DRAŠKOVIĆ
Prvo diploma a onda ćemo u školu
Albanci traže prvo nezavisnost a onda standardi... "To je kao da neko traži diplomu univerziteta, uz obećanje da će tek posle toga da se upiše u školu"...
Predstojeći pregovori o Kosovu su prilika za izgradnju nove kuće Kosova, evropske kuće Kosova, čiji je glavni arhitekt ambasador Kaj Ejde, koji je predložio najbolji put prolazu Kosova ka Evropi, rekao je šef diplomatije Vuk Drašković u Institutu za međunarodne odnose u Stokholmu. Završavajući zvaničnu posetu Švedskoj, Drašković je , pred više od sto zainteresovanih među kojima su bili i predstavnici diplomatskog kora, održao zapaženo predavanje "Srbija, Kosovo i Evropa" u kome se založio za rešenje statusa Kosova "na evropski način", kompromisom, navodeći da bi to trebalo da bude interes i Srba i Albanaca i regiona i Evrope. Drašković je ponovio da Beograd prihvata principe Kontakt grupe, uključujući i stav da na Kosovu nema povatka na stanje od pre 1999, ali je insistirao na tome da ne može biti Kosova izvan granica SCG i da mora da se poštuje teritorijalni integritet zemlje. "NATO 1999. godine nije bombardovao da bi stvorio novu državu, već da bi sprečio humanitarnu katastrofu. Milošević jeste 1999. počinio zločine na Kosovu, ali Srbija je za to kažnjena. Mi smo žrtve tih zločina i zašto bismo sada plaćali dodatnu cenu za to", rekao je Drašković. Šef diplomatije SCG je podsetio i na zločine albanske strane na Kosovu nad nealbanskim stanovništvom, iznoseći podatke o proteranima, ubijenima, uništenim kućama, crkvama, manastirima. Drašković je rekao da Albanci na Kosovu ne žele da prate preporuke Kaja Ejdea, već traže odmah nezavisnost, da bi kasnije razmatrali pitanje standarda. "To je kao da neko traži diplomu univerziteta, uz obećanje da će tek posle toga da se upiše u školu", rekao je Drašković. Drašković je naglasio da se Albancima nudi skoro sve što traže, celokupna unutrašnju nezavisnost, uključujući i pristup svim međunarodnim institucijama, izuzev stolice u Ujedinjenim nacijama. Ako Kosovo dobije nezavisnost, sadašnja prodemokratska srpska vlada neće moći da preživi i sve će se vratiti na stanje od pre 2000. godine, što bi bilo opasno po ceo region, jer bi presedan sa Kosovom mogao da pokrene lanac katastrofe i u drugim zemljama, rekao je on. "U ime zajedničke budućnosti, ne ponižavajte Srbiju, jer se na tome ne može graditi evropski entuzijazam u Srbiji, niti evropska perspektiva ni Srbije, ni celog zapadnog Balkana", rekao je Drašković.

