Novine broj 1046 - Svet - Novine Toronto


Naslovne vesti \| Srbija i Crna Gora \| Kanada \| Svet \| Sport \| Kultura \| Srpska zajednica \| Novine INFO \| Prva

SVET

Broj 1046, 31. mart 2006.

BIH I HAŠKI TRIBUNAL

Jović ogorčen presudom Kuburi i Hadžihasanoviću

Član Predsedništva BiH Ivo Miro Jović izrazio je ogorčenje zbog presude koju je sudsko veće Haškog tribunala izreklo komandantima snaga bosanskih Muslimana Enveru Hadžihasanoviću i Amiru Kuburi za zločine nad nemuslimanima.

U pismu predsedniku Haškog tribunala Faustu Pokaru i glavnoj tužiteljki Karli del Ponte, Jović je izrazio zaprepašćenje presudom kojom su Kubura, komandant Sedme muslimanske, i Hadžihasanović, komandant Trećeg korpusa Armije BiH, osuđeni na samo dve i po, odnosno pet godina zatvora.

"Nije jasno kako je moguće u jednoj presudi navesti toliko zločina bez krivaca. Ko je kriv? Nepojmljivo je da u to vreme autoritet kao što je komandant Trećeg korpusa Enver Hadžihasanović danas nije odgovoran za ubistvo nijednog civila - Hrvata, iako ih je na prostoru koji obuhvaća zonu vojne odgovornosti Trećeg korpusa ubijeno 412, a od preko 50 ubijenih Srba na teret mu se stavlja samo jedan", navodi Jović.

On je dodao da se od 204 zarobljena vojnika HVO-a, Hadžihasanović tereti za samo dvojicu u Bugojnu.

Jović navodi da je argumentovano dokazano postojanje 49 logora koji su bili pod kontrolom Armije BiH.

"Nezamislivo je i to da je etničko čišćenje i progon preko 100 hiljada Hrvata i oko 30 hiljada Srba s tog prostora, te uništavanje oko 26 hiljada kuća i preko 50 verskih objekata, tom presudom u potpunosti prećutano i zanemareno", naveo je Jović

On je rekao da za "brojne zločine koje je počinila Sedma muslimanska i mudžahedini do sada niko nije odgovarao, iako dokumenti o tome postoje".

Jović je rekao da je zastrašujuća poruka koja je poslata tom presudom, i dodao da ona neće doprineti veri u pravičnost Tribunala, poverenju u međunarodnu zajednicu ali i izgradnji stvaranja međusobnog poverenja.

BIH
Hag bez rokova BiH za izručenje optuženika
Premijer Republike Srpske (RS) Milorad Dodik izjavio je da Haški tribunal za ratne zločine nije postavio nikakve rokove za izručenje preostalih haških optuženika.
Dodik je to rekao novinarima posle jednočasovnog sastanka s glavnom tužiteljko Tribunala Karlom del Ponte u bazi Eufora u Ramićima, kod Banjaluke. On je rekao i da će Vlada RS intenzivirati svoju saradnju sa sudom u Hagu kako bi u potpunosti ispunila svoje međunarodno preuzete obaveze. Dodik je dodao da glavna tužiteljka nije pominjala lokacije na kojima bi se eventualno nalazili haški optuženici, ističući da će Vlada RS nastaviti aktivnosti na razotkrivanju mreže podrške osobama sa javne liste Tribunala. "Mi nemamo nijednu dilemu u vezi sa aktivnostima na ispunjavanju obaveza prema Haškom tribunalu i privođenja optuženih za ratne zločine, i svi kapaciteti koje Vlada ima biće usmereni ka tome", istakao je premijer RS. On je rekao i da Vlada RS želi da pitanje saradnje sa Tribuanlom reši što je pre moguće. "Uveren sam da i Karla del Ponte razume situaciju. Dogovorili smo se da predano radimo na svim ovim pitanjima i da se međusobno informišemo i definitivno ostvarimo rešenje tog pitanja koje je za RS postalo traumatično", istakao je premijer RS. Dodik je rekao i da niko u RS nema dileme da će se pitanje saradnje s Haškim tribunalom "završiti istog trenutka ako se za to ukaže prilika i realna šansa". U razgovoru sa glavnim tužiocem učestvovao je i ministar policije RS Stanislav Čađo. Karla del Ponte u bazu Eufora u Ramićima stigla je na sporedni ulaz, tako da novinarima nisu mogli da stupe u kontakt s njom. Nakon sastanka ona se nije obratila novinarima.

