Broj 1043, 3. mart 2006.
| TORONTO |
SLAVA HUMANITARNE FONDACIJE STARA RAŠKA IZ
TORONTA
|
U prostorijama SKUD Oplenac 26. februara 2006
Humanitarna Fondacija "Stara Raška" proslavila je svoju slavu i organizovala
druženje prijatelja ove fondacije.
|
Ovom prilikom predsednica fondacije Dragana
Varaklić, na slici dole, izvestila je da je fondacija Stara Raška
dobila status zvanične humanitarne fondacije i da joj je samim time dozvoljeno
da u Kanadi izdaje potvrde za taksu. Ona je ponudila nesebičnu pomoć svim
organizacijama i grupama koje žele da pomognu opstanak naših ljudi.
 Ideja
je, da se kroz učlanjenja, omasovi fondacija i time priključi više ljudi
humanitarnim akcijama sa skromnijim godišnjim prilogom.
"Smatramo da bi se kroz ove humanitarne akcije, obraz i ugled srpske zajednice
iz Kanade, branili svi mi ili bar većina nas, a ne pojedinci. Ako ta uloga
padne na pojedince onda ne postoji zajednica, ni narod" rekla je Dragana
Varaklić.
Godišnja članarina fondacije Stara Raška je $100 . Članarina se razlikuje od
jednokratne donacije, po tome što učlanjenjem dajete indikaciju da se na vaših
$100 može računati jednom godišnje i ubuduće sve dok se ne odlučite suprotno.
Time se daje mogućnost Fondaciji da planira buduće akcije, da može da računa
na prisustvo članova jednom godišnje na godišnjoj skupštini, da se pruži pomoć
u odlučivanju o pravcima rada fondacije i time omogući postojanje i pravilno
funkcionisanje ove humanitarne organizacije.
"Nije problem što u našoj sredini ima previše srpskih fondacija. Njih sve
možete na prste da izbrojite. Problem je u malom broju onih koji su
zainteresovani da pomognu.
 Na
žalost, zbog tog problema bilo nam je teško okupiti značajan broj ljudi da nam
se pridruže u božićnoj akciji u kojoj smo prikupljali pomoć deci iz Srbije
koja žive u porodicama gde nijedno od roditelja ne radi. Međutim, akcija je na
kraju izvedena uspešno i 1550-oro dece iz četiri najsiromašnije opštine Raške
oblasti dobilo je po $100 za Božić. Mi smo uspeli da preko fondacije pokrijemo
550-oro dece, znači jednu trećinu, i tako ipak na neki način pristupimo ovoj,
kako su je u Srbiji nazvali, istorijskoj akciji kao zajednica Srba iz Kanade.
Ovom prilikom želela bih da istaknem nekoliko ljudi koji su u velikoj meri
doprineli da fondacija prikupi novac za 550 dece. Humanost ovih ljudi je za
primer , a njih i njima slične treba svi da sledimo kao baklje koje nam
osvetljavaju put u mraku u kome smo se kao narod našli.
Jedan od njih je čovek koji je sa svojom suprugom u našoj božićnoj akciji
sponzorovao 550 dece iz Raške. Njegovu donaciju čini još humanijom činjenica
da on nije rodom iz Raške niti iz Srbije, već je iz Vojkovica kod Sarajeva.
Svojom donacijom za decu Raške, pokrenuo je njihov život u pozitivnom pravcu i
za svih 550-oro do kojih je zahvaljijući njemu stigla novčana pomoć ovog
Božića. Zahvaljujemo se Željku Čolakoviću.
 Vlasnik
restorana McAdam Place u Misisagi se u našim nastojanjim da prikupimo donacije
za hiljade siromašne dece priključio i pomogao akciju tako što je i pored
novčane pomoći koju je priložio na prošlogodišnjoj Slavi, pokrio troškove
večere za 30 ljudi donatora na skupu poslovnih ljudi koji je fondacija
organizovala u novembru.Zahvaljujemo se Ljubiši Mitroviću.