RUSIJA - MILIJARDERI
Abramovič prvi na listi najbogatijih
Na spisku je 720 osoba čija imovina premašuje milijardu rubalja, a 50 njih su milijarderi i u dolarima. Od tih 50 ljudi, 39 ih je kapital steklo u petrohemijskoj i metalurškoj industriji.
U Rusiji živi 720 milijardera, od kojih skoro 40 njih rade kao poslanici u Dumi ili članovi Saveta Federacije, dvojica su oblasni gubernatori, a jedan je predsednik republike članice Ruske Federacije. Prema godišnjem rejtingu ruskih milijardera koji je objavljen u časopisu "Finans" uz podršku agencije RIA Novosti, koja je i prenela delove izveštaja, na prvom mestu ponovo je gubernator Čukotskog Autonomnog Okruga Roman Abramovič, inače vlasnik engleskog fudbalskog kluba Čelsi. Na spisku je 720 osoba čija imovina premašuje milijardu rubalja, a 50 njih su milijarderi i u dolarima. Od tih 50 ljudi, 39 ih je kapital steklo u petrohemijskoj i metalurškoj industriji. Pored Abramoviča, na spisku su još dvojica ljudi na čelu subjekata Ruske Federacije - predsednik Republike Adigeje Hazret Sovmen i gubernator Permske Pokrajine Oleg Čirkunov. Prvih deset bogataša imaju ukupan imetak od oko 95 milijardi dolara. Abramovič, kako prenose RIA Novosti, pored Čelsija ima i tri jahte, a njegov imetak procenjen je na blizu 19 milijardi dolara. Poslednji na spisku "dolarskih milijardera" je vlasnik Združene metalurške kompanije, Anatolij Sedih, sa imovinom vrednom oko milijardu dolara. Među "dolarskim milijarderima" prvi put u protekle tri godine, koliko se objavljuje ova lista, nalaze se i ljudi koji kapital nisu stekli na bivšoj sovjetskoj svojini, već su "krenuli od nule". To su osnivač maloprodajne mreže "Pjateročka" Andrej Rogačov sa kapitalom od 1,2 milijarde, vlasnik banke Ruski standard Rustam Tariko sa 1,16 milijardi dolara i osnivač trgovinske mreze "Magnit" Sergej Galicki sa 1,05 milijardi dolara. Na spisku "dolarskih milijardera" nalazi se samo jedna žena - šefica kompanije Inteko Jelena Baturina, sa 1,9 milijardi dolara. Ostalih 27 žena na listi su među "rubaljskim milijarderima", odnosno imaju imetak manji od milijardu dolara. Kao i ranije, na spisku nema predsednika uprave Jedinstvenog energosistema Rusije Anatolija Čubajsa, niti šefa Gazproma Alekseja Milera, navode RIA Novosti bez obrazloženja. Eksperti su se uzdržali i od tačne procene imovinskog stanja Mihaila Hodorkovskog i Platona Lebedeva, ali su oni uključeni u rejting, uz ocenu da im je imetak vredan najmanje 35 miliona dolara. Najmlađi na listi je 23-godišnji rukovodilac Kirovskog zavoda u Sankt Peterburgu Georgij Semenjenko, a najstariji generalni direktor "Mošinžstroja", 81-godišnjak Semjon Svirski. Oko 40 odsto ruskih milijardera rođeno je šezdesetih godina prošlog veka.

RAK I ŠLOG MOGUĆI I PORED DIJETE
Dijeta ili ne
Najnovije naučno istraživanje pokazalo je da žene koje su bile na dijetama s niskim količinama masti gotovo podjednako pogađaju rak dojke, rak debelog creva, srčani napadi i moždani udari, kao i žene koje nisu pazile na svoju ishranu.
Dijete sa pet porcija voća i povrća dnevno i namirnicama s niskim procentom masti ne smanjuju rizik od raka ili infarkta, kako se obično veruje. Najnovije naučno istraživanje sprovedeno u SAD pokazalo je da žene koje su bile podvrgnute dijetama s niskim količinama masti gotovo podjednako pogađaju rak dojke, rak debelog creva, srčani napadi i moždani udari, kao i žene koje nisu pazile na svoju ishranu. Osmogodišnje istraživanje sprovedeno je nad skoro 49.000 žena, starih između 50 i 79 godina, a koštalo je više od 400 miliona dolara. Rezultati istraživanja, kako piše "Njujork tajms", ne opravdavaju preporuku nemasnih dijeta radi prevencije ili lečenja srčanih bolesti i kancera. Istraživanje nije otkrilo ništa što bi ukazivalo na to da minimalni sadržaj masnoća pruža veću zaštitu od pomenutih bolesti. "Ovo istraživanje je revolucionarno", izjavio je Žil Hirš, šef stručnog tima Univerziteta Rokfeler u Njujorku, koji je ceo svoj životni vek proveo proučavajući uticaj dijeta na težinu i zdravlje. Međutim, ne misle svi tako. Doktor Din Orniš, dugogodišnji promoter dijeta izjavio je da žene obuhvaćene istraživanjem nisu uspele da smanje masnoće na dovoljno nizak nivo ili da nisu jele dovojno voća i povrća. Prema njegovom mišljenju, ovo istraživanje, iako je trajalo osam godina, nije bilo dovoljno dugo za donošenje konačnih zaključaka. Autori studije odgovaraju da samo žele da kažu da neznatno smanjenje masnoća u ishrani ne utiče bitno na srčana oboljenja, rak ili šlog. Drugim rečima, ljudi moraju da se pridržavaju zdravog načina ishrane mnogo duže i strože da bi bili zaštićeni od kardiovaskularnih bolesti i karcinoma, kažu autori osmogodišnjeg istraživanja. To znači manje soli i masnoća, više žitarica, voća i povrća. Barbara V. Hauard, glavni naučnik u ovom istraživanju, izjavila je da bi ljudi trebalo da shvate da samo držanje dijete nije dovoljno za zdravlje. "Nećemo izlečiti neke od hroničnih bolesti tako što ćemo promeniti način ishrane. Ljudi uvek misle da sve zavisi od onoga šta jedu, a ne obraćaju pažnju na količinu hrane koju unose ili na to da puše i ne kreću se dovoljno". Hauard ističe da se većina naučnika slaže s tim da pravilna ishrana, kontrolisanje težine i rekreacija, potpuno "imaju smisla", mada razvoj neke hronične bolesti niko ne može u potpunosti da kontroliše jer i genetika u tome ima veliku ulogu. Iako su ovim istraživanjem bile obuhvaćene samo žene, rezultati se, smatraju naučnici, mogu odnositi i na muškarce.