BIH-HDZ
Tražićemo formiranje četiri federalne jedinice
Portparol HDZ BiH Mišo Relota izjavio je da će ta stranka, nakon oktobarskih opštih izbora u BiH, inicirati formiranje četiri entiteta, odnosno četiri federalne jedinice, od kojih će jedna biti hrvatska federalna jedinica.
"Ako neki narodi u BiH imaju pravo na svoju teritorijalnu celinu, ne vidim razlog zašto i Hrvati u BiH ne bi imali pravo na to", rekao je Relota. Prema mišljenju HDZ-a, sadašnja Federacija BiH bi bila ukinuta i išlo bi se ka formiranju nove četiri teritorijalne jedinice unutar BiH, koje bi imale potpuno jednaka prava. U HDZ smatraju da bi trebale da se formiraju tri federalne jedinice tri konstitutivna naroda u BiH, a četvrta bi bila Distrikt Sarajevo. Relota je rekao da je za takvu odluku potreban konsenzus i da će se o tome ozbiljnije razgovarati nakon opštih izbora. "Naš stav je da bi te četiri federalne jedinice trebalo da imaju izvršnu, zakonodavnu i sudsku vlast. Sigurni smo da bi to osiguralo jednak razvoj cele BiH, jer bismo u tom slučaju radili po principu diskontinuiteta teritorija", rekao je Relota. On je istakao da će HDZ BiH poštovati dosadašnji sporazum o reformi Ustava BiH, ali da će se u narednoj fazi razgovarati i o reformama na nižim nivoima vlasti.

BIH
Pomoć Republici Srpskoj
Američki državni sekretar Kondoliza Rajs donela je odluku o pružanju pomoći Republici Srpskoj, osim opštinama Bijeljina, Han Pijesak, Pale i Sokolac, koje su i prošle godine bile pod "Lautenbergovim sankcijama", saopštila je ambasada SAD u Sarajevu.
U saopštenju se objašnjava da "u skladu sa članom zakona SAD pod nazivom Lautenbergov amandman, Vlada SAD ne može pružati pomoć određenim područjima u Republici Srpskoj, ako državni sekretar ne potvrdi da zvaničnici preduzimaju neophodne korake radi ispunjavanja zahteva iz Dejtonskog mirovnog sporazuma". "Tačnije, oni moraju sarađivati u hapšenju optuženih za ratne zločine i njihovom transferu u Međunarodni krivični tribunal za bivšu Jugoslaviju. Sekretar svake godine vrši reviziju situacije i može dozvoliti da se pomoć obezbedi područjima koja sarađuju", navodi se u saopštenju. Ambasada SAD je takođe navela da su "restrikcije za opštinu Foča ukinute, kao priznanje opštinskoj upravi za napore na poboljšanju saradnje s Međunarodnim krivičnim tribunalom za bivšu Jugoslaviju, ohrabrivanju povratka i drugim pozitivinim koracima".

MAKEDONIJA
Pronađena veća količina oružja u blizini Prilepa

Makedonska policija juče je u blizini Prilepa, kraj puta koji povezuje taj grad s Makedonskim Brodom, otkrila veću količinu oružja raznog kalibra. Policija je oružje locirala nakon dojave građana, a iz MUP-a je saopšteno da je istraga u toku. Policija nije saopštila koliko komada oružja je pronađeno. Veliku količinu oružja MUP Makedonije otkrio je i u nedelju u blizini sela Brodec, na Šari. Ručne bacače, mitraljez, granate i mine policija je nakon dojave građana pronašla bačene u jednoj dolini u blizini sela naseljenog Albancima.