Predsednik Srpskog Dobročinstva Jovan Dučić samoinicijatvino je na impozantnom
skupu od 800 ljudi na hercegovačkoj večeri, održanoj u novembru, apelovao na
prisutne da se pridruže akciji Stare Raške. Duboko me je ganula solidarnost
ovog čoveka i udruženja hercegovaca Jovan Dučić koji su nam i ranije bratski
pomagali da funkcinišemo dok fondacija još nije imala ozvaničen status.
Zahvaljujemo se Jovi Miskinu.
Zahvaljujemo se i svima ostalima koji su bili deo ove humanitane akcije
sponzorujući 15, 10, 5 ili jedno dete.
Takođe se zahvaljujem i listu "Novine Toronto" koje su nas podržale i svemu
obaveštavale tokom ove naše akcije.
 Moram
da naglasim da Božićnu akciju ne bi mogli da izvedemo bez pomoći sveštenika
Eparhije Mileševske, koji su nam pomogli u preliminarnom prikupljanju
prijavnica i dokaznih dokumenata, a kasnije i izvršili samu raspodelu.
Raspodela je izvršena u crkvama nekoliko dana pre i na sam Božić, po gradovima
i selima opština Prijepolje, Priboj, Sjenica i Nova Varoš. To je bio ogroman
posao i obaveza jer je akcija obuhvatila 850 porodica bez ikakvih primanja iz
četiri opštine sa 1550 dece ispod 16 godina. Sveštenici su ga obavili pošteno
i čista obraza, jer su nam sve porodice koje smo kontaktirali telefonom posle
raspodele potvrdile da su primile donaciju kao što je bilo određeno po
spiskovima", naglasila je gospođa Varaklić u svom obraćanju prisutnim
zvanicama.
U sali ispunjenoj do poslednjeg mesta prikazani su snimci sa dodele novčane
pomoći. Nakon toga usledio je umetničko kulturni program i poslužena je večera.
Fondacija nastavlja sa prikupljanjem donacija za siromašnu decu kako bi ove
jeseni pomogli najugroženijim da kupe knjige i opremu za školu.
Pozivaju se svi ljudi dobre volje da se priključe radu Humanitarne fondacije "Stara
Raška" koja u svom programu rada ima još mnogo toga što želi da uradi i
ostvari.
Za više informacija možete posetiti sajt:
www.stararaska.com |
| |
| Ivana Đorđević |
|
| |
| TORONTO |
| PROMOCIJA ČASOPISA "ČIODE" |
U petak 24. februara 2006 u knjižari “Srbika”
održana je promocija časopisa “Čiode” koji se “porodio” 19. januara 2006.
Časopis izlazi jednom mesečno, tj svake treće nedelje u mesecu. Štampan je u
boji, na 64 strane.
|
Časopis je proizvod “male porodične
manufakture” iza koje stoje Suzana Sudar (izvršni urednik) i Nebojša
Milosavljević (glavni urednik).
 “Čiode
su zamišljene kao časopis koji će pisati o ljudima i događajima iz srpske
zajednice širom Kanade i Amerike. Trudićemo se da vam predstavimo
najinteresantnija zbivanja i najvrednije pojedince koji zaslužuju pažnju.
Takođe, poštujući osnovni novinarski kodeks da je pravo na informaciju
neprikosnoveno, ukazivaćemo i na one tamne strane našeg bitisanja u
dijaspori. Gledaćemo pozitivno na svet oko nas, ali se nećemo libiti da
upremo prstom na ono što zaslužuje kritiku.
Vreme emigrantske štampe koja piše isključivo afirmativno čak i o događajima
kojih se treba stideti je prošlo. Obrazovana i pismena čitalačka publika
zaslužuje časopis koji će se baviti analitičkim i istraživačkim novinarstvom”,
reči su Nebojše Milosavljevića.
Suzana Sudar predstavila je ovom prilikom saradnike i sve ljude koji su
sastavni deo ovog projekta.