U VAŠINGTONU DELUJE VIŠE OD 30.000 LOBISTA
Milioni dolara za lobiranje
Pitanje lobiranja, odnosno pokušaja da se utiče na političare radi postizanja određenog cilja, predmet je brojnih debata u SAD posle nedavnog korupcionaškog skandala u koji su, kako se veruje, umešani i neki članovi Kongresa.
U Vašingtonu deluje više od 30.000 lobista i svi su obavezni da se registruju u Senatu i Predstavnickom domu, kao i da navedu svoje klijente i pitanja koja očekuju da će zastupati. Po jednoj od definicija, lobiranje je "zastupanje neke ideje u ime nekog drugog, ko ne poznaje sistem". Stručnjaci kažu da poruka lobista mora da bude kratka i fokusirana da bi bila efikasna. Ona mora da bude veoma koncizna, jer je recimo prosečna dužina pažnje većine kongresmena oko pet minuta.  Neophodno je takođe dobro znati s kim treba razgovarati i ko hoce da vas sasluša, odnosno treba izbegavati one koje određena tema ne interesuje ili za nju ne mogu ništa da učine. U Vašingtonu, kako prenosi Glas Amerike, bar po jednom pitanju vlada dvostranačko jedinstvo - zloupotreba lobiranja je postala problem i vreme je da se tu nešto učini. Do sada je, ipak, pažnja većine medija bila fokusirana na korumpirane lobiste koji zastupaju domaće interese. Međutim, Centar za integritet javnosti, neprofitna organizacija koja istražuje pitanja državne politike, navodi da je lobiranje za strane zemlje takođe problem. Politički urednik u ovoj organizaciji Aleks Not navodi da je Centar utvrdio da je gotovo 100 zemalja potrošilo novac na lobiranje kod američke vlade. Od 1998. godine, one su u to uložile 624 miliona dolara. Not istice da najveći deo novca stranih kompanija koje lobiraju kod američke vlade dolazi iz drugih razvijenih zemalja, među kojima prednjače Velika Britanija, Nemačka, Japan i Francuska. Te zemlje su zajedno za lobiranje kod američke federalne vlade od 1998. godine potrošile 423 miliona dolara. Izrael je u periodu od 1998. do 2004. potrošio preko 3,6 miliona dolara za lobiranje u SAD. Na spisku onih koji plaćaju lobiranje su i Saudijska Arabija, Južnoafrička Republika, Vijetnam, Kenija, Šri Lanka, Haiti, Pakistan... Profesor finansija sa univerziteta u Bafalu Majkl Rozef veruje da je prirodno da strane kompanije i vlade žele da lobiraju u Vašingtonu, kako bi promovisale svoje ekonomske i političke interese, ili pokušale da utiču na američku politiku. Jedan od načina jeste da angažuju bivše istaknute američke političare da deluju u njihovu korist. Tako je 2004. godine, Bob Dol, bivši senator i predsednički kandidat, lobirao u korist Indonezije, a ranije za kosovske Albance.

| PRVA STRANA - HOME | REDAKCIJA | ARHIVA | PRETPLATA | KONTAKT |

Copyright © 1996-2010 "NOVINE Toronto"