Za odlazak u SAD biće uskoro potreban pasoš
Kanadski zvaničnici, za sada, ne razmišljaju o alternativi za pasoš
Sastanak između ministra za javnu bezbednost Stokvela Deja sa američkim kolegom Majklom Čertofom nije doneo nikakve promene oko najavljivanog obaveznog posedovanja odgovarajuće putne isprave kod prelaska američke granice. Čertof je rekao da 1. januar 2008. godine ostaje datum do koga bi obe strane mogle da se pripreme.
Poslovni ljudi i turistički poslenici smatraju da će se obaveza posedovanja pasoša za prelazak preko granice nepovoljno odraziti kako na privredu, tako i na turizam. Procenjuje se da tek svaki četvrti Amerikanac i dva od pet Kanađana imaju pasoš i veruje se da će mnogi od onih koji ga nemaju radije odustati od putovanja preko granice, nego se baviti administracijom oko njegovog pribavljanja. Pasoš u Kanadi važi pet godina i njegovo izdavanje košta 87 dolara, dok u SAD-u košta 97 dolara i važi deset godina. Američka administracija razmišlja da za svoje građane uvede dvostruko jeftiniju varijantu nazvanu PASS kartica, za pedeset dolara. Nju ne bi mogli da koriste Kanađani, Meksikanci niti drugi koji često dolaze u SAD. Ministar Dej kaže da u Kanadi nema sličnih ideja o izdavanju nekog posebnog dokumenta umesto pasoša i insistira da će američkim građanima za ulazak u Kanadu i dalje biti dovoljan dokument koji dokazuje identitet, poput recimo vozačke dozvole i izvoda iz matične knjige rođenih. Na izjavu ministra Deja da se ovde neće izdavati jednostavnije zamene za pasoš, reagovao je ontarijski premijer Dalton MkGvinti. Zamerivši vladi da time šalje nepopularnu poruku, on je izrazio nadu da to može biti promenjeno pošto ima još vremena za razmišljanje. On, takođe, smatra da je vađenje pasoša preveliki izdatak za porodicu. Na sličan način razmišlja i ministar turizma Džim Bredli i predlaže da vlada razmotri makar mogućnost da ubuduće pasoš važi deset godina, kao i u mnogim drugim zemljama. MkGvintijeve zamerke je odmah odbacio premijer Harper, podržavši Deja i njegovu dozu rezerve. Harper je istakao da treba sačekati da se vidi šta će biti najrentabilnije.

Harperov metod za očuvanje imidža vlade
Različite kazne za javno neslaganje sa kolegama iz vlade
Sudeći po dobro obaveštenim izvorima, premijer Stiven Harper vrlo je odlučan u svojoj nameri da natera ministre da vode računa o tome šta će, kome i kada reći. On je najavio različite kazne za sve koji iznesu u javnost ono što ne bi trebalo, iznesu neki nepovoljan stav na račun vlade ili suprotan onome koji vlada zastupa.
Upozorenje je članovima vlade preneo Harperov šef kabineta Ian Brodi. Najteže kazne se kreću od zabrane odlaska na službeni put, preko prebacivanja u drugo ministarstvo, pa do izbacivanja iz vlade. Kako se naglašava, do sada nisu primenjivane teške kazne, ali su par ministara i jedan poslanik morali javno da priznaju svoju grešku. Ističe se da ovo pravilo važi za sve i da se mora bespogovorno poštovati. Najnoviji slučaj bio je kada je ministar industrije Maksim Bernije izdao saopštenje u kojem stoji da njegova izjava o drvnoj građi ne odražava stav vlade, pa čak ni ministarstva na čije se čelu nalazi. Ministar je, naime, u jednom radio intervjuu rekao da bi Kanada mogla da izgubi pravni spor sa SAD-om po pitanju tarife za drvnu građu i da poreski obveznici ne bi trebalo da pokrivaju kreditne garancije za drvnu industriju.