Pomenula je da smatra da imaju veliku sreću i zadovoljstvo što su se oko
ovog projekta , okupili tako divni ljudi, koji su im na jedan zaista
predivan način izašli u susret i sa kojima su napravili jako dobru saradnju.
 Posetioce
je interesovalo da li će se “Čiode “ baviti politikom...?
”Isprovocirani brojem i kvalitetom naših ljudi koji žive na ovom području
smatram da ćemo se baviti samo u onoj meri u kojoj je ne možemo izbegnuti.
Mislim da je politika uradila mnogo sa svima nama. Imala je uticaj na naš
život. “Čiode” nisu mesto gde će ona biti zastupljena jer ima toliko lepih
stvari, pametnih i dobrih ljudi o kojima treba pisati”, rekao je Nebojša
Milosavljević.
Naravno, neminovno je bilo i pitanje - Zašto je časopis na latinici?
“Ja ne želim da pravim bukvar, niti sam Vuk Karadžić” rekao je g.
Milosavljević, “Ne znam ni jednog čoveka koji ne zna latinicu, ali zato je
mnogo njih koji ne znaju ćirilicu. Smatram da mi nismo ovde da budemo čuvari
ćirilice, već čuvari ispravne književnosti. Ukoliko bi se zbog toga prodao
ceo tiraž, mi ćemo štampati na ćirilici”.
“Smatram da je naše bogatstvo to što imamo dva pisma, dodala je Suzana Sudar
“Tražimo novine na ćirilici, a potpisujemo se na latinici. Mislim da je
ćirilica, trenutno, samo trend”.
 Veče
je proteklo u prijatnoj atmosferi i druženju sa glavnim i idejnim tvorcima
časopisa “Čiode”, novinama sa sedam padeža, za sve one koji žive u Americi i
Kanadi i za one koji znaju srpski.
Suzana i Nebojša su hrabro i sa puno entuzijazma krenuli u nešto što su
oduvek želeli i o čemu su maštali.
Novinarstvo nije “biznis”. Novinarstvo je ljubav koju moraš imati u sebi i
oko sebe da bi došao do cilja.
Snovi su postali stvarnost a vreme i čitaoci će pokazati da li su bili u
pravu. |
| |
| Ivana Đorđević |
|
| |
| |
| U SPOMEN PESNIKU DUSKU TRIFUNOVIĆU |
Nedavno je u Novom Sadu, u 73. godini priminuo
veliki srpski pjesnik Duško Trifunović.
|
Sa srpske pjesničke scene otišao je jedan od
njenih najdarovitijih i najčudesnijih pjesnika. Sa sigurnošću se može istaći
da je on bio najplodniji pjesnik koji se rodio u Bosni i Hercegovini, u
posljednih 50 godina. On je dokazao da u srpskom pjesništvu ima toliko
prostora ljepote i blagosti i toliko nedostignutih visova.
 Njegove
pjesme su čitaocima pomagale u stvarima duše, srca i ljubavi.
On je pisao divnu, veliku i romantičnu poeziju. Početkom rata, otišao je iz
Sarajeva i iz Bosne, gdje je javno književno djelovao punih 50 godina. Sve
svoje zbirke pjesama, osim poslednje, objavio je u Sarajevu. I taj grad i
Bosna i Hercegovina, trebalo bi da ga vječno slave kao svog najrođenijeg, jer
je bio njihov najveći poeta.
Duško Trifunović, desno, je rođen u selu Sjekovcu, kod Bosanskog Broda.
Završio je bravarski zanat i srednju šumarsku školu, kada je i počeo da piše
pjesme i da se bavi literaturom. Tih godina je napisao i nekoliko velikih
zbirki pjesama, "Zlatni kuršum" (1958), "Babova rđava baština" (1960), "Jetke
pripovjetke" (1962), "Tumač tiranije" (1966) i "Šok soba" (1972). To je bila
lirika potpuno samoniklog, svojeglavog i čudesnog, bogomdanog pjesnika. Bioje
pjesnik filozof, nepopravljivi individualac sa svojim mislima o svjetu u kojem
je živio. Bio je pjesnik lirskog sentimenta, umnih rječi i dosjetki.
Pomenute zbirke pjesama uistinu mogu da prosvjete i prosvjetle svakog čitaoca,
ukoliko im se iskreno i dušno prepuste. Tek kasnije je završio studije
književnosti na filozofskom fakultetu u Sarajevu. Volio je da se zabavlja i
šali, bio je vedar čovjek i dobar drugar.
Štitio se i sopstvenom i tuđom vedrinom u životu.
Okušao se i u drugim književnim radovima i vrstama. Napisao je dosta knjiga,
najviše za djecu, zatim nekoliko romana i drama.
Napisao je stotine pjesama za muzičare i muzičke sastave. U to vrjeme postao
je veoma popularan pjesnik kod slušalaca zabavne i rok muzike, jer su njegove
pjesme izvodili najbolji muzički sastavi u ondašnjoj Jugoslaviji, "Indeksi", "Bjelo
dugme", "Zdravko Čolić" i mnogi drugi popularni sastavi i pjevači. Autor je
brojni hitova, kao što su: "Glavo luda", "Tajna veza", "Šta bi dao da si na
mom mjestu", "Zlatna ribica". Njegove pjesme su bile veoma popularne i
mobilisale su mlade ljude u ljubavi. Te su se pjesme daleko čule, a u njima je
bilo i ozbiljne poezije.
U to doba bio je svuda pjevan i slavan pjesnik.
Ovaj divni i nezaboravni pjesnik doživjeo je pod svoju starost, da ga oni koje
je proslavio, a to su muzičari, zaborave pred kraj života i da mu ne pomognu
materijalno, kad mu je najteže bilo, u njegovim izbjegličkim, Novosadskim
danima.
Raspad Jugoslavije i građanski rat su ga veoma potresli. Umro je kao ojađeni
čovjek u Vojvođanskom izbjeglištvu. Ipak, pred samu smrt, njegovi vojvođanski
prijatelji, Novosadska izdavačka kuća "Prometej" i Subotički "Radio-Herc",
objavili su njegova izabrana djela u 15 knjiga.
Duško Trifunović, to divno pjesničko i ljudsko stvorenje, sahranjen je u našim
svetim Karlovcima po svoj izričitoj želji, na jednoj blagoj padini Cerata,
brda prema Sremskim Karlovcima. Komemoracija je obavljena u Matici Srpskoj u
Novom Sadu, a ispratile su ga do poslednjeg prebivališta hiljade njegovih
poštovalaca. Ovu svoju poslednju želju ostavio je testamentarno u svojoj
poetskoj zbirci, "Veliko spremanje" (2005).
Nikada ga nećemo zaboraviti, jer se njegovi stihovi ne mogu zaboraviti. |
| |
| Slobodan Rundo |
|
| |
|
|
|
“KAKO POMOĆI DECI SRBIJE”
|
"Kako pomoći deci u Srbiji" - naziv je
projekta koji je finansirala agencija "Partneri za budućnost" koja je ogranak
Canadian International Development Agency (CIDA,
www.acdi-cida.gc.ca
). Projekat podrazumeva devetodnevni boravak dva stručnjaka iz Vojvodine u
cilju da se upoznaju sa Kanadskim institucijama za zaštitu i pomoć deci i
porodicama i uspostavi saradnja koja će se razvijati.
|
Gospođa Ljiljana Grosu socijalni radnik "Centra
za socijalni rad" u Zrenjaninu i predsednik "Kluba roditelja i dece" i gospođa
Milanka Bogdanović, koordinator "Kluba roditelja i dece" boravile su od 11- 21
februara u Gvelfu, Kičineru i Branfordu. U tom periodu posetile su Family and
Children Service in Guelph, Children's Aid Society, Wilfrid Laurie Faculty of
Social Work, John Howard Society of Waterloo, Onward Willow- Better Beginning
Better Future i mnoge osnovne škole gde su se upoznale sa sprovođenjem Buli
programa.