ZVORNIK
Srbi iz Kalesije traže odštetu za porušenu imovinu
Osnovni sud u Kalesiji u Federaciji BiH proglasio se nenadležnim za rešavanje tužbe 56 Srba izbeglih iz Kalesije, koju su tužili tu opštinu, zbog uništavanja njihove imovine, posle potpisivanja Dejtonskog sporazuma.
Zvornički advokat Janko Nikolić rekao je novinarima u Zvorniku da će kalesijski sud, smatrajući se nenadležnim, predmet ustupiti sudu BiH kao nadležnom u rešavanju ovog slučaja. Nikolić, koji u sudskom procesu zastupa Srbe iz Tupkovića, Jeginovog luga, Zeline i Gojčina, podsetio je da je tužba protiv Federacije BiH, Tuzlanskog kantona i Opštine Kalesija sa odštetnim zahtevom od pet miliona konvertibilnih maraka, podneta pre više od četiri godine, ali da sve do sada nije razmatrana. Očekujući da će Sud BiH biti ažurniji, Nikolić je ocenio da je tužba Srba potkrepljena čvrstim dokazima, te da je sudski spor, "skoro izvestan u korist oštećene strane". "Opština Kalesija morala je da zaštiti srpsku imovinu, jer je šteta na imanjima nastala nakon završetka rata, a Srbi zbog vlastite sigurnosti nisu mogli da je zaštite", zaključio je Nikolić.

BIH-VATIKAN
Papa Benedikt DžVI primio Sulejmana Tihića
Predsedavajućeg Predsedništva BiH Sulejmana Tihića juče je u Vatikanu primio poglavar Rimokatoličke crkve, papa Benedikt XVI.
Tokom susreta Tihić je upoznao papu sa aktuelnom situacijom u BiH, zahvalio se na dosadašnjoj podršci Vatikana Bosni i Hercegovini i informisao papu o pokrenutoj inicijativi da se jednoj ulici ili trgu u Sarajevu dodeli ime pape Jovana Pavla Drugog. Kako se navodi u saopštenju iz Predsedništva BiH, Tihić je uputio zvaničan poziv papi Benediktu DžVI da u narednom periodu poseti BiH. Predsedavajući Predsedništva BiH sastao se i sa državnim sekretarom Vatikana kardinalom Angelom Sodanom kojeg je upoznao sa dosadašnjim tokom ustavnih reformi u BiH. Tihić i Sodano izrazili su zadovoljstvo zbog skorog potpisivanja Temeljnog sporazuma između BiH i vatikana kojim će doći do institucionalizacije odnosa između dve zemlje.

BIH-MMF
MMF traži smanjenje budžeta u BIH
Šef odseka Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) za Bosnu i Hercegovinu Piter Dojl izjavio je da vlasti u BIH troše mnogo, ali na pogrešne stvari, te da se budžeti u BIH moraju drastično smanjiti.
On je rekao da MMF zahteva da se budžeti u BIH smanje za 450 miliona maraka (oko 225 miliona evra), i da su zbog toga blokirani razgovori o stend-baj aranžmanu vrednom 50 miliona dolara. "Kada vlasti troše novac, one kupuju usluge i robu od domaćih, ali i stranih kompanija, i time podstiču uvoz", rekao je Dojl za "Dnevni avaz" i dodao da je trenutno najveći ekonomski problem u BIH preveliki uvoz. Takođe je rekao da se budžeti moraju smanjiti kako bi se umanjilo opterećenje privrede porezima i stimulisao ekonomski rast. Prema njegovim rečima, novac iz budžeta treba da se drugačije preraspodeli kako bi se, umesto na plate, trošilo na investiranje u infrastrukturu. "Preveliki deo ide na plate zaposlenih, administraciju i druge beneficije u javnim službama. Naša sugestija je da se smanje troškovi administracije i ulaže u infrastrukturu", rekao je Dojl.

BERLINSKI SKUP PET VELIKIH ODLUČIO
Sancije Iranu ako ne obustavi atomski program
Ministri inostranih poslova pet stalnih članica Saveta bezbednosti UN i Nemačke zatražili su u Berlinu od Irana da obustavi svoj atomski program i tako izbegne međunarodnu izolaciju.
"Iran mora da odabere između izolacije, za koju je sam kriv, i povratka za pregovarački sto. Nadamo se iskreno da će Iran iskoristiti postojeću šansu za ponovno otpočinjanje pregovora", poručeno je vlastima u Teheranu sa sastanka u Berlinu. Od Irana se traži da u roku od 30 dana odgovori na sve zahteve međunarodne zajednice i Međunarodne agencije za atomsku energiju (IAEA) vezane za obustavu procesa obogaćivanja urana. Britanski šef diplomatije Džek Stro rekao je posle sastanka da se Iran već 18 godina protivi zahtevima međunarodne zajednice, koja je do sada "pokazivala puno strpljenja". On je istakao da Teheran sada mora da dokaže da nuklearnu energiju koristi samo u mirnodopske svrhe. Američki državni sekretar Kondoliza Rajs izjavila je da nije predložila nikakve konkretne sankcije. Njen ruski kolega Sergej Lavrov ukazao je da Moskva "ne smatra da bi sankcije doprinele rešavanju sukoba". Domaćin skupa, nemački šef diplomatije Frank-Valter Štajnmajer istakao je da se od Irana u narednih 30 dana očekuju "nedvosmisleni signali" da obustavlja obogaćivanje urana. On je, međutim, izbegao da odgovori na pitanje novinara koje će korake međunarodna zajednica preduzeti ako Iran ne bude reagovao kako se to očekuje. "Mi priznajemo u punoj meri legitimno pravo Irana da, u skladu sa Sporazumom o neširenju atomskog naoružanja, razvija bezbedan i prihvatljiv nuklearni program. Istovremeno smo uvereni da Iran u dužem periodu mora da izgradi poverenje da bi međunarodna zajednica bila uverena u isključivo mirnodopsko korišćenje nuklearne energije", navodi se u saopštenju nemačkog ministarstva inostranih poslova posle skupa. O atomskom programu Irana u nemačkom ministarstvu inostranih poslova razgovarali su američki državni sekretar Kondoliza Rajs, ruski ministar inostranih poslova Sergej Lavrov, zamenik ministra inostranih poslova Kine Dai Bingdžuo, kao i šefovi diplomatija Francuske, Velike Britanije i Nemačke Filip Dust-Blazi, Džek Stro i Frank-Valter Štajnmajer.

VAŠINGTON
Posao kao mesto za traženje novog zaposlenja
Četvrtina zaposlenih u SAD koji koriste kompjuter , tokom radnog vremena preko Interneta tragaju za novim poslom, pokazalo je istraživanje.
Među radnicima koji misle da im šefovi nadziru korišćenje Interneta, jedna četvrtina na svom računaru traga za drugim poslom, rezultat je istraživanja sprovedenog za kompaniju za zapošljavanje Hadson hajlend . "To je jedan od načina na koji zaposleni prave ravnotežu između posla i života. Pošto provode toliko vremena na poslu, to je jedino vreme kada možemo da zakažemo razgovor sa njima", rekao je Robert Morgan iz kompanije za zapošljavanje. Jedna trećina radnika koji misle da njihovi šefovi ne znaju za surfovanje za lične potrebe, računar na poslu koriste za traganje za novim poslom. Polovina ispitanika kazala je da njihove firme prate korišćenje Interneta, dok tri četvrtine veruje da njihovi šefovi znaju koliko koriste Internet za aktivnosti koje nisu povezane sa poslom.

MeĐunarodni institut za Štampu
Ubijeno 65 novinara u svetu prošle godine
U svetu je prošle godine ubijeno 65 novinara, što je 13 manje u odnosu na 2004. godinu, ali je u mnogim zemljama situacija u pogledu slobode medija i dalje loša, saopštio je Međunarodni institut za štampu (IPI).
Najopasnije mesto za novinare je i dalje Irak, gde je prošle godine poginuo 23 novinara, navodi se u izveštaju te organizaciju za zaštitu medija i novinara. U izveštaju kojim je obuhvaćeno 175 zemalja, dodaje se da je devet novinara izgubilo život na Filipinima, po tri u Bangladešu i na Hajitiju, dok je još 27 novinara poginulo u 18 zemalja. Smanjenje broja poginulih novinara ne umanjiuje činjenicu da vlasti mnogih zemalja i dalje nastoje da sputaju medije bilo zakonima o medijima ili proizvoljnim hapšenjima, ali i fizičkim nasiljem i zastrašivanjima. Uvođenje u Velikoj Britaniji, nakon bombaških napada u Londonu u julu 2005. godine, krivičnog dela "glorifikovanja terorizma" i vođenje rasprava u Evropskoj uniji o ulazi medija u "radikalizaciji" terorizma ukazuju da je poremećena ravnoteža između bezbednosti i slobode medija, ocenio je direktor IPI Johan Fric . "Taj razdor predstavlja osnovu za političku debatu o objavljivanju kontroverznih karikatura proroka Muhameda u Danskoj", rekao je Fric. U izveštaju se navodi da u mnogim zemljama vlasti i dalje odbijaju da objave novije informacije, ministri odbijaju da daju intervjue, a mediji bivaju isključeni sa konferencija za novinare. IPI je posebno ukazao na stanje u Kini "koja se otvara za kapitalizam, ali bez usvajanja sloboda koje on donosi". Navodi se slučaj jednog američkog Internet pretraživača koji je pristao, na zahtev vlasti, da filtrira kinesku verziju svog programa. U Nepalu u zatvorima i dalje ima više novinarama nego drugde u svetu, navodi se u izveštaju. Institut je kritikovao zemlje, poput SAD, koje sudski gone novinare, ili Francsuke, koje maltretiraju novinare koji odbiju da otkriju svoj izvor. U izveštaju se navodi da se u Africi stanje slobode medije pogoršava, a zemlje pozivaju da ukinu zakone koji ograničavaju rad medija. U Rusiji, medijska situacija je i dalje teška. Mediji su se uključili u proces autocenzure nakon oštrih upozorenja Kremlja koja su usledila pošto je dnenik "Komersant" objavio intervju sa jednim vođom čečenskih pobunjenika. IPI je pozdravio ukidanje zakona o uvredljivim napisima u Čileu, Panami, Hondurasu i Gvatemali.

EU I BLISKI ISTOK
Četvorka uslovila pomoć vladi Hamasa priznavanjem Izraela
Četvorka za Bliski istok - EU, SAD, UN i Rusija, upozorila je novu palestinsku vladu Hamasa da mora priznati Izrael i pregovarati s tom zemljom, ako hoće da i dalje prima pomoć, javljaju agencije.
Ponovivši uslove definisane 30. januara da Hamas prizna Izrael i odustane od nasilja, četvorka je u saopštenju iz Brisela ukazala da je primila k znanju "s velikom zabrinutošću da se nova vlada nije obavezala" na poštovanje tih uslova. Četvorka je podsetila da će zemlje donatori "razmotriti pitanje pomoći novoj palestinskoj vladi". "Četvorka se slaže da će neizbežno biti posledica po direktnu pomoć (palestinskoj) vladi i njenim ministrima", ističe se u saopštenju. Agencija Frans pres dodaje da je nejasno da li su zemlje donatori već razmotrile pitanje pomoći ili će to tek da učine. "Mislim da ulazimo u pomalo uznemirujući period", rekao je AFP-u jedan evropski zvaničnik. Kada je reč o humanitarnoj pomoći, četvorka smatra da je treba i dalje pružati "kako bi se odgovorilo osnovnim potrebama palestinskom narodu". Evropska unija je, kao i SAD, stavila Hamas na listu terorističkih organizacija i da zato ne može imati nikakav kontakt s njegovim pripadnicima. Četvorka je, međutim, ponovo podržala predsednika Palestinske uprave Mahmuda Abasa i pozdravila njegov zahtev novoj vladi Ismaila Hanije da radi na miru.