Najava premijera Harpera
Određivanje minimalnih kazni za teška krivična dela
Premijer Stiven Harper je najavio da njegova vlada namerava da sprovede reformu pravosudnog sistema. Obraćajući se predstavnicima Privredne komore Manitobe, on je rekao da će se početi od određivanja minimalnih kazni za teška krivična dela.
Minimalne kazne biće određene za dilovanje droge, upotrebu oružja, prekršaje načinjene za vreme uslovne slobode i za povratnike i počinioce teških zločina. Harper je naglasio da će vlada ukinuti uslovnu kaznu koju počinioci mogu da izdržavaju kod kuće. Pored ovoga, vlada namerava da podigne granicu seksualne zrelosti sa 14 na 16 godina. Premijer Harper je rekao da će ovi predlozi biti odvojeno predstavljani poslanicima i pozvao je opoziciju da ih podrži. Premijer Harper je takođe prokomentarisao rastuće cene goriva. Po njegovim rečima, trebalo bi da se naviknemo na činjenicu da će, kao i svuda u svetu, i ovde visoke cene goriva ubuduće biti realnost. Upitan šta će biti sa svojevremenim obećanjem njegove stranke da će ukinuti GST za cenu goriva iznad 85 centi po litru, on je podsetio da je to važilo za pretprošle izbore, i da će sadašnja mera smanjivanja GST-a za jedan odsto biti povoljnija. Harper se, inače, nalazi na turneji po zemlji, tokom koje će posetiti pet gradova da bi predstavio plan rada svoje manjinske vlade.

Lejton sumnja da će porodice dobiti subvenciju za čuvanje dece
Lider NDP-a Džek Lejton kaže da će mali broj porodica dobiti 1.200 dolara koje je vlada obećala kao subvenciju za čuvanje dece. On smatra da će se u džepovima roditelja naći tek neki manji deo tog iznosa, nakon što poreznici uzmu svoj deo. Umesto najavljene isplate, Lejton predlaže da vlada uvede poreske olakšice za porodice i da plati subvencije ustanovama za čuvanje dece. Govoreći na Univerzitetu Laval, Lejton je naglasio da bi trebalo insistirati da Harper iznese pravu istinu o tom pitanju. U isto vreme, Lejton je istakao prednosti modela koji se sprovodi u Kvebeku, gde vlada snosi najveći deo troškova za smeštaj dece u obdaništa i primetio da bi federalna vlada trebalo da potpomogne provinciju u tome.

Povodom inauguracije predsednika
Generalna guvernerka Mišel Žan putuje na Haiti
Generalna guvernerka Mišel Žan planira da idućeg meseca otputuje u svoju domovinu Haiti da bi sa ostalim šefovima država prisustvovala inauguraciji predsednika Renea Prevala. Svečanost će biti održana 14. maja u Port-o-Prensu.
Kako se očekuje, ona će na Haitiju ostati i nekoliko dana posle inauguracije. To predstavlja logistički izazov za članove njenog obezbeđenja, pošto Ministarstvo inostranih poslova i dalje ne preporučuje građanima da putuju na Haiti i da se ne zadržavaju tamo bez preke potrebe. U preporuci se kaže da su širom zemlje i dalje veoma prisutni kriminal, policijska tortura i bezakonje, što sve čini da lokalne vlasti nikome ne mogu garantovati ličnu bezbednost. Gospođa Žan stalno se interesuje za događanja na Haitiju i tamo je često odlazila. Ona i njen suprug Danijel Lafond radili su dokumentarce o toj zemlji, ali i o Kanađanima haićanskog porekla. Kanada pomaže misiju Ujedinjenih nacija za stabilizaciju stanja na Haitiju, a kanadskog predstavnika su UN ponovo izabrale da bude komesar misije.

Inflacija nepromenjena
Očekuje se potez Nacionalne banke
Po proračunima statističke službe, inflacija je u martu iznosila 2,2 odsto na godišnjem nivou. Stručnjaci naglašavaju da je stopa ista kao i u prethodnom mesecu, uprkos blagom povećanju cena energenata. U poređenju sa prošlom godinom, cena goriva je ovog marta bila viša za 7,4 odsto.
Kao protivteža ovom povećanju cena, manje je trebalo platiti za kompjutersku opremu, mušku i žensku odeću i sveže voće i povrće. Statističari kažu da bi inflacija bila 1,7 odsto ukoliko bi iz kalkulacije bila izbačena cena goriva. Isti postotak, 1,7, važi i za bazičnu inflatornu stopu, sa kojom Nacionalna banka računa pri određivanju visina kamatnih stopa. Najavljuje se da će ključna kratkoročna kamatna stopa biti naredne nedelje povećana na 3,75 odsto, što bi trebalo da spreči rast inflacije.

Za ideju i ostvarenje projekta Oslobodite decu
Mladi Kilburger dobitnik dečje Nobelove nagrade
Krejg Kilburger, (Craig Kielburger) na slici dole,  mladi a već osvedočeni borac za dečja prava rodom iz Tornhila, Ontario, ovogodišnji je dobitnik Svetske dečje nagrade, koju mnogi nazivaju dečjom Nobelovom nagradom. (Uzgred, Kilburger je do sada već tri puta nominovan za Nobelovu nagradu za mir.)
Kilburger, 23, nagradu je dobio za liderstvo i izuzetne napore ostvarene u okviru humanitarne organizacije Oslobodite decu, koja se bavi oslobađanjem dece od siromaštva i ekploatacije kroz stvaranje obrazovnih mogućnosti. Organizacija, čiji je on tvorac, postoji već jedanaest godina. U tom razdoblju izgradila je 425 škola u 23 zemlje, i time omogućila školovanje 35 hiljada dece. Zanimljivo je da je Kilberger osnovao organizaciju kao učenik sedmog razreda, inspirisan i ozlojeđen novinskim članakom o svom vršnjaku Igbalu Masihu iz Pakistana, smrtno stradalom zbog protesta protiv iskorišćavanja dečjeg rada. Taj dečak je ujedno i prvi dobitnik ove nagrade, koju je dobio posthumno. Kilburgeru je nagradu uručila švedska kraljica Silvija, na ceremoniji koja je u četvrtak održana u Stokholmu. Novčani deo nagrade u iznosu od 40 hiljada američkih dolara Kilberger namerava da uloži za dalje planove organizacije Oslobodite decu, kao i za finansiranje svog novog projekta Usvoji selo, ponovo osmišljenog za izgradnju škola u Africi. Nagrada postoji od 2000. godine, a ustanovljena je od strane švedskog Svetskog dečjeg udruženja. Međunarodni žiri za dodelu nagrade čini šesnaestoro mladih, pretežno iz zemalja u razvoju, koji su imali tu nesreću da kao deca budu vojnici, robovi, izbeglice i uličari. Nagradu su prethodnih godina, između ostalih, dobili i južnoafrički borac za mir Nelson Mandela i njegova supruga Graca Macel.

Ko želi fakultetsku diplomu?
Tinejdžeri rođeni van Kanade ambiciozniji
Istraživači sa univerziteta u Alberti ustanovili su da tinejdžeri rođeni van Kanade imaju izraženiju želju da studiraju nego njihovi vršnjaci rođeni u Kanadi. Dr Harvi Kran ističe da čak četiri petine dece novodošlih imigranata namerava da studira, najpre zbog selektivne imigracione politike, ali i zbog toga što im takve ambicije usađuju i prenose roditelji.
Istraživači su u studiji koristili podatke iz ankete Mladi u tranziciji, koju je 2000. godine sprovela nacionalna statistička služba. Oko 26 hiljada petnaestogodišnjaka je kao odgovor na pitanje 'Koji nivo obrazovanja biste želeli da postignete?', mogla da izabere jednu od ponuđenih opcija, počevši od 'manje od srednje škole', pa do 'više od jedne fakultetske diplome'. Posmatrano u globalu, devojčice su se deklarisale kao ambicioznije od dečaka, a isto važi i za decu iz velikih gradova i pripadnike uočljivih manjina. U istraživanju su obrađeni i odgovori roditelja. Interesantno je da su oni još ambiciozniji od svoje dece - čak 88 odsto roditelja iz manjinskih zajednica je poželelo da njihova deca dobiju fakultetsku diplomu. Poređenja radi, tek dve petine roditelja dece rođene u Kanadi smatra da bi njihova deca trebalo da budu fakultetski obrazovana. I rezultati nekih ranijih istraživanja potvrđuju ovakve ambicije skoro došlih doseljenika. Kod njih je jasno izražena želja da njihova deca postignu u životu više nego što su oni uspeli, a najsigurniji put za to je, po njihovom ubeđenju, školovanje. I dalje je, naime, uvreženo verovanje da je viši stepen obrazovanja garancija za dobar posao i zaradu, a samim tim i lagodniji život od onog koji ovi roditelji mogu da obezbede svojoj deci. Oni smatraju da je njihovoj deci već unekoliko lakše zbog toga što znaju jezik, koji je sprečio mnoge od njih da, iako visoko obrazovani, dobiju posao dostojniji njihovog znanja i diplome.

Sporne slike
Zabranjen ulazak u Kanadu zbog slike nagog sina
Parmadžitu Singu nije odobren ulazak u Kanadu, niti status lendid imigranta zato što je u svom mobilnom telefonu imao sliku svog nagog sina. Zbog spornih slika optužen je za posedovanje dečje pornografije, on se nalazi u Kaliforniji a njegova žena i dvoje dece u Bramptonu, Ontario.
Singovi prijatelji tvrde da je u pitanju velika greška i da su fotografije snimljene samo da bi oca podsećale na decu. Ispostavilo kao sporno i to što je on potpisao dokument kojim povlači svoj iskaz. Porodica tvrdi da je on to učinio jer nije bio svestan šta potpisuje. Njegova žena potvrđuje da je čitava zbrka nastala zbog jezičkih barijera i kulturoloških razlika. Saslušanje će biti krajem aprila u Sarniji. U međuvremenu porodica i prijatelji će pokušati da ubede nadležne iz imigracione službe da je Sing jedan sasvim običan otac.

Pred iznošenje prvog konzervativnog budžeta
Vlada namerava sada da smanji GST za jedan odsto
Još se spekuliše oko datuma kada bi ministar finansija Džim Flaerti mogao da obelodani novi federalni budžet, a neki detalji počinju da se naziru. Sam Flaerti je u ponedeljak, posle obraćanja markamskom Trgovinskom savetu, rekao da se na osnovu diskusija sa preduzetnicima, deoničarima i poreskim obveznicima očigledno vidi da građani traže smanjivanje poreza. Postoje, istina, neslaganja koje poreze bi trebalo korigovati, ali se zato pruža gotovo jednodušna podrška za smanjivanje GST-a. Ministar Flaerti kaže da će predstojećim budžetom snižavanje poreza na robe i usluge dobiti prioritetan značaj, kako bi se ispunilo predizborno obećanje konzervativaca. Vlada namerava sada da smanji porez za jedan odsto, da bi do kraja mandata on bio umanjen za još jedan procenat. Ministar Flaerti nije želeo da precizira da li će konzervativci ukinuti poreske olakšice na dohodak, koje su prošle godine uveli liberali. Ukoliko bi se to uradilo, dobijenim sredstavima bi se finansiralo smanjivanje GST-a. Odbacujući mogućnost da bi sada mogle biti sprovedene poreske olakšice koje su obećavali liberali, Flaerti je prošle nedelje rekao da će konzervativni program biti ne samo drugačiji od onog koji su imali njihovi prethodnici, već i velikodušniji prema svim Kanađanima. Najavio je da će koristi imati i mali privrednici. Neke procene govore da će budžet biti predstavljen početkom maja.

Novi kandidat za lidera liberala
Mauricio Bevilakva služi narodu kroz stranku
Na listi kandidata za novog lidera Liberalne stranke potvrđeno je još jedno ime - Mauricio Bevilakva, 45. U obraćanju svojim pristalicama u izbornoj jedinici Von, Bevilkva je istakao da je, onda kada je trebalo birati životni put, on izabrao služenje narodu i to kroz Liberalnu stranku kojoj je veran već osamnaest godina. Bevilakva je svestan da će zadatak novog lidera biti da građanima povrati veru u stranku kompromitovanu sponzorskom aferom. Po njegovim rečima, poslednje federalne izbore nije dobila Konzervativna stranka, već su liberali bili ti koji su ih izgubili, pa je sada vreme za oporavak. Narednih dana trebalo bi da još nekoliko kandidata zvanično potvrdi svoje učešće u nadmetanju za novog lidera stranke. Tu su, između ostalih, ontarijski ministar obrazovanja Džerard Kenedi, nekadašnji ontarijski premijer Bob Re, Džoe Volpi i Skot Brison. Liberalna stranka će novog lidera izabrati u Montrealu, na konvenciji zakazanoj za prvi vikend u decembru.

Vlada uživa poverenje građana
Prelazna ocena čak i od pristalica opozicije
Jedno ispitivanje javnog mnjenja, koje je sprovela agencija Desima Riserč, govori da je konzervativna vlada dobila prelaznu ocenu čak i od građana koji nisu glasali u njihovu korist. Po njihovim saznanjima, dosadašnjim radom vlade je zadovoljno oko 40 odsto pristalica liberala i svaki četvrti pristalica NDP-a i Bloka Kvebekva.
Stručnjaci napominju da ni u kom slučaju ne treba smatrati da bi ovi birači, ukoliko bi se izbori održali sada, dali svoj glas konzervativcima, već pre ukazuje da vlada sprovodi neke dobre poteze. Sve u svemu, ova anketa pokazuje da je nešto preko polovine ispitanika zadovoljno radom vlade. Više zadovoljnih nego nezadovoljnih ima kada su u pitanju privreda, međunarodni poslovi i odnosi sa SAD-om, dok je slika nešto drugačija kada se radi o zaštiti životne sredine, brizi o deci i zdravstvenoj zaštiti. Jedno drugo ispitivanje javnog mnjenja, u organizaciji Stratedžik Kaunsela, daje za pravo konzervativcima još u većoj meri. Po njima, čak 73 odsto građana smatra da Harper obavlja svoj posao dobro ili prosečno.

Ponovo otkrivena 'luda krava'
Nema mesta strahu da je meso ušlo u lanac ljudske ishrane
U Britanskoj Kolumbiji otkriven je još jedan slučaj 'lude krave'. Nadležne inspekcije kažu da se radi o kravi muzari staroj šest godina, sa farme u dolini Frejzer.
Ono što jese ističe je da je kontrola bila sve vreme bila prisutna tako da garantuju da ni jedan deo obolele životinje nije ušao u lanac prerade za ljudsku ili životinjsku ishranu. Takođe se veruje da nema mesta strahovanju da bi ovaj najnoviji slučaj mogao dodatno da ugrozi izvoz junećeg mesa, pošto za sada nema negativnih komentara iz Japana, trećeg po značaju uvoznika junećeg mesa iz Kanade. Od 2003. godine, do sada je u Kanadi potvrđeno pet slučajeva obolelih životinja. Od toga, jedan krava je bila uvezena iz Velike Britanije. Ono što su kanadski i američki eksperti pominjali sada se i potvrđuje - da je najveći broj najnovijih slučajeva bolesti ustanovljen kod životinjama koje su rođene posle uvođenja zabrane hranjenja životinjskim otpacima. Stručnjaci pomno ispituju potencijalne izvore infekcije, a sa naročitom pažnjom nadgledaju hranu koju je životinja uzimala, budući da se bolest gotovo sigurno prenosi tim putem. Nadležni tragaju za grlima istog godišta iz istog krda, kako bi proverili da li je još neka životinja obolela.

Bez obzira što je Japan ukinuo zabranu uvoza junetine
Proizvođači mesa još uvek nisu iskoristili svoju šansu
Iako je prošlo više od tri meseca otkako je Japan ukinuo zabranu uvoza junećeg mesa sa severnoameričkog kontinenta, proizvođači u Kanadi još uvek nisu iskoristili svoju šansu u onoj meri u kojoj se to očekivalo. Izvoz u Japan je trenutno tek oko 20 tona nedeljno, a pre otkrivanja bolesti ludih krava bio je oko 500 tona.
Kao popriličan problem se isprečio zahtev japanskih kupaca da vide potvrdu da je stoka mlađa od 21 meseca. Oni insistiraju na mlađoj stoci zato što je tada najmanji rizik od pojave bolesti ludih krava. U ovdašnjoj stočarskoj industriji se tek odskora radi na prikupljanju podataka o stoci za federalnu bazu podataka i, po rečima Teda Heneja iz Kanadske federacije izvoznika junetine, sve to ide nekako traljavo. U registru se nalaze podaci za ispod dva miliona grla, a samo ove godine stočni fond biće bogatiji za šest miliona grla. Provincijska vlada u Alberti započela je kampanju kojom ukazuje stočarima na prednosti registrovanja goveda kod izlaska na svetsko tržište. Oni apeluju da vlasnici farmi registraciju urade pre nego što po zakonu budu obavezni da izvršavaju tu obavezu. Registracija životinja biće obavezna u provinciji aprila sledeće godine.

Žitelji izglasali
Bičiz će se ubuduće zvati Bič
Jedan od najstarijih i najlepših delova Toronta koji je mnogima poznat kao Bičiz, ubuduće će se zvati u jednini, Bič. Odluku o tome su glasanjem doneli ovih dana građani koji žive u tom delu grada. Skoro dve trećine izjasnilo se za kraću verziju imena zato što se tu, po njihovom objašnjenju, radi o jednoj plaži koja se proteže obalom. Glasanje je sprovedeno zato što lokalna uprava za razvoj poslovanja namerava da od jeseni izmeni table sa imenima ulica. Sada će definitivno na njima biti označeno da se ovaj deo grada zove Bič. Interesantno je da organizatori Bičiz međunarodnog džez-festivala nemaju nameru da menjaju ime ove manifestacije bez obzira na ishod glasanja. Gotovo sigurno je i da će najveći broj ljudi jednostavno nastaviti da upotrebljava stari naziv - Bičiz. On je, ipak, bio u upotrebi osamdeset godina.

Povodom Svetskog dana planete Zemlje
Dvadeset minuta za skupljanje otpadaka u Torontu
U sklopu obeležavanja 22. aprila Svetskog dana planete Zemlje, u Torontu će dan ranije, u petak, biti održana treća godišnja akcija sređivanja grada. Planirano je da svi izađu iz svojih škola, kuća i radnih mesta i posvete dvadeset minuta svog vremena skupljanju otpadaka koji su razbacani unaokolo. Gradonačelnik Dejvid Miler kaže da će uz pomoć svih svojih stanovnika velegrad za veoma kratko vreme biti sređen tako da na njega svi možemo biti ponosni. Za subotu je zakazana akcija sređivanja svog dela grada. Ona se održava osmi put za redom i cilj joj je da navede građane da uz lični angažman ulepšaju svoje životno okruženje i budu ponosni na njegovu lepotu i posebnost u gradu koji objedinjava različitosti. Prošle godine je akcija bila veoma uspešna, a veruje se da će ove godine biti još više zainteresovanih da učestvuju.

| PRVA STRANA - HOME | REDAKCIJA | ARHIVA | PRETPLATA | KONTAKT |

Copyright © 1996-2010 "NOVINE Toronto"