“Veoma smo zadovoljne i srećne da nam se ukazala prilika, da posetimo sve ove
institucije i da se upoznamo sa njihovim programima”, kaže gospođa Ljiljana
Grosu ,“Ono što je nas posebno fasciniralo jeste način na koji se institucije
i agencije, bilo vladine ili humanitarne, organizuju i međusobno povezuju, što
se naravno ogleda u veoma brzom i efikasnom pružanju pomoći deci i ugroženim
licima, bilo da je u pitanju socijalna, savetodavna, zdravstvena, pravna pomoć,
pomoć u nalaženju posla, čuvanju dece ili zaštita od zlostavljanja pa čak i
smeštaj dece u hraniteljske porodice ili usvajanje”.
“Prijavljeni problemi i slučajevi se odmah ispituju a nakon nekoliko dana,
donosi se odluka na koji način će se slučaj rešavati i potrebna pomoć pružiti.
U najčešćim slučajevima socijalni radnici i svi ostali su ti, koji odlaze
direktno u porodice, uočavaju probleme i na licu mesta donose mere.
Interesantan je i broj volontera i njihova spremnost da se uključe u rad
lokalnih organizacija i klubova iz komšiluka. Zadivljena sam načinom na koji
se pomaže roditeljima i deci sa posebnim potrebama, kao i spremnost da im se
pomogne da bi se što pre uključili u svakodnevni život”, naglašava Milanka
Bogdanović koordinator zrenjaninskog “Kluba roditelja i dece”.
“Videli smo dosta toga, stekli smo neka nova iskustva, dobili nove ideje, a
najvažnije od svega jeste da smo upoznali mnoge stručnjake koji su spremni za
saradnju i pomoć našim institucijama pre svega u prenošenju znanja, radnog i
organizacionog iskustva. Važno je napraviti prvi korak, važno je verovati da
svi možemo svojim radom i energijom pomoći deci i njihovim roditeljima.
Ponekada je i malo dovoljno onima koji nemaju ništa ili koji su očajni.
U našoj zamlji se dugo prećutkivalo, i mnogo toga potiskivalo. Nasilja nad
decom i ženama ima mnogo više nego što smo spremni, da kao društvo, priznamo i
tako nešto obelodanimo.
Meni, kao verovatno i većini ljudi, poseban bes izaziva to ćutanje okoline,
rodbine, prijatelja. Ja prosto ne mogu da prihvatim da neko nema pojma šta se
dešava sa devojčicom, a da žive u istom dvorištu ili zgradi. Znači, mi smo po
hiljaditi put zatajili, jer socijalno okruženje mora da prihvati obavezu da
prijavi ako primeti bilo šta sumnjivo. Statistički podaci su zastrašujući i
govore da je krajnje vreme da se mi sami roditelji i ljudi koji veruju u bolju
budućnost organizujemo i sami sebi pomognemo koliko god možemo, a naravno i
tražimo od nadležnih da što brže pružaju pomoć ugroženoj deci”, naglašava
Milanka Bogdanović.
“Klub Roditelja i Dece već četiri godine održava školu za roditelje i decu pod
nazivom "Hajde da razgovaramo i da se razumemo". Cilj projekta je da se kroz
edukaciju roditelja, dece i nastavnika pomogne uspostavljanje komunikacije,
razumevanja, poštovanja, uvažavanja i tolerancije kako između roditelja i dece,
profesora i dece tako i među samom decom.
Projekat podrazumeva obuku za roditelje, predavanja o toleranciji i opštim
normama uljudnog ponašanja, kao i dečjim pravima. Želja nam je da ovaj program
dopunimo i da ga proširimo na sve osnovne škole u Zrenjaninu i da organizujemo
primerene programe po obdaništima jer što se ranije počne sa edukacijom i
vaspitavanjem dece to su rezultati bolji a praksa pokazuje da često sama deca
edukuju roditelje”, kaže predsednica kluba Ljiljana Grosu. |
| |
| Slavica Popović |
|
| |
|
Znate li šta se dešava u zajednici ovih dana?
Pročitajte
 